На пропланцима планине Варде у месту Горњи Раванци 30. септембра освештано је спомен обележје посвећено генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, министру војном и начелнику штаба  Врховне кооманде и припадницима Југословенске краљевске војске у Отаџбини  који су  5. октобра 1943. године у присуству већег броја припадника англо-америчке војне мисије у неустрашивом јуришу ослободили Вишеград и том приликом потпуно уништили  немачко-усташки гарнизон из састава 369. легионарске – „Вражије“ дивизије.

Овим нападом непосредно је командовао  мајор Захарије Остојић, командант Истуреног дијела штаба Врховне команде за Источну Босну, који је тежиште операције пренео на Вишеградску бригаду ЈВуО под командом капетана Драгише Васиљевића и бригаду „Летећа Босна“ специјалну јединицу команде Источне Босне, којом је командовао капетан Петар Јосић,

Спомен обележје подигли су припадници Равногорског покрета из Вишеграда и Бијелог Брда (општина Рудо), поштујући успомену на своје славне претке. Чин освештања обавио је игуман манастира Св. Николаја  архимандрит  Јован Гардовић.

Према речима историчара Предрага Остојића о овом догађају сведочили су и припадници савезничке војне мисије код генерала Михаиловића у својим извештајима, a касније у остављеним записима у дневничкој и мемоарској литератури. Један од њих потпуковник Алберт Сајц (Albert B. Seitz) у књизи: Mihailovic Hoah or Hero, Leigh House Publishers, Columbus, Ohio, USA; далеке 1953. године између осталог  описујући догађај записао је: „ Идућег јутра, после тријумфалног уласка, разгледали смо град. Коњи су фрктали пред згариштима кућа и радњих спаљених у току борбе. На све стране лежали су мртви Немци и усташе, челични шлемови и црне чизме, на многима пуно ручних бомби. Око 350 мртвих Немаца и усташа…“

Оно што посебно треба истаћи је зачуђеност припадника савезничке мисије: бригадног генерала Армстронга, капетана Менсфилда, мајора Гринлиса, мајора Џона, капетана Тодоровића, када су на таласима слушаног радио Лондона после неколико дана чули да су партизани заузели Вишеград, а потом уништили и челични мост на ушћу Лима у Дрину и на тај начин прекинули важну саобраћајницу која је повезивала Западни део Балкана преко Србије са Солуном.

 

фотографија са Раванаца септембар 1943.

Потпуковник Алберт Сајц  је, у већ поменутој књизи, прокоментарисао ову апсолутно нетачну информацију: „Недељу дана касније, чули смо како радио Лондон јавља да су партизани подигли у ваздух овај мост… Наиван свет је веровао.“( Књига о Дражи II, Александрија, Ваљево,2006. стр.130)

Погрешне објаве на радио Лондону већ су биле  део осмишљене стратегије којом су Енглези дефинитивно најавили промену своје политике, када је у питању Југославија, пружајући у све већем пропагандно-материјалном  погледу помоћ Титовим партизанима.

www.savremenaistorija.com

Comments are closed.