savremenaistorija

U kući Bjelovića u selu Lunići opština Priboj u večernjim satima 13. januara 1951.godine ubijen je Srpko Medenica*, poručnik JVuO, obavještajni oficir Višegradske brigade JVuO komandanta majora Dragiše Vasiljevića. U vrijeme akcije zarorobljavanja generala Mihailovića Medenica je bio zadužen za obavještajne poslove vezane za bezbjednost armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta JVuO. Akcija pripadnika UDB, okončana je ubistvom Srpka Medenice iz Višegrada i Ivana Šljukića iz prijepoljskog sela Babine. Treći član grupe Dušan Rađen iz sela Tukovi, mjesto Štrpci, opština Rudo u pucnjavi te večeri, teško je ranjen i pod okriljem mraka se uspio izvući iz kuće i privremeno skloniti u jednu planinsku kolibu iznad sela Lunići u predjelu Crnog Vrha, gdje su ga pripadnici milicije poslije par dana i pronašli mrtvog. ____________________________________________________________ *Srbobran Srpko Medenica rođen 15. maja 1924 u Višegradu, ubijen u selu Lunići opština Priboj 13. januara 1951.

uvođenja gregorijanskog kalendara u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u januaru 1919. Nova godina se proslavlja pre Božića. Pre Prvog svetskog rata, i srpska država i crkva Božić su proslavljale 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru. O tome svedoče i naslovne strane „Politike” iz tog perioda. Tako su, na primer, u prazničnom trobroju našeg lista od 24, 25 i 26. decembra 1910. objavljeni prigodni božićni tekstovi, a uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi” svim čitaocima i čitateljkama praznik je čestitalo uredništvo „Politike”. U istom broju, objavljena je i reportaža o pripremama za proslavu Božića na dvoru kralja Petra Karađorđevića. Navodi se da se „kralj Petar sprema da dočeka praznik isto onako kao i njegovi podanici”. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca novi, gregorijanski kalendar uveden je u januaru 1919. godine, Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara. Propisano je da u čitavoj državi na dan 15. januara 1919. godine po julijanskom kalendaru prestaje da važi stari kalendar i da se danom 28. januara 1919. uvodi računanje vremena po „novom“ kalendaru. Budući da Srpska pravoslavna crkva ovaj kalendar nikada nije usvojila, 1920. Nova godina je prvi put proslavljena pre Božića.

U noći 1/2 januara 1945. godine na nepoznatoj lokaciji u Beogradu strijeljan je od strane nove komunističke vlasti Grigorije Božović, ugledni književnik, profesor Prizrenske bogoslovije, nacionalni radnik i reporter „Politike“ rođen 1890. u Pridvorici kod Ibarskog Kolašina. Iz presude Vojnog suda Komande grada Beograda (Su. Br. 326/44) od 29. decembra 1944. godine, kojom je Grigorije Božović bio osuđen na smrt, na gubitak građanske časti i na konfiskaciju imovine vidi se da on nije imao pravo na odbranu. Ovu činjenicu potvrdilo je Odelenje za rehabilitaciju Okružnog suda u Beogradu 2008. godine prilikom postupka njegove rehabilitacije, koji je vođen po zahtevu dr Marinka Božovića profesora na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, konstatujući da je Božović osuđen na smrt samo zato što je bio antikomunista i „veliki Srbin.“

Uz 75. godišnjicu događaja Odbijajući da popusti njemačkom zahtjevu za bezuvjetnom predajom koju je potpukovnik Rudolf Kogard, obavještajni oficir opunomoćenog komandanta Srbije saopštio pukovniku Mihailoviću prilikom susreta u Divcima (nedaleko od Valjeva), 11. novembra 1941. Mihailović je „izazvao Nijemce do te mjere da su odlučili ukloniti ga s puta“* Ovako je još daleke 1975. godine pisao dr Jozo Tomašević, Hrvat, kome je knjigu pod nazivom War and Revolution in Yugoslavia 1941 – 1945 – THE CHETNIKS, objavio ugledni kalifornijski univerzitetski izdavač Stanford University Press, a koju je 1979 godine za Jugoslovensko tržište priredila Sveučilišna naklada Liber iz Zagreba. _________________________________________________________________________________________________________________________ * Jozo Tomašević, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941 – 1945, Liber, Zagreb 1979, str. 182.

Повод за овај текст је обиљежавање дана ослобођења Рогатице у Првом свејтском рату, као дана ове Општине. Наиме, обиљежавајући 27. септембар (1914) као датум ослобођења Рогатице од Аустро-угарске окупационе власти општина Рогатица је недвосмислено показала да је слобода као највећи човјеков идеал дубоко у корјену народа Рогатичког краја. Ослобођење Рогатице у Великом рату фактички је прво ослобођење народа овог краја од 450 годишњег ропства под Османлијско-турском и Аустро-угарском влашћу. Оно што овом приликом желимо да истакнемо је сам датум ослобођења Рогатице у Првом свјетском рату. Расположива документациона необјављена и објављена грађа (као што је вишетомно издање Главног ђенералштаба Српске војске „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење...“ „Операције Црногорске војске у Првом свјетском рату“) мемоарске и дневничке биљешке ђенерала Драгутина Милутиновића или капетана Мила Кењића, недвосмислено показују да је Рогатица ослобођена 17. септембра 1914. године, значи 10 дана раније.

U organizaciji JU Centar za kulturu Berane i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca Berane, 23. jula 2016. u galeriji Polimskog muzeja.održana je promocija knjige: Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915), autora Predraga V. Ostojića. O knjizi su pored autora govorili: protojerej stavrofor Dragan Ristić, Miličko Trifunović, predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca, Goran Kiković, istoričar i Branislav Otašević, književnik. Knjiga govori o periodu 1914-1915. godine kada su pripadnici Crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića pokazavši veliku hrabrost i samopožrtvovanje braneći strateški važan pravac, kojim je nastupala višestruko brojnija i tehnički apsolutno nadmoćnija austrougarska vojska Na početku svog izlaganja autor je i naveo da je knjigu posvetio „Herojima onog vremena: Hrabrim pripadnicima crnogorske Sandžačke vojske, serdara Janka Vukotića, koji su tokom 1914-1915. branili strateški važan pravac dolinom Lima, kojim je nastupala austrougarska vojska u namjeri da presječe odstupnicu i uništi srpsku vojsku. Svima njima koji su se životom odužili Srpstvu, Vo vijeki vijekov amin”