Članci i rasprave

Miloslav Samardžić, «Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka» – SVAŠTA? I JOŠ PO NEŠTA?

Miloslav Samardžić, «Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka» – SVAŠTA?  I JOŠ PO NEŠTA?
25/10/2012
Članci i rasprave

Ovih dana pojavila se nova (već ko zna koja po redu) knjiga publiciste Miloslava Samardžića pod naslovom «Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka» u izdanju Pogleda iz Kragujevca
Ništa novo ( kada je u pitanju autor), da ovaj put kao krunski dokaz gospodin Samardžić ne ističe nalaze sudskog veštaka, (mada i veštak u svom veštačenju ne potvrđuje da je to apsolutno tačno!!!),(…nije moguće tvrditi da je… ali ni tvrditi da nije…) nastojeći da u celu priču o zarobljavanju generala Mihailovića ubaci i priču o lažnom Kalabiću.
Za ovu priliku posebno se naoštrio i penzionisani major Krsmanović, koji se pojavljuje u ulozi jednog od recezenata, (koji na posredan način upućuje zamerke i deli lekcije dr Kosti Nikoliću i dr Bojanu Dimitrijeviću, reczentima knjige prof. Ostojića o zarobljavanju Mihailovića), a čiji je zadatak bio ne samo da pohvali Samardžićevu knjigu kao vrhunac istorijskog, naučnog pristupa i otkrovenja, nego da kao u ono titovsko doba «postrelja» sve one koji ne misle isto kao Samardžić, mada se stiče utisak da i nije baš siguran u sve ono što ovaj piše. Ali…
Činjenica je, da već dugi niz godina gospodin Samardžić pokušava da uveri jedan deo čitalačke publike, potomaka i poštovaoca, sledbenika ravnogorske ideje u komunističku zaveru, kojom je major Nikola Kalabić doveden u direktnu vezu sa zarobljavanjem generala Mihailovića.
Činio je to prvo insistiranjem da je to isključivo komunistička priča, kojom je hteo postići efekat a priori odbacivanja teze o ključnoj, presudnoj ulozi majora Nikole Kalabića u Mihailovićevom zarobljavanju.

ANTONIJE ĐURIĆ, U SUSRET STOGODIŠNJICI OSLOBOĐENJA JUGA SRBIJE OD TURSKOG ROPSTVA

ANTONIJE ĐURIĆ, U SUSRET STOGODIŠNJICI OSLOBOĐENJA JUGA SRBIJE OD TURSKOG ROPSTVA
21/10/2012
Članci i rasprave

Kosovo bi oslobođeno, a srpski vojnici ne oskrnaviše nijednu bogomolju, ni jedan spomenik, ne preoraše ni jedno groblje…

U minulih sto godina Srbija je imala pet ratova na otadžbinskom tlu – četiri su joj bila nametnuta, a onaj prvi, Balkanski, za oslobođenje Kosova i Metohije, ušla je s neviđenim žarom i oduševljenjem jer nije mogla mirno da sluša vapaje srpske nejači pod turskim jarmom.

Sve klikće: U boj! U boj!

Beograd se pretvorio u vulkan koji hoda i nestrpljivo čeka zapovest da izbaci užarenu lavu na tursku okupatorsku silu, koja na jugu otadžbine vekovima drži srpski narod u tamničkom ropstvu.

Cetinje vadi sablje iz korica i proverava oštrinu sečiva. Ostroška zvona pozivaju na molitvu.

