Парастос руској царској породици Романов и генералу Михаиловићу, традиционално се сваке године одржава на годишњицу њиховог страдања у организацији друштва “Српски Соко” из Херцег Новог. Тако је било и ове године, мирно и достојанствено како приличи и догађајима, који су обележили долазак бољшевизма у Русији (Совјетском Савезу) и комунизма у ФНР Југославији.
Ипак, реакције ни ове године нису изостале, па је тако овај догађај био повод да многи медији напросто позову на осуду организаторе парастоса и Српску православну цркву у Црној Гори. Није изостала ни осуда црногорског Министарства културе, које је парастос назвало провокацијом и недопустивим чином, који вређа антифашистичку традицију Црне Горе. У овом смислу реаговале су својим саопштењима и неке од политичких партија и невладиних организација у Црној Гори.
Митрополит Црногорско приморски Амфилохије говорећи тога дана у манстиру Рустово о страдању руске царске породице Романов осврнуо се и на “мученичку смрт Драже Михаиловића, који је такође на исти дан пострадао од исте безбожне идеологије и који је, иако га данас оспоравају и проглашавају злочинцем, добио орден и од (америчког председника) Трумана и (француског вође покрета отпора и будућег председника) Шарла де Гола”.
Тако је парастос у цркви Св. Николе на Жлијебима непотребно узбуркао страсти у Црној Гори, која никако да догађаје и личности из прошлости остави суду времена и поколењима, историји и историчарима, већ их обилато користи у дневно-политичке сврхе, проглашавајући их опасношћу по стабилност саме државе.
Такорећи незапажено, у сенци дневнополитичких осуда овог догођаја, протекло је представљање изузетно вредне књиге историчара Небојше Раша, херцегновског хроничара , “Русија и Бока 1697 – 1918”.
Небојша Рашо
www.savremenaistorija.com
