uvođenja gregorijanskog kalendara u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u januaru 1919. Nova godina se proslavlja pre Božića.
Pre Prvog svetskog rata, i srpska država i crkva Božić su proslavljale 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru. O tome svedoče i naslovne strane „Politike” iz tog perioda. Tako su, na primer, u prazničnom trobroju našeg lista od 24, 25 i 26. decembra 1910. objavljeni prigodni božićni tekstovi, a uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi” svim čitaocima i čitateljkama praznik je čestitalo uredništvo „Politike”. U istom broju, objavljena je i reportaža o pripremama za proslavu Božića na dvoru kralja Petra Karađorđevića. Navodi se da se „kralj Petar sprema da dočeka praznik isto onako kao i njegovi podanici”.
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca novi, gregorijanski kalendar uveden je u januaru 1919. godine, Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara. Propisano je da u čitavoj državi na dan 15. januara 1919. godine po julijanskom kalendaru prestaje da važi stari kalendar i da se danom 28. januara 1919. uvodi računanje vremena po „novom“ kalendaru. Budući da Srpska pravoslavna crkva ovaj kalendar nikada nije usvojila, 1920. Nova godina je prvi put proslavljena pre Božića.
Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru
GRIGORIJE BOŽOVIĆ (1890 – 1945) SAMO JE JEDNA OD DESETINE HILJADA ŽRTAVA KOMUNISTIČKOG TERORA
U noći 1/2 januara 1945. godine na nepoznatoj lokaciji u Beogradu strijeljan je od strane nove komunističke vlasti Grigorije Božović, ugledni književnik, profesor Prizrenske bogoslovije, nacionalni radnik i reporter „Politike“ rođen 1890. u Pridvorici kod Ibarskog Kolašina. Iz presude Vojnog suda Komande grada Beograda (Su. Br. 326/44) od 29. decembra 1944. godine, kojom je Grigorije Božović bio osuđen na smrt, na gubitak građanske časti i na konfiskaciju imovine vidi se da on nije imao pravo na odbranu. Ovu činjenicu potvrdilo je Odelenje za rehabilitaciju Okružnog suda u Beogradu 2008. godine prilikom postupka njegove rehabilitacije, koji je vođen po zahtevu dr Marinka Božovića profesora na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, konstatujući da je Božović osuđen na smrt samo zato što je bio antikomunista i „veliki Srbin.“
OPERACIJA „MIHAILOVIĆ“ 6 – 7. DECEMBAR 1941.
Uz 75. godišnjicu događaja
Odbijajući da popusti njemačkom zahtjevu za bezuvjetnom predajom koju je potpukovnik Rudolf Kogard, obavještajni oficir opunomoćenog komandanta Srbije saopštio pukovniku Mihailoviću prilikom susreta u Divcima (nedaleko od Valjeva), 11. novembra 1941. Mihailović je „izazvao Nijemce do te mjere da su odlučili ukloniti ga s puta“*
Ovako je još daleke 1975. godine pisao dr Jozo Tomašević, Hrvat, kome je knjigu pod nazivom War and Revolution in Yugoslavia 1941 – 1945 – THE CHETNIKS, objavio ugledni kalifornijski univerzitetski izdavač Stanford University Press, a koju je 1979 godine za Jugoslovensko tržište priredila Sveučilišna naklada Liber iz Zagreba.
_________________________________________________________________________________________________________________________
* Jozo Tomašević, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941 – 1945, Liber, Zagreb 1979, str. 182.
Рогатица у Великом рату – Прво ослобађање 17. септембар 1914.
Повод за овај текст је обиљежавање дана ослобођења Рогатице у Првом свејтском рату, као дана ове Општине.
Наиме, обиљежавајући 27. септембар (1914) као датум ослобођења Рогатице од Аустро-угарске окупационе власти општина Рогатица је недвосмислено показала да је слобода као највећи човјеков идеал дубоко у корјену народа Рогатичког краја. Ослобођење Рогатице у Великом рату фактички је прво ослобођење народа овог краја од 450 годишњег ропства под Османлијско-турском и Аустро-угарском влашћу.
Оно што овом приликом желимо да истакнемо је сам датум ослобођења Рогатице у Првом свјетском рату. Расположива документациона необјављена и објављена грађа (као што је вишетомно издање Главног ђенералштаба Српске војске „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење…“ „Операције Црногорске војске у Првом свјетском рату“) мемоарске и дневничке биљешке ђенерала Драгутина Милутиновића или капетана Мила Кењића, недвосмислено показују да је Рогатица ослобођена 17. септембра 1914. године, значи 10 дана раније.