Šumadija, ona molitvena i uvek budna, kleči pred ikonom Gospoda Boga i blagodari što će ona, prva, razarati topovima turska utvrđenja i tako ispuniti jedan od Karađorđevih snova…

Istovremeno bruje zvona sa ostroških visina i iz Saborne crkve u srpskoj prestonici – mitropoliti i vladike, među njima i Vladika Nikolaj Velimirović, blagosiljaju one koji su spremni da se bore i ginu za bližnje i otačastvo…

Svi znaju da su davno umukla zvona Samodreže, Bogorodice Ljeviške i Visokih Dečana, ali će, ako Bog da, uskoro i ona zagrmeti…

ČETNICI KAO PRIPADNICI JUGOSLOVENSKE KRALJEVSKE VOJSKE U MEĐUNARODNOM PRAVU

ČETNICI KAO PRIPADNICI JUGOSLOVENSKE KRALJEVSKE VOJSKE U MEĐUNARODNOM PRAVU
31/08/2012
Članci i rasprave

Izraz „posle kapitulacije Jugoslavije“ može se naći po svim školskim udžbenicima istorije unazad sedamdeset godina, a takođe i u svakodnevnom govoru na temi o Drugom svetskom ratu.

Samim činom kapitulacije nestala je pravna legitimnost vojno-zaraćenih snaga Kraljevine Jugoslavije koje su otišle u poraženički tabor. S toga se vrlo često može pročitati u… štampi ili po knjigama da je „ravnogorski pokret Draže Mihailovića samonikao“. Tačnije, nastao je nepripremljeno tek nakon kapitulacije Jugoslovenske kraljevske vojske od grupe oficira koji su došli na Ravnu Goru i bili izvan zakona.

Kapitulacijom državne vojske, a sa njom i same države, otvoren je put za izlazak na istorijsku pozornicu jednog novog činioca, znatno pripremljenog za događaje koji su usledili – Narodnooslobodilačkog pokreta, predvođenog Komunističkom partijom Jugoslavije (KPJ), koja se za rat sa okupatorom pripremalam još pre izbijanja Drugog svetskog rata – kako kaže Istorija Saveza Komunista Jugoslavije a što je, pak, ako se bolje i pažljivije pogleda, kompletno prepisan politički referat Josipa Broza Tita na Petom kongresu KPJ u Beogradu 1948. godine, koji se preštampavao iz knjige u knjigu.

Novo ročište – Sud o Dražinoj smrti raspravlja 17.septembra /Komentar uz tekst/

Novo ročište – Sud o Dražinoj smrti raspravlja 17.septembra /Komentar uz tekst/
10/08/2012
Članci i rasprave

ANALOGIJE

Vest da je 17. septembra Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao ročište na kome će se utvrđivati činjenice o smrti komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića izazvala je nove polemike u javnosti.
Sada je sasvim jasna namera određenih u svakom slučaju zaintereovanih krugova, protivnika rehabilitacije da se proces u kome je zatraženo poništenje sudske presude od 15.jula 1946. godine, kojom je general Mihailović osuđen na smrtnu kaznu, koja je neposredno potom i izvršena, razvuče u nedogled, sve dok i oni najuporniji zagovornici rehabilitacije ne odustanu.
Koliko je samo vremena utrošeno, koliko energije u predstavi koja traje i kojoj se ne nazire kraj. Koliko će još biti utrošeno i vremena i energije, to niko, osim režiseri ove loše predstave ne zna.
Sve je traženo u ovom procesu, pa čak i staraoc generalu Mihailoviću, da bi se navodno utvrdilo da li je zaista mrtav.
U jednom drugom slučaju, utvrđivanja smrti ništa od toga nije trebalo. Sve je završeno za mesec dana, a sudu je bilo dovoljno svedočenje iz druge ruke Mihaila Danilovića, da je za priču o pogibiji Nikole Kalabića sredinom januara 1946.godine u Gradačkoj klisuri kod ulaza u Degurićku pećinu, čuo dok se skrivao na Kopaoniku 1947.godine.
I gotovo. Završeno! Nisu bili potrebni staraoci, kao u slučaju generala Mihailovića.
Pitamo se zašto onda sud u slučaju generala Mihailovića nije postupio isto ili slično. Zašto nije uzeo u obzir bilo kakvu priču, da ne kažemo i onu koju je Komisiji ispričao Boža zvani Kundak, koga je i Komisija pominjala kao Mihailovićevog egzekutora.
Odgovor pa i komentar u ovom slučaju su nepotrebni.
www.savremenaistorija.com

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI
09/08/2012
Članci i rasprave

Da li će nedavno postavljanje ploče Aćif –efendije u Novom Pazaru, kojoj je prisustvovao i ministar bez portfelja u Vladi republike Srbije Sulejman Ugljanin poslužiti kao povod «da se ubuduće ne dozvole proslave godišnjica pravno i istorijski spornih događaja i ličnosti»?
Da li će ovaj događaj biti povod da nova vlast u Srbiji i sudski proces o rehabilitaciji generala Mihailovića definitivno stavi ad acta?
Odgovore na ova pitanja sigurno nećemo čekati dugo, jer se navodno već vrše pripreme predloga mera Vlade, kojima treba sprečiti da “sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji”.

Uz tekst objavljen u Večernjim novostima 08.08. 2012. prenosimo komentar istoričara Aleksandra Dinčića.

Apel domaćoj i međunarodnoj naučnoj savesti – Kad ćuti oficirska čast

Apel domaćoj i međunarodnoj naučnoj savesti –  Kad ćuti oficirska čast
02/08/2012
Članci i rasprave

Ako su američkom borcu za slobodu u Drugom svetskom ratu prošloga 20. veka, Rut Mičel (Ruth Mitchell), bile potrebne tri godine da bi posle ličnog eksperimenta kod Četnika u Kraljevini Jugoslaviji spoznala da je “cela istorija Srba ep borbe čovečanstva za slobodu”, i da poslednji srpski đeneral “Draža Mihilović nije započeo ništa novo”, već da je “kao pravi, hrabar i dragoceni sin svoga naroda, samo nastavio tradiciju Kosova iz 1389” (The Serbs choose war), u čemu se posle rata složio i ratni britanski premijer Čerčil, pišući pokajnički u svom delu Drugi svetski rat (Winston S. Churchill, The Second World War), za koje je, potom, dobio Nobelovu nagradu: “Sudbina je upravo zla prema onima koji krše tradicije i običaje iz prošlosti”, i, ako je više od tri decenije prošlo od smrti jugoslovenskog komunističkog diktatora, dve decenije od pada “gvozdene zavese” i decenija od demokratskih promena u Srbiji, koliko je još vremena potrebno da prođe pa da bi, najzad, o tim prelomnim istorijskim događajima nauka, tim pre istorija ratne veštine, kazivala svoju reč!?

Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima

Pogledi sa strane: Puriša Đorđević, O Ravnoj gori i običnim ljudima
01/08/2012
Članci i rasprave

Radoš Bajić napustio Beograd. Otkud to da se nismo sreli makar u mojim knjigama u kojima sam pisao kako su obični ljudi doživeli Drugi svetski rat? Pa i predsednik vlade je lepo rekao: „Dosta sa tim četnicima i partizanima!” Da, ali Ravnu goru kao seriju hoće Tijanić, hoće je i Kragujevac, grad koji je doživeo pokolj đaka i njihovih profesora. To je i priča Đorđa Kovbaska, profesora u kragujevačkoj gimnaziji, ruskog emigranta. Mogao je svojim poreklom da se spase od hitlerovaca, mogao je, ali je Đorđe Kovbasko zajedno sa svojim razredom otišao u smrt. Dragi kolega, Ti i Tijanić u Tvojoj seriji o selu i češljanju jedne babe okupili ste ispred televizora milione ljudi. Zašto? Zato što je to bila priča o običnim ljudima. Nova serija, Tvoja i Tijanićeva, ima naslov „Ravna gora”, što odmah određuje buduću temu. Ali pre Ravne gore došli su hitlerovci. Kako su obični ljudi na to gledali? Ćutali su. Ja sam video te nemačke vojnike u Čačku. Ulaze u kafanu ,,Car Lazar”, dižu ruku u hitlerovski pozdrav, piju pivo, kače na čiviluk oružje. Prva diverzija je bila baš u kafani ,,Car Lazar”. Cole Nešić, sa dvanaest godina, ukrao je sa čiviluka revolver. Posle toga, Cole je bio kurir u četnicima.

