Mihailović nije izdao nikoga, a njega su izdali svi. Bio je za kralja i kada kralj nije bio za kralja. Bio je na strani Saveznika i njihovog demokratskog ustrojstva i kada su oni gazili prinicipe na kojima njihove države i poreci počivaju. Za slobodu i čast svoje države dao je živote svoga sina Vojislava i svoj.

General se borio za principe na kojima počiva Evropska unija i pre nego što je ona formirana. Srbija neće ući u Evropsku uniju, sve dok se borac za njene principe, kao što su parlamentarizam i poštovanje ljudskih prava, u Srbiji smatra izdajnikom. Dok sud u Beogradu ne donese odluku o rehabilitaciji generala Dragoljuba Draže Mihailovića, ne može se govoriti da je Srbija raščistila sa komunističkim nasleđem. Svi u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj znaju da je general Mihailović bio na strani antifašističke koalicije, a jedino u Srbiji se prave lažne dileme o prirodi i karakteru Ravnogorskog pokreta. Vođa francuskog Pokreta otpora general Šarl de Gol je dodelio Mihailoviću orden Ratni krst, a u svojoj zemlji Draža je razapet na krst. U Americi je general Draža posthumno dobio jedan od najviših vojničkih ordena, a u Srbiji mu je prišivena etiketa saradnika fašista.

Mogao je Draža da napusti Srbiju, nudili su mu Saveznici, ali je to odbio rečima da se otadžbina ne može poneti na đonovima čizama. A u toj istoj otadžbini nije dobio ni dva kvadratna metra za poslednje počivalište.

General je osuđen na smrt i streljan je jula 1946. godine, jer „crvene kadije“ nisu mogle da mu pronađu nikakvu krivicu. Ne samo da je sud bio preki, već je i streljački stroj radio na preki način. General je ubijen je u zoru, pre nego što je uopšte razmatrana njegova žalba.

Broz se tako svetio Draži za poraz u Prvom svetskom ratu u kojem je Draža bio u pobedničkoj srpskoj kraljevskoj vojsci, a Broz je bio feldvebel agresorske, okupatorske i gubitničke vojske „K und K monarhije“.

I posle zverskog ubistva, komunisti su nastavili da komandanta prve gerile u Evropi ubijaju mrtvog. Grob su mu razvejali, jer su ga se više plašili mrtvog, nego živog. Sve su mu bili uzeli. I porodicu, i čast, i dostojanstvo, i pravo na odbranu, i život, pa čak i grob. Tako su, potpuno nesvesno i protivno svojim namerama, Dražu učinili besmrtnim.

Ako Draža ne bude proglašen nevinim, žig krivice pašće na sud i vlasti. Sud u Beogradu se muči kako da rehabilituje potpuno nevinog čoveka. Suđenje generalu bilo je najkraće moguće, a postupak za rehabilitaciju je najduži do sada vođen. Odlukom suda rehabilitovani su akademik Slobodan Jovanović, predsednik Kraljevske vlade u kojoj je Draža bio ministar vojni, a odlukom Skupštine Srbije rehabilitovani su svi pripadnici Jugoslovenske kraljevske vojske u Otadžbini i Ravnogorskog pokreta. Ta pravda, za sada, je zaobišla samo komandanta iste te vojske.

Sud je tražio staraoca za generala, kao da ne zna da se o njegovom delu i tradicijama stara srpski narod.

Što su Dražu komunisti više poricali i ništili, on je bivao sve veći. Njegovo delo zato ne mogu da sagleda današnje pokolenje, pa će to morati da učine budući naraštaji.

Rehabilitacija Višeg suda u Beogradu je potrebnija nama, nego generalu, da bismo tako iskupili bar delić svojih grehova prema njemu. Onaj najvažniji Sud, general je uspešno prošao.

Aleksandar ČOTRIĆ
July 2012

http://www.ravna-gora.org/index.php?option=com_content&task=view&id=386&Itemid=1

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *