VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA U SRBIJI I OKRUGU KRUŠEVAČKOM

OKTOBAR 1944 – DECEMBAR 1945.

Jugoslovenska vojska Kraljevine Jugoslavije, septembra 1944, zadržava isti stra­te­gij­ski raspored sva svoja tri dela, kao od početka rata. (Karta 1) Jugoslovenska vojska van Otadžbine, sa Odeljkom Štaba VK JV u Kairu, dejstvuje pešadijom (motorizovana bri­gada), kraljevskom mornaricom (podmornica, 18 borbenih brodova) i kraljevskim vaz­du­ho­plovstvom (jedna eskadrila teških bombardera, tri lovačke, dve lovačko-bombarderske, tri hidroplanske lovačko-bombarderske) u sadejstvu sa anglo-američkom Komandom za Sre­dozemlje. Jugoslovenska vojska u Otadžbini (pešadija i artiljerija) dejstvuje širom Kra­ljevine Jugoslavije, protiv 14 oružanih formacija, a strategijsku inicijativu ima u Sr­biji, Crnoj Gori, Starom Rasu, Hercegovini, Bosni i Sloveniji. Oko prestojnice Beo­gra­da prikuplja oko 20 jurišnih i teritorijalnih korpusa sa ciljem napada na nemačku po­sadu i kolone Grupe armija E koja se iz Grčke preko Niša i Beograda povlači za Ne­ma­čku. Ali, stalno su pod bočnim napadom snaga NOVJ preko r. Drina. Nemačka Grupa ar­mi­ja F se povlači preko Kosmeta, Crne Gore i Hercegovine za Zagreb i Beč. Vojska u Otadž­bi­ni broji 88 000 aktivnih vojnika i oficira i rezervnu vojsku od oko 450 000. Jugo­slo­ven­ska vojska u zarobljeništvu, sa Komandom ‘Sever’ logor Ninberg (svi logori u Nemačkoj), or­ganizovan u šest korpusa brigadnog sastava, a Komanda ‘Zapad’ logor Aversi (svi logori u Italiji) organizovan u dve divizije brigadnog sastava. Ovo je jedinstveni slučaj u is­to­ri­ji ratovanja da su vojni zarobljenici postrojeni u borbene jedinice. U Aversiju im Ame­rikanci daju oružje i odmah stupaju u borbu na sektoru fronta u Italiji.

Vojno-politička situacija u Srbiji naglo se pogoršala na štetu lojalističke JVuO, počev od 24. septembra 1944. Toga dana u rejonu s. Miroč, Donji Milanovac, delovi 109. puka, 113. motostreljačke divizije, Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije SSSR-a, for­siraju r. Dunav. (Karta 2) Time otpočinje druga okupacija dela Kraljevine Jugo­sla­vi­je. Naime, sovjetske snage su upale bez saglasnosti Jugoslovenske kraljevske vlade i Kralja Pet­ra Drugog. Crvenoarmejcima je rečeno da će ih dočekati partizani. Međutim, oni nisu zna­li da je cela Srbija pod kontrolom snaga Kraljevine Jugoslavije. Tako su nailazili, sto­tinama kilometara, na snage Timočkog, Knjaževačkog, Smederevskog, Mlavskog, De­li­grad­skog, Velikomoravskog, Nišavskog, Čegarskog, Rasinskog, Jastrebačkog, Topličkog, Dru­gog ravnogorskog i drugih korpusa JVuO. Štab Vrhovne komande JV je odmah cir­ku­lar­nom depešom naredio da ne sme doći do oružanih sukoba sa „braćom Rusima“. Pružiti im po­moć u borbi protiv snaga nemačkog Vermahta. Sovjeti nadiru i iz Bugarske. Bugarska voj­ska, kojoj je Broz oprostio sve zločine počinjene u Srbiji, sada se bore na njegovoj stra­ni, a protiv kraljevske vojske.

Sudbina Srbije je odlučena na liniji Čerčil-Staljin-Broz. Britanski premijer Vin­ston Čerčil jasno poručuje Brozu, da dok ne ovlada Srbijom, ne može računati da za­vla­da Jugoslavijom. Misleći na Srbiju, Čerčil, 5. februara 1944, piše Brozu: „…To su srp­ski seljaci, koji su nastrojeni antigermanski, ali i jako srpski i koji, prirodno, imaju zemljoposednička shvatanja suprotno teoriji Karla Marksa...“[5] Pošto Broz nije us­peo da ovlada Srbijom iz pet pokušaja upada svojih najelitnijih snaga iz Bosne, Čerčil pri­tiska Staljina da pomogne Brozu. Dolazi do sastanka sovjetskih komandanata i Broza u Kra­jovi. Dogovoreno je da sovjetski Treći ukrajinski front i delovi Drugog ukrajinskog (sa­mo kroz sever Vojvodine) fronta, skrajnu malo na jug sa pravca Bukurešt – Budimpešta – Beč – Berlin. Tek toliko da okupiraju centralnu Srbiju i prestojnicu Kraljevine Jugo­sla­vije – Beograd. Potom da ustoliče Josipa Broza za predsednika Jugoslavije[6]. Zatim da se od­mah vrate na svoj vojnički zadatak – prodor ka Budimpešti. Dakle, upad Crvene armije na teritoriju suverene Kraljevine Jugoslavije, nije imao vojnički, već samo – politički cilj. Da su nastavili prodor preko Slavonije i Slovenije na Beč, onda bi se moglo go­vo­ri­ti da je cilj skretanja bio – vojnički. Ovako, apsolutno – ne. Prema svim odredbama među­narodnog ratnog prava, a posebno Ženevskoj konvenciji i njenim aneksima, pravno, ovo je bila čista okupacija dela Kraljevine Jugoslavije. Snage JVuO idu ispred crve­no­ar­me­jaca i oslobađaju gradove i varoši od nemačkih snaga Grupe armija E (Kruševac, Ra­žanj, Paraćin, Požega…). Međutim, sovjetski komandanti vrebaju svaku priliku, da na pre­varu, razoružavaju jedinice Vojske. Posle drastičnog slučaja u Kruševcu, Štab VK na­ređuje da se sve snage povuku južno od r. Zapadna Morava. Rasinsko-toplička grupa kor­pu­sa se kreće pravcem pl. Goč – pl. Željin – r. Ibar i pridružuje Glavnoj grupaciji ŠVK. Voj­ska diže opsadu oko Kraljeva. Kapetan Predrag Raković sa Drugim ravnogorskim kor­pu­som ipak ne odustaje od oslobađanja v. Požega. Iako mu je sovjetski komandant dao reč da neće biti kao kod Kruševca, Raković postavlja celu mitraljesku četu prema ‘braći Ru­si­ma’. Čim je Rakovićeva brigada prodrla u centar varoši i pozarobljavala Nemce, sov­jet­ski komandant naređuje svojoj jedinici da opkoli bok rasporeda Korpusa. Mitraljesci ot­va­raju paklenu vatru iz svih mitraljeza – iznad glava ‘braće’. To je bio znak svim brigadama Dru­gog korpusa da se izvlače preko r. Zapadna Morava prema pl. Jelica. Sovjetima se plan izja­lovio. Umesto da prati kretanje sovjetskih snaga i samo se izmakne van borbenog do­di­ra i vrati se odmah čim oni prođu, Štab VKJ i njegov načelnik armiski đeneral Mihai­lo­vić, čine – strategijsku grešku. (Karta 2) Zapućuju se u opustošenu Bosnu. Time se li­šava najsnažnijeg uporišta – monarhističke Srbije. ‘Operaciju Bosna’ Glavna gru­pa­ci­ja Štaba VK JV je uspešno izvela probivši se do Banja Luke. ‘Operaciju Povratak u Sr­bi­ju’, nije uspela izvesti. Potpuni krah i uništenje pretrpela je 13. maja 1945, na pl. Ze­len­gora, pod udarima snaga NOVJ, britanskih bombardera, sovjetskih lovaca – bom­bar­de­r­a.

Posle povlačenja snaga Rasinsko-topličke grupe korpusa za Bosnu i prolaska cr­ve­no­armejskih snaga, Okrug kruševački su zaposele jake snage NOVJ. Posle zavođenja vojne upra­ve, odmah su otpočele sa instaliranjem nove komunističke vlasti u selima, op­šti­na­ma i srezovima Okruga kruševačkog.

