Naslovna Članci i rasprave KO JE IZAZVAO PRVI SRPSKO-SRPSKI BRATOUBILAČKI RAT?

KO JE IZAZVAO PRVI SRPSKO-SRPSKI BRATOUBILAČKI RAT?

Author

Date

Category

  1. A.Bajt navodi: ”Pisanje Edvarda Kar­delja i Josipa Bro­za 17.novembra 1941, Bro­zov članak za američki časopis ‘Slo­­bo­dan svet’ (Free World) 1944, njegovo izlaganje na Petom kongresu nje­go­ve kom­partije 1948, OTKRI­VA ISTINU: partizani su prvi napali snage četnika, 2.no­vembra 1941 u 4.00 ujutro.“ (Vojnostručnom analizom, pregledom situacije na vojnoj karti i operativne situacije na Kraljevačkom frontu (Kraljevačka ope­ra­cija VČJ JV), došli smo do stvarnih činjenica o toku borbenih dejstava: Voj­nički ne stoji njihov ‘kon­tra­na­pad’ na četnike na 10 km od Uži­ca, koje su tu bi­le razmeštene, a ne u bor­benom poretku. Tvrdnja da je Komanda VČJ povukla je­dinice iz op­sa­de Kraljeva je vojnički ne mo­guća: to je razdaljina od 100 km do Uži­­ca. Tako je istovremeni opo­ziv četnika od Kraljeva i njihov na­pad na Uži­ce fizički ne mo­guć. Drugo, izveštaj Brozovog GŠ od 4.no­vem­bra dokazuje da su čet­ni­ci svoje čete kraj Kraljeva opozvali tek po­sle Brozovog zauzimanja Po­­žege 3.novembra. A Broz je napao 2.no­vem­bra. Takođe, major Rado­slav Đurić, ko­mandant u opsadi Kraljeva, do­bija naređenje da po­dig­ne opsadu četničkih trupa 2.novembra u 14.00 ča­so­va, dakle posle početka na­pada na Užice, a trebao je krenuti noću 3/4.no­vembar. Jasno se vi­di da je Brozov izveštaj od 17.no­vembraTRO­STRUKO NEISTI­NIT. Uvidevši da mu je LAŽ vojnički pot­pu­no pro­vidna, u svom opisu iz 1944, Broz ne pominje dizanje VČJ sa Kra­lje­va, već kao razlog na­pa­da na VČJ navodi „jako važne četničke do­ku­mente“ iz komande u s.Kremna.kom.ŽRP) A.Bajt iznosi i nove činjenice i zaključuje: „Te dokumente Broz i njegovi NIKADA ni­su pokazali. Ni is­to­ričari (do danas!) ne znaju ništa o njima. Broz u toj izjavi (1944) sa­da šalje i VČJ sa Kraljeva, u napad na Čačak. Da­kle, NE na Užice kako je pisao 1941. Broz, toliko KRIVOTVORI istinu, da sam se­bi skače u usta. Nje­gova desna ruka, E.Kardelj, piše 1941. su­pro­t­no od svog šefa Bro­za: ‘partizani napad očekivali i odgovorili kako tre­ba’. Jedan od njih, ili obojica na različite načine su – LAGALI. Ti­me se stavlja ta­čka na pitanje: Ko je otpočeo bratoubilački rat među Srbima? To je – Josip Broz. Broz LAŽE i kada kaže 1941, da su u na­padu učestvovali vojnočetnički odredi povučeni sa opsade Valjeva, da u svom čla­n­ku iz 1944. to NE pominje. Naprotiv, piše da je naredio da njegove je­­di­nice sa opsade Valjeva, napadnu VČJ. Izvukavši se sa Valjeva, Broz je ostavio VČJ da se SAME bore protiv NEMACA.“ (Broz bi is­tra­ja­­vao na toj LAŽI, ali je te noći u obilasku položaja na Valjevu bio Dra­­goljub Mihailović i BRITANSKI oficir misije Bil Hadson. Za­to je brzo odustao od svoje LAŽI. Onda su brozovci ubacili i LAŽ da su kod četničkog oficira, koga su uhapsili dok je pio kafu u kafa­ni (!?) u Užicu, našli, navodno, planove vojnih četnika za napad na Užice. NI­TI su ikada naveli ime i prezime oficira, NITI su pokazali „na­đe­ni“ plan vojnočetničkog odreda za napad na Užice. Vrhunac koji otkriva svu laž Broza i nje­govih saradnika da su vojnočetničke jedinice i D.Mihailović, napali Užice, jeste iz­ve­štaj GŠ partizana od 7.novembra 1941, u kome doslovce stoji: „..pre­­ventivne mere, koje je po na­re­đe­nju tog štaba izveo štab Uži­č­kog partizanskog odreda…“. Ovo je doku­men­to­va­ni dokaz da je postojao par­­tizanski plan za napad na vojne četnike, a NE ob­ra­tno. Preventivno, znači pre­­duzimanje nečeg – PRE. Dakle, Broz je napao čet­ni­ke PRE nego su vojnočetničke jedinice „na­­pale“ brozovce. Da je Josip Broz stvarno držao do Sporazuma, dovoljno je bilo, budući da je u rejonu Užice bio višestruko jači, da svoje snage samo stavi u – punu borbenu gotovost. Uto­li­ko pre, što ni jednom oficiru VČO u tom rejonu nije bilo ni na kraj pameti da – napada. Znali su za naređenje D.Mihailovića da se Sporazum mora – poš­to­va­ti. Takođe, bili su višestruko slabiji. Glavne snage VČO su i dalje vodile bor­be protiv Nemaca u opsadi Kraljeva u Kraljevačkoj operaciji Komande VČJ JV.kom.ŽRP) Aleksander Bajt zaključuje: „Broz i komunisti su počinili izdaju i ot­­po­­čeli bratoubilački građanski rat. Zašto je početkom decembra 1941, E.Kar­delj (i Broz) poslao pismo (i LAŽ) baš Glavnom štabu partizanskih od­­reda Slo­ve­nije? Kardelj je hteo da Slovence uplaši od ‘čet­ni­š­tva’. Još pre 2.nove­m­bra, Broz je naredio napad na četničke jedinice u Loznici i rud­­niku Zajači 28.oktobra 1941. Broz je ne samo PRVI započeo borbe s četnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma si­ste­ma­ti­čno. Začetnik bratoubilačke borbe je bio on, Broz, a ne Mi­ha­i­lo­vić.“ (v.A.Bajt, s.311-318, 337; MORS-VA, ČA, 50, 5, 1; brozovski falsifikati: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1; NAV, Periodika..; arhiv Hronologije, autor; Peti kongres..) [FALSIFIKAT: Uvidom u dokumenta koje navodi g.A.Bajt, mo­že se sva­ki čitalac uveriti u to, ko je u stvari otpočeo gra­đan­ski rat u Ju­goslaviji. Takođe, uvidom u, za ovo vezani, dokumenat u Zbo­r­niku do­kumenata, tom 14, knjiga 1, str.44, dokumenat br.13[1], ja­s­no se po­ka­zu­je da je čisti, bez skrupula – falsifikat. Na­vo­d­ni dokumenat, kako navode sami komunistički auto­ri, je bez da­tu­ma, bez potpisa, bez završetka. To onda uopšte nije doku­me­nat? Pogotovu ne vojni i ne izvršni. To je običan komad papira koji je mogao napisati bilo ko. Autor ove Hronologije ut­vrdio je da je, u istoj knjizi, falsifikat i dokumenat 14[2] na s.46-47. Cilj fal­si­fi­kata je bio da se u komu­ni­stičku propagandu da su VČJ ot­počele gra­đanski rat, uvuku i dva aktivna ofi­cira JV, inače dva ko­man­dan­ta odreda Ignjatović i Filipović (prema do­ku­mentaciji Komande VČJ, njega su još 5.okto­bra ko­mu­ni­s­ti zverski mučili, a potom zaklali). Odakle ovakav za­klju­čak. Po­me­nu­ti «dokumenat» je naređenje Ignjatovića za Fili­po­vi­ća, o na­padu i razoružanju komunista. I laiku je jasno, ako je samo od­slu­žio vojni rok, da ne može komandant istog ranga naređivati dru­gom ko­man­dan­tu istog ranga, a bez učešća višeg nivoa koman­do­va­nja. To je mo­gu­će samo u situaciji ako pretpostavljena komanda svo­jim na­re­đe­njem da ovlašćenje jednom od njih, da je operativno, samo ope­ra­ti­vno, pret­posta­v­lje­ni onom drugom. To se radi samo kao pri­vre­me­no re­šenje za određenu borbu, boj ili operaciju. Takvo na­re­đe­nje za ovaj slučaj Komanda VČJ – nije izdala. Dakle, čak i da je ka­pe­tan 2.kl. Vučko Ignjatović izdao to naređenje, ono za poručnika Stoj­ka Fi­lipovića je bezpredmetno i – neobavezujuće. I ove činjenice do kojih smo analizom sadržaja spisa, došli, još više potvrđuje zaključak A.Bajta. Dakle, svojim, gore ci­­ti­ra­nim naređenjem, Josip Broz[3] je otpočeo prvi među­srp­ski gra­đa­­n­­ski rat. Da se radi o ISTINI, govore dokumenti  Josipa Broza, Ed­­varda Kardelja i komandi partizanskih jedinica i voj­no­stru­čna analiza tih njihovih dokumenata. Broz je opozvao svoje snage, zajedničke sa VČJ JV, sa opsade Kraljeva, Valjeva, Novog Pazara. Time su Broz, njegov Štab i CKKP JB, po­činili izdaju. I ne samo to. Tim je snagama napao VČJ i otpočeo brato­ubi­la­čki, građanski rat. Sa Kraljeva diže jedinice 24.oktobra i njima, 2.no­vem­bra, na­pada VČJ na Trešnjici (Užice). Broz je optuživao D.Mi­hailovića za Kraljevo, a Mihailović je trupe VČJ povukao TEK 3.no­vembra, pošto su bro­z­ov­ci zauzeli Požegu (koju su VČJ oslo­bo­di­le od Nemaca) i pošli u napad na Štab VČJ JV na Ravnoj Gori. Broz, bez i malo skrupula, pregovara sa tim is­tim komandantom VČJ 26.oktobra u s.Brajići. Samo osam dana pre opšteg na­pa­da na če­tnike. I sedi za stolom prekoputa Mihailovića, a već, prema da­tu­mi­ma na spisima, ima spreman plan za na­pad na njega. Uz pregovore, koji su samo trebali da zamajavaju Mi­hai­lo­vića, dovršava razmeštaj i pripremu jedinica za OPŠTI, VEROLOMNI, napad na voj­nočetničke jedinice – svoje Saveznike. Broz time čini da jedino ko­rist od toga imaju – Nemci, Italijani, Bugari, Hrvati. Inače, Vojnočetnički odredi su pre Užičkog boja uvek prvi ulazili i oslo­ba­đa­li mesta Užice, Požega, Ivanjica, Čačak, Gornji Milanovac, uz velike žrtve voj­nočetničkih odreda u tim borbama protiv nemačkog oku­pa­tora. Dokumenta pokazuju, da bi se komunističke jedinice jednostavno ušetali u već oslo­bo­đe­na mesta i tra­žili pola svega plena, ali i vlast svojih protivzakonitih tzv. Narodno oslobodilačkih odbora. Pošto bi VČJ, zauzete borbama na fron­tu prema Nemcima, u gradovima ostavljali samo slabe teritorijalne je­di­ni­ce, brozovci bi ih mučki napadali, pokušavajući da ih zarobe ili unište. Na kraju su, uprkos sporazumu Mihailović-Broz, iz­vr­ši­li mučki, iznenadan opšti napad na Jugoslovensku vojsku u gradu Po­že­ga. Pošto su pod svojom kontrolom dr­žali fabriku oružja u g.Užice, iz okolnih mesta nasilno su mobilisali, pod pretnjom smrtne kazne, vojnosposobne muškarce, dovozili u Užice, tu ih na­o­ružavali i zadržavali u gradu. Tako su lukavo gomilali svoje snage u g.Užice. Od 10.000 pušaka, za Jugoslovensku vojsku su dali samo 500, a po sporazumu mo­ra­li dati 5.000. Takođe, od više desetina hi­lja­da metaka za Vojsku su dali samo 24.000! Otvoreno su brozovci go­vorili: «U Zapadnoj Srbiji samo nam Požega smeta pa da svoju od­lu­ku sprovedemo u delo.» Da je ovo bio samo od­go­vor na komu­ni­s­ti­čko kršenje sporazuma Mihailović-Broz, vidi se iz naredbe ko­man­dan­ta Požeškog odreda, kapetana 2.kl. Vučka Ignjatovića. Ko­mu­ni­sti JB su napali na VČJ JV 31.oktobra (na Ribaševinski odred kod s.Trnava) i 1.no­vembra (na isti Odred), a na Užice 2.novembra u 4.00 ča­sa. Ignjatović je svoju zapovest O.br.1 izdao 1.novembra u 17.00 ča­sova u Požegi, za kontra­na­pad u cilju pomoći Ribaševini. Dakle, očigledno kao odgovor na brozovski na­pad na odrede u rejonu s.Ribaševina (severno od v.Užice). Ignjatović tek uveče, 1.novembra, polazi iz Požege za s.Ribaševina. Ali kasno. Brozovci uju­t­ru već otpočeše, iznutra (na grupe VČO u samom gradu) i spolja, napad na Užice. Požeški VČO se morao okrenuti pravcu za Užice. Slično je tada nas­ta­lo stanje za sve vojnočetničke jedinice u Užičkoj zoni – svi u pomoć Užicu. kom.ŽRP]

A da bi sve bilo jasnije, navodimo i hronološku jedinicu 229, jednu od više ve­za­nih za Kraljevačku operaciju VČJ JV :

  1. <4.oktobar-2.novembar 1941. (Kraljevačka operacija) Jelički, Ži­­čki, Lju­bi­ćki, Trsteničko-gočki, Kotlenički, Adranski, voj­no­čet­ni­čki odredi, Odred smr­­ti, Borbena grupa Jan­ko­vić, Udarna grupa Bojović, Štabna četa, Komande VČJ JV; Vrnjačko-trstenički dobrovoljački odred. Us­ta­ničke sna­ge, oko 4500 vojnika čet­­ni­ka JV, sa dva topa i bornim ko­li­ma i 1500 brozovaca sa dva topa, na­pa­daju nemački garnizon Kra­lj­evo. Garnizon čini oko 3500 odlično utvrđenih ne­ma­čkih vojnika, sa glav­nim upo­­rištem u Poljoprivrednoj školi, avi­ja­cijom na aerodromu La­đev­ci i na aerodromu kod Fabrike aviona. Operaciju 4.ok­to­bra planira Za­­je­­d­ni­čki vo­j­no­četničko-partizanski štab. Po planu operacije, po­­­sto­je snage za opsadu garnizona i obezbeđujuće snage. Voj­no­čet­ni­č­ka komandoska grupa pod komandom kapetana Jo­vana De­roka, 15/16.ok­to­bar zauzima Kamidžorski most i prodire pre­ma grad­skom aerodromu, ali se vraća na polazne položaje jer se bro­­zo­vci, umesto da is­to­vre­me­­no krenu u napad, nisu pomerili s me­s­ta. Ne­ma­čka udarna grupa, sa­sta­­vljena od tenkova u pratnji pešadije, 20.ok­­to­bra vrši prodor pre­­ma s.Žiča, uz bombardovanje Manastira Ži­ča, avionima sa a.La­đe­v­ci. Voj­nici Žičkog i Lju­bićkog vojnočetničkog odreda, pružaju he­­roj­ski ot­por. Sa bom­ba­ma u rukama skaču na nemačke tenkove i bor­na kola, gi­nući za­je­dno sa Šva­ba­ma. Junački gine i komandant Žičkog od­reda ka­petan Du­šan Lauše­vić. [Ranjen u obe noge, Laušević po­sle­d­njom ruč­nom bom­bom, diže u va­z­duh sebe i Švabe oko sebe. Ljubićki odred je imao preko 80% izg­i­­nulih vojnika i starešina, tako da je bri­san iz brojnog stanja VČO JV.kom.ŽRP] Nemci spa­­lju­ju mana­stir­ski konak. U pomoć braniocima Cr­kve i Manastira Ži­če, sti­že Bor­be­na grupa na­re­d­nika Milutina Jan­kovića i Štabna če­ta pod ko­man­dom poručnika Dragomira To­pa­­lo­vi­ća. Jurišem, vojni čet­ni­ci nateraju Nemce u bekstvo u manastirskoj šu­mi. Komu­nisti su ostali pa­sivni na polaznim položajima (!?), priželjkujući uni­š­te­nje voj­no­če­t­ničkih jedinica. U 00.30 časova 21.ok­tobra, napad je po­novljen svim snagama VČO, ali bezuspešno, zbog potpune ko­muni­sti­čke izdaje. Uveče, oklopna kolona Nemaca sa po­lo­žaja kod Poljo­pri­vredne škole, vr­še prodor na Ru­žin­sko brdo, oda­kle brozovci BEŽE, ostavljajući top na položaju. U s.Jarčujak, 22.ok­­tobra ujutro, Udarna grupa komandosa poru­č­ni­ka Jovana Bojovića, vr­ši uspe­šan pro­tiv­napad na Švabe. Komandi voj­nočetničkih jedinica, 26.ok­tobra, sti­žu kao pojačanje dva velika ten­ka  „hotčkins“. [Tenkove su zarobili od Nemaca voj­ni­ci vojno­čet­ni­čkih jedinica u borbi na pu­tu Kragu­je­vac-Gornji Mi­la­no­vac.kom. ŽRP] Komunista u Zajedničkom štabu operacije, na­ređuje povlačenje Dra­ga­če­v­skog bataljona JB i dru­gih komunističkih jedinica, ne poš­tu­ju­ći odluke Zajedničkog štaba ope­racije. U 20.35 časova, 28.oktobra, po­čela je artiljerijska pri­pre­ma iz dva to­pa vojnočetničkih jedinica i jednog topa brozovaca. U 23.00 časova kre­nuli su Tenkovski vod VČJ pre­ma Poljoprivrednoj školi, oz­načeni kuka­s­tim krstovima. [FALSIFIKAT: Tenkovima su upravljali oficiri i podo­ficir Voj­ske Kraljevine Jugoslavije, što se jasno vidi na sli­ci: činovi (tzv. epoletuške), oz­na­ke na šapkama i šajkači. Bro­zovci napravili fal­si­fi­kat i čak ovaj dan slavili kao dan ten­kov­skih jedinica svoje JNA. Izveštaj Ko­ma­n­de 8.armije Ver­mah­ta: „1.novembra izvršen je napad sa dva ten­ka ‘hotčkins’ oteta kod Milanovca. Protiv­ten­ko­vska vatra nije ima­la uspeha i ovi su pro­drli duboko u grad. Ten­ko­ve je pratilo 50 Mi­hailovićevih ljudi koji su se nalazili u Ma­ta­ru­škoj Banji i Mu­si­noj reci.“ Zašto bi Ne­mci lagali da su ten­ko­vi­ma upravljali lo­ja­listi, a ne brozovci? I još jedan dokaz o komu­nis­ti­čkoj prevari: Nemci 17.de­cem­bra 1941, poternicom tra­že pot­po­ru­čnika Žarka Borišića iz s.Tr­vušine (Čačak), zbog upra­vljanja ten­kom pri napadu na Kraljevo. kom.ŽRP; v.K.Nikolić, knj.1, s.140, 160] Ten­kisti su zavarali Švabe i pro­pu­šteni su bez borbe do pru­ge Kra­lje­vo-Čačak. Okrenuvši nazad dej­s­t­vuju mitra­lje­zima i ruč­nim bom­ba­ma kroz kupole tenkova, jer nije bi­lo tenkovskih granata. Ta­da su kre­nule VČJ sa svih položaja oko gra­da u opšti napad. Od bro­zovskih snaga u napad kreće samo Trnavski ba­taljon Čačanskog partizanskog od­re­da. Os­ta­li nisu mrdnuli iz svojih ro­vova. Pri trećem napadu, poručnik Simo Uzelac ušao tenkovima u grad i ispalio raketu za napad pešadije. Napali su samo vojno­čet­ni­čki odredi. Partizani se nisu pomerili s mesta. Zato su VČO pre­tr­pe­li velike gubitke. Od 100 četnika Jeličkog odreda poginulo 70, s ko­man­dantom Jovanom Bojovićem na čelu. Pali su i komandant Žičkog od­­reda kapetan Dušan Laušević i poručnik Simo Uzelac  zamenik Bo­­jo­vi­ćev. Od brozovaca niko nije po­ginuo. Niko od Brozovog GŠ i GŠ za Srbiju, nije obišao front na Kraljevu. Prema poručniku Zvonku Vuč­koviću, komandantu Takovskog vojnočetničkog odreda, partizani su se bavili „sređivanjem zaleđa“, potrebnim za pla­nirano preu­zi­ma­nje vlasti. Brozov istoriograf Vladimir De­di­jer, prisutan kod Kraljeva, priz­na­je „partizansku krivicu za neuspeh i ne­potrebne četničke žrtve“. Brozovci su mučki ubili četničkog ko­man­danta kapetana