KO JE IZAZVAO PRVI SRPSKO-SRPSKI BRATOUBILAČKI RAT?

1. A.Bajt navodi: “Pisanje Edvarda Kar­delja i Josipa Bro­za 17.novembra 1941, Bro­zov članak za američki časopis ‘Slo­­bo­dan svet’ (Free World) 1944, njegovo izlaganje na Petom kongresu nje­go­ve kom­partije 1948, OTKRI­VA ISTINU: partizani su prvi napali snage četnika, 2.no­vembra 1941 u 4.00 ujutro.“ (Vojnostručnom analizom, pregledom situacije na vojnoj karti i operativne situacije na Kraljevačkom frontu (Kraljevačka ope­ra­cija VČJ JV), došli smo do stvarnih činjenica o toku borbenih dejstava: Voj­nički ne stoji njihov ‘kon­tra­na­pad’ na četnike na 10 km od Uži­ca, koje su tu bi­le razmeštene, a ne u bor­benom poretku. Tvrdnja da je Komanda VČJ povukla je­dinice iz op­sa­de Kraljeva je vojnički ne mo­guća: to je razdaljina od 100 km do Uži­­ca. Tako je istovremeni opo­ziv četnika od Kraljeva i njihov na­pad na Uži­ce fizički ne mo­guć. Drugo, izveštaj Brozovog GŠ od 4.no­vem­bra dokazuje da su čet­ni­ci svoje čete kraj Kraljeva opozvali tek po­sle Brozovog zauzimanja Po­­žege 3.novembra. A Broz je napao 2.no­vem­bra. Takođe, major Rado­slav Đurić, ko­mandant u opsadi Kraljeva, do­bija naređenje da po­dig­ne opsadu četničkih trupa 2.novembra u 14.00 ča­so­va, dakle posle početka na­pada na Užice, a trebao je krenuti noću 3/4.no­vembar. Jasno se vi­di da je Brozov izveštaj od 17.no­vembra – TRO­STRUKO NEISTI­NIT. Uvidevši da mu je LAŽ vojnički pot­pu­no pro­vidna, u svom opisu iz 1944, Broz ne pominje dizanje VČJ sa Kra­lje­va, već kao razlog na­pa­da na VČJ navodi „jako važne četničke do­ku­mente“ iz komande u s.Kremna.kom.ŽRP) A.Bajt iznosi i nove činjenice i zaključuje: „Te dokumente Broz i njegovi NIKADA ni­su pokazali. Ni is­to­ričari (do danas!) ne znaju ništa o njima. Broz u toj izjavi (1944) sa­da šalje i VČJ sa Kraljeva, u napad na Čačak. Da­kle, NE na Užice kako je pisao 1941. Broz, toliko KRIVOTVORI istinu, da sam se­bi skače u usta. Nje­gova desna ruka, E.Kardelj, piše 1941. su­pro­t­no od svog šefa Bro­za: ‘partizani napad očekivali i odgovorili kako tre­ba’. Jedan od njih, ili obojica na različite načine su – LAGALI. Ti­me se stavlja ta­čka na pitanje: Ko je otpočeo bratoubilački rat među Srbima? To je – Josip Broz. Broz LAŽE i kada kaže 1941, da su u na­padu učestvovali vojnočetnički odredi povučeni sa opsade Valjeva, da u svom čla­n­ku iz 1944. to NE pominje. Naprotiv, piše da je naredio da njegove je­­di­nice sa opsade Valjeva, napadnu VČJ. Izvukavši se sa Valjeva, Broz je ostavio VČJ da se SAME bore protiv NEMACA.“ (Broz bi is­tra­ja­­vao na toj LAŽI, ali je te noći u obilasku položaja na Valjevu bio Dra­­goljub Mihailović i BRITANSKI oficir misije Bil Hadson. Za­to je brzo odustao od svoje LAŽI. Onda su brozovci ubacili i LAŽ da su kod četničkog oficira, koga su uhapsili dok je pio kafu u kafa­ni (!?) u Užicu, našli, navodno, planove vojnih četnika za napad na Užice. NI­TI su ikada naveli ime i prezime oficira, NITI su pokazali „na­đe­ni“ plan vojnočetničkog odreda za napad na Užice. Vrhunac koji otkriva svu laž Broza i nje­govih saradnika da su vojnočetničke jedinice i D.Mihailović, napali Užice, jeste iz­ve­štaj GŠ partizana od 7.novembra 1941, u kome doslovce stoji: „..pre­­ventivne mere, koje je po na­re­đe­nju tog štaba izveo štab Uži­č­kog partizanskog odreda…“. Ovo je doku­men­to­va­ni dokaz da je postojao par­­tizanski plan za napad na vojne četnike, a NE ob­ra­tno. Preventivno, znači pre­­duzimanje nečeg – PRE. Dakle, Broz je napao čet­ni­ke PRE nego su vojnočetničke jedinice „na­­pale“ brozovce. Da je Josip Broz stvarno držao do Sporazuma, dovoljno je bilo, budući da je u rejonu Užice bio višestruko jači, da svoje snage samo stavi u – punu borbenu gotovost. Uto­li­ko pre, što ni jednom oficiru VČO u tom rejonu nije bilo ni na kraj pameti da – napada. Znali su za naređenje D.Mihailovića da se Sporazum mora – poš­to­va­ti. Takođe, bili su višestruko slabiji. Glavne snage VČO su i dalje vodile bor­be protiv Nemaca u opsadi Kraljeva u Kraljevačkoj operaciji Komande VČJ JV.kom.ŽRP) Aleksander Bajt zaključuje: „Broz i komunisti su počinili izdaju i ot­­po­­čeli bratoubilački građanski rat. Zašto je početkom decembra 1941, E.Kar­delj (i Broz) poslao pismo (i LAŽ) baš Glavnom štabu partizanskih od­­reda Slo­ve­nije? Kardelj je hteo da Slovence uplaši od ‘čet­ni­š­tva’. Još pre 2.nove­m­bra, Broz je naredio napad na četničke jedinice u Loznici i rud­­niku Zajači 28.oktobra 1941. Broz je ne samo PRVI započeo borbe s četnicima, nego se na te borbe pripremao unapred i veoma si­ste­ma­ti­čno. Začetnik bratoubilačke borbe je bio on, Broz, a ne Mi­ha­i­lo­vić.“ (v.A.Bajt, s.311-318, 337; MORS-VA, ČA, 50, 5, 1; brozovski falsifikati: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1; NAV, Periodika..; arhiv Hronologije, autor; Peti kongres..) [FALSIFIKAT: Uvidom u dokumenta koje navodi g.A.Bajt, mo­že se sva­ki čitalac uveriti u to, ko je u stvari otpočeo gra­đan­ski rat u Ju­goslaviji. Takođe, uvidom u, za ovo vezani, dokumenat u Zbo­r­niku do­kumenata, tom 14, knjiga 1, str.44, dokumenat br.13[1], ja­s­no se po­ka­zu­je da je čisti, bez skrupula – falsifikat. Na­vo­d­ni dokumenat, kako navode sami komunistički auto­ri, je bez da­tu­ma, bez potpisa, bez završetka. To onda uopšte nije doku­me­nat? Pogotovu ne vojni i ne izvršni. To je običan komad papira koji je mogao napisati bilo ko. Autor ove Hronologije ut­vrdio je da je, u istoj knjizi, falsifikat i dokumenat 14[2] na s.46-47. Cilj fal­si­fi­kata je bio da se u komu­ni­stičku propagandu da su VČJ ot­počele gra­đanski rat, uvuku i dva aktivna ofi­cira JV, inače dva ko­man­dan­ta odreda Ignjatović i Filipović (prema do­ku­mentaciji Komande VČJ, njega su još 5.okto­bra ko­mu­ni­s­ti zverski mučili, a potom zaklali). Odakle ovakav za­klju­čak. Po­me­nu­ti «dokumenat» je naređenje Ignjatovića za Fili­po­vi­ća, o na­padu i razoružanju komunista. I laiku je jasno, ako je samo od­slu­žio vojni rok, da ne može komandant istog ranga naređivati dru­gom ko­man­dan­tu istog ranga, a bez učešća višeg nivoa koman­do­va­nja. To je mo­gu­će samo u situaciji ako pretpostavljena komanda svo­jim na­re­đe­njem da ovlašćenje jednom od njih, da je operativno, samo ope­ra­ti­vno, pret­posta­v­lje­ni onom drugom. To se radi samo kao pri­vre­me­no re­šenje za određenu borbu, boj ili operaciju. Takvo na­re­đe­nje za ovaj slučaj Komanda VČJ – nije izdala. Dakle, čak i da je ka­pe­tan 2.kl. Vučko Ignjatović izdao to naređenje, ono za poručnika Stoj­ka Fi­lipovića je bezpredmetno i – neobavezujuće. I ove činjenice do kojih smo analizom sadržaja spisa, došli, još više potvrđuje zaključak A.Bajta. Dakle, svojim, gore ci­­ti­ra­nim naređenjem, Josip Broz[3] je otpočeo prvi među­srp­ski gra­đa­­n­­ski