REHABILITACIJA JE POTREBNIJA NAMA, NEGO GENERALU

REHABILITACIJA JE POTREBNIJA NAMA, NEGO GENERALU
27/07/2012
Članci i rasprave

Tadašnji pukovnik, potonji general, Dragoljub Draža Mihailović je 17. aprila 1941. godine rekao da ne priznaje okupaciju države, a ta ista država, ni sedam decenija kasnije, njemu ne priznaje da se borio protiv okupatora.

Mihailović je prvi poveo borbu protiv nacizma, a poslednji će završiti boj protiv komunista. Oni, prefarbani, prepakovani i preobučeni i danas ratuju protiv njega, a njegov duh im se svuda priviđa, pa su zato besni i ljuti. Nesreća je bezbožnika što ne znaju da je duh nepobediv.

General se nije borio za nebesku, već za evropsku Srbiju i ubijen je na montiranom komunističkom procesu zbog toga što je bio za demokratsku državu okrenutu Zapadu, čak i onda kada je taj Zapad nama okrenuo leđa.

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije

Zloupotreba zaplenjene dokumentacije
25/07/2012
Članci i rasprave

U dva članka objavljena na sajtu savremenaistorija.com dotakli smo između ostalog i temu zloupotrebe zaplenjenih, blanko dokumenata Vrhovne komande JVuO. U tekstu «Zloupotreba zaplenjene dokumentacije», koji je objavljen 9. aprila 2012. uz propratni tekst dali smo na uvid javnosti jedan takav dokument koji je blanko potpisan od strane generala Mihailovića i pečaćen pečatom Gorskog štaba broj 1 JVuO.
Takvi dokumenti najčešće su korišćeni na procesu generalu Mihailoviću, ali i ostalim njegovim saradnicima kako bi se tobože pružio krunski dokaz o pokoljima ili saradnji sa okupatorom. Oni su nešto kasnije korišćeni i od strane komunističkih memoarista, publicista i istoričara, koji su na osnovu tih falsifikata opisali savremene istorijske tokove i događaje prikazujući ih onakvim kakvi oni nisu bili. Svojim nekritičkim odnosom i prema drugoj samo njima dostupnoj dokumentaciji, kao i njenim odabirom napravili su jednu lošu predstavu naše ne tako davne prošlosti, koju na žalost pokušavaju odbraniti evo već 70 godina.

Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavnje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. godine (Istorija 20.veka 2/2009)

Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavnje i streljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. godine (Istorija 20.veka 2/2009)
17/07/2012
Članci i rasprave

Na današnji dan 17 jula 1946. izvršena je smrtna presuda nad generalom Mihailovićem. Proteklo je 66 godina, a vreme i način izvršenja smrtne presude, kao i generalov grob ostali su pod zaverom ćutanja izvršilaca i pod službenim velom tajne.
Redakcija www. savremenaistorija.com u vezi toga ponovo objavljuje članak “Zarobljavanje i streljanje generala MIhailovića”, uvaženih istoričara naše savremene istorije, dr Koste Nikolića i Bojana Dimitrijevića, o ovoj problematici, koji je objavljen u časopisu “Istorija 20 veka” Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

ZAROBLJAVANJE I STRELJANJE GENERALA DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA 1946. GODINE

U članku je dat pregled novih dokumentarnih saznanja o zarobljavanju generala Dragoljuba – Draže Mihailovića 1946. godine, kao i potonjeg kretanja dokumentacije koja se odnosila na njegovu sudbinu do streljanja. Rad je nastao na osnovu istraživanja koja su autori ostvarili u arhivu BIA, Vojnom arhivu i Arhivu Srbije kao članovi Državne komisije formirane za istraživanje ovih okolnosti.