PROMOCIJA RAVNOGORSKOG KALENDARA

PROMOCIJA RAVNOGORSKOG KALENDARA
20/01/2016
Vesti

Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVUO 1941-1945. su u prostorijama Srpskog pokreta obnove Knez Mihailova 48 19 januara predstavili Ravnogorski kalendar za 2016.
Brojnim posetiocima, među kojima je bio veći broj mladih ljud, obratili su se u ime Asocijacije Aleksandar Čotrić, književnik, narodni poslanik u Skupštini Srbije, u ime Udruženja dr Dušan Đukić, predsednik, Ljuba Radojlović, generalni sekretar i Miloš Pavković, u ime priređivača ovog osmog po redu Ravnogorskog kalendara.
Pozdravljajući prisutne Aleksandar Čotrić je posebno istakao zadovoljstvo što skupu prisustvuje veliki broj mladih ljudi i pozdravio između ostalih sina đenerala Miroslava Trifunovića,Vojina i istoričare Predraga Ostojića i generalštabnog pukovnika Novicu Stevanovića.
U svom obraćanju Čotrić se osvrnuo i na rehabilitaciju generala Mihailovića, i dodao da Beograd mora imati trg ili ulicu đenerala Mihailovića, ali i da je potrebno da se na Adi Ciganliji, mestu njegove likvidacije podigne spomen obeležje.
Ljuba Radojlović je prisutne podsetio na proces rehabilitacije, generalu Mihailoviću, koji je bezmalo trajao punih 9 godina i istakao ulogu Udruženja pripadnika JVuO u pobedi pravde nad nepravdom i istine nad lažima Titoističkog posleratnog režima.
U ime organizatora prisutnim se zahvalio dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja, koji je dao reč mladom Milošu Pavkoviću, priređivaču kalendara, Pozdravljajući prisutne Miloš Pavković je istakao da su prelepe fotografije koje su se našle u kalendaru deo privatne kolekcije istoričara Nemanje Devića, kome se tom prilikom i zahvalio.
Njegov govor donosimo u celini:

U Priboju održana promocija monografije Luke Nikolića “Srbijo majko I maćeho”.

U Priboju održana promocija monografije Luke Nikolića “Srbijo majko I maćeho”.
14/11/2015
Knjige

O ovoj izuzetnoj knjizi, svojevrsnoj enciklopediji mrtvih, govorili su pored autora potpukovnika u penziji Luke Nikolića, u ime izdavača biblioteke “Ljubiša Đenjić” iz Čajetine Dragan Novaković I istoričar Predrag Ostojić.
Pre promocije prikazan je film o Srbima u Sjevernoj Africi, a prisutne u Omladinskoj sali u Priboju pozdravio je organizator ove promocije gospodin Milisav Šalipur.
Autor je monografiju posvetio svom dedi Đunisiju Nikoliću vojniku, 4. puka III poziva, koji je zajedno sa dva brata jula meseca 1914. krenuo u rat za odbranu otadžbine Srbije. Nijedan od trojice braće nije se vratio u Zaovine, a Luka Nikolić je pronašao grob dede Đunisija na vojničkom groblju Menzel Burgibai, gde počiva zajedno sa 1790 srpskih vojnika.
Pet godina je Luka Nikolić, bivši potpukovnik JNA, tragao za srpskim vojničkim grobljima u Severnoj Africi. Po završetku Prvog svetskog rata na tlu Tunisa, Alžira I Maroka ostalo je 3.226 vojnika, od kojih se gotovo polovini ni ime nije znalo
Devetog januar je 1916, sa krstarice “Viktor Igo”, u luci Bizerti u Tunisu, iskrcani su srpski vojnici, među kojima i mnogo ranjenih, iz 10. kadrovskog puka, majora Dragutina Gavrilovića. Većina njih nikada se nije vratila u otadžbinu. u severnoj Africi, po završetku Prvog svetskog rata, ostalo je 3.226 vojnika. Na nadgrobnim obeležjima zabeleženo je samo 1.743 vojnika. Njih 1.483 sahranjeno je bez imena i prezimena. Zanavek ostalo u tuđini.