Na delu Srbije koji su zaposele crvenoarmejsko-partizanske snage, potom samo NOVJ (JA), Štab VK JV naređuje, svojim de­pe­šama br. 643-644, od 29. oktobra 1944, vo­đe­nje ‘Gerilske operacije Srbija’. Ko­manda Srbije, svojim naređenjem pov. br. 544, od 31. ok­to­bra 1944, svim jedi­ni­ca­ma, sprovela ovu naredbu načelnika ŠVK. Gerilske i ko­man­do­ske snage izvršavaju borbene zadatke prema Ured­bi br.101 Štaba VK. Osnovni cilj ge­ril­sko – komandoskih dejstava je „zaštita Srpskog naroda od komu­nis­ti­čkog terora koji bes­ni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. Načelnik Štaba VK JV, naredio svim Pokretnim i Ge­rilskim snagama JVuO, na celom prostoru Kraljevine Jugoslavije, opštu borbenu i ge­ril­sku ak­ciju. Plan te operacije, naredio je i aktom O. Br. 400 od 15. juna 1945, pod na­zi­vom „Opšta direktiva“. U Okrugu kruševačkom to sprovodi Rasinsko-toplička grupa kor­pusa pod komandom kapetana Mirka Tomaševića, a posle njegove pogibije 11. novembra 1945, komandu preuzima kapetan Mija Vukadinović – Sajdžija. Pokretne rasinsko-topličke sna­ge su osnovane po atarima svih opština Okruga, pod komandom oficira ili podo­fi­ci­ra. Svaka od ovih snaga razvija jaku obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu prema ko­mu­ni­stičkim snagama. Tako, veoma uspešno, prate svaki pokret makar i najmanjih snaga ‘Ti­to­ve okupacije’[7], prema selima Okruga.

Jugoslovenska vojska u Otadžbini[8], na dan 21. februara 1945, broji 72780 aktivnih ofi­­­cira i vojnika i 150000 opšte rezerve, ukupno 222780. (Karta 3) Raspored aktivnih sna­­­ga je sledeći: Glavna grupacija ŠVK – 19960; Komanda Crna Gora-Stari Ras – 7500; Ko­­ma­n­­da Bosne – 5320; Grupa severnobosanskih korpusa – 25000; Dinarska divizija – 5000; Ko­­manda Jugoslovensko vojsko v Domovino (Slovenija) – 10000. Postojali su pla­no­vi op­š­te mobilizacije za celu Kraljevinu, sa spiskom drugog poziva, za sve voj­no spo­sobne mu­ška­rce, a koji su bili dostupni teritorijalnim komandama Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u Otadž­bi­ni. Lojalistička Vojska, sada drži strategijsku inicijativu samo u Bo­s­ni i Slo­veniji. U Srbiji (bez Kosmeta i Vojvodine) ostale su Gerilske i Pokretne sna­ge sa ok­vir­nim broj­nim stanjem oko 3 200 starešina i vojnika na vezi sa Štabom VK JV. Me­đu­tim, mnoge gru­pe u Staroj Srbiji (Makedonija), Kosmetu, Banatu o drugde, su dej­stvovale, ali bez ra­dio veze sa ŠVK JV, pa se njihovo brojno stanje nije moglo tačno utvrditi. Ali, ono se sta­lno i menjalo zbog gubitaka u sudarima sa višeslojno organizovanim voj­nim snagama no­­ve komunističke vlasti u Srbiji.

Okrug kruševački – Ko je zaista oslobodio grad Kruševac?

Snage Crvene armije su u Okrug kruševački ušle iz dva pravca: Paraćin i Ra­žanj. Iz ražanjskog pravca, snage Ražanjske i Aleksinačke brigade Deligradskog korpusa (ko­mandant potpukovnik Vlastimir Vesić) su 12/13.oktobar 1944, oslobodile od Nemaca sre­sko mesto varoš Ražanj[9] i tu su dočekali ‘braću Ruse’. Posle narodnog zbora Vesić je svo­je vojnike i oficire 14.oktobra, utovario na kamione i sa crvenoarmejcima krenuo za Kru­ševac. Tu se javio pukovniku Dragutinu Keseroviću, komandantu Rasinsko-topličke gru­pe korpusa. Iz paraćinskog pravca ‘braću Ruse’ je dočekala grupa oficira iz Komande Ra­sinsko-topličke grupe korpusa i dovela u već slobodan grad Kruševac.