rat. Da se radi o ISTINI, govore dokumenti  Josipa Broza, Ed­­varda Kardelja i komandi partizanskih jedinica i voj­no­stru­čna analiza tih njihovih dokumenata. Broz je opozvao svoje snage, zajedničke sa VČJ JV, sa opsade Kraljeva, Valjeva, Novog Pazara. Time su Broz, njegov Štab i CKKP JB, po­činili izdaju. I ne samo to. Tim je snagama napao VČJ i otpočeo brato­ubi­la­čki, građanski rat. Sa Kraljeva diže jedinice 24.oktobra i njima, 2.no­vem­bra, na­pada VČJ na Trešnjici (Užice). Broz je optuživao D.Mi­hailovića za Kraljevo, a Mihailović je trupe VČJ povukao TEK 3.no­vembra, pošto su bro­z­ov­ci zauzeli Požegu (koju su VČJ oslo­bo­di­le od Nemaca) i pošli u napad na Štab VČJ JV na Ravnoj Gori. Broz, bez i malo skrupula, pregovara sa tim is­tim komandantom VČJ 26.oktobra u s.Brajići. Samo osam dana pre opšteg na­pa­da na če­tnike. I sedi za stolom prekoputa Mihailovića, a već, prema da­tu­mi­ma na spisima, ima spreman plan za na­pad na njega. Uz pregovore, koji su samo trebali da zamajavaju Mi­hai­lo­vića, dovršava razmeštaj i pripremu jedinica za OPŠTI, VEROLOMNI, napad na voj­nočetničke jedinice – svoje Saveznike. Broz time čini da jedino ko­rist od toga imaju – Nemci, Italijani, Bugari, Hrvati. Inače, Vojnočetnički odredi su pre Užičkog boja uvek prvi ulazili i oslo­ba­đa­li mesta Užice, Požega, Ivanjica, Čačak, Gornji Milanovac, uz velike žrtve voj­nočetničkih odreda u tim borbama protiv nemačkog oku­pa­tora. Dokumenta pokazuju, da bi se komunističke jedinice jednostavno ušetali u već oslo­bo­đe­na mesta i tra­žili pola svega plena, ali i vlast svojih protivzakonitih tzv. Narodno oslobodilačkih odbora. Pošto bi VČJ, zauzete borbama na fron­tu prema Nemcima, u gradovima ostavljali samo slabe teritorijalne je­di­ni­ce, brozovci bi ih mučki napadali, pokušavajući da ih zarobe ili unište. Na kraju su, uprkos sporazumu Mihailović-Broz, iz­vr­ši­li mučki, iznenadan opšti napad na Jugoslovensku vojsku u gradu Po­že­ga. Pošto su pod svojom kontrolom dr­žali fabriku oružja u g.Užice, iz okolnih mesta nasilno su mobilisali, pod pretnjom smrtne kazne, vojnosposobne muškarce, dovozili u Užice, tu ih na­o­ružavali i zadržavali u gradu. Tako su lukavo gomilali svoje snage u g.Užice. Od 10.000 pušaka, za Jugoslovensku vojsku su dali samo 500, a po sporazumu mo­ra­li dati 5.000. Takođe, od više desetina hi­lja­da metaka za Vojsku su dali samo 24.000! Otvoreno su brozovci go­vorili: «U Zapadnoj Srbiji samo nam Požega smeta pa da svoju od­lu­ku sprovedemo u delo.» Da je ovo bio samo od­go­vor na komu­ni­s­ti­čko kršenje sporazuma Mihailović-Broz, vidi se iz naredbe ko­man­dan­ta Požeškog odreda, kapetana 2.kl. Vučka Ignjatovića. Ko­mu­ni­sti JB su napali na VČJ JV 31.oktobra (na Ribaševinski odred kod s.Trnava) i 1.no­vembra (na isti Odred), a na Užice 2.novembra u 4.00 ča­sa. Ignjatović je svoju zapovest O.br.1 izdao 1.novembra u 17.00 ča­sova u Požegi, za kontra­na­pad u cilju pomoći Ribaševini. Dakle, očigledno kao odgovor na brozovski na­pad na odrede u rejonu s.Ribaševina (severno od v.Užice). Ignjatović tek uveče, 1.novembra, polazi iz Požege za s.Ribaševina. Ali kasno. Brozovci uju­t­ru već otpočeše, iznutra (na grupe VČO u samom gradu) i spolja, napad na Užice. Požeški VČO se morao okrenuti pravcu za Užice. Slično je tada nas­ta­lo stanje za sve vojnočetničke jedinice u Užičkoj zoni – svi u pomoć Užicu. kom.ŽRP]