Promocija knjige Predraga Ostojića, “Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu 1914-1915 u Beranama
U organizaciji JU Centar za kulturu Berane i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca Berane, 23. jula 2016. u galeriji Polimskog muzeja.održana je promocija knjige: Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915), autora Predraga V. Ostojića.
O knjizi su pored autora govorili: protojerej stavrofor Dragan Ristić, Miličko Trifunović, predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca, Goran Kiković, istoričar i Branislav Otašević, književnik.
Knjiga govori o periodu 1914-1915. godine kada su pripadnici Crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića pokazavši veliku hrabrost i samopožrtvovanje braneći strateški važan pravac, kojim je nastupala višestruko brojnija i tehnički apsolutno nadmoćnija austrougarska vojska
Na početku svog izlaganja autor je i naveo da je knjigu posvetio „Herojima onog vremena: Hrabrim pripadnicima crnogorske Sandžačke vojske, serdara Janka Vukotića, koji su tokom 1914-1915. branili strateški važan pravac dolinom Lima, kojim je nastupala austrougarska vojska u namjeri da presječe odstupnicu i uništi srpsku vojsku. Svima njima koji su se životom odužili Srpstvu, Vo vijeki vijekov amin”
Parastos generalu Draži Mihailoviću u Beogradu
Beograd, 17. jul 2016. – Povodom 70 godina od streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, služen je parastos u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru.
Poštovaoci armijskog generala Draže Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, okupili su se danas u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru, da odaju poštu vođi prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi.
Organizatori parastosa bili su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945, Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd.
Parastos je služio episkop Arsenije, po blagoslovu patrijarha srpskog Irineja.
– Neka je slava generalu Mihailoviću, svim njegovim oficirima i vojnicima, kao i svim rodoljubima koji su položili živote za slobodu i otadžbinu – rekao je tom prilikom episkop Arsenije.
Prisutnima se obratio i dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja pripadnika JVuO.
Okupljene je pismom pozdravio Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i dr Oliver Antić, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se trenutno nalazi na mestu ambasadora Srbije u Portugalu.
Parastosu je prisustvovalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, među kojima Biljana Plavšić, bivši predsednik Republike Srpske, narodni poslanik Aleksandar Čotrić (potpredsednik Srpskog pokreta obnove), kao i nekoliko profesora Univerziteta u Beogradu.
Podsećamo, general Mihailović je bio vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, koji je odbio da prizna kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora. Višestruko je odlikovan od saveznika: francuski general Šarl de Gol mu je dodelio Ratni krst (1943), a američki predsednik Hari Truman ga je posthumno odlikovao Legijom za zagluge (1948).
Na posleratnom procesu koji je bio politički motivisan, organizovanom od strane komunističkih vlasti, gde su sistematski kršena procesna i ljudska prava optuženih, general Mihailović je osuđen na smrt. Streljan je 17. jula 1946. godine, na nepoznatoj lokaciji.
Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015. godine, doneo odluku o rehabilitaciji generala Draže Mihailovića.
Informativna služba
Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945
OBELEŽENO SEDAMDESET GODINA OD UBISTVA GENERALA DRAŽE MIHAILOVIĆA
Beograd, 17. jul – Predstavnici Srpskog pokreta obnove i Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta položili su danas vence na Adi, kod drvenog krsta, postavljenog na mestu na kojem je pre 70 godina ubijen general Dragoljub Draža Mihailović.
U ime SPO venac je položio direktor Stranke Aleksandar Cvetković, a u ime Asocijacije to je učinio predsednik Aleksandar Čotrić, narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Obraćajući se okupljenima Aleksandar Čotrić je, pored ostalog, istakao da je “general Mihailović posle poraza Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. godine rekao da ‘ne priznaje kapitulaciju, jer takva reč ne postoji u srpskom jeziku'”. “Mihailović je poveo prvi organizovani gerilski otpor protiv nacizma na tlu porobljene Evrope i borio se do kraja za slobodu, nacionalnu čast, demokratske vrednosti i Srbiju i Jugoslaviju koje će pripadati zapadnoj civilizaciji”.
“Mihailović se kao vođa Trećeg srpskog ustanka upisao među srpske velikane – Karađorđa i Miloša Obrenovića, a svojom žrtvom za narod stao je uz kneza Lazara”, naglasio je Čotrić.
On je poručio da SPO i Asocijacija traže od Skupštine Srbije da se, po preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, usvoji Deklaracija o osudi zločina komunističkog totalitarnog režima.
“Najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata počinili su jugoslovenski komunisti koji su na tlu Srbije, prema podacima Državne komisije za masovne grobnice posle 1944. godine, ubili više od šezdeset hiljada ljudi. Učinili su to kada su prestala ratna dejstva, a među ubijenima ima mnogo maloletnika, đaka i studenata, žena, starih ljudi i civila”, naglasio je Čotrić.
„Srpski soko iz Herceg Novog u nedelju 17. jula 2016. organizuje: Parastos generalu Mihailoviću, promociju knjige Nebojše Raša i prikupljanje priloga za izradu statua herojima albanske golgote na ostrvu Vidu.
Povodom sedamdeset godina mučeničke smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića i devedeset i osam godina ubistva carske porodice Romanov, u nedelju 17. jula 2016. u 18 časova u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima služiće se parastos.
Takođe, biće predstavljena knjiga Nebojše Raša „Argumenti, Krađa srpskog identiteta u Herceg Novom“ i organizovano skupljanje priloga za izradu statua herojima albanske golgote po originalnom projektu Nikole Krasnova.
Udruženje novinara Srbije i list Kurir pokrenuli su akciju „Izradimo statue herojima albanske golgote“ za izradu dve bronzane statue srspkih vojnika na grčkom ostrvu Vido, a Srpski Soko na ovaj način podržava akciju.
Sedamdeset godina od smrti armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića
Poštovani,
Navršava se punih 70. godina od streljanja armijskog đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.
Tim povodom, održaće se parastos đeneralu Draži Mihailoviću, u crkvi Svetog Save na Vračaru, u nedelju 17. jula 2016. sa početkom u 11.00 časova.
Parastos će služiti Njegovo preosveštenstvo episkop Arsenije, po blagoslovu Njegove Svetosti patrijarha srpskog Irineja.
Očekuje se prisustvo izaslanika Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kao i članova Krunskog saveta.
Organizatori parastosa su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini, Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd.
S poštovanjem,
Informativna služba
Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945
BORBE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945.
Živomir R. Podovac, generalštabni pukovnik
Okrug kruševački čini teritorija sledećih srezova: trstenički, kopaonički, rasinski, župski, ražanjski. Stanovništvo Okruga kruševačkog, znalo je u potpunosti, da im se dolaskom komunističkih snaga i vojnih vlasti – dobro ne piše. Iz jednostavnog razloga što je opredelenje 99,5% stanovništva bilo tradicionalno – lojalističko. Vojno sposobno stanovništvo je vojničku Zakletvu položilo Kraljevini Jugoslaviji i njenoj Vojsci. Već skoro jedan vek na izborima glasaju za demokratske stranke i partije. Sada dolazi samo jedna – komunistička. Ratna 1945, najteža je godina za Okrug kruševački. U toj godini stanovništvo Okruga podnelo je naveće žrtve. Kao ni u jednoj kada je Okrug bio pod fašističkom (nemačko – bugarskom) okupacijom. Na delu je ko¬munistička represija u sprovođenju „komunističke revolucije“ i obračun sa „kontrarevolucijom“. Otuda logor ‘Bagdala’ – logor na otvorenom . Nemci nisu, tokom celog rata, imali ni jedan takav logor na tlu Kraljevine Jugoslavije. Logor ‘Bagdala’ krcat je zarobljenim vojnicima, podoficirima i oficirima JVuO i „reakcionarima“.
Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije (ŠVK JVKrJ) naredio je vođenje Gerilske operacije Srbija, na prostoru koji su posle prolaska snaga Crvene armije SSSR-a, zaposele snage komunističke NOVJ. Osnivaju se dve vrste jedinica: Gerilske snage i Pokretne snage JVuO. Osnovni cilj gerilsko – komandoskih dejstava je „zaštita Srpskog naroda od komunističkog terora koji besni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. Nosilac gerilske borbe u Okrugu kruševačkom, osim Sreza ražanjskog, je Rasinsko-toplička grupa gerilskih odreda, osnovana naređenjem Komande Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički korpus). U Srezu ražanjskom dejstvuju Gerilske grupe Razanjske brigade, bivšeg Deligradskog korpusa.
Ključne reči: Gerilske snage, Pokretne snage, trojke, bataljon, brigada, korpus, Jugoslovenska Vojska u Otadžbini; nemačka, bugarska, NO (JA) vojska; OZN, UDB; Crvena armija, proboj, gerilska borba; kontrarevolucija, represija, teror.