Jovana Deroka i oteli mu dva topa. (v.A.Bajt, s.305-08; V.Dedijer, Dnevnik, knj.2) U ovoj operaciji gine 250 voj­nika VČJ. Pored na­vedenih oficira, poginuo je i ka­pe­tan Petar Dejanović. Topovska ba­terija VČJ, 31.ok­tobra, pogađa švapski transportni avion u sle­ta­nju na a.Be­ra­no­vac kod Fabrike aviona. Opsadu Kraljeva snage VČJ di­žu 3.novembra. Raz­log je što su komunisti, ot­po­če­li građanski rat napadom na VČJ u Užicu, Po­že­gi i Karanu. [Nastupila je potpuna komunistička izdaja. Josip Broz potpaljuje prvi srp­sko-srpski građanski rat.kom.ŽRP] Snage obezbeđenja operacije su: (1) Vrnjačko-trstenički do­bro­vo­lja­čki odred, pod komandom po­ru­­č­ni­ka Ljubodraga Milenkovića, obez­be­đuje snage opsade sa istočnog pra­vca i vodi Popinsku borbu sa ne­ma­čkom ko­lo­nom iz sastava 717.di­vizije, 13.oktobra na r.Popina kod Trs­tenika. Posle bitke je­dan deo Odreda pre­ko pl.Goč, a drugi preko s.Rsa­vci i s.Ot­roci, stiže u s.Dra­gosinjci i pri­dru­žuje se Kra­lje­va­č­kom odredu u opsadi Kra­ljeva. U toku bitke na r.Popini, Drago­si­nja­č­ka četa brozovaca bila je op­ko­lje­na i skoro uništena u borbi pro­tiv Ne­maca, između Trstenika i že­lezničke stanice Vr­­nja­čka Banja, kod tzv. Zaklopačkog tesnaca, os­ta­­ci se povukli u s.Dra­go­si­nj­ci. (v.Zbornik ra­dova…borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-250) Vrnjački odred vo­di uzastopne bor­be protiv Nemaca i to: 13.oktobra na Batal livadama kod Ra­tine, 14.ok­tobra u s.Metikoši, 25.oktobra u s.Ratina, 30.oktobra u s.Vra­ne­ši, 31.ok­to­bra u s.Vrba, 1.novembra u s.Kovanluk. Po­što su snage u op­­sadi Kraljeva otišle na Za­pad, Od­red se povlači u s.Ka­menica, gde 7.novembra 1941, na sas­ta­nku Od­re­da, dolazi do ra­spada istog. Tvr­do­korno komunističko-brozovsko je­z­gro traži da bu­de samo par­ti­zan­ski, dok dobrovoljci i vojnici JV da os­tane dob­ro­voljački ili čet­ničko-partizanski. Najveći deo sa­sta­va stupa u Trsteničko-go­č­ki vojnočetnički odred. Brozovci od­la­ze u Kraljevački od­red, a manji deo na Jelenak gde ih opko­lja­vaju četnici K.Pećanca i raz­bijaju. (2) Trsteničko-gočki vojno­čet­ni­čki odred, na osnovu na­re­đenja Ko­mande VČO JV-Gor­ski štab 1, od 6.septembra, o opštem napadu na Nemce, se pre­ba­cu­je na kra­lje­va­č­ki front i nalazi u sna­ga­ma za operaciju sve dok ista tra­­je. (v.ppuk.S.