Dan kada je završen Veliki (Prvi) svetski rat

Dan kada je završen Veliki (Prvi) svetski rat
10/11/2015
Vremeplov

Jedanaestog dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Primirje su u Kompjenju u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine potpisale Nemačka i zemlje Antante negde između 5.12 i 5.20 sati izjutra, ali istorijski izvori navode da je on zvanično stupio na snagu od jedanaest sati istog dana.
Nemačka se tog 11. novembra predala i tada je dogovoreno da prestanu oružani sukobi. Smatra se da je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs poslednja žrtva Prvog svetskog rata. On je poginuo od ruke nemačkog snajperiste u 10.58 časova 11. novembra 1918. godine.
Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine. Tim događajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat. Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina.
Broj žrtava u prvom svetskom ratu (vojnih i civilnih) bio je preko 37 miliona – preko 15 miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih. U broj mrtvih ulazi skoro 9 miliona vojnih žrtava i oko 6,6 miliona ranjenih. Sile Antante su izgubile više od 5 miliona vojnika a Centralne sile više od 3 miliona. Srbija je imala oko 1.100.000 stradalih od čega oko 450.000 vojnika i oko 650.000 civila. Materijalna šteta je bila ogromna.
Ukupan broj žrtava je i danas predmet brojnih rasprava.

SMEDEREVSKI KRAJ U DRUGOM SVETSKOM RATU – LJUDI I DOGAĐAJI nova knjiga istoričara Nemanje Devića, predstavljena u Beogradu

SMEDEREVSKI KRAJ U DRUGOM SVETSKOM  RATU – LJUDI I DOGAĐAJI  nova  knjiga istoričara Nemanje Devića, predstavljena  u Beogradu
22/10/2015
Vesti

U prepunoj Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca u utorak 20. oktobra 2015. godine predstavljena je knjiga „Smederevski kraj u Drugom svetskom ratu – ljudi i događaji“, istoričara Nemanje Devića.
Pred brojnim gostima iz stručne i naučne oblasti, politike i javnog života, velikim brojem studenata o knjizi su govorili Slobodan Gavrilović, bivši direktor „Službenog glasnika“ , koji je svojevremno objavio i prvu knjigu istoričara Nemanje Devića, „Istina pod ključem“i istoričari dr Srđan Cvetković i dr Mira Radojević, mentor master rada mladog istoričara, kojeg je on i uobličio u knjigu, koja govori o ljudima i događajima u Smederevskom kraju u Drugom svetskom ratu.
U obraćanju promotera čule su se mnogobrojne pohvale na račun autora i njegovog rada, koji je vremenski obuhvata period Drugog svetskog rata, a prostorno teritoriju jednog grada, dve varoši i 49 naselja.

Сто година одбране Београда

Сто година одбране Београда
03/10/2015
Vesti

Удружење Краљевина Србија које баштини историјске и слободарске традиције нашег народа у намери да их представи младим нараштајима у сарадњи са Првом београдском гимназијом, чији су професори и ученици својим животима плаћали нашу данашњу слободу у данима Великог рата желе да дају свој допринос обележавању овог великог јубилеја:

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА
СТОГОДИШЊИЦЕ ОДБРАНЕ БЕОГРАДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

ОРГАНИЗАТОРИ: Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија
Прва београдска гимназија

ДАТУМ И ВРЕМЕ: уторак 6. октобар 2015. у 17.00 часова
МЕСТО: Споменик браниоцима Београда, Дунавски кеј на Дорћолу
Програм ДОГАЂАЈА:
Отварање програма (кратко уводно обраћање са изношњем најважнијих чињеница о одбрани Београда 1915.)
Интонирање државне химне ,,Боже правде“
у извођењу хора Краљ Петар I и хора Прве београдске гимназије
Полагање венаца
Обраћање ЊКВ Престолонаследника Александра
Обраћање господина Александра Андрејића, директора Прве београдске гимназије
Обраћање Милоша Павковића, у име Удружења Краљевина Србија
Драмско извођење: говора немачког цара Вилхелма II упућеног немачким војницима пред полазак у рат са Краљевином Србијом и говор мајора Драгутина Гавриловића упућен браниоцима Београда у извођењу ученика Прве београдске гимназије.

Извођење песме ,,Тамо далеко“ – хор Краљ Петар I и хор Прве београдске гимназије

Очекујемо долазак:
Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, дипломатских предтсваника савезничких држава (Русије, Француске, Велике Британије и Црне Горе),
председника општине Стари град господина Дејана Ковачевића
и представника удружења за неговање традиције ослободилачких ратова 1912-1918.

Пожељно је понети бели цвет ( ружу) и положити га поред споменика.

Градски одбор Београд – Удружења Краљевина Србија и
Прва београдска гимназија

TITOVA (ZLO)UPOTREBA DOBROVOLJAČKIH JEDINICA 1942. GODINE

TITOVA (ZLO)UPOTREBA  DOBROVOLJAČKIH JEDINICA 1942. GODINE
13/09/2015
Članci i rasprave

Tito u Foči 1942.

Tema Titova (zlo)upotreba srpskih dobrovoljačkih jedinica u Istočnoj Bosni 1942. godine je samo deo “priče” o metodama kojima se služio vođa komunističkog pokreta kako bi ostvario cilj nasilne promene vlasti i zavođenje komunističke diktature u Jugoslaviji po uzoru na SSSR.
Rad se ne bavi suštinom početka građanskog rata u okupiranoj i podeljenoj Jugoslaviji, komunističkom ideologijom ili pokušajem nacionalnih snaga da nastavkom pružanja otpora okupatoru i ne priznavanjem kapitulacije nastave kontinuitet i daju legitimitet mlađanom kralju i izbegličkoj vladi da zajedno sa saveznicima nastave borbu protiv nacističke nemani, koja je u to vreme gutala države i narode Evrope.
Tema rada je ograničena i vremenski i prostorno i dešava se na području Gornjeg Podrinja 1942. godine, kada je i otpočeo sukob u, do tada, jedinstvenom ustaničkom pokretu u istočnom dijelu Bosne. Rad se bavi sudbinom običnih ljudi u surovom vremenu rata i njihovom borbom za opstanak.
Na primeru srpskih dobrovoljačkih odreda najbolje se može videti Titova namera i lukava igra, koja je za posledicu imala razdor u srpskom pokretu otpora protiv ustaške i okupatprske vlasti.
Posledice takve igre bile su pogubne po srpski narod, a tek mnogo godina kasnije, posle burnih događaja koji su usledili tokom raspada Titove SFRJ, one su sagledive u realnim okvirima.
Na žalost mnogo je onih (čak I ljudi koji se bave naukom), koji još uvek ne mogu ili neće da prihvate argumente I činjenice i koji žive u posleratnom narodno-frontovskom I akcijaškom vremenu sanjajući vođu u maršalskoj uniformi, kako ih na belom konju, u mercedesu pulman 600 Ili na “Galebu” predvodi na putu u nekakav komunistički raj:
-gde postoji lek protiv smrti; gde ogromne mašine peglaju brda pretvarajući ih u plodne ravnice; gde ljudi rade koliko hoće i uzimaju koliko im treba; gde nema novca, jer on postoji samo u trulom kapitalizmu; gde čovek digne ruku da bi voz stao I vozio ga besplatno; gde su svi jednaki I srećni, a sreći nema kraja…
Predrag Ostojić, je obrađujući ovu temu, koja u istorijskoj nauci nije dovoljno istražena, želeo da ukaže na jedan bitan moment, u vremenu prelomnih događaja 1941-1942 u srpskom ustaničkom pokretu, koji će ga dodatno podelti I pocepati, što će za posledicu imati srpsko-srpski sukob nezapamćen u istoriji ovog naroda, čije posledice se (I te kako) osećaju I danas.

www.savremenaistorija.com

Redakcija zahvaljuje prof. Ostojiću na ustupljenom tekstu!