A da bi sve bilo jasnije, navodimo i hronološku jedinicu 229, jednu od više ve­za­nih za Kraljevačku operaciju VČJ JV :

1. <4.oktobar-2.novembar 1941. (Kraljevačka operacija) Jelički, Ži­­čki, Lju­bi­ćki, Trsteničko-gočki, Kotlenički, Adranski, voj­no­čet­ni­čki odredi, Odred smr­­ti, Borbena grupa Jan­ko­vić, Udarna grupa Bojović, Štabna četa, Komande VČJ JV; Vrnjačko-trstenički dobrovoljački odred. Us­ta­ničke sna­ge, oko 4500 vojnika čet­­ni­ka JV, sa dva topa i bornim ko­li­ma i 1500 brozovaca sa dva topa, na­pa­daju nemački garnizon Kra­lj­evo. Garnizon čini oko 3500 odlično utvrđenih ne­ma­čkih vojnika, sa glav­nim upo­­rištem u Poljoprivrednoj školi, avi­ja­cijom na aerodromu La­đev­ci i na aerodromu kod Fabrike aviona. Operaciju 4.ok­to­bra planira Za­­je­­d­ni­čki vo­j­no­četničko-partizanski štab. Po planu operacije, po­­­sto­je snage za opsadu garnizona i obezbeđujuće snage. Voj­no­čet­ni­č­ka komandoska grupa pod komandom kapetana Jo­vana De­roka, 15/16.ok­to­bar zauzima Kamidžorski most i prodire pre­ma grad­skom aerodromu, ali se vraća na polazne položaje jer se bro­­zo­vci, umesto da is­to­vre­me­­no krenu u napad, nisu pomerili s me­s­ta. Ne­ma­čka udarna grupa, sa­sta­­vljena od tenkova u pratnji pešadije, 20.ok­­to­bra vrši prodor pre­­ma s.Žiča, uz bombardovanje Manastira Ži­ča, avionima sa a.La­đe­v­ci. Voj­nici Žičkog i Lju­bićkog vojnočetničkog odreda, pružaju he­­roj­ski ot­por. Sa bom­ba­ma u rukama skaču na nemačke tenkove i bor­na kola, gi­nući za­je­dno sa Šva­ba­ma. Junački gine i komandant Žičkog od­reda ka­petan Du­šan Lauše­vić. [Ranjen u obe noge, Laušević po­sle­d­njom ruč­nom bom­bom, diže u va­z­duh sebe i Švabe oko sebe. Ljubićki odred je imao preko 80% izg­i­­nulih vojnika i starešina, tako da je bri­san iz brojnog stanja VČO JV.kom.ŽRP] Nemci spa­­lju­ju mana­stir­ski konak. U pomoć braniocima Cr­kve i Manastira Ži­če, sti­že Bor­be­na grupa na­re­d­nika Milutina Jan­kovića i Štabna če­ta pod ko­man­dom poručnika Dragomira To­pa­­lo­vi­ća. Jurišem, vojni čet­ni­ci nateraju Nemce u bekstvo u manastirskoj šu­mi. Komu­nisti su ostali pa­sivni na polaznim položajima (!?), priželjkujući uni­š­te­nje voj­no­če­t­ničkih jedinica. U 00.30 časova 21.ok­tobra, napad je po­novljen svim snagama VČO, ali bezuspešno, zbog potpune ko­muni­sti­čke izdaje. Uveče, oklopna kolona Nemaca sa po­lo­žaja kod Poljo­pri­vredne škole, vr­še prodor na Ru­žin­sko brdo, oda­kle brozovci BEŽE, ostavljajući top na položaju. U s.Jarčujak, 22.ok­­tobra ujutro, Udarna grupa komandosa poru­č­ni­ka Jovana Bojovića, vr­ši uspe­šan pro­tiv­napad na Švabe. Komandi voj­nočetničkih jedinica, 26.ok­tobra, sti­žu kao pojačanje dva velika ten­ka  „hotčkins“. [Tenkove su zarobili od Nemaca voj­ni­ci vojno­čet­ni­čkih jedinica u borbi na pu­tu Kragu­je­vac-Gornji Mi­la­no­vac.kom. ŽRP] Komunista u Zajedničkom štabu operacije, na­ređuje povlačenje Dra­ga­če­v­skog bataljona JB i dru­gih komunističkih jedinica, ne poš­tu­ju­ći odluke Zajedničkog štaba ope­racije. U 20.35 časova, 28.oktobra, po­čela je artiljerijska pri­pre­ma iz dva to­pa vojnočetničkih jedinica i jednog topa brozovaca. U 23.00 časova kre­nuli su Tenkovski vod VČJ pre­ma Poljoprivrednoj školi, oz­načeni kuka­s­tim krstovima. [FALSIFIKAT: Tenkovima su upravljali oficiri i podo­ficir Voj­ske Kraljevine Jugoslavije, što se jasno vidi na sli­ci: činovi (tzv. epoletuške), oz­na­ke na šapkama i šajkači. Bro­zovci napravili fal­si­fi­kat i čak ovaj dan slavili kao dan ten­kov­skih jedinica svoje JNA. Izveštaj Ko­ma­n­de 8.armije Ver­mah­ta: „1.novembra izvršen je napad sa dva ten­ka ‘hotčkins’ oteta kod Milanovca. Protiv­ten­ko­vska vatra nije ima­la uspeha i ovi su pro­drli duboko u grad. Ten­ko­ve je pratilo 50 Mi­hailovićevih ljudi koji su se nalazili u Ma­ta­ru­škoj Banji i Mu­si­noj reci.“ Zašto bi Ne­mci lagali da su ten­ko­vi­ma upravljali lo­ja­listi, a ne brozovci? I još jedan dokaz o komu­nis­ti­čkoj prevari: Nemci 17.de­cem­bra 1941, poternicom tra­že pot­po­ru­čnika Žarka Borišića iz s.Tr­vušine (Čačak), zbog upra­vljanja ten­kom pri napadu na Kraljevo. kom.ŽRP; v.K.Nikolić, knj.1, s.140, 160] Ten­kisti su zavarali Švabe i pro­pu­šteni su bez borbe do pru­ge Kra­lje­vo-Čačak. Okrenuvši nazad dej­s­t­vuju mitra­lje­zima i ruč­nim bom­ba­ma kroz kupole tenkova, jer nije bi­lo tenkovskih granata. Ta­da su kre­nule VČJ sa svih položaja oko gra­da u opšti napad. Od bro­zovskih snaga u napad kreće samo Trnavski ba­taljon Čačanskog partizanskog od­re­da. Os­ta­li nisu mrdnuli iz svojih ro­vova. Pri trećem napadu, poručnik Simo Uzelac ušao tenkovima u grad i ispalio raketu za napad pešadije. Napali su samo vojno­čet­ni­čki odredi. Partizani se nisu pomerili s mesta. Zato su VČO pre­tr­pe­li velike gubitke. Od 100 četnika Jeličkog odreda poginulo 70, s ko­man­dantom Jovanom Bojovićem na čelu. Pali su i komandant Žičkog od­­reda kapetan Dušan Laušević i poručnik Simo Uzelac  zamenik Bo­­jo­vi­ćev. Od brozovaca niko nije po­ginuo. Niko od Brozovog GŠ i GŠ za Srbiju, nije obišao front na Kraljevu. Prema poručniku Zvonku Vuč­koviću, komandantu Takovskog vojnočetničkog odreda, partizani su se bavili „sređivanjem zaleđa“, potrebnim za pla­nirano preu­zi­ma­nje vlasti. Brozov istoriograf Vladimir De­di­jer, prisutan kod Kraljeva, priz­na­je „partizansku krivicu za neuspeh i ne­potrebne četničke žrtve“. Brozovci su mučki ubili četničkog ko­man­danta kapetana Jovana Deroka i oteli mu dva topa. (v.A.Bajt, s.305-08; V.Dedijer, Dnevnik, knj.2) U ovoj operaciji gine 250 voj­nika VČJ. Pored na­vedenih oficira, poginuo je i ka­pe­tan Petar Dejanović. Topovska ba­terija VČJ, 31.ok­tobra, pogađa švapski transportni avion u sle­ta­nju na a.Be­ra­no­vac kod Fabrike aviona. Opsadu Kraljeva snage VČJ di­žu 3.novembra. Raz­log je što su komunisti, ot­po­če­li građanski rat napadom na VČJ u Užicu, Po­že­gi i Karanu. [Nastupila je potpuna komunistička izdaja. Josip Broz potpaljuje prvi srp­sko-srpski građanski rat.kom.ŽRP] Snage obezbeđenja operacije su: (1) Vrnjačko-trstenički do­bro­vo­lja­čki odred, pod komandom po­ru­­č­ni­ka Ljubodraga Milenkovića, obez­be­đuje snage opsade sa istočnog pra­vca i vodi Popinsku borbu sa ne­ma­čkom ko­lo­nom iz sastava 717.di­vizije, 13.oktobra na r.Popina kod Trs­tenika. Posle bitke je­dan deo Odreda pre­ko pl.Goč, a drugi preko s.Rsa­vci i s.Ot­roci, stiže u s.Dra­gosinjci i pri­dru­žuje se Kra­lje­va­č­kom odredu u opsadi Kra­ljeva. U toku bitke na r.Popini, Drago­si­nja­č­ka četa brozovaca bila je op­ko­lje­na i skoro uništena u borbi pro­tiv Ne­maca, između Trstenika i že­lezničke stanice Vr­­nja­čka Banja, kod tzv. Zaklopačkog tesnaca, os­ta­­ci se povukli u s.Dra­go­si­nj­ci. (v.Zbornik ra­dova…borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-250) Vrnjački odred vo­di uzastopne bor­be protiv Nemaca i to: 13.oktobra na Batal livadama kod Ra­tine, 14.ok­tobra u s.Metikoši, 25.oktobra u s.Ratina, 30.oktobra u s.Vra­ne­ši, 31.ok­to­bra u s.Vrba, 1.novembra u s.Kovanluk. Po­što su snage u op­­sadi Kraljeva otišle na Za­pad, Od­red se povlači u s.Ka­menica, gde 7.novembra 1941, na sas­ta­nku Od­re­da, dolazi do ra­spada istog. Tvr­do­korno komunističko-brozovsko je­z­gro traži da bu­de samo par­ti­zan­ski, dok dobrovoljci i vojnici JV da os­tane dob­ro­voljački ili čet­ničko-partizanski. Najveći deo sa­sta­va stupa u Trsteničko-go­č­ki vojnočetnički odred. Brozovci od­la­ze u Kraljevački od­red, a manji deo na Jelenak gde ih opko­lja­vaju četnici K.Pećanca i raz­bijaju. (2) Trsteničko-gočki vojno­čet­ni­čki odred, na osnovu na­re­đenja Ko­mande VČO JV-Gor­ski štab 1, od 6.septembra, o opštem napadu na Nemce, se pre­ba­cu­je na kra­lje­va­č­ki front i nalazi u sna­ga­ma za operaciju sve dok ista tra­­je. (v.ppuk.S.