0

BORBE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945.

BORBE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945.
13/07/2016
Članci i rasprave

Živomir R. Podovac, generalštabni pukovnik

Okrug kruševački čini teritorija sledećih srezova: trstenički, kopaonički, rasinski, župski, ražanjski. Stanovništvo Okruga kruševačkog, znalo je u potpunosti, da im se dolaskom komunističkih snaga i vojnih vlasti – dobro ne piše. Iz jednostavnog razloga što je opredelenje 99,5% stanovništva bilo tradicionalno – lojalističko. Vojno sposobno stanovništvo je vojničku Zakletvu položilo Kraljevini Jugoslaviji i njenoj Vojsci. Već skoro jedan vek na izborima glasaju za demokratske stranke i partije. Sada dolazi samo jedna – komunistička. Ratna 1945, najteža je godina za Okrug kruševački. U toj godini stanovništvo Okruga podnelo je naveće žrtve. Kao ni u jednoj kada je Okrug bio pod fašističkom (nemačko – bugarskom) okupacijom. Na delu je ko¬munistička represija u sprovođenju „komunističke revolucije“ i obračun sa „kontrarevolucijom“. Otuda logor ‘Bagdala’ – logor na otvorenom . Nemci nisu, tokom celog rata, imali ni jedan takav logor na tlu Kraljevine Jugoslavije. Logor ‘Bagdala’ krcat je zarobljenim vojnicima, podoficirima i oficirima JVuO i „reakcionarima“.
Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije (ŠVK JVKrJ) naredio je vođenje Gerilske operacije Srbija, na prostoru koji su posle prolaska snaga Crvene armije SSSR-a, zaposele snage komunističke NOVJ. Osnivaju se dve vrste jedinica: Gerilske snage i Pokretne snage JVuO. Osnovni cilj gerilsko – komandoskih dejstava je „zaštita Srpskog naroda od komunističkog terora koji besni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. Nosilac gerilske borbe u Okrugu kruševačkom, osim Sreza ražanjskog, je Rasinsko-toplička grupa gerilskih odreda, osnovana naređenjem Komande Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički korpus). U Srezu ražanjskom dejstvuju Gerilske grupe Razanjske brigade, bivšeg Deligradskog korpusa.
Ključne reči: Gerilske snage, Pokretne snage, trojke, bataljon, brigada, korpus, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini; nemačka, bugarska, NO (JA) vojska; OZN, UDB; Crvena armija, proboj, gerilska borba; kontrarevolucija, represija, teror.

0

Nova knjiga Predraga V. Ostojića – „Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)“ – svedočanstvo o vojnicima iz bajke •

Nova knjiga Predraga V. Ostojića – „Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)“ – svedočanstvo o vojnicima iz bajke •
28/04/2016
Knjige

Nova knjiga Predraga V. Ostojića – svedočanstvo o vojnicima iz bajke
27. априла 2016., 21:25
O.Milovanović

Posle prvog predstavljanja u Priboju, knjiga istoričara Predraga V. Ostojića „Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)“ , u izdanju izdavačke kuće ARMON, imala je nedavno i svoju beogradsku promociju u svečanoj sali Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Reč je o dirljivoj priči, potkrepljenoj novim istoriografskim detaljima, koja rasvetljava događaje u vezi sa zajedničkim ratovanjem crnogorsko Sandžačke i srpske Užičke vojske, zaokruženim Mojkovačkom bitkom.
Ovu priču, kako ističe Predrag V. Ostojić, napisao je vođen „jednom dozom osećaja prema hrabrim vojnicima, koji su od neprijatelja nazvani junacima iz bajke“. A najvažniji osećaj izrodio se iz želje da se nijedan od njih ne zaboravi, makar se i njihovi grobovi nedge izgubili, posebno oni sa nižim oficirskim činovima, koji su ostali nepoznati istoriografiji, dodao je Predrag V. Ostojić.

