Srpski liberalni savet kao jedan od podnosilaca predloga za rehabilitaciju generala Mihailovića u nečem se slaže sa takozvanim „Savezom antifašista Srbije“: najbolje bi bilo sudski proces generalu Mihailoviću ponoviti i njegovim zastupnicima pružiti mogućnost da pobiju tačku po tačku monstruozne optužnice. Mi smo na to spremni i po okončanju postupka u procesu rehabilitacije to ćemo i učiniti. Do tada ćemo poštovati zakonsku proceduru propisanu Zakonom o rehabilitaciji i pobijati presudu jer je doneta iz „političkih i ideoloških razloga“.
Istovremeno to ne znači da ćemo mirno pratiti akciju dezinformacija javnosti koja se nastavlja na pedeset godina dugu kampanju prepravljanja istorije da bi ista bila u funkciji jedne partije i jednog čoveka.
Zato ćemo se ovom prilikom osvrnuti samo na nekoliko detalja iz optužnice generalu Mihailoviću koji će oslikati kakav je pristup sud imao oko vrednovanja iznetih dokaza.
Ličnost i delo Slobodana Jovanovića, jedne od najzanimljivijih ličnosti u novijoj srpskoj istoriji i svakako jednog od najvećih srpskih intelektualaca s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka, dugo su bili zapostavljeni i sakriveni, da bi tek u poslednje dve decenije počela šire da se istražuje uloga ovog državnika, pisca, istoričara i pravnika u burnim događanjima s početka pa do sredine 20. veka.
Na tribini Srpskog liberalnog saveta Sećanja na akademika Slobodana Jovanovića, naučnici i istraživači lika i dela S. Jovanovića otkrili su neke zanimljive prizore iz njegovog života, njegove mane, vrline i zablude.
Istoričar Nebojša Popović, iz Instituta za savremenu istoriju, otkriva da je devedesetih godina 19. veka Jovanović, posle službovanja u sudu, prešao u Ministarstvo inostranih dela, gde se faktički bavio obaveštajnim radom.
Bio je šef prosvetnog odeljenja koje su zvali propagandno odeljenje i tu se bavi obaveštajnim radom. Posećivali su ga učitelji i sveštenici sa srpskih neoslobođenih teritorija, Stare Srbije i Makedonije, ali je i on išao u obilaske i prikupljao informacije. Te informacije prosleđivane su prosvetnom odboru, koji su sačinjavali najučeniji ljudi u Srbiji tog vremena, i na osnovu tih informacija su se donosile političke odluke. Bio je pristalica evropske konzervativne ideologije kojoj su pripadali Bizmark, Dizraeli i Napoleon Treći. Na primer, prihvatao je opšte pravo glasa kao tekovinu ali ne sa oduševljenjem, jer je verovao da se moć političkog rasuđivanja može odnegovati samo u gornjim društvenim slojevima, priča Popović.
„Politika” je u svom izdanju od 27. novembra, pre 68 godina, na naslovnoj strani objavila spisak 105 streljanih u Beogradu, što je tek mali deo stradalih od ruke domaćih vlasti posle oslobođenja zemlje. Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, prikupila je do sada podatke o oko 40.000 lica stradalih u posleratnim čistkama, na 211 evidentiranih lokacija. Na njihovom sajtu nalazi se Otvorena knjiga žrtva, sadržajna i moderna baza podataka, dostupna svim građanima.
– Svaki dan nam se javljaju ljudii dostavljaju nove podatke. Obraćaju nam se i sudovi u postupku rehabilitacije i restitucije. Za svaku osobu u bazi podataka postoji ime i prezime, zanimanje, nacionalnost, prebivalište, vreme i mesto rođenja i stradanja. Uveli smo i mogućnost da korisnici pritiskom na dugme dobiju kompletne statističke izveštaje – kaže za „Politiku” sekretar Državne komisije dr Srđan Cvetković.
U registru žrtava grafički je prikazan broj ubijenih, osuđenih na smrt, umrlih u logoru, nestalih, zatim koliko je pripadnika koje nacionalnosti stradalo, pod kojom kvalifikacijom, kao i njihova starosna dob i pripadnost određenim formacijama u ratu.
15 Vazduhoplovni korpus*
Kancelarija komandujućeg đenerala
A.P.C. 520 30.avgusta 1944.
Đeneralu
Drag. M. Mihailoviću
Slobodne Jugoslovenske planine
Dragi Đenerale
Pišem Vam u potvrdi vašeg pisma od 30. jula 1944. godine i vrlo interesnatnih poklona, koje ste bili ljubazni poslati mi. Ja ću ih uvek čuvati u toploj uspomeni, jer ste Vi i Srpski narod omogućili uspešnu evakuaciju vrednih američkih avijatičara. Ova saradnja predstavlja važan prilog u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.
Pomoć koju ste Vi, Vaši saradnici i srpski narod nesebično pružali a u mnogo prilika sa mnogo žrtava i opasnosti, duboko je odjeknula, ne samo kod oficira i vojnika 15 Vazduhoplovnog korpusa, već i kod najviših američkih vojnih autoriteta, koji su obaveštavani o situaciji.
Kapetan Vučković je sada u američkoj bolnici, gde se o njemu dobro staraju. Njegova bolest nije opasna i očekuje se da će uskoro bolnicu napustiti.
Sa osobitim poštovanjem
komandant
general-major
N.F.Tvining, s.r.
__________________________________________________________
*Vojni arhiv, br. reg.17/6, K-20, VK-U-857 (16/6-2, K-20, VK-U-856)
Pismo je još jedan prilog u vezi Mihailovićevog doprinosa savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu
www.savremenaistorija.com
Komentari