Nebojša Rašo
„Bokelju je od pamtiveka morska pučina ravno polje. Tu on ore, tu kopa, tu sije, tuna blago grđe, ama sve krvavijem znojem i grdnom pogibijom“.
Tomo Krsto.v Popović
Boka je iznijedrila veliki broj vrsnih pomoraca čuvenih i mnogo dalje od rodne grude. Tako su i u Drugom svjetskom ratu mnogi bokeljski pomorci dali svoj doprinos savezničkoj pobjedi nad silama osovine. Nakon Aprilskog rata Jugoslovenska vlada je rekvirirala sve brodove koji su se našli u slobodnim i neutralnim lukama a posadu mobilisala. Oni su nastavili da plove pod jugoslovenskom ili engleskom zastavom.
Koristeći iskustva iz Prvog svjetskog rata Saveznici su organizovali plovidbu trgovačkih brodova u konvojima. Sami brodovi naoružavani su protivpodmorničkim i protivavionskim naoružanjem. U početku rata veliki broj brodova nastradao je od magnetnih mina ali je kasnije inovativnom metodom onemogućeno njihovo dejstvo. Komandni most bio je ojačan armiranim betonom. Plovilo se u radio tišini i noću bez svjetala. Brži konvoji plovili su bez pratnje a sporiji sa pratnjom. Na čelu konvoja nalazio se komodor, kapetan sa iskustvom koji je snosio odgovornost za funkcionisanje konvoja po pravilima. Svi kapetani morali su se strogo držati naredbi komodora i držati se svoje pozicije u konvoju. Od Novljana dužnost komodora vršili su kapetani Milivoj Bukorović i Đorđe Ivanković iz Herceg Novog.
Kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine Luka Soldatović se zatekao u Beogradu, gde se javio na zborno mesto kao rezervni narednik-telegrafista. Komandira voda je obavestio da, pošto je lovac, ima psa, koga, budući da je samac, nema kome da ostavi i zamolio za odobrenje da ga povede sobom. Komandir voda se složio i pas je krenuo sa Lukom na front. Pas, koga je zvao Tref, bio je nemački dugodlaki ptičar, odlično dresiran i izvežban za lov na fazane i divlje patke. Iznad svega, bio je veoma privržen svome gospodaru.
Lukin vod je pripadao puku iz sastava poznate Drinske divizije, a on je, kao narednik, komandovao sastavom od desetak vojnika, koji su nosili mobilni telegraf, poljske telefone kao i motalice s kablovima i svi su bili naoružani puškama. Luka je pored puške i službenog pištolja poneo i svoj privatni lovački revolver.
Okupatorska podela Kraljevine Jugoslavije 1941.
Proteklih meseci se često govorilo i pisalo, prikazivani su i TV prilozi o početku Velikog rata kao i o sedamdesetogodišnjici oslobođenja Beograda u II. Svetskom ratu. Pojavilo se bezbroj knjiga o tom ratu, organizovano je mnogo akademija i stručnih skupova, a proslava oslobođenja Beograda bila je krunisana posetom ruskog predsednika Vladimira Putina i vojnom paradom davno zastarelog srpskog naoružanja i od srpskih prozapadnih moćnika uništene armije, svedene na nivo policijskih snaga.
Doktor Ludvik Hiršfeld, gotovo zaboravljeni bakteriolog koji nam je bezgranično pomogao u Velikom ratu. Tvorac petovalentne vakcine 1915. u Valjevu. Odbio da se kao strani lekar evakuiše i sa našim vojnicima prešao Albaniju.
POTRESNI izveštaji Arčibalda Rajsa o stravičnim zločinima austrougarskih vojnika nad civilima u Mačvi 1914. godine, a potom i vesti o epidemiji pegavog tifusa u Srbiji, "presudili" su da se početkom 1915. godine doktor Ludvik Hiršfeld iz mira profesora Ciriškog univerziteta uputi u Valjevo, u "srpsku dolinu smrti". Nije ovog čuvenog poljskog bakteriologa sprečila ni opaska znamenitog kolege, oftalmologa Ota Haba, da "ako hoće da izvrši samoubistvo ne mora da putuje tako daleko". Hiršfeld je, pak, smatrao da bi baš zato što je imunolog i bakteriolog, trebalo da bude među srpskim stradalnicima, da im pomogne koliko može.
Komentari