Savremena Istorija

Toliko vremena je potrebno i zbog toga što treba najmanje 6 meseci da se pozovu i da se organizuje dolazak u Srbiju članova stranih dinastija - kaže Dragomir Acović, prvi čovek Krunskog saveta. "Novosti" saznaju da bi prva trebalo da bude sahranjena kraljica Marija, supruga kralja Aleksandra Karađorđevića i baka princa Aleksandra. Kraljica Marija počiva na groblju u Frogmoru, blizu vindzorskog zamka, pored kraljice Viktorije i drugih rođaka britanske krune. U svojim pismima Kraljevskom dvoru i porodici Karađorđević britanska kraljica Elizabeta je napisala kako ona kada odlazi u Vindzor posećuje grob svoje rođake Marije. Kako Novosti saznaju, što se tiče kraljice Elizabete, prenos kovčega kraljice Marije na Oplenac je gotova stvar.

U petoj po redu knjizi svojih „Zapisa“ reagovao je na istup istoričara dr Branka Latasa u vezi tvrdnje da se pripadnici JVuO nikada nisu borili protiv Nemaca. Prenosimo deo teksta iz njegove najnovije knjige „Zapisi starog Ruđanina 5“ 1943... Što se saobraćajnica tiče kroz železničku stanicu Rudo prolazila je pruga uzanog koloseka Međeđa – Priboj na Limu, koja se u stanici Međeđa uklapala u prugu Sarajevo – Beograd. Rudo nije imalo prolaznu drumsku saobraćajnicu, jer se u njega moglo ući samo od mesta Ustibar, koje je udaljeno 7 km, od makadamskog puta Priboj - Pljevlja. Zbog toga, Rudo nije bilo strateški interesantno za Nemačkog okupatora. To je bio razlog što su u toku Drugog svetskog rata u Nemci u Rudom boravili samo nekoliko puta, a ti boravci su maksimalno trajali do jedan mesec dana. Pažnju usmeravam na događaje koji su se dešavali krajem leta i s' jeseni 1943. godine na prostoru Rudogu vreme pred i neposredno posle kapitulacije Italije. Krajem avgusta te godine, Rudo je zaposela jedna nemačka motorizovana jedinica jačine bataljona. Smestili su se u postojeće italijanske vojničke barake, što je nagoveštavalo duži boravak okupatora. Komandant jedinice, major po činu, komandu mesta postavio je u hotelu ''Mićović", gde je i zauzeo najlepšu "veliku" sobu sa pogledom na Limsku dolinu, a njegov jahaći konj smešten je u dvorište hotela.

Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv. Posle deset epizoda serije „Ravna gora“, koje su samo prvi deo najavljene ratne trilogije „1941-1944 [1945.]“, autor Radoš Bajić ekskluzivno za „Novosti“ odgovara na najvažnije kritike i kontroverze koje su pratile njeno emitovanje... Zamera vam se da niste do kraja poštovali istorijske istine - Krcun se pojavljuje sa Titom u Zemunu, a tada je, navodno, bio u Užicu, Koča dočekuje Broza iako je u aprilu već isključen iz partije... - „Ravna gora“ je umetnička, igrana, autorska serija koja je inspirisana događajima za koje je istorijski potvrđeno da su se dogodili, ili je verovatno da su se mogli dogoditi. To nije pozivanje na gole autorske slobode, to je uobičajen postupak u kreativnoj umetničkoj formi. Da je „Ravna gora“ dokumentarna, naučna, istorijska serija koja isleđuje tačnost svih relevantnih istorijskih podataka - to ne bilo moguće. Dakle, oni koji su mi to zamerali mešali su babe i žabe. Nekima, poput izvesnog hobi istoričara Samardžića iz Brusa, to je bio povod da organizuje antikampanju protiv „Ravne gore“. Kao i da koristoljubivo sebe promoviše u ozbiljnog istoričara. Inače, čovek je po struci ekonomista.

Na današnji dan 28.04.1918. godine je preminuo Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Kaznu je služio u češkom Terezinu, gde je i umro od tuberkuloze 28. aprila 1918., malo pred kraj Prvog svetskog rata. Pri kraju života je bio zbog loših zatvorskih uslova vrlo oslabio i imao oko četrdeset kilograma. U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas samo u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, svedoče o njegovoj mučeničkoj smrti. Na zidu ispred ćelije ugrađena je skromna ploča sa imenom zatvorenika, glavnog aktera sarajevskog atentata, koji je poslužio vladajućoj monarhiji da ultimatumom Srbiji započne jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji.