MAJOR MILOŠ MARKOVIĆ NIJE MOGAO BITI AUTOR PISMA

MAJOR MILOŠ MARKOVIĆ  NIJE MOGAO BITI AUTOR PISMA
29/01/2017
Članci i rasprave

Postupak rehabilitacije Nikole Kalabića, predratnog načelnika katastarske opštine u Valjevu I rezervnog inžinjerijskog potporučnika Kraljevske jugoslovenske vojske, ratnog komandanta Gorske (kraljeve) garde I majora JVuO, vodi se pred Višim sudom u Valjevu, kojem predsjedava sudija dr Dragan Obradović. Na ročište zakazano za 9. februar 2017. godine pozvan je istoričar dr Bojan Dimitrijević, koji treba da da iskaz o arhivskoj dokumentaciji vezanoj za ovu ličnost.
Dr Bojan Dimitrijević je još 2009. godine u časopisu Istorija XX veka, broj 2/09 zajedno sa kolegom dr Kostom Nikolićem objavio članak pod naslovom “Zarobljavanje I streljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946.” u kome su tretirana nova dokumenta pronađena u arhivu BIA I na osnovu kojih su pomenuti istoričari izveli zaključak da je “verodostojna verzija prema kojoj je general Mihailović zarobljen od strane grupe Odelenja za zaštitu naroda (OZN) za Srbiju uz pomoć Nikole Kalabića.”*
Na osnovu njihovih istraživanja I dvdesetogodišnjeg rada na terenu, istoričar Predrag Ostojić objavio je istorijsku studiju “Zarobljavanje generala Mihailovića” (2010-2015, četiri izdanja), koja je do sada dala najprecizniji prikaz operacije zarobljavanja generala Mihailovića od strane grupe pripadnika OZN , a uz pomoć majora Kalabića.
Predrag Ostojić je, između ostalog, poredeći izjave učesnika događaja sa terena, sa raspoloživim depešama na relaciji Beograd (Ranković) – Višegrad (Kapičić – Bojanić – šifra “Marjan) – teren (“grupa za hvatanje Mihailovića”), vrlo precizno, iz dana u dan rekonstruisao operaciju “hvatanja generala Mihailovića,”
Zahvaljujući njegovoj ljubaznosti, savremenaistorija je dobila nekoliko članaka koji dotiču ovu problematiku u koju su zaštitnici lika I djela majora Kalabića u nedostatku dokaza uključili I sudove u Valjevu, prvo Osnovni , pa sada I Viši sud.
U prethodnom članku analizirana su dva dokumenta, koja se odnose na prisustvo grupe za hvatanje generala Mihailovića ( I majora Kalabića) na terenu, januara, februara I marta 1946, godine. Ovaj put objavljujemo još jedan članak, koji se bavi analizom “navodnog pisma” majora Miloša Markovića, koje je objavio švajcarski lokalni list Žurnal Diverdon 16. avgusta 1946., a koje su zaljubljenici u lik I delo majora Kalabića spektakularno isticali kao krunski dokaz njegove nevinosti u slučaju izdaje generala Mihailovića.
____________________________________________________________________________
*Kosta Nikoilić I Bojan Dimitrijević, “Zarobljavanje I streljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946.”, Istorija XX veka, broj 2/2009, str.13.; Predrag Ostojić, Zarobljavanje generala Mihailovića, IV izdanje, Dabar, Dobrun 2015,str.23.

Ravnogorski kalendar za 2017. godinu

Ravnogorski kalendar za 2017. godinu
29/01/2017
Vesti

U petak 27. januara 2017. godine u Beogradu u prostorijama SPO (Knez Mihailova broj 48) predstavljen je novi „Ravnogorski kalendar“ za 2017. godinu, kojeg tradicionalno priređuju Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945.
Promociji kalendara prisustvovao je veliki broj potomaka i poštovaoca Ravnogorskog pokreta“, a s obzirom da je tog dana proslavljan i Sv. Sav, u sali se osećala prava praznična atmosfera.
Prisutne su pozdravili: u ime Asocijacije predsednik Aleksandar Ćotrić , u ime Udruženja predsednik prim. dr Dušan Đukić i u ime priređivača kalendara Ljuba Radojlović, sekretar Udruženja, Miloš Pavković, član predsedništva Udrženja „Kraljevina Srbija“. i istoričar Predrag Ostojić. U muzičkom delu programa nastupio je poznati beogradski muzičar Aleksandar Filipović Alfi, koji je ravnogorskim pesmama razgalio posetioce, ove izuzetne večeri.
„Retki su primeri da se u ovakom broju okupimo i da se preko Mihailovićevih bliskih saradnika predstavljenih na fotgrafijama ovog kalendara podsetimo na sudbinu generala Mihailovića, za koju je, u to smo uvereni, vezana i sudbina srpskog naroda tokom XX veka, pa evo i početkom ovog milenijuma.“ reči su narodnog poslanika Aleksandra Čotrića, koji se u svom pozdravnom govoru osvrnuo na lik i delo generala Mihailovića, navodeći da se i danas bez obzira na njegovu rehabilitaciju i dalje forsiraju i na TV programima prikazuju već više puta prikazani „partizanski filmovi bajkovitog sadržaja“ koji veličaju lik i delo Josipa Broza, jednog od glavnih krivaca za srpsku golgotu, koja traje evo već više od 70 godina.
Predsednik „Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945“ dr Dušan Đukić je pozdravljajući prisutne dodao da će Udruženje, nastaviti da dostojanstveno obeležava značajne datume iz Ravnogorske istorije i da će dati značajan doprinos u borbi za istinu o pokretu generala Mihailovića, sa kojeg , na žalost, još uvek nije skinuta komunistčka anatema.

Dva dokumenta u vezi zarobljavanja generala Mihailovića 1946. Izvještaj(i) majora Vladana Bojanića i Dragoljuba Vasovića* ;

Dva dokumenta  u vezi zarobljavanja generala Mihailovića 1946. Izvještaj(i) majora Vladana Bojanića i Dragoljuba Vasovića* ;
18/01/2017
Članci i rasprave

U drugoj polovini januara 1946. godine otpočela je pažljivo pripremana akcija pripadnika OZN u režiji ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića, a uz asistenciju načelnika OZN za Srbiju Slobodana Penezića – Krcuna, koja je imala za cilj otkrivanje i „hvatanje“ generala Mihailovića, odnosno njegovu eliminaciju. Indicije o Mihailovićevom skrovištu, odnosno terenu gdje se bio duboko zakonspirisao, dala je jedna na brzinu izvedena akcija pripadnika 21. brigade vojske (JA) u mjestu Provalije, na planini Panosu nedaleko od Veletova (opština Višegrad). Naime, u toj akciji izvedenoj 6. januara 1946. godine pripadnici vojske izvršili su „na svoju ruku“ prepad na jedno sklonište, ne znajući da se u njemu nalazi general Mihailović. U žestokoj razmjeni vatre , veća grupa četnika uspjela se izvući, osim poručnika Jova Vučkovića i kapetana Uroša Majstorovića, ličnog pratioca generala Mihailovića, koji su poginuli štiteći odstupnicu, kako je naknadno utvrđeno, generalu Mihailoviću.
Bio je to signal za pojačane operativne radnje na širem terenu Višegrada, posebno rejona Dobrunske Rijeke, gdje je po saznanjima OZN djelovala dobro organizovana četnička grupa, koja je imala i dobro povezanu mrežu jataka. U toj grupi bili su major Vasiljević, komandant Višegradske četničke brigade, Budimir Gajić, komandant bataljona ove brigade, tokom rata i „leteće višegradske brigade“, kapetan Petar Josić, komandant „leteće brigade Bosna“, Srpko Medenica, obavještajni oficir Višegradske brigade i dvadesetak, uglavnom, lokalnih četnika.
Bio je to razlog da se u potjeru za generalom Mihailovićem, u rejon Dobrunske Rijeke uputi u Beogradu tokom decembra pripremana „grupa za hvatanje Mihailovića“, sastavljena od operativaca OZN. Prisustvo majora Kalabića, ovoj grupi sa kojom je krenuo i prvi čovjek OZN za Srbiju Slobodan Penezić Krcun dalo je posebnu dimenziju…
Analizirajući dva dokumenta (izvještaja) u kojem se opisuje situacija koja je nastala pojavom ove „grupe“ na terenu kao i dio njihove aktivnosti pokušali smo učiniti jasnijim neke, detalje operacije zarobljavanja generala Mihailovića, koja je otpočela njihovom pojavom u selu Granje, u kući Milana Gajića na Sv. Jovana 1946.godine.

_________________________________________________________________________________
*1) Istoričari Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević su ove dokumente pronašli u arhivu BIA 2009. o čemu su i pisali u članku Zarobljavanje i streljanje generala Mihailovića 1946. a kasnije i u do sad najobimnijoj biografiji „Dragoljub Mihailović 1893-1946.” I Predrag Ostojić, koji se nepune dvije decenije bavio ovom problematikom, koristio je ove dokumente u svojoj studiji „Zarobljavanje generala Mihailovića“.

Srpko Medenica (1924 – 1951) ubijen prije 66 godina u akciji pripadnika UDB

Srpko Medenica (1924 – 1951) ubijen prije 66 godina u akciji pripadnika UDB
11/01/2017
Vremeplov

U kući Bjelovića u selu Lunići opština Priboj u večernjim satima 13. januara 1951.godine ubijen je Srpko Medenica*, poručnik JVuO, obavještajni oficir Višegradske brigade JVuO komandanta majora Dragiše Vasiljevića. U vrijeme akcije zarorobljavanja generala Mihailovića Medenica je bio zadužen za obavještajne poslove vezane za bezbjednost armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića, komandanta JVuO.
Akcija pripadnika UDB, okončana je ubistvom Srpka Medenice iz Višegrada i Ivana Šljukića iz prijepoljskog sela Babine. Treći član grupe Dušan Rađen iz sela Tukovi, mjesto Štrpci, opština Rudo u pucnjavi te večeri, teško je ranjen i pod okriljem mraka se uspio izvući iz kuće i privremeno skloniti u jednu planinsku kolibu iznad sela Lunići u predjelu Crnog Vrha, gdje su ga pripadnici milicije poslije par dana i pronašli mrtvog.

____________________________________________________________
*Srbobran Srpko Medenica rođen 15. maja 1924 u Višegradu, ubijen u selu Lunići opština Priboj 13. januara 1951.

Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru

Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru
10/01/2017
Članci i rasprave

uvođenja gregorijanskog kalendara u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u januaru 1919. Nova godina se proslavlja pre Božića.
Pre Prvog svetskog rata, i srpska država i crkva Božić su proslavljale 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru. O tome svedoče i naslovne strane „Politike” iz tog perioda. Tako su, na primer, u prazničnom trobroju našeg lista od 24, 25 i 26. decembra 1910. objavljeni prigodni božićni tekstovi, a uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi” svim čitaocima i čitateljkama praznik je čestitalo uredništvo „Politike”. U istom broju, objavljena je i reportaža o pripremama za proslavu Božića na dvoru kralja Petra Karađorđevića. Navodi se da se „kralj Petar sprema da dočeka praznik isto onako kao i njegovi podanici”.
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca novi, gregorijanski kalendar uveden je u januaru 1919. godine, Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara. Propisano je da u čitavoj državi na dan 15. januara 1919. godine po julijanskom kalendaru prestaje da važi stari kalendar i da se danom 28. januara 1919. uvodi računanje vremena po „novom“ kalendaru. Budući da Srpska pravoslavna crkva ovaj kalendar nikada nije usvojila, 1920. Nova godina je prvi put proslavljena pre Božića.

GRIGORIJE BOŽOVIĆ (1890 – 1945) SAMO JE JEDNA OD DESETINE HILJADA ŽRTAVA KOMUNISTIČKOG TERORA

GRIGORIJE BOŽOVIĆ (1890 – 1945) SAMO JE JEDNA OD DESETINE HILJADA ŽRTAVA KOMUNISTIČKOG TERORA
01/01/2017
Vremeplov

U noći 1/2 januara 1945. godine na nepoznatoj lokaciji u Beogradu strijeljan je od strane nove komunističke vlasti Grigorije Božović, ugledni književnik, profesor Prizrenske bogoslovije, nacionalni radnik i reporter „Politike“ rođen 1890. u Pridvorici kod Ibarskog Kolašina. Iz presude Vojnog suda Komande grada Beograda (Su. Br. 326/44) od 29. decembra 1944. godine, kojom je Grigorije Božović bio osuđen na smrt, na gubitak građanske časti i na konfiskaciju imovine vidi se da on nije imao pravo na odbranu. Ovu činjenicu potvrdilo je Odelenje za rehabilitaciju Okružnog suda u Beogradu 2008. godine prilikom postupka njegove rehabilitacije, koji je vođen po zahtevu dr Marinka Božovića profesora na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, konstatujući da je Božović osuđen na smrt samo zato što je bio antikomunista i „veliki Srbin.“

OPERACIJA „MIHAILOVIĆ“ 6 – 7. DECEMBAR 1941.

OPERACIJA „MIHAILOVIĆ“ 6 – 7. DECEMBAR 1941.
07/12/2016
Članci i rasprave

Uz 75. godišnjicu događaja

Odbijajući da popusti njemačkom zahtjevu za bezuvjetnom predajom koju je potpukovnik Rudolf Kogard, obavještajni oficir opunomoćenog komandanta Srbije saopštio pukovniku Mihailoviću prilikom susreta u Divcima (nedaleko od Valjeva), 11. novembra 1941. Mihailović je „izazvao Nijemce do te mjere da su odlučili ukloniti ga s puta“*
Ovako je još daleke 1975. godine pisao dr Jozo Tomašević, Hrvat, kome je knjigu pod nazivom War and Revolution in Yugoslavia 1941 – 1945 – THE CHETNIKS, objavio ugledni kalifornijski univerzitetski izdavač Stanford University Press, a koju je 1979 godine za Jugoslovensko tržište priredila Sveučilišna naklada Liber iz Zagreba.
_________________________________________________________________________________________________________________________
* Jozo Tomašević, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941 – 1945, Liber, Zagreb 1979, str. 182.

Рогатица у Великом рату – Прво ослобађање 17. септембар 1914.

Рогатица у Великом рату – Прво ослобађање 17. септембар 1914.
02/12/2016
Članci i rasprave

Повод за овај текст је обиљежавање дана ослобођења Рогатице у Првом свејтском рату, као дана ове Општине.
Наиме, обиљежавајући 27. септембар (1914) као датум ослобођења Рогатице од Аустро-угарске окупационе власти општина Рогатица је недвосмислено показала да је слобода као највећи човјеков идеал дубоко у корјену народа Рогатичког краја. Ослобођење Рогатице у Великом рату фактички је прво ослобођење народа овог краја од 450 годишњег ропства под Османлијско-турском и Аустро-угарском влашћу.
Оно што овом приликом желимо да истакнемо је сам датум ослобођења Рогатице у Првом свјетском рату. Расположива документациона необјављена и објављена грађа (као што је вишетомно издање Главног ђенералштаба Српске војске „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење…“ „Операције Црногорске војске у Првом свјетском рату“) мемоарске и дневничке биљешке ђенерала Драгутина Милутиновића или капетана Мила Кењића, недвосмислено показују да је Рогатица ослобођена 17. септембра 1914. године, значи 10 дана раније.

Promocija knjige Predraga Ostojića, “Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu 1914-1915 u Beranama

Promocija knjige Predraga Ostojića, “Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu 1914-1915 u  Beranama
26/07/2016
Knjige

U organizaciji JU Centar za kulturu Berane i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca Berane, 23. jula 2016. u galeriji Polimskog muzeja.održana je promocija knjige: Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915), autora Predraga V. Ostojića.
O knjizi su pored autora govorili: protojerej stavrofor Dragan Ristić, Miličko Trifunović, predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca, Goran Kiković, istoričar i Branislav Otašević, književnik.
Knjiga govori o periodu 1914-1915. godine kada su pripadnici Crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića pokazavši veliku hrabrost i samopožrtvovanje braneći strateški važan pravac, kojim je nastupala višestruko brojnija i tehnički apsolutno nadmoćnija austrougarska vojska
Na početku svog izlaganja autor je i naveo da je knjigu posvetio „Herojima onog vremena: Hrabrim pripadnicima crnogorske Sandžačke vojske, serdara Janka Vukotića, koji su tokom 1914-1915. branili strateški važan pravac dolinom Lima, kojim je nastupala austrougarska vojska u namjeri da presječe odstupnicu i uništi srpsku vojsku. Svima njima koji su se životom odužili Srpstvu, Vo vijeki vijekov amin”

Parastos generalu Draži Mihailoviću u Beogradu

Parastos generalu Draži Mihailoviću u Beogradu
20/07/2016
Vesti

Beograd, 17. jul 2016. – Povodom 70 godina od streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, služen je parastos u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru.
Poštovaoci armijskog generala Draže Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, okupili su se danas u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru, da odaju poštu vođi prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi.
Organizatori parastosa bili su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945, Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd.
Parastos je služio episkop Arsenije, po blagoslovu patrijarha srpskog Irineja.
– Neka je slava generalu Mihailoviću, svim njegovim oficirima i vojnicima, kao i svim rodoljubima koji su položili živote za slobodu i otadžbinu – rekao je tom prilikom episkop Arsenije.
Prisutnima se obratio i dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja pripadnika JVuO.
Okupljene je pismom pozdravio Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i dr Oliver Antić, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se trenutno nalazi na mestu ambasadora Srbije u Portugalu.
Parastosu je prisustvovalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, među kojima Biljana Plavšić, bivši predsednik Republike Srpske, narodni poslanik Aleksandar Čotrić (potpredsednik Srpskog pokreta obnove), kao i nekoliko profesora Univerziteta u Beogradu.
Podsećamo, general Mihailović je bio vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, koji je odbio da prizna kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora. Višestruko je odlikovan od saveznika: francuski general Šarl de Gol mu je dodelio Ratni krst (1943), a američki predsednik Hari Truman ga je posthumno odlikovao Legijom za zagluge (1948).
Na posleratnom procesu koji je bio politički motivisan, organizovanom od strane komunističkih vlasti, gde su sistematski kršena procesna i ljudska prava optuženih, general Mihailović je osuđen na smrt. Streljan je 17. jula 1946. godine, na nepoznatoj lokaciji.
Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015. godine, doneo odluku o rehabilitaciji generala Draže Mihailovića.

Informativna služba
Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945