Category: Članci i rasprave

Živomir R. Podovac, generalštabni pukovnik Okrug kruševački čini teritorija sledećih srezova: trstenički, kopaonički, rasinski, župski, ražanjski. Stanovništvo Okruga kruševačkog, znalo je u potpunosti, da im se dolaskom komunističkih snaga i vojnih vlasti - dobro ne piše. Iz jednostavnog razloga što je opredelenje 99,5% stanovništva bilo tradicionalno - lojalističko. Vojno sposobno stanovništvo je vojničku Zakletvu položilo Kraljevini Jugoslaviji i njenoj Vojsci. Već skoro jedan vek na izborima glasaju za demokratske stranke i partije. Sada dolazi samo jedna - komunistička. Ratna 1945, najteža je godina za Okrug kruševački. U toj godini stanovništvo Okruga podnelo je naveće žrtve. Kao ni u jednoj kada je Okrug bio pod fašističkom (nemačko - bugarskom) okupacijom. Na delu je ko¬munistička represija u sprovođenju „komunističke revolucije“ i obračun sa „kontrarevolucijom“. Otuda logor 'Bagdala' - logor na otvorenom . Nemci nisu, tokom celog rata, imali ni jedan takav logor na tlu Kraljevine Jugoslavije. Logor 'Bagdala' krcat je zarobljenim vojnicima, podoficirima i oficirima JVuO i „reakcionarima“. Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije (ŠVK JVKrJ) naredio je vođenje Gerilske operacije Srbija, na prostoru koji su posle prolaska snaga Crvene armije SSSR-a, zaposele snage komunističke NOVJ. Osnivaju se dve vrste jedinica: Gerilske snage i Pokretne snage JVuO. Osnovni cilj gerilsko - komandoskih dejstava je „zaštita Srpskog naroda od komunističkog terora koji besni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. Nosilac gerilske borbe u Okrugu kruševačkom, osim Sreza ražanjskog, je Rasinsko-toplička grupa gerilskih odreda, osnovana naređenjem Komande Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički korpus). U Srezu ražanjskom dejstvuju Gerilske grupe Razanjske brigade, bivšeg Deligradskog korpusa. Ključne reči: Gerilske snage, Pokretne snage, trojke, bataljon, brigada, korpus, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini; nemačka, bugarska, NO (JA) vojska; OZN, UDB; Crvena armija, proboj, gerilska borba; kontrarevolucija, represija, teror.

Tito u Foči 1942. Tema Titova (zlo)upotreba srpskih dobrovoljačkih jedinica u Istočnoj Bosni 1942. godine je samo deo “priče” o metodama kojima se služio vođa komunističkog pokreta kako bi ostvario cilj nasilne promene vlasti i zavođenje komunističke diktature u Jugoslaviji po uzoru na SSSR. Rad se ne bavi suštinom početka građanskog rata u okupiranoj i podeljenoj Jugoslaviji, komunističkom ideologijom ili pokušajem nacionalnih snaga da nastavkom pružanja otpora okupatoru i ne priznavanjem kapitulacije nastave kontinuitet i daju legitimitet mlađanom kralju i izbegličkoj vladi da zajedno sa saveznicima nastave borbu protiv nacističke nemani, koja je u to vreme gutala države i narode Evrope. Tema rada je ograničena i vremenski i prostorno i dešava se na području Gornjeg Podrinja 1942. godine, kada je i otpočeo sukob u, do tada, jedinstvenom ustaničkom pokretu u istočnom dijelu Bosne. Rad se bavi sudbinom običnih ljudi u surovom vremenu rata i njihovom borbom za opstanak. Na primeru srpskih dobrovoljačkih odreda najbolje se može videti Titova namera i lukava igra, koja je za posledicu imala razdor u srpskom pokretu otpora protiv ustaške i okupatprske vlasti. Posledice takve igre bile su pogubne po srpski narod, a tek mnogo godina kasnije, posle burnih događaja koji su usledili tokom raspada Titove SFRJ, one su sagledive u realnim okvirima. Na žalost mnogo je onih (čak I ljudi koji se bave naukom), koji još uvek ne mogu ili neće da prihvate argumente I činjenice i koji žive u posleratnom narodno-frontovskom I akcijaškom vremenu sanjajući vođu u maršalskoj uniformi, kako ih na belom konju, u mercedesu pulman 600 Ili na “Galebu” predvodi na putu u nekakav komunistički raj: -gde postoji lek protiv smrti; gde ogromne mašine peglaju brda pretvarajući ih u plodne ravnice; gde ljudi rade koliko hoće i uzimaju koliko im treba; gde nema novca, jer on postoji samo u trulom kapitalizmu; gde čovek digne ruku da bi voz stao I vozio ga besplatno; gde su svi jednaki I srećni, a sreći nema kraja… Predrag Ostojić, je obrađujući ovu temu, koja u istorijskoj nauci nije dovoljno istražena, želeo da ukaže na jedan bitan moment, u vremenu prelomnih događaja 1941-1942 u srpskom ustaničkom pokretu, koji će ga dodatno podelti I pocepati, što će za posledicu imati srpsko-srpski sukob nezapamćen u istoriji ovog naroda, čije posledice se (I te kako) osećaju I danas. www.savremenaistorija.com Redakcija zahvaljuje prof. Ostojiću na ustupljenom tekstu!