Živanović, s.283) Odred za­tva­ra istočni pravac i vodi bor­be protiv Nemaca u rejonu s.Vra­ne­ši-s.Dra­go­si­njci-s.Vrba-s.Za­klo­pača-s.Ratina. Hrabro se bori protiv ne­mačkih ispada ka Ra­ti­ni, Za­klopači i Vrbi, nanoseći im gubitke, a  na­­pa­da­ju­ći iz pravca Ra­ti­ne, ulazi u predgrađe Kraljeva. Odred je pre­­tr­peo velike gubitke. Po­sle pada op­sa­de vraća se na pl.Goč i Rav­nu pla­ninu. U svoje re­do­ve pri­ma preostale borce iz Vrnjačkog DO, koji se raspao. U proleće 1942, Odred je jezgro za osnivanje Druge trsteničko-gočke bri­gade pod ko­­mandom kapetana 2.klase Dušana Ra­dovića-Kon­do­ra. (3) Adra­n­ski vojnočetnički odred, pod komandom Branka Zdravkovića obez­be­đuje zapadni pravac u rejonu s.Adrani-s.Jar­čujak. (4) Kotlenički voj­no­četnički odred, pod komandom  pot­pu­kov­nika Ra­doj­ka S. Jo­­van­da­ri­ća iz s.Obrva, obez­be­đu­je pravac od s. Sir­ča. (5) Partizani pod ko­man­dom Pavla Jakšića, obezbeđuju pravac s južne strane. (v.Ž.R.Podovac, Mo­nografija…,Gl.7)  Koman­dant Kot­le­ni­č­kog čet­ničkog odreda na op­sa­di Kraljeva 1941, u svom dnevniku pi­še: „Za malo pa od opsade Kraljeva ma­lo osta na svom mestu: moj odred na Sirči; če­ta par­­tizana u Ču­ko­je­vcu; Adranski čet­nički odred pod komandom Branka Zdra­v­ko­vi­­ća u Adranima do Jar­čuj­ka; par­ti­zan­ski odred Pavla Jakšića sa južne strane, a sa is­­točne strane – od Trs­te­ni­ka kao da je otvoren put Nemcima, ako ga nije zatvorio od­­red kapetana Gor­di­ća…Svi os­ta­­li odoše ka Čačku u međusobnu borbu.“ (v.GA, Kraljevo oktobra 1941) Švabe u ob­ru­ču su 14.oktobra streljali 1757 ta­la­ca civila (1738 muš­ka­ra­ca, 19 žena), zbog pretrpljenih gubitaka.(v. M.Samardžić, t.1, s.52-61) [Ne­ma­čka komanda Jugoistoka iz­veš­tava Ver­maht, da je streljano „1736 lju­di i 19 žena..“ (v.NAV, 312, 425, 8003005; D.Sotirović-B.Jo­va­no­vić, s.518; Zbornik, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1)] U Kraljevačkoj operaciji, napad­ne snage čiju glavninu či­ne voj­no­čet­nički odredi JV, obezbedile su re­lativno povoljan od­nos snaga od 2:1 u korist napadača. [Prema principima ratne ve­­štine mi­nimalan potreban povoljan odnos sna­ga je 3:1 u korist na­padača. Gar­nizon i železnički čvor Kra­lje­vo, za Nemce je imao stra­teški zna­čaj. Zato su ga branili jakim sna­ga­ma i veoma uporno. Ope­racija, sa­činjena od više borbi i bojeva, nije us­pela, ne samo zbog nemačke upornosti, već i zbog nelojalnog i prevrtljivog ponašanja ko­mu­nista, po­sebno posle stizanja J.Broza iz Beo­gra­da na te­ri­to­ri­ju oslo­bo­đe­nu od strane vojnočetničkih odreda kod Gornjeg Mi­la­nov­ca. On će odmah pri­o­nu­ti da sabotira Kra­lje­va­čku operaciju i da šalje svo­je Srbe-komuniste na Srbe lo­­ja­li­s­te. Svojim kobajagi pri­su­s­t­vom u Operaciji, komunisti su za­majavali Ko­mandu VČJ JV. U stvari su preotimali u pozadini (svo­jim glavnim snagama) te­ri­toriju koju su oslobodili četničke snage pod ko­man­dom pukovnika Dra­go­ljuba Mihailovića. Da su VČJ sa­­me napale Kraljevo, neometane od strane bro­zovaca, imale bi vi­še us­peha i mnogo manje gubitaka.kom.ŽRP]

