Nedavno se u izdanju Beoknjige pojavila nova knjiga istraživača Branka M. Jevtića, "Naoružanje Jugoslovenske vojske u otadžbini", koja je sa razlogom izazvala veliku pažnju javnosti, kako stručne, tako i šire čitalačke publike.
Izvod iz recenzije mr Dragana Krsmanovića
"Kao što slika govori više od hiljadu reči tako i kada je naoružanje pripadnika JVuO u pitanju slike govore same za sebe, nudeći obilje informacija o tehničkim aspektima, ali i rasprostranjenosti i načinu njegove upotrebe. Baš polazeći od ovih fotografija na kojima su pripadnici JVuO sa ličnim naoružanjem autor knjige Branko Jevtić pokušao je da ispriča priču o naoružanju pripadnika jedinica pod komandom generala MIhailovića od 1941. do 1945. godine.
JVuO je bila specifična vojska bez logistike i skladišta za snabdevanje, bez fabrika naoružanja i municije, bez standarda po pitanju kalibra i vrste oružja. Zbog toga je njena priča daleko složenija nego što bi bila da je u pitanju bilo koja druga vojska u Drugom svetskom ratu.
Knjiga je nezaobilazan i logičan sled višedecenijskog istraživanja kojim je autor proučavajući organizacijsko-formacijsku strukturu i personalni sastav, dao neprocenjiv doprinos utvrđivanju istine i vraćanja JVuO na mesto koje joj istorijski pripada, istovremeno izbegavajući svaki vid politizacije i vrednosnog opredeljivanja."
U blizini grada Osnabrika u Donjoj Saksoniji u vreme Drugog svetskog rata nalazio se nacistički logor. U oficirskom logoru VI C (OFLAG VI C Osnabrück Eversheide), tokom Drugog svetskog rata bili su zatočeni i oficiri bivše Jugoslovenske vojske. Među njima su bili poznati intelektualci: Oto Bihalji Merin, Milan Bogadnović, Stanislav Vinaver, Dušan Timotijević i mnogi drugi.
Pred kraj Drugog svetskog rata, kada je Nemačka već uveliko gubila bitke na svim frontovima i njena vojska bila u povlačenju, britanska avijacija se počevši od 6. decembra 1944.u 79 avio naleta fosfornim bombama obrušila na grad, ali i logor zarobljenih jugoslovenskih kraljevskih oficira i vojnika. Prilikom tih bombardovanja stradalo je 116 logoraša, a šezdesetak ih je bilo ranjeno.Porušeno je 68% grada i 85% gradskog jezgra je potpuno uništrno.
Kada su, potom Nemci počeli sa raseljavanjem preživelih, zarobljenike je kod Osterkapena ponovo bombardovala britanska avijacija. Tada je poginulo još 14 jugoslovenskih oficira.
Konačno, krajem rata, s proleća 1945. Britanci su oslobodili preživele jugoslovenske kraljevske oficire i vojnike. U znak sećanja ne nevino pobijene, srpska antikomunistička emigracija raseljena po celom svetu, inicirala je podizanje srpskog spomen hrama u Osnabriku, koji je izgrađen 1966. Nedaleko od hrama je staro vojničko srpsko groblje, kao i groblje srpskih emigranata iz čitave Evrope.
U želji da sačuvamo od zaborava ljude iz naroda, koji su od samog početka ratnih dešavanja na prostoru Kraljevine Jugoslavije stali u zaštitu i odbranu srpskog naroda, prenosimo samo deo priče o Savu P. Derikonji, ratnom komandantu Prve Sarajevske brigade JVuO.
...Meni je Janja Petrova žena pričala kako su u kuću u toku noći upali četnici:
«Prethodno nas je probudila pucnjava. Uskoro potom i lupa na vratima... Petar je otvorio. Banuli su nepoznati bradati ljudi – četnici. Bili su uznemireni da ne kažem uplašeni. Postavili su straže oko kuće, a jednog onižeg sa naočarima su uveli u kuću za sto. Ja sam one u kući poslužila rakijom, a onaj sa naočarima mi je tihim glasom rekao – Neka hvala ja sam sve svoje popio. Ja tada nisam znala ko je taj. Kada je već svanulo pred kuću su stigli džipovi i oni četnici su se ukrcali i otišli prema Dobrunu. Poslije je naviše prošla vojska sa kamionima.»
Opet te pitam je li bilo razloga da OZNA i u ovoj kući pravi pozorišnu predstavu, o kojoj mi je počeo pričati onaj novinar?
Komentari