У ИМЕ НАРОДА! је прва мултимедијална изложба о дугогодишњим табу темама: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колекетивизацији...
O изложби и темама које она обрађује, за Фронтал говори аутор изложбе др Срђан Цветковић, историчар Института за савремену историју из Београда, аутор обимне књиге "Између српа и чекића" о методима политичке репресије у Србији од 1944. до 1985. године и бивши секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених послије 12.септембра 1944.
- Идеја о изложби је настајала годинама, кроз мој рад на докторату као и кроз Комисију за тајне гробнице. Ја и моји сарадници суочавали са огромном количином материјала о репресији за коју смо сматрали да мора бити приказана широј јавности и на тај начин дати допринос суочавању са тоталитарним насљеђем и допринијети духовном оздрављењу нације - каже Цветковић.
Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, ekskluzivno otkriće ili loša predstava
Neposredno posle Nove godine održana je konferencija za štampu na kojoj je direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić javnosti predstavio arhivski dokument - pismo Oskara Poćoreka iz maja 1913. godine u kome tadašnji guverner (austrougarske) Bosne i Hercegovine piše o potrebi pripremanja za veliki rat. Kako navodi Tanjug, ovo pismo je već objavljeno 1928. godine u listu "Večernja pošta" u Sarajevu, a njegov prepis "čuva se danas u Arhivu Srbije, dok se za originalom još uvek traga". Dakle, da rekapituliramo: niti je pronađen original dokumenta, niti je taj dokument nepoznat, niti se radi o pismu nekoga ko je bio u vrhu austrougarske piramide moći, ko je odlučivao o pitanjima rata sa Srbijom. Savremena svetska istoriografija navodi obilje dokaza u prilog tezi o ratobornosti Austrougarske prema Srbiji, i to dokaza koji su u vezi sa samim vrhom piramide moći u toj državi: car, prestolonaslednik, načelnik generalštaba i ministar spoljnih poslova - ne za guvernere provincija! Neki od tih autora (poput Kristofera Klarka, na primer) za takvo ponašanje Austrougarske imaju razumevanje, ali ne spore njegovo postojanje.
Dražin poručnik Milisav Šurbatović u Americi postaje šef inženjerske ekipe projekta "Apolo 11"
Nikada u istoriji srpskog naroda toliko obrazovanih ljudi nije likvidirano ili utamničeno, i nikad, s druge strane, toliko neobrazovanih nije dospelo na visoke položaje, kao što se to dešavalo od kraja 1944. godine.
U početku, i u KPJ je bilo velikih intelektualaca, poput dr Sime Markovića, da bi kasnije čelna mesta zauzimale osobe poput bravarskog pomoćnika Josipa Broza.
"Imao je neku intelektualističku crtu, nije imao ponašanje pravog partijca i to je ljude plašilo", pisao je, primera radi, Broz agentima Kominterne o svom drugu Kamilu Horvatinu, kome je to ujedno bila smrtna presuda.
Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv.
Posle deset epizoda serije „Ravna gora“, koje su samo prvi deo najavljene ratne trilogije „1941-1944 [1945.]“, autor Radoš Bajić ekskluzivno za „Novosti“ odgovara na najvažnije kritike i kontroverze koje su pratile njeno emitovanje...
Zamera vam se da niste do kraja poštovali istorijske istine - Krcun se pojavljuje sa Titom u Zemunu, a tada je, navodno, bio u Užicu, Koča dočekuje Broza iako je u aprilu već isključen iz partije...
- „Ravna gora“ je umetnička, igrana, autorska serija koja je inspirisana događajima za koje je istorijski potvrđeno da su se dogodili, ili je verovatno da su se mogli dogoditi. To nije pozivanje na gole autorske slobode, to je uobičajen postupak u kreativnoj umetničkoj formi. Da je „Ravna gora“ dokumentarna, naučna, istorijska serija koja isleđuje tačnost svih relevantnih istorijskih podataka - to ne bilo moguće. Dakle, oni koji su mi to zamerali mešali su babe i žabe. Nekima, poput izvesnog hobi istoričara Samardžića iz Brusa, to je bio povod da organizuje antikampanju protiv „Ravne gore“. Kao i da koristoljubivo sebe promoviše u ozbiljnog istoričara. Inače, čovek je po struci ekonomista.
Komentari