“OLUJA” 1995-2015

“OLUJA”   1995-2015
09/08/2015
Članci i rasprave

Za cetiri dana „Oluje“ uništeno je oko:

– 211 ugostiteljskih objekata
– 410 zanatskih radnji.
– 25.000 kuća
– 13.000 privrednih objekata
– 182 zadružna doma
– 56 zdravstvenih stanica
– 78 crkava
– 29 muzeja
– 181 groblje
– 352 trgovine
– 96 trafo-stanica
– svi srpski industrijski pogoni
– 920 spomenika

– u Krajini je prije „Oluje“ živjelo 450.000 Srba.
– 1991-1995. ukupno je ubijeno 6.765 Srba.
– nestalo je 2.670 Krajišnika

generalštabni pukovnik Živomir R. Podovac Dve decenije od pogroma Srba Srpske Krajine BJR Hrvatske GAŽENjE MEĐUNARODNOG RATNOG I HUMANITARNOG PRAVA OD STRANE PARAVOJNIH SNAGA HRVATSKE U GRAĐANSKOM RATU U BSFRJ 1991-1995.

generalštabni pukovnik Živomir R. Podovac Dve decenije od pogroma Srba Srpske Krajine BJR Hrvatske GAŽENjE MEĐUNARODNOG RATNOG I HUMANITARNOG PRAVA  OD STRANE PARAVOJNIH SNAGA HRVATSKE U GRAĐANSKOM RATU U BSFRJ 1991-1995.
09/08/2015
Članci i rasprave

Apstrakt: Navršilo se dve decenije od pogroma nad Srbima na prostoru BJR Hrvatske 1995. Savest Čovečanstva i dalje – ćuti. I u slučaju Srba potvrđuje se pravilo, da je ona omeđena i određena, ne Pravdom i Pravom, već granicama intersa velikih sila. Pre svega u ostvarivanju njihove tzv. ‘Strategije posrednog nastupanja’, u kolonizaciji ma¬lih zemalja u „sivoj zoni“. Dosledno sledeći odrednice međunarodnog prava, taj po¬grom Srba ima razmere – genocida. Prvi pravni uslov za genocidni odnos je da postoji ja¬vno proklamovana politička odluka počinioca da se izvrši nasilno odstranjivanje je¬dne nacije sa određene teritorije, veličine teritorijalne oblasti. U slučaju hrvat¬skog političkog i vojnog rukovodstva, pored brojnih drugih dokumenata, najkriminalniji do¬kumenat je zaključak Brionskog savetovanja pod rukovodstvom stožernika Franje Tuđ¬ma¬na. Odluka je bila – broj Srba u Hrvatskoj, u prvom naletu, svesti „ispod dva pro¬ce¬n¬ta“. Potom nastaviti i dalje. Načini, sredstva i metode izvršenja ove genocidne od¬lu¬ke nad Srbima, su stravični primeri gaženja međunarodnog ratnog i humanitarnog pra¬va prema Povelji OUN i Ženevskim konvencijama i protokolima. Dakle – zločini. Na¬logodavci su hrvatsko političko rukovodstvo i njihovi evro-američki sponzori, a iz-vršioci (egzekutori) su pripadnici Zbora narodne garde (ZNG), Ministarstva unu¬tra¬šnjih poslova (MUP), ustaške snage (Paraga), Hrvatskog oslobodilačkog pokreta (HOP) i dr. Navodimo samo neke zločine. Da bi se pobrojali svi utvrđeni potrebno je is¬pisati tomove knjiga zločina. A tek koliko je ostalo ne otkrivenih i onih koji se ne¬će otkriti – nikada. Imena osumnjičenih za navedena dela se nalaze u dokumentima ra¬z¬nih državnih, pravnih i vojnih organa BSFRJ i drugih izvora (posmatrači Evropske za¬jednice, snage OUN, Međunarodnog crvenog krsta, Lekari bez granica i dr). Cilj ovog član¬ka je da se bar neki zločini ne zaborave – nikada.
Ključne reči: međunarodno ratno i humanitarno pravo, ratni zločini, krivična dela, ma-sakriranje, klanje, paravojne snage, separatizam, genocid, etničko čišćenje.