Prema crvenoarmejskim arhivama Komande Trećeg ukrajinskog fronta CA, ni jedna nje­na jedinica 13/14.oktobar 1944, nije vodila borbe oko grada Kruševca protiv Nemaca. Prve borbe koje beleže je s. Vrba na putu za Kraljevo. Izveštavaju da su od „kola­bo­ra­cio­ni­stičkih“ [10] snaga D. Mihailovića u Kruševcu preuzeli nemačke zarobljenike, kao i u va­roši Ražanj. Da su pri napredovanju prema Kraljevu u s. Novo Selo naišli na 10 uni­š­te­nih i oštećenih nemačkih tenkova i pet tanketa na r. Muša na izlazu iz Sela. Da su pr­vu vatru sa nemačkim snagama izmenjali sa mitraljeskim gnezdom na vrhu crkve u s. Vrba. Pre­ma svim dostupnim izvorima (nemačkim[11], američkim[12], sovjetskim, monarhisti­čkim[13]) nejasno je zašto u gradu Kruševcu stoji spomenik crvenoarmejskoj moto­stre­lja­čkoj diviziji kao oslobodiocu. Čudno je, naučno ne utemeljeno, da su sovjetske snage oslo­bo­dile kraljevski grad Kruševac od jedinice kraljevske Vojske Jugoslavije koju čine me­š­tani tog grada i drugih mesta Okruga kruševačkog. Isto se odnosi i na Vrnjačku Banju gde je spomenik NOVJ u kojoj se nalazile snage Druge trsteničko-gočke brigade, pošto se ne­mačka Krajskomandantura povukla za Kraljevo, a manje osiguravajuće nemačke snage po­te­ra­le snage Vojske sa pl. Goč.

Više istoriografa samo oslobađanje grada Kruševca od Nemaca, prema iznađenim ne­ma­čkim dokumentima i novootvorenim arhivskim dokumentima komandi i jedinica Ju­go­slo­ven­ske vojske, nalazi da je, posle više uvodnih borbi, izvršeno po sledećem:

13/14.oktobar 1944. Prva trsteničko-gočka, Druga trstenička brigada, Trste­ni­čke grupe brigada, Rasinskog korpusa. Prva trsteničko-gočka, Druga trste­ni­čka brigada, Tr­­steničke grupe, Rasinskog korpusa, vode borbe protiv nemačkih sna­ga u povlačenju pra­v­­cem Kruševac – Kraljevo, 13/14.oktobar, u rejonu s. Poče­ko­vi­na, na putu Trstenik-Kru­še­vac. (v. Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4 MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Avaku­mo­­vić, Ivan, Mi­hai­lović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, Lon­don, 1969; P. Miladinović A. Dinčić, Rasinski korpus.., s.34-35)

13/14.oktobar 1944. Prva trsteničko-gočka brigada, Druga trstenička, Ra­sinskog kor­­pusa. Prva trstenička, Druga trsteničko-gočka brigada, Rasinskog korpusa, vode borbu pro­tiv nemačkih snaga, 13/14.oktobar, u rejonu s. Stopanja, na putu Trstenik – Kruševac. (v. Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4 MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Ava­ku­mo­­vić, Ivan, Mi­hai­lović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, Lon­don, 1969; P.Miladinović-A.Din­čić,Rasinski korpus..,s.34-35) (Snage u pov­la­čenju Grupe armija ‘E’, tj.  delovi 7. SS divizije ‘Princ Eugen’. kom. ŽRP)

13-14.oktobar 1944. (Kruševačka operacija) Rasinsko-toplička grupa kor­pu­sa; De­ligradski korpus. Grupa izvršila sve pripreme, još 6. septembra, za pri­hvat Crvene ar­mi­je u re­jonu g. Kruševac. Na dan 13. oktobra, komandant Grupe pukovnik Ke­se­rović, do­bi­ja iz­ve­š­taj obaveštajne službe, da su crvenoarmejci prešli r. Velika Mo­ra­va. Ame­ri­č­ki vojni po­sma­trač poručnik Elvort Kramer, napisao pismo za ko­man­dan­ta mo­to­stre­lja­čke divizije CA. Tra­ži obezbeđenje od napada NOVJ pri do­la­sku u štab te divizije, jer mu komunisti oda­vno prete ubistvom. Keserović naredi potporučniku Aleksandru Zlat­ko­viću, u 6 č 13. ok­tobra, da u svojstvu kurira, hitno ode u štab divizije Crvene armije re­jonu Varvarin. Zla­t­ko­vić sovjetskom komandantu (ge­ne­ral) preda pismo u 10 č 14. ok­to­bra, u v.Ćićevac (kod Sta­laća). Staljinov ofi­cir Zlatkoviću saopštio da nisu saveznici sa „četnicima“, da ne pos­toji nikakva američka mi­sija kod Grupe i u Štabu VK kod ge­ne­ra­la Mihailovića, da položaje oko Kruševca drže „par­ti­za­ni“. Zlat­ko­vić mu pokazao na kar­ti koje položaje drži Grupa, a na koje napada NOVJ. Ipak komandant divizije napisao pi­smo za poručnika Kramera, a potporučniku Zlat­ko­viću saopštio: da Grupa do 16 č 14. ok­tobra razoruža Nemce, da potom sve trupe Vojske sačekaju ih postrojeni sa svim svojim sta­rešinama u Kruševcu gde da im se preda i ljudstvo i naoružanje. U protivnom će crve­no­armejci napasti snage Vojske. U Štab Grupe iz pravca Niša, stiže komandant De­li­grad­skog korpusa, major Vlas­ti­mir Vesić, sa sovjetskim poručnikom. Deligradski korpus se kreće kao njihova pret­hod­ni­ca, a oni ih nisu dirali, veća sa njima, kao saveznicima, sa­dej­stvovali. Sovjetski oficir saopštio Keseroviću da oni neće dozvoliti partizanima ula­zak u Kruševac, ako pokušaju, njegova divizija će ih napasti. Keserović šalje misiju da nemačkom kraj­skomandantu (major Kni)  preda ultimatum da do 9 č 14.oktobra, delovi 7. SS di­vi­zije i trupe Krajskomandanture, predaju oružje. Major Kni sa komandantom 7. SS di­vizije „Princ Eugen“, sa belom zastavom na kolima, došli u Štab Grupe. Ke­se­ro­vić im sao­pštio isto. „Videći da su blokirani i otsečeni sa svih strana, a pošto su im tenkovi u toku noći 13/14, bili upućeni protiv naših snaga prema Stopanji – Po­čekovini – Trste­­niku, gde su naše snage u toku noći uništile im nekoliko tran­spo­rata, to su bili pri­nuđeni da postavljeni ultimatum prime.“ – piše Keserović u iz­veštaju Štabu VK JV. Na­čel­nik Štaba Grupe, potpukovnik Piletić, sa ruskim poručnikom, oti­šao u rejon s. Ja­si­ka u komandu ruske kolone, kao oficir za vezu. Keserović, posle 9 č, naređuje trupama Gru­pe, da otpočnu razoružavanje Nemaca koji su otpočeli pre­da­ju. Zarobljeno oko 500 ne­ma­čkih vojnika i vojnih službenika. Oficiri su javili svojim tenkovima (16 tenkova) na pu­tu Kruševac – Kraljevo da se okrenu i probiju u pravcu Kruševac. Od snaga Grupe kru­še­vački aerodrom je već zaposednut, na koji sleće nemački avion. Vojnici ga zarobljavaju sa jednim pu­kov­nikom iz Komande Grupe armija E u njemu. Deo nemačke posade pruža ot­por. U slamanju tog otpora gine na­ših 17 vojnika, a ranjeno 23 (među njima kapetan 1. kla­se Boža Božović). Nemački gu­bi­ci veliki. U tom nemački tenkovi se probiju do ne­ma­čke grupe koja pruža otpor. Po­či­nju proboj za Kraljevo. U narednim danima, uz put – de­set­kovani, posebno u s. Novo Selo od strane „protivkolaca“ Druge trsteničko-gočke bri­ga­de. (v. MORS VA, ČA 1067, 3, 9; Dokumenta Trećeg Rajha, NAV, SAD: T-501, R-253, S-917; Avaku­mo­­vić, Ivan, Mi­hai­lović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, Lon­don, 1969 Zbornik dokumenata jedinica, ko­man­di i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4; MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Ratni dnevnik nemačke Vrhovne komande OS VERMAHT, priredio Andreas Kilgruber, Berlin)

Nužno je postaviti prosto etičko pitanje gradu Kruševac: da li duše palih voj­nika i oficira Vojske u oslobođenju grada zaslužuju bar jednu spomen ploču, pored spo­menika crvenoarmejcima čije podizanje je, inače, naredio Okružni komitet KPJ za Okrug kruševački? Ili su nam izginuli sugrađani manje važni od nečije direktive.

BORBE GERILSKIH JEDINICA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945. [14]

Dokumentacioni izvori o borbama gerilskih jedinica Rasinsko-topličke grupe kor­pusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički) i Deligradskog korpusa (Srez ražanjski), su veoma oskudni. Prema naređenju Slobodana Penezića, zv. ‘Krcun’, šefa OZN-e i unutraš­njih poslova u komunističkoj vladi Srbije, mnoge borbe komunističke snage nisu smele ni upisivati niti o njima izveštavati pisano. Čak i kada su imali poginulih. Penezić je svim načelnicima OZN u Srbiji saopštio, da je politička odluka CK KPJ i Josipa Bro­za, da je vojna kontrarevolucija u Srbiji uništena – ona ne postoji. Tako seljaštvu i gra­đan­stvu saopštavati. Ako bilo ko pomene da je u šumama Okruga video ‘naoružanu bandu’ – uću­tkati ga. Komanda RTGK, pre odlaska za Bosnu sa Glavnom grupacijom Štaba Vrhovne ko­mande JV, je svojim posebnim naređenjem odredila snage, organizaciju i komandante, ko­ji će voditi gerilske snage, sa tačno propisanim zadacima. Glavni zadatak je – zaštita na­ro­da. Naravno, „od komunističkog terora“. Takođe, imali su zadatak i okupljanja novih pri­s­talica, koji će se nužno pojaviti kao rezultat zastrašujuće represije komunističkih po­litičkih i vojnih vlasti. U zoni Deligradskog korpusa, Srez ražanjski, to su grupe iz sa­stava Korpusa, koje su se organizovale posle odlaska većine snaga ovog Korpusa za Bos­nu, potom povratka 80 vojnika sa ppuk. Vesićem.

Zbog navedenih razloga, dugotrajnim istraživanjem za knjigu istorije JV KrJ 1941-1958, iznašli smo samo neke podatke o borbama u Okrugu kruševačkom u 1945:

2.februar 1945. Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske. Depešom br. 422 od 2. fe­b­ruara, Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, daje pravnu kvalifikaciju sta­tu­sa NOVJ, po Ustavu Kraljevine Jugoslavije, paravojnih snaga Komunističke partije Jugo­sla­vije i Josipa Broza, na tlu međunarodno priznate Kraljevine Ju­goslavije: „U svima na­šim emisijama za inostranstvo i unutrašnjost, režim par­ti­zanski nazivati ‘Titova oku­pa­cija’.“ (v. MORS VA, 276, 6, 1) (U pripremi za početak pi­sanja ove Hronologije, autor je izu­čio sve odredbe međunarodnog ratnog prava sa Ženevskim konvencijama, Povelju Lige na­roda između dva rata i anekse na Ženevsku konvenciju, kao i druga međunarodno pravna ak­ta koja tretiraju odnose među državama i sta­tus oružanih formacija u ratnim su­ko­bima. Odmah, na osnovu toga, za snage NOVJ, jedini mogući međunarodno – pravni sta­tus jeparavojne. Za držanje pojedinih oblasti suverene Kra­lje­vine Jugoslavije, od stra­ne istih kao i upad snaga SSSR-a, status stanja jeokupacija. I sve to, pre nego smo saznali za postojanje depeše 422/45. Ovo samo potvrđuje da je ŠVK JV KrJ, odrednicu za režim Broza, izveo iz od­red­ni­ca međunarodnog opšteg i ratnog prava. Jugoslovenska vo­jska Kraljevine Jugoslavije u Drugom velikom ratu, nije vojska Ravnogorskog pokreta, ‘čet­ničkog pokreta’, đenerala Dragoljuba Mihailovića, kako se – nenaučno piše [15]. Ona je Voj­ska DRŽAVE: Kraljevine Jugoslavije. Sa punim ustavno-pravnim i međunarodno-prav­nim kapacitetom. Vrhovni komandant tokom celog rata je Kralj Petar Drugi, vrhovno ko­mandovanje vrši Vrhovna komanda, operativno rukovođenje vrši Štab čiji je načelnik (sa­mo prvi operativac) pukovnik (armiski đeneral) Dragoljub Mihailović. kom.ŽRP)

  1. februar 1945. Ravnogorski pokret – JVuO Srbije. Odmah po zaposedanju Srbije od stra­ne Crvene armije SSSR-a, a za njom i dolaskom NOVJ KPJ, komunisti i NOVJ pošli su u hajku na 95% Sr­ba koji su tokom celog rata podržavali Kraljevinu Jugoslaviju, Voj­sku, Ravnogorski pok­ret, i bili simpatizeri Kraljevine i njene Vojske. Preostalih 5% Sr­ba (koji su kazivali: „Mi nismo Srbi mi smo – ‘internacionalisti’!), do fa­na­tizma se ba­cilo u zločin protiv sopstvenog naroda, ne štedeći nikoga. Sve kao nastavak prvog u is­toriji srbsko – srbskog bratoubilačkog rata, koji su napadom na snage JVuO kod Užica i Požege, 2.novembra 1941 u 4 časa, predvođeni Josipom Brozom, započeli – komunisti. Po­­li­ti­čka policija OZN-a sa svojim vojnim odredima i novom Narodnom milicijom, pre­češ­­ljavalo je u celoj Srbiji, selo po selo, kuću po kuću, a u kući i svakog člana srpskog do­maćinstva. Po cenu smrtne kazne na licu mesta, zahtevaju potkazivanje ‘kontra­revo­lu­cio­nara’, ‘izdajnika’, ‘zlo­či­na­ca’, ‘buržuja’, ‘kulaka’…, što znači svih koji su protiv KPJ na čelu sa Brozom. Mora se u ime KPJ ostvariti da monarhistička Srbija sa­vije glavu. Dos­lovce po Čerčilovoj direktivi. (Za razliku od Hrvatske i Slovenije, koje su oberučke pri­hvatile Bro­za, kao prvu stepenicu ka sticanju potpune nezavisnosti, korak po ko­rak, kroz no­vu „bratsku“ Jugoslaviju, a onda otcepljenje i nezavisnost. U Hrvatskoj na ovo­me po­činju odmah 1945, raditi Ivan Krajačić zvani Stevo šef OZN-e, potom UDB-e za Hr­va­t­sku sa Miroslavom Krležom, onim „piscem“ koji je Srpsku vojsku 1919, nazvao „dro­­njavim ciganima opančarskog kralja, koji smrde po luku i piju rakiju, a puni su va­šaka i spavaju po apsanama bivše velike KundK monarhije“. Zločin prema Sr­bi­ma, poginulim u Prvom svetskom ratu, je da i dan-danas srpski đaci i studenti mo­raju izučavati škra­ba­nja ovog šovinističkog srbomrsca. A kod Broza su samo njih dvojica, mogli doći u Beli dvor bez ikakve najave. Podpredsednik Alek­sandar Ranković, morao je da se najavi. Dakle, mo­ralo se prići čišćenju Srbije CRVE­NIM TEROROM. kom. ŽRP) Tako, Pokrajinski komi­tet za Srbiju, šalje Okružnom ko­mi­­tetu KPJ za Okrug kruševački, Okrug Niški, Okrug za­ječarski…, pismo u kome zahteva da okružni ko­mi­teti KPJ preduzmu energične mere (što je značilo smrt na licu mesta) da se što pre pri­kupe podaci o ratnim zločincima. Po­tom da se likvidiraju, a njihove porodice upute na prinudni rad u Bor i drugde. To je zna­čilo sve što je vezano za Kraljevinu, njenu Voj­sku, načelnika ŠVK JV i Ravnogorski po­kret. O tome svedoči logor ‘Bagdala’ u Kruševcu, podatak od 16. ja­nuara o suđenju u Za­je­čaru i mnogi drugi. To suđenje potvrđuje gornji komentar i dokumen­to­va­no govori