___________________________________________________________________________

1 Sadrži odlomak iz upravo završenog rukopisa za knjigu hronologije borbi, bojeva i operacija Jugoslovenske vojske 1941-1958. I to sva tri njena dela: Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Ju­go­slo­venska vojska van Otadžbine (Kopnena vojska, Jugoslovensko kraljevsko vazduhoplovstvo, Jugo­slo­venska kraljevska mornarica), Jugoslovenska vojska u zarobljeništvu. Knjiga sadrži 3670 hro­noloških jedinica uz stručne komentare.

2„Plan Štaba Draže Mihailovića od kraja oktobra 1941. za napad na partizanske snage i VŠ NOPOJ u Užicu“

3 „Naređenje komandanta Požeškog četničkog odreda od 1.novembra 1941. zameniku ko­­mandanta Ribaševinskog četničkog odreda za razoružavanje i hapšenje par­ti­za­na u rejonu Karana“

4 Nemci i vladina SDS kada su 28. novembra 1941. ušli u Čačak naišli su na stra­­šan prizor. „Komunisti su se ispred Nemaca povukli iz Čačaka u panici i bez bor­­be, ostavljajući dokaze o svojoj strahovladi. U podrumima Katastarske uprave i So­­kol­skog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod Sreskog na­če­l­s­tva nađene oči i prosut mozak. Nemački izveštaji javljali su o klanju žrtava, a ne­­­di­ćevski o ubijanju sekirama. Glavni egzekutor (izvršilac) bio je Milan Jan­ko­vić zv.Ba­ta, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju (odsečeno ple­ti­vo ru­­ka­vice, da se vide prsti.nap.ŽRP) na levoj ruci. Jankovića su već u novembru li­­­­k­vi­dirali četnici. Komunisti su 50-tih godina prošlog veka, sakupljali potpise da se on proglasi za narodnog heroja“ ali su odustali jer bi to bilo ipak i pre­vi­še. Ali, postavili su mu bistu, koju su Čačani prvom prilikom sklo­nili. Milan je bio ro­đeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih ko­mu­ni­s­ta Mi­lo­ša Mi­ni­ća.“ (v.M.Samardžić,t.1,s.95; G.Davidović-M.Timo­ti­je­vić, Zatamnjena pr­o­­­­š­­lo­st,s.360-361) Brozovac M.Minić, u ratu i posle rata, kaso vojni tužilac za celu komunističku državu, mnoge srpske domove je u cr­no zavio.kom.ŽRP

DOKUMENTACIONI I LITERARNI IZVORI:

–           Arhiv Hronologije, autor, Niš, 2006-2013;

–           Bajt, Aleksander, Bermanov dosije, s.305-308, 311-318, 337, IKP Srpska reč, Beograd, 2006;

–           Davidović, Goran-Timotijević, Miloš, Zatamnjena prošlost, knj.1, s.360-365, Na­­rodni muzej Čačak, Međuopštinski istorijski arhiv Čačak, Narodni mu­zej Kraljevo, Muzej rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac, Na­rod­ni muzej Gornji Milanovac, 2002-2003;

–           Dedijer, Vladimir, Dnevnik I–II, Državni izdavački zavod, Beograd, 1945-1946; knjiga III, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1950;

–           Zbornik dokumenata nemačkog Rajha, t.12, knj.2, s.987-1163, čija arhivska oznaka: MORS-VA, NA, k.70, reg.br.18/1;

–           Zbornik dokumenata komandi, jedinica, ustanova, četničkog pokreta, t.14, knj.1, s.44, dok.13; s.46-47, dok.14;

–           Zbornik radova-Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941, s.155, 247-350; Beograd, 1985;

–           Ministarstvo odbrane R Srbije-Vojni arhiv, ČA, 50, 5, 1; falsifikati JB: ČA, 50, 2, 1; 50, 6, 1;

–           Nacionalni arhiv Vašington: NAV, 312, 425, 8003005; Periodika: Časopis ‘Slobodan svet’ (Free World), Njujork, SAD, 1944;

–           Nikolić, Kosta, Istorija Ravnogorskog pokreta, knj.1, s.140, 160; ‘Srpska reč’, Beograd, 1999;

–           Peti kongres KPJ-materijali, CKKPJ-IP ‘Komunist’, Beograd, 1948;

–           Podovac, gš.puk.Živomir R, Novo Selo za­padno­mo­ra­v­­sko-monografija; Gl.7: Novo Selo kroz bune, ustanke i ratove, rukopis, Vrnjačka Ba­nja, 2012;

–           Samardžić, Miloslav, Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša 1941-1945, t.1, c.52-61, 95, IP ‘Novi Pogledi’, Kragujevac, 2006;

–           Sotirović, D. – Jovanović B, Srbija i Ravna Gora, s.518.

OBJAŠNjENjE SKRAĆENICA

–           VČJ JV-Vojnočetničke jedinice Jugoslovenske vojske (do 10.1.1942);

–           VČO-vojnočetnički odredi;

–           JB-Josip Broz;

–           CKKP JB-centralni komitet komunističke partije JB;

–           GŠ-glavni štab JB.

gš pukovnik Živomir R. Podovac