Za cetiri dana „Oluje“ uništeno je oko: - 211 ugostiteljskih objekata - 410 zanatskih radnji. - 25.000 kuća - 13.000 privrednih objekata - 182 zadružna doma - 56 zdravstvenih stanica - 78 crkava - 29 muzeja - 181 groblje - 352 trgovine - 96 trafo-stanica - svi srpski industrijski pogoni - 920 spomenika - u Krajini je prije „Oluje“ živjelo 450.000 Srba. - 1991-1995. ukupno je ubijeno 6.765 Srba. - nestalo je 2.670 Krajišnika

Apstrakt: Navršilo se dve decenije od pogroma nad Srbima na prostoru BJR Hrvatske 1995. Savest Čovečanstva i dalje - ćuti. I u slučaju Srba potvrđuje se pravilo, da je ona omeđena i određena, ne Pravdom i Pravom, već granicama intersa velikih sila. Pre svega u ostvarivanju njihove tzv. 'Strategije posrednog nastupanja', u kolonizaciji ma¬lih zemalja u „sivoj zoni“. Dosledno sledeći odrednice međunarodnog prava, taj po¬grom Srba ima razmere - genocida. Prvi pravni uslov za genocidni odnos je da postoji ja¬vno proklamovana politička odluka počinioca da se izvrši nasilno odstranjivanje je¬dne nacije sa određene teritorije, veličine teritorijalne oblasti. U slučaju hrvat¬skog političkog i vojnog rukovodstva, pored brojnih drugih dokumenata, najkriminalniji do¬kumenat je zaključak Brionskog savetovanja pod rukovodstvom stožernika Franje Tuđ¬ma¬na. Odluka je bila - broj Srba u Hrvatskoj, u prvom naletu, svesti „ispod dva pro¬ce¬n¬ta“. Potom nastaviti i dalje. Načini, sredstva i metode izvršenja ove genocidne od¬lu¬ke nad Srbima, su stravični primeri gaženja međunarodnog ratnog i humanitarnog pra¬va prema Povelji OUN i Ženevskim konvencijama i protokolima. Dakle - zločini. Na¬logodavci su hrvatsko političko rukovodstvo i njihovi evro-američki sponzori, a iz-vršioci (egzekutori) su pripadnici Zbora narodne garde (ZNG), Ministarstva unu¬tra¬šnjih poslova (MUP), ustaške snage (Paraga), Hrvatskog oslobodilačkog pokreta (HOP) i dr. Navodimo samo neke zločine. Da bi se pobrojali svi utvrđeni potrebno je is¬pisati tomove knjiga zločina. A tek koliko je ostalo ne otkrivenih i onih koji se ne¬će otkriti - nikada. Imena osumnjičenih za navedena dela se nalaze u dokumentima ra¬z¬nih državnih, pravnih i vojnih organa BSFRJ i drugih izvora (posmatrači Evropske za¬jednice, snage OUN, Međunarodnog crvenog krsta, Lekari bez granica i dr). Cilj ovog član¬ka je da se bar neki zločini ne zaborave - nikada. Ključne reči: međunarodno ratno i humanitarno pravo, ratni zločini, krivična dela, ma-sakriranje, klanje, paravojne snage, separatizam, genocid, etničko čišćenje.