Najsurovija fotografija nacističkih zločina u Srbiji skrivana 70 godina

Najsurovija fotografija nacističkih zločina u Srbiji skrivana 70 godina
09/08/2015
Članci i rasprave

Miloš Gagić (obeležen sa X), Miodrag Kostić (obeležen sa O), učitelj u selu Velika Drenova, i njihova tri saborca čija su tela izložili nacisti u Trsteniku kao opomenu. Imena ostalih nisu poznata

Svedočanstva o borbi protiv nacista u kojoj su stradali mnogi ravnogorci, kao što je kapetan Miloš Gagić (32), i dalje su nepoznata i skrivena od šire javnosti.

Dokaze o Gagićevom junaštvu u prvom pokretu otpora porobljenju Evrope u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini (JVO), pod komandom Dragoljuba Draže Mihailovića, pronašao je u zaplenjenoj arhivi Gestapoa istraživač Ratko Leković.

U toj arhivi su i tri fotografije koje “Blic” objavljuje posle 70 godina skrivanja. Među njima je jedna od najsurovijih fotografija nacističke odmazde u Srbije na kojima se vide izložena tela Gagića i njegovih saboraca.

ULICA KRALJA PETRA II U BEOGRADU

ULICA KRALJA PETRA II U BEOGRADU
01/08/2015
Vesti

Jedna beogradska ulica uskoro će poneti ime po poslednjem jugoslovenskom kralju Petru II Karađorđeviću, odlučila je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica grada Beograda.
Inicijativa da Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II Karađorđević dobije ulicu u glavnom gradu, potekla je od Udruženja Kraljevina Srbija, koje je zahtev predalo u januaru 2015. godine.
Udruženje je predložilo da se preimenuje ulica Maksima Gorkog, iz razloga što je upravo ta ulica nosila ime tada Prestolonaslednika Petra II, sve do Drugog svetskog rata. Međutim, gradska Komisija je odlučila da će ime kralja Petra II dodeliti nekoj drugoj ulici u Beogradu, o čemu će odlučiti u narednih par meseci i pronaći idealno rešenje.
Kralj Petar II Karađorđević je bio poslednji jugoslovenski kralj. Na prestolu se našao 1934. godine, nakon ubistva njegovog oca kralja Aleksandra. U njegovo ime, pošto je bio maloletan, vladalo je tročlano namesništvu u sastavu: knez Pavle Karađorđević, Ivo Perović i Radenko Stanković. Stupio je na presto 27. marta 1941. godine, nakon puča vazduhoplovnih oficira u kojem je zbačeno namesništvo i Vlada. Početkom Drugog svetskog rata, kralj je bio prinuđen da napusti Kraljevinu Jugoslaviju i ode u emigraciju, odakle je nastavio da rukovodi pokretom otpora. Nakon rata, nove komunističke vlasti su ga proglasile narodnim neprijateljem i zabranile povratak u zemlju. Preminuo je 1970. godine u Denveru (Kolorado, SAD), a bio je sahranjen u pravoslavnoj crkvi Svetog Save u Libertvilu, u blizini Čikaga. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu Karađorđevića – crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, 2013. godine

Udruženje Kraljevina Srbija
F. Pejković

http://kraljevinasrbija.com/beograd-dobija-ulicu-kralja-petra-drugog/