Bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju

 

BEOGRAD – Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao je za 17. septembar ročište na kome će se utvrđivati činjenice o smrti komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, izjavila je portparol suda Vesna Sekulić.

Ona je napomenula da su na ročište pozvani svi učesnici u postupku, kao i beogradski advokat Radiša Bogdanović koji je početkom jula imenovan za Mihailovićevog privremenog zastupnika.

Bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kada pogubljen i sahranjen.

Shodno Zakonu o vanparničnom postupku, za mrtvog se može proglasiti osoba o čijem životu nije bilo nikakvih vesti u poslednjih pet godina, a od čijeg rođenja je prošlo više od 70 godina.

Za mrtvu se može proglasiti i osoba koja je nestala u brodolomu, saobraćajnoj nesreći, požaru, poplavi, zemljotresu, a o čijem životu nije bilo nikakvih vesti šest meseci. 
Osobe koje su nestale u toku rata, a o čijem se životu ništa nije znelo godinu dana od kako su prestala ratna dejstva, takođe se mogu proglasiti za umrle.

Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje više od godinu dana pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije, niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno- informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.

Jedini trag o Mihailovićevoj smrti, koji su sudu dostavili predlgači, jeste izveštaj lista “Borba” koji je 18. jula 1946. objavio da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna streljanjem dan ranije.

Državna komisija za tajne grobnice streljanih posle Drugog svetskog rata utvrdila je da je Mihailović streljan na Adi Ciganliji 17. jula 1946. godine.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj “broj jedan”.

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije, na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikada budu pronađene.

http://www.kurir-info.rs/sud-o-drazinoj-smrti-raspravlja-17-septembra-clanak-339293

Comments are closed.