0

Промоцијa књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“

Промоцијa књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“
23/04/2016
Knjige

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије учествовао је у промоцији књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“, аутора Предрага В.Остојића, која је у петак 22. априла 2016, представљена у Дому културе “Пиво Караматијевић“ у Прибоју.
Владика је запазио да је вриједност промовисане књиге у томе што је у њој аутор, са великом пажњом и прецизношћу,истакао све заслуге дијела црногорске војске која је заједно са српском војском ратовала у Првом свјетском рату на овом подручју од Пљеваља до надомак Сарајева, а послије у повлачењу у до Карађорђевих шанчева на Јавору. Њихов отпор, истакао је Преосвећени Епископ, завршио се на Мојковцу и Беранама, гдје је црногорска војска у оним данимакада се српска војска била повукла према Грчкој, пружила свој последњи и одсудни, јуначки отпор, који је ушао у легендуи гдје се нарочито прославио славни командант Санџачке војске сердар Јанко Вукотић.

0

Промоција књиге

Промоција књиге
20/04/2016
Knjige

Промоција књиге биће одржана у Прибоју, 22 априла 2016. године у Дому културе Прибој, са почетком у 19,00 сати. О књизи ће говорити Владика Јоаникије Мићовић, Ратко Вукелић и Немања …Detaljnije

0

Predrag Ostojić, Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)

Predrag Ostojić, Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)
31/03/2016
Knjige

Nova knjiga istoričara Predraga Ostojića “Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)” otkriva nove činjenice o događajima koji su se desili pre više od 100 godina i koji su obeležili, ne samo vreme ratno, vreme stradanja, već i vreme kada se, čašću i obrazom, kada su delom ispisivane najslavnije stranice naše istorije.
Recezenti ove knjige prof.dr Mira Radojević i docent dr Aleksandar Životić ocenili su ovu knjigu veoma visokom ocenom i preporučili je kako stručnoj tako i široj čitalačoj publici, svima onima, koji nisu imali priliku da bolje upoznaju vreme i događaje koji su tema ove knjige.
Knjiga govori o ulozi crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića u ratnim operacijama na Gornjodrinskom frontu u jednoj ofanzivnoj i dve defanzivne faze, kada je dovoljno dugo branjen pravac prodora austrougarskih snaga od Drine prema Priboju, Prijepolju i Sjenici i njihov pokušaj presecanja odstupnice i uništenja srpske vojske u odstupanju.
Interesantno je da se autor, kako su to primetili i recezenti, nije upuštao u zakulisne radnje, koje su više puta tokom ratnih operacija pretile da poremete odnose “među braćom”, već je njegov predmet interesovanja bio isključivo front, ratnik i ratnici, koji su nadčovečanskim naporom branili svaki pedalj, svaku stopu svoje otadžbine i slobode. Punih petnaest meseci crnogorska Sandžačka vojska odolevala je višestruko brojnijem i tehnički opremljenijem protivniku i kako su primetili savremenici “odužila se srpstvu vo vijeki vjekov amin”
Bez sumnje, ova knjiga naći će svoje mesto u ravetljavanju događaja u vremenu, koje je bilo prosto zaboravljeno, odnosno zabranjeno, jer kako drugačije protumačiti da bitka na Vihri kod Rudog i stradanje 110 regruta crnogorske Sandžačke vojske u jednom danu 2. decembra 1914. nije zalužilo spomen obeležje, a stradanje 7 partizana i desetak italijanskih vojnika u Drugom svetskom ratu na gotovo istom mestu bude obeleženo i slavljeno kao prva velika bitka Prve proleterske brigade.
Nesumnjivo, autor je ovom knjigom podigao jedan svojevrstan spomenik stradalim ratnicima i na taj način njihova imena upisao u knjigu nezaborava.

redakcija www.savremenaistorija.com

0

Mladomir Ćurčić, „Parastos u Klisuri – Zločinci sa potpisom žrtve“

Mladomir Ćurčić, „Parastos u Klisuri – Zločinci sa potpisom žrtve“
15/03/2016
Knjige

