I OVE GODINE 13. MARTA U UNDRULJI (SADA DRAŽEVINI) BIĆE ODRŽAN POMEN PARASTOS U ZNAK SEĆANJA NA STRADALE PRIPADNIKE JVUO I GENERALA MIHAILOVIĆA, KOJI JE UBIJEN POSLE MONTIRANOG PROCESA U BEOGRADU 17
JULA 1946.
Ovih dana pre 68 godina izvedena je operacija “hvatanja” generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Akcija je okončana u svitanje 13. marta 1946. godine, u rejonu Dobrunske Rijeke, na lokaciji Undrulja, kada su pripadnici specijalne grupe OZN-e, uspeli lišiti slobode komandanta JVuO, generala Mihailovića.
Ovom događaju prethodila je višemesečna potraga za komandantom JVuO, prilikom koje, nova komunistička vlast, nije poštedela stradanja nedužno civilno stanovništvo višegradskog I ruđanskog kraja.
U subotu 01.marta u Gradskoj galeriji u Nevesinju upriličena je promocija knjige autora i priređivača, Branka Jevtića „Ratni dnevnik Miloja Lazarevića“, koja opisuje dešavanja na području Hercegovine za vrijeme Drugog svjetskog rata iz vizure oficira Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Lazarevićev ratni dnevnik predstavlja dragocjeno svjedočenje o dešavanjima na prostorima istočne Hercegovine u teškim vremenima Drugog svjetskog rata i gubicima koje je ovaj kraj pretrpio. Nakon blagoslova sveštenika Mihajla Andrića, uvod u ovu promociju je napravila Ljilja Ivezić, direktor Narodne biblioteke u Nevesinju.
O ovom ratničkom dnevniku su govorili član Komisije za istoriju i njegovanje oslobodilačkih ratova Vojin Gušić, mr Momčilo Golijanin i sam autor, Branko Jevtić.
Virtualna Hercegovina je pripremila video reportažu sa ove promocije.
VIDEO http://www.virtualnahercegovina.com/index.php/medija-centar/televizija/4619-nevesinje-ratni-dnevnik-miloja-lazarevica-bacanovo-svjetlo#ixzz2uvyXB692
Црна Гора се током целе своје историје истицала непокорношћу, храброшћу и слободарским духом. Због „чојства и јунаштва“ којима су се одликовали њени горштаци, Црна Гора је називана „српском Спартом“. Вођени филозофијом косовског етоса, Црногорци су се често свесно жртвовали за више циљеве, за спас и слободу свога рода. Један од најистакнутијих примера жртвовања за једнокрвну браћу представља Мојковачка битка, вођена на Бадњи дан и Божић 1916. године, у околини Мојковца. У њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успешно зауставила аустро-угарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење Српске војске преко североисточних делова Црне Горе ка Јадранском мору, а самим тим и њена каснија евакуација на Крф. Мало је познато да се у тој, по много чему судбоносној бици, јунаштвом и одважношћу нарочито истакла једина жена која је учествовала у бици. То је била Василија Вукотић, ћерка јединица сердара Јанка Вукотића.
Jedno interesantno „otkriće“ potkrepljeno, u najmanju ruku, naivnim rezonovanjem sa tendencijom naučne hipoteze, otkrivamo u tekstu penzionisanog pukovnika mr Dragana Krsmanovića, pod naslovom „Tri glavne grupacije u srpskoj istorijografiji“, objavljenom na portalu „Pogledi“ 11.02. 2014.
Pisac ovog pamfleta , čiji je osnovni cilj diskreditacija istoričara dr Koste Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića, ali i istoričara Nemanje Devića, koga pomenuta dvojica istoričara po pukovnikovim navodima „uspešno mobilišu“, pukovnik Dragan Krsmanović, magistar i viši arhivista, bivši je načelnik Vojnog arhiva.
Da nije tužno bilo bi smešno. Da nam je nepoznata biografija autora teksta, možda bi kako napisa autor „obični smrtnik“ zaista dobio „uputstvo“ za vrednosno tumačenja savremene istorije i istoričara, koji je proučavaju, a koje je on svrstao u tri kolone: tradicionaliste – komuniste, neokomuniste i klasičare.
Komentari