savremenaistorija

U sredu u 18 časova u Muzeju Srbije (Trg Nikole Pašića) biće otvorena izložba pod nazivom U ime naroda - represija u Srbiji 1944- 1953. Na otvaranju izložbe govoriće: Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Jelisaveta Karađorđević, Miroslav Živković, Jelena Pekić i autor izložbe dr Srđan Cvetković. Pevaju: Katarina Jovanović (Bože Pravde) i Aleksandar Manevski (Vostani Serbije) Program vodi: Pavle Pekić Na izložbi ce biti predstavljeni glavni nalazi, podaci i dokumentarna građa o žrtvama komunističkog režima, koji ne mogu biti osporeni ili promenjeni. Cilj izložbe je da se tema otvori na objektivan način i da se društvo suoči sa teškim nasleđem, ne da bi se pokrenuo revanšizam, već da se tako nešto nikad ne ponovi.

Pored pokušaja revizije Prvog svetskog rata u delima pojedinih zapadnih istoričara, u zapadnoj štampi pojavljuju se i članci koji imaju drugačiji ton. Ugledni britanski list „Indipendent” piše o strašnim zločinima nad civilima koje su počinili austrougarski vojnici u leto 1914. godine, čim su prešli Savu. U seriji koja nosi naslov „Istorija Prvog svetskog rata u 100 slika”, dokumentuju se masovna vešanja i streljanja civila. Propratni tekst nije manje strašan. „Indipendent” citira austrijskog istoričara Antona Holcera, stručnjaka za austrougarsku invaziju na Srbiju 1914.

Stvaranjem NDH na delu teritorije Kraljevine Jugoslavije, koja je obuhvatala uglavnom današnje teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine i deo Srbije, otpočeo je proces “rasparčavanja” odnosno okupatorske podele Kraljevine Jugoslavije. Novostvorena država NDH, je već po dolasku poglavnika Ante Pavelića i formiranja prve vlade, oslonjena u potpunosti na Nemačku, otpočela sprovodjenje etničke i rasne diskriminatorske politike, koja će dovesti do najvećeg stradanja srpskog naroda u njegovoj istoriji. Građani Zagreba su 10. aprila 1941. godine sa neskrivenim oduševljenjem pozdravili vojnike 10. njemačke oklopne divizije, koja je trijumfalno ušla u Zagreb. Dok je euforija na ulicama Zagreba trajala sa talasa radija čule su se reči penzionisanog pukovnika vojske kraljevine Jugoslavije Slavka Kvaternika, koji se kao zamenik odsutnog poglavnika Ante Pavelića i zapovednik celokupne oružane snage «slobodne hrvatske države» obratio hrvatskom narodu:

Када се 27. марта 1941. године уверио да војни пуч у Београду није “нека шала”, Хитлер је истога дана позвао чланове Врховне команде (Геринг, Кајтел, Јодл, Рибентроп) и рекао им да је “Југославија неизвестан чинилац” у предстојећим акцијама (операције Марита и Барбароса) и “неће се предузимати дипломатски кораци, нити ће се постављати ултиматуми”, док могућа уверавања југословенске владе, “којој се ионако убудуће не може веровати, примаће се к знању” и нагласио да је “политички нарочито важно да се удар изврши немилосрдном окрутношћу, сва југословенска површинска постројења, и Београд, морају бити уништени непрекидним дневним и ноћним ваздушним нападима” да би се на тај начин “Турској задало довољно страха” и одустала од Черчиловог придобијања за “балкански фронт”.

Osvajanje, potčinjavanje, istrebljenje, kolaboracija, otpor, proterivanje i osveta - to su referentne tačke između kojih austrijski istoričar Arnold Zupan plete priču o odnosima germanskog (Nemci i Austrijanci) i slovenskog elementa (Česi, Slovaci, Srbi, Hrvati i Slovenci) na širem evropskom prostoru od sredine 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Da li je Draža Mihailović bio nacistički kolaborator ili borac protiv okupatora? Jedno je sigurno - Hitler ga je do kraja gledao kao neprijatelja, tvrdi austrijski istoričar Arnold Zupan u svojoj najnovijoj knjizi "Hitler - Beneš - Tito", iza koje kao izdavač stoji Austrijska akademija nauka. Uloga "Mihailovićevih četnika" - jer bilo je i drugih - još uvek je tabu tema u Srbiji, tvrdi Zupan. Ali Draža Mihailović je samo jedna od linija koju Zupan, bivši univerzitetski profesor, danas potpredsednik Austrijske akademije nauka, prati u svojoj monumentalnoj trilogiji. Njegov pogled i njegove ambicije su mnogo šire, njegovo glavno pitanje je: Kako smo "mi" došli do toga da se međusobno ne podnosimo?

„U ime naroda! - represija u Srbiji 1944-1953“ naziv je muzejske izložbe o višedecenijskim tabu temama iz komunizma. Dokumenti, fotografije, audio, video materijal, filmovi... od sredine aprila u Istorijskom muzeju Srbije kazuju o običnim, malim ljudima koji su stradali u vremenu revolucionarnog terora. - Jedan dan na robiji mogao vas je deformisani za ceo život. Ubijali su boga u ljudima, mnogi su nestajali preko noći - navodi dr Srđan Cvetković, istoričar i autor. Ideja je nastajala godinama kroz rad na doktoratu, kao i kroz istraživanja Državne komisije za tajne grobnice.