Savremena Istorija

U prepunoj dvorani Ruskog doma u Beogradu predstavljena je knjiga „Srbija u Velikom ratu 1914. – 1918.“ autora prof. Mire Radojević i akademika Ljubodraga Dimića. Pored autora, o knjizi su govorili Prof. Aleksandar Životić, Dragan Lakićević (Srpska književna zadruga) i Živadin Jovanović (Beogradski forum). Na promociji je istaknuto da su izdavanje ove knjige inicirali intelektualci iz srpskog rasejanja kako bi srpski istoričari afirmisali istinu o pravim uzrocima Prvog svetskog rata i ogroman doprinos Srbije pobedi saveznika. Knjiga je svojevrsno reagovanje vrhunskih srpskih istoriografa na veliku produkciju literature na Zapadu čije cilj revidiranje istorijski verifikovanih ocena o uzrocima, posledicama i odgovornostima za pokretanje rata 1914. i pokušaj prebacivanja odgovornosti na Srbiju. Istaknuto je takođe da se izgradnji nacionalne i državne strategije mora polaziti od istorijskih iskustava Srbije, od dobrog razumevanja savremenih trendova u kretanjima u Evropi i u svetu kao i od dugoročnih prioriteta i ciljeva Srbije.

Pre nekoliko dana pojavila se nova knjiga Dragoljuba Mićovića "Zapisi Starog Ruđanina 5, u izdanju izdavačke kuće Armon iz Beograda. Ovaj vredni publicista, istraživač i zaljubljenik u svoj rodni kraj, petom po redu knjigom "Zapisa" zaokružio je sećanja na ljude i događaje nedavne prošlosti u kojima je i sam učestvovao i tako bio svedok ratnih i poratnih dešavanja u svom rodnom Rudom, ali i šire. Dragoljub Mićović dipl. ing. arhitekture, rođen je 1929. godine u Rudom u trgovačkoj porodici, koja je stradala i u toku rata i posle njega od nove komunističke vlasti. Otac Krsto umro je 1944. godine od posledica torture ustaških vlasti, a najstariji brat Veljko ubijen je u Sloveniji maja mjeseca 1945. godine u selu Dol kod Hrastnika, od strane Titovih partizana, koji su iskoristili priliku da na monstruozan način likvidiraju masu nevinih ljudi bez suda i dokaza bilo kakve krivice. Srednji brat Siniša, zbog pripadnosti Ravnogorskom pokretu, lažno je optužen od strane vojnog suda X divizije JA na smrt streljanjem sa gubitkom svih građanskih prava. Ova presuda, koja je bila zasnovana na optužbi da se Siniša prilikom odsluženja vojnog roka, avgusta 1945., neutvrđenog datuma u Beogradu sastao sa neimenovanim američkim oficirom iz ambasade SAD i tom prilikom pozvao američku vojsku da okupira Jugoslaviju, ipak nije izvršena. Siniša je odležao dugogodišnju kaznu zatvora, sa nesagledivim posledicama po izlasku na slobodu. Ovih dana u Rudom (BiH, RS) porodična kuća Mićovića tzv. "Stari hotel", koju su komunističke vlasti ovoj porodici oduzele 1959. godine je prodata nekom od novopečenih biznismena, jer je Bosna i Hercegovina, a sa njom i Republika Srpska uz Crnu Goru, jedina država u kojoj zakon o restituciji nije usvojen, a uz Srbiju i jedine zemlje komunističke diktature koje, po preporuci Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope nisu usvojile Deklaraciju o osudi komunističkih zločina. Redakcija savremene istorije prenosi jedan tekst iz tek objavljene knjige" Zapisi starog Ruđanina 5"

IMPERIJALNI diskurs u dominantnim državama danas ponovo preovlađuje, dok se interesi malih naroda komentarišu i tumače s nekom naglašenom netrpeljivošću. Uporedo s tim, sve što miriše na suverenost, nacionalni ponos ili nacionalni interes neke od manjih nacija i država, a nije u skladu sa širim - imperijalnim interesima, redovno se omalovažava zarad multinacionalnih, multilateralnih i imperijalnih ambicija. Takav diskurs, posebno kada je rušenjem komunizma nestalo ideoloških izazova, zavladao je savremenom svetskom istoriografijom. Prenošenjem težišta odgovornosti na sporedne aktere, koji su, poput atentata u Sarajevu, samo demagoški izgovor za sukobe blokova velikih sila, prikriva se, zapravo, imperijalna suština borbe za kontrolu resursa u kolonijama. Dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU, ovim rečima sumira stanje u savremenoj svetskoj istoriografiji, zbog čega, kaže, našim ljudima od struke ne preostaje ništa drugo nego da naučnim argumentima i na stranim jezicima objasne srpske pozicije.

Navršava se 15 godina od početka NATO bombardovanja. Dan sećanja na žrtve stradale u bombardovanju biće obeležen nizom komemorativnih skupova. Za 78 dana ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 15 godina. Za 78 dana ubijeno je najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestali. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.