Više udruženja, među kojima su Savez antifašlsta Srbije Beograd, Zene u crnom, Helslnški odbor za Ijudska prava u Srbiji, Udruženje "Nauka i društvo" Društvo za istinu o NOB I Jugoslaviji i Nezavisno drustvo novinara Vojvodine prvog avgusta 2013. podnelo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv istoričara dr Bojana Dimitrijevića i dr Koste Nikolića, zato što su navodno
" Učestvujući kao svedoci u postupku rehabilitacije četnickog vode Dragoljuba Mihailovića koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, predmet Reh.br.69/2010, iznosili netacne podatke i lažne tvrdnje, iako su I kao istoričari, bili svesni da njihovi iskazi ne odgovaraju materijalnoj istini, čime su počinili krivično delo davanja laznog iskaza iz clana 335. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
Na taj način, eventualnim pokretanjem optužnice protiv eminentnih stručnjaka iz oblasti savremene istorije nastaviće se u nedogled predstava u vezi postupka "rehabilitacije generala Mihailovića."
Apsurd da udruženja i pojedinci osporavaju naučno potkrepljene dokaze svedoka u jednom sudskom postupku moguća su samo kod nas. Neosporna je činjenica da su mnogi već odavno shvatili da u nedostatku argumenata samo sudskim postupcima mogu da prekrajaju naučno utemeljenu istorijsku istinu.
U cilju sagledavanja ovog apsurda čitaocima predočavamo prepis Krivične prijave preuzete sa http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/krivicna%20prijava%20hos%20sept_17_2013.pdf
“I na pragu 2014.godine zvanična istorija u Srbiji ostaje (neo) komunistička. То vidimo po njenom najnovijem (ne) delu: najavi štampanja „Мoljevićevih mеmoara“ – mada је reč о falsifikatu Udbe, najverovatnije iz radionice Nikole Milovanovića Grbe” (“Pogledi” 28-12-2013)
Ovako piše administrator foruma „Četnički pokret“, nastavljajući na portalu „Pogleda“ i fejsa nekakve svoje bitke, etiketirajući knjige, koje nisu još ni objavljene, ali i ljude, koji se profesionalno i časno bave istorijskom naukom.
Ovo etiketiranje je poznato još iz vremena kojim se na istovetan način etiketirale knjige, koje nisu ni pročitane.Sve u stilu Vlada Šegrta, koji je svojevremeno osudio Vukov „Nož“ ,iako ga kaže „nijesam pročitao.“
Jasno je da u slučaju Moljevićeve knjige etiketiranja ne bi bilo da se u njoj ne pominje ulogu pravog Nikole.
Sve je „Udba „ što pominje ulogu pravog Kalabića I to je presudni argument kojim administrator foruma „Četnički pokret“ i dalje meri kada etiketira.
U poznatom stilu, pomalo zatečen, najavom skorog objavljivanja memoara dr Stevana Moljevića „Ravna Gora u svetlu i magli“ u izdanju Instituta za savremenu istoriju, publicista Miloslav Samardžić, na stranicama portala „Pogledi“, između ostalog piše:
„Pošto se očekuje skori izlazak „Moljevićevih“ memoara, u izdanju Instituta za savremenu istoriju, a reč je u stvari o falsifikatu Udbe, prenosim deo iz knjige„Pravi i lažni Kalabić – sa nalazom sudskog veštaka“. Knjiga je koncipirana u formi 13 teza, kontrateza i zaključaka u vezi navodne Kalabićeve izdaje. Jedan od 13 „dokaza“ su upravo izmišljeni memoari dr Stevana Moljevića.“ (http://www.pogledi.rs/moljevicevi-memoari/
Ovo je vrlo prepoznatljiv stil ( već viđeno) publiciste Miloslava Samardžića, koji unapred u nedostatku dokaza, želi osuditi ili prikazati javnosti da su sva istorijska, memoarska ili publicistička izdanja, dokumenti, koji govore o Kalabićevom učešću u zarobljavanju generala Mihailovića udbaške ili slično etiketirane, podmetačine.
Ne čudi, jer je jedan od glavnih likova na portalu Pogleda upravo major Kalabić.
Mnogo skromnije nego što bi trebalo, u Srbiji je obeležen 3. decembar, dan kada je 1914. godine otpočela kontraofanziva srpske vojske u sklopu čuvene Kolubarske bitke. Ona se u svim vojnim školama u svetu izučava kao jedinstven primer genijalne vojne strategije đenerala Živojina Mišića, komandanta Prve armije Vojske Kraljevine Srbije.
U danima kada je svet očekivao potpuni slom Prve armije srpske vojske koja se suprotstavila daleko nadmoćnijoj austrougarskoj soldateski pod komandom Oskara Poćoreka, Prva armija je nakon samo tri-četiri dana odmora i reorganizacije krenula u neočekivanu kontraofanzivu i do nogu potukla armiju crno-žute monarhije.
Odluku da 28. novembra 1914. godine privremeno povuče delove Prve armije sa linije fronta na Suvoboru, gde je trpela velike gubitke, ali i odluku da već 3. decembra krene u kontranapad, đeneral Živojin Mišić doneo je u zgradi Okružnog načelstva u Gornjem Milanovcu, odakle je komandovao ratnim operacijama na ovom delu fronta.
Komentari