Udruženje „Dragačevo – Jovan Bojović“ iz Dragačeva u saradnji sa izdavačem „Grafoplast plus“ iz Užica nedavno je objavilo knjigu Mladomira Ćurčića „Parastos u Klisuri – Zločinci sa potpisom žrtve“. U naslovu knjige pomenut je događaj iz novije istorije starog srednjovjekovnog manastira Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila iz atara sela Dobrače, poznatog i kao manastir Klisura, koji će izazavati veliku pažnju ne samo poznavaoca prošlosti ovog kraja, ne samo onih „neobaveštenih” već i onih koji su tu prošlost kreirali i uklopili u ideološke okvire posleratne istorije.
Manastir Klisura, smešten u klisuri reke Moravice,na sredokraći između Arilja i Ivanjice, sagrađen krajem XII i početkom XIII vijeka u doba Nemanjića, imao je burnu prošlost. Palili su ga i Turci i Austrougari, devastirali i bugarski okupatori, ali je manastir odolevajući svim nedaćama iz prošlosti opstao do danas u svoj svojoj lepoti, kao luča, svetleći put novim naraštajima.
Polazeći od jednog događaja koji se desio 29. juna 2014. godine u porti ovog manastira kada je u prisustvu episkopa Šumadijskog Jovana (Mladenovića), tada administratora Žičke eparhije osvećena dvodelna spomen ploča sa imenima stradalih meštana sela Dobrača u ratovima od Karađorđevog vremena do završetka Drugog svetskog rata, Mladomir Ćurčić je pokrenuo lavinu, koja je više od sedamdeset godina tinjala u srcima retkih, ali istinoljubivih ljudi ovoga kraja.

0

SEDAMDESET GODINA OD ZAROBLJAVANJA GENERALA MIHAILOVIĆA

SEDAMDESET GODINA OD ZAROBLJAVANJA GENERALA MIHAILOVIĆA
13/03/2016
Vesti

Na danasnji dan pre sedamdest godina zarobljen je general Mihailović. Akcijom sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković.
Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom akcije ubijeni su lični pratioci generala Mihailovića Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja u Undrulji to jutro uspeo je pobeći Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u “grupu četnika” koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca uz “pomoć”majora Kalabića” bezuspešno pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO. Ubačenu “grupu za hvatanje Mihailovića” predvodili su tada visoki oficiri Ozne Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom “Marjan” iz rejona Višegrada vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu.
Danas sedamdeset godina posle ovog događaja, više stotina prisutnih, odali su počast generalu Mihailoviću i pripadnicima JVuO, stradalim prilikom akcije zarobljavanja generala Mihailovića, koji je 17 jula 1946.ubijen posle montiranog sudskog procesa u Beogradu. Njegovo grobno mesto i danas je ostalo nepoznato.
“Nema groba i nema istine” kratak je komentar o golgoti srpskog naroda, koja na žalost traje i danas i čiji je kraj, još uvek nesaglediv.

0

PROMOCIJA RAVNOGORSKOG KALENDARA

PROMOCIJA RAVNOGORSKOG KALENDARA
20/01/2016
Vesti

Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVUO 1941-1945. su u prostorijama Srpskog pokreta obnove Knez Mihailova 48 19 januara predstavili Ravnogorski kalendar za 2016.
Brojnim posetiocima, među kojima je bio veći broj mladih ljud, obratili su se u ime Asocijacije Aleksandar Čotrić, književnik, narodni poslanik u Skupštini Srbije, u ime Udruženja dr Dušan Đukić, predsednik, Ljuba Radojlović, generalni sekretar i Miloš Pavković, u ime priređivača ovog osmog po redu Ravnogorskog kalendara.
Pozdravljajući prisutne Aleksandar Čotrić je posebno istakao zadovoljstvo što skupu prisustvuje veliki broj mladih ljudi i pozdravio između ostalih sina đenerala Miroslava Trifunovića,Vojina i istoričare Predraga Ostojića i generalštabnog pukovnika Novicu Stevanovića.
U svom obraćanju Čotrić se osvrnuo i na rehabilitaciju generala Mihailovića, i dodao da Beograd mora imati trg ili ulicu đenerala Mihailovića, ali i da je potrebno da se na Adi Ciganliji, mestu njegove likvidacije podigne spomen obeležje.
Ljuba Radojlović je prisutne podsetio na proces rehabilitacije, generalu Mihailoviću, koji je bezmalo trajao punih 9 godina i istakao ulogu Udruženja pripadnika JVuO u pobedi pravde nad nepravdom i istine nad lažima Titoističkog posleratnog režima.
U ime organizatora prisutnim se zahvalio dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja, koji je dao reč mladom Milošu Pavkoviću, priređivaču kalendara, Pozdravljajući prisutne Miloš Pavković je istakao da su prelepe fotografije koje su se našle u kalendaru deo privatne kolekcije istoričara Nemanje Devića, kome se tom prilikom i zahvalio.
Njegov govor donosimo u celini:

0

U Priboju održana promocija monografije Luke Nikolića “Srbijo majko I maćeho”.

U Priboju održana promocija monografije Luke Nikolića “Srbijo majko I maćeho”.
14/11/2015
Knjige

O ovoj izuzetnoj knjizi, svojevrsnoj enciklopediji mrtvih, govorili su pored autora potpukovnika u penziji Luke Nikolića, u ime izdavača biblioteke “Ljubiša Đenjić” iz Čajetine Dragan Novaković I istoričar Predrag Ostojić.
Pre promocije prikazan je film o Srbima u Sjevernoj Africi, a prisutne u Omladinskoj sali u Priboju pozdravio je organizator ove promocije gospodin Milisav Šalipur.
Autor je monografiju posvetio svom dedi Đunisiju Nikoliću vojniku, 4. puka III poziva, koji je zajedno sa dva brata jula meseca 1914. krenuo u rat za odbranu otadžbine Srbije. Nijedan od trojice braće nije se vratio u Zaovine, a Luka Nikolić je pronašao grob dede Đunisija na vojničkom groblju Menzel Burgibai, gde počiva zajedno sa 1790 srpskih vojnika.
Pet godina je Luka Nikolić, bivši potpukovnik JNA, tragao za srpskim vojničkim grobljima u Severnoj Africi. Po završetku Prvog svetskog rata na tlu Tunisa, Alžira I Maroka ostalo je 3.226 vojnika, od kojih se gotovo polovini ni ime nije znalo
Devetog januar je 1916, sa krstarice “Viktor Igo”, u luci Bizerti u Tunisu, iskrcani su srpski vojnici, među kojima i mnogo ranjenih, iz 10. kadrovskog puka, majora Dragutina Gavrilovića. Većina njih nikada se nije vratila u otadžbinu. u severnoj Africi, po završetku Prvog svetskog rata, ostalo je 3.226 vojnika. Na nadgrobnim obeležjima zabeleženo je samo 1.743 vojnika. Njih 1.483 sahranjeno je bez imena i prezimena. Zanavek ostalo u tuđini.

0

Dan kada je završen Veliki (Prvi) svetski rat

Dan kada je završen Veliki (Prvi) svetski rat
10/11/2015
Vremeplov

Jedanaestog dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Primirje su u Kompjenju u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, 11. novembra 1918. godine potpisale Nemačka i zemlje Antante negde između 5.12 i 5.20 sati izjutra, ali istorijski izvori navode da je on zvanično stupio na snagu od jedanaest sati istog dana.
Nemačka se tog 11. novembra predala i tada je dogovoreno da prestanu oružani sukobi. Smatra se da je kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs poslednja žrtva Prvog svetskog rata. On je poginuo od ruke nemačkog snajperiste u 10.58 časova 11. novembra 1918. godine.
Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine. Tim događajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat. Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina.
Broj žrtava u prvom svetskom ratu (vojnih i civilnih) bio je preko 37 miliona – preko 15 miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih. U broj mrtvih ulazi skoro 9 miliona vojnih žrtava i oko 6,6 miliona ranjenih. Sile Antante su izgubile više od 5 miliona vojnika a Centralne sile više od 3 miliona. Srbija je imala oko 1.100.000 stradalih od čega oko 450.000 vojnika i oko 650.000 civila. Materijalna šteta je bila ogromna.
Ukupan broj žrtava je i danas predmet brojnih rasprava.