Živanović, s.283) Odred za­tva­ra istočni pravac i vodi bor­be protiv Nemaca u rejonu s.Vra­ne­ši-s.Dra­go­si­njci-s.Vrba-s.Za­klo­pača-s.Ratina. Hrabro se bori protiv ne­mačkih ispada ka Ra­ti­ni, Za­klopači i Vrbi, nanoseći im gubitke, a  na­­pa­da­ju­ći iz pravca Ra­ti­ne, ulazi u predgrađe Kraljeva. Odred je pre­­tr­peo velike gubitke. Po­sle pada op­sa­de vraća se na pl.Goč i Rav­nu pla­ninu. U svoje re­do­ve pri­ma preostale borce iz Vrnjačkog DO, koji se raspao. U proleće 1942, Odred je jezgro za osnivanje Druge trsteničko-gočke bri­gade pod ko­­mandom kapetana 2.klase Dušana Ra­dovića-Kon­do­ra. (3) Adra­n­ski vojnočetnički odred, pod komandom Branka Zdravkovića obez­be­đuje zapadni pravac u rejonu s.Adrani-s.Jar­čujak. (4) Kotlenički voj­no­četnički odred, pod komandom  pot­pu­kov­nika Ra­doj­ka S. Jo­­van­da­ri­ća iz s.Obrva, obez­be­đu­je pravac od s. Sir­ča. (5) Partizani pod ko­man­dom Pavla Jakšića, obezbeđuju pravac s južne strane. (v.Ž.R.Podovac, Mo­nografija…,Gl.7)  Koman­dant Kot­le­ni­č­kog čet­ničkog odreda na op­sa­di Kraljeva 1941, u svom dnevniku pi­še: „Za malo pa od opsade Kraljeva ma­lo osta na svom mestu: moj odred na Sirči; če­ta par­­tizana u Ču­ko­je­vcu; Adranski čet­nički odred pod komandom Branka Zdra­v­ko­vi­­ća u Adranima do Jar­čuj­ka; par­ti­zan­ski odred Pavla Jakšića sa južne strane, a sa is­­točne strane – od Trs­te­ni­ka kao da je otvoren put Nemcima, ako ga nije zatvorio od­­red kapetana Gor­di­ća…Svi os­ta­­li odoše ka Čačku u međusobnu borbu.“ (v.GA, Kraljevo oktobra 1941) Švabe u ob­ru­ču su 14.oktobra streljali 1757 ta­la­ca civila (1738 muš­ka­ra­ca, 19 žena), zbog pretrpljenih gubitaka.(v. M.Samardžić, t.1, s.52-61) [Ne­ma­čka komanda Jugoistoka iz­veš­tava Ver­maht, da je streljano „1736 lju­di i 19 žena..“ (v.NAV, 312, 425, 8003005; D.Sotirović-B.Jo­va­no­vić, s.518; Zbornik, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1)] U Kraljevačkoj operaciji, napad­ne snage čiju glavninu či­ne voj­no­čet­nički odredi JV, obezbedile su re­lativno povoljan od­nos snaga od 2:1 u korist napadača. [Prema principima ratne ve­­štine mi­nimalan potreban povoljan odnos sna­ga je 3:1 u korist na­padača. Gar­nizon i železnički čvor Kra­lje­vo, za Nemce je imao stra­teški zna­čaj. Zato su ga branili jakim sna­ga­ma i veoma uporno. Ope­racija, sa­činjena od više borbi i bojeva, nije us­pela, ne samo zbog nemačke upornosti, već i zbog nelojalnog i prevrtljivog ponašanja ko­mu­nista, po­sebno posle stizanja J.Broza iz Beo­gra­da na te­ri­to­ri­ju oslo­bo­đe­nu od strane vojnočetničkih odreda kod Gornjeg Mi­la­nov­ca. On će odmah pri­o­nu­ti da sabotira Kra­lje­va­čku operaciju i da šalje svo­je Srbe-komuniste na Srbe lo­­ja­li­s­te. Svojim kobajagi pri­su­s­t­vom u Operaciji, komunisti su za­majavali Ko­mandu VČJ JV. U stvari su preotimali u pozadini (svo­jim glavnim snagama) te­ri­toriju koju su oslobodili četničke snage pod ko­man­dom pukovnika Dra­go­ljuba Mihailovića. Da su VČJ sa­­me napale Kraljevo, neometane od strane bro­zovaca, imale bi vi­še us­peha i mnogo manje gubitaka.kom.ŽRP]

___________________________________________________________________________

1 Sadrži odlomak iz upravo završenog rukopisa za knjigu hronologije borbi, bojeva i operacija Jugoslovenske vojske 1941-1958. I to sva tri njena dela: Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Ju­go­slo­venska vojska van Otadžbine (Kopnena vojska, Jugoslovensko kraljevsko vazduhoplovstvo, Jugo­slo­venska kraljevska mornarica), Jugoslovenska vojska u zarobljeništvu. Knjiga sadrži 3670 hro­noloških jedinica uz stručne komentare.

2„Plan Štaba Draže Mihailovića od kraja oktobra 1941. za napad na partizanske snage i VŠ NOPOJ u Užicu“

3 „Naređenje komandanta Požeškog četničkog odreda od 1.novembra 1941. zameniku ko­­mandanta Ribaševinskog četničkog odreda za razoružavanje i hapšenje par­ti­za­na u rejonu Karana“

4 Nemci i vladina SDS kada su 28. novembra 1941. ušli u Čačak naišli su na stra­­šan prizor. „Komunisti su se ispred Nemaca povukli iz Čačaka u panici i bez bor­­be, ostavljajući dokaze o svojoj strahovladi. U podrumima Katastarske uprave i So­­kol­skog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod Sreskog na­če­l­s­tva nađene oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a ne­­­di­ćevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor (izvršilac) bio je Milan Jan­ko­vić zv.Ba­ta, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju (odsečeno ple­ti­vo ru­­ka­vice, da se vide prsti.nap.ŽRP) na levoj ruci. Jankovića su već u novembru li­­­­k­vi­dirali četnici. Komunisti su 50-tih godina prošlog veka, sakupljali potpise da se on proglasi za narodnog heroja“ ali su odustali jer bi to bilo ipak i pre­vi­še. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklo­nili. Milan je bio ro­đeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih ko­mu­ni­s­ta Mi­lo­ša Mi­ni­ća.“ (v.M.Samardžić,t.1,s.95; G.Davidović-M.Timo­ti­je­vić, Zatamnjena pr­o­­­­š­­lo­st,s.360-361) Brozovac M.Minić, u ratu i posle rata, kaso vojni tužilac za celu komunističku državu, mnoge srpske domove je u cr­no zavio.kom.ŽRP

 

 

DOKUMENTACIONI I LITERARNI IZVORI:

–           Arhiv Hronologije, autor, Niš, 2006-2013;

–           Bajt, Aleksander, Bermanov dosije, s.305-308, 311-318, 337, IKP Srpska reč, Beograd, 2006;

–           Davidović, Goran-Timotijević, Miloš, Zatamnjena prošlost, knj.1, s.360-365, Na­­rodni muzej Čačak, Međuopštinski istorijski arhiv Čačak, Narodni mu­zej Kraljevo, Muzej rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac, Na­rod­ni muzej Gornji Milanovac, 2002-2003;

–           Dedijer, Vladimir, Dnevnik III, Državni izdavački zavod, Beograd, 1945-1946; knjiga III, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1950;

–           Zbornik dokumenata nemačkog Rajha, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1;

–           Zbornik dokumenata komandi, jedinica, ustanova, četničkog pokreta, t.14, knj.1, s.44, dok.13; s.46-47, dok.14;

–           Zbornik radova-Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-350; Beograd, 1985;

–           Ministarstvo odbrane R Srbije-Vojni arhiv, ČA, 50, 5, 1; falsifikati JB: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1;

–           Nacionalni arhiv Vašington: NAV, 312, 425, 8003005; Periodika: Časopis ‘Slobodan svet’ (Free World), Njujork, SAD, 1944;

–           Nikolić, Kosta, Istorija Ravnogorskog pokreta, knj.1, s.140, 160; ‘Srpska reč’, Beograd, 1999;

–           Peti kongres KPJ-materijali, CKKPJ-IP ‘Komunist’, Beograd, 1948;

–           Podovac, gš.puk.Živomir R, Novo Selo za­padno­mo­ra­v­­sko-monografija; Gl.7: Novo Selo kroz bune, ustanke i ratove, rukopis, Vrnjačka Ba­nja, 2012;

–           Samardžić, Miloslav, Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941-1945, t.1, c.52-61, 95, IP ‘Novi Pogledi’, Kragujevac, 2006;

–           Sotirović, D. – Jovanović B, Srbija i Ravna Gora, s.518.

OBJAŠNjENjE SKRAĆENICA

–           VČJ JV-Vojnočetničke jedinice Jugoslovenske vojske (do 10.1.1942);

–           VČO-vojnočetnički odredi;

–           JB-Josip Broz;

–           CKKP JB-centralni komitet komunističke partije JB;

–           -glavni štab JB.

 

gš pukovnik Živomir R. Podovac



 

 

 

1 KOMENTAR

  1. Originalna karta iz knjige – generalstabni pukovnik Zivomir R. Podovac, VERNI ZAKLETVI, NARODU, OTADZBINI-Borbe, bojevi, operacije Jugoslovenske vojske 1941-1958-hronologija:

    Карта 10 – 1941. децембар 3-12. – Противнемачка операција Команде ВЧО ЈВ, немачкој операцији ‘Михаиловић’ (аутор ЖРП)

    Ocigledno da ne prihvata kartu, ili ja to ne znam kako treba preneti? Zao mi je!!

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Ostali tekstovi

Zločin u Rudom 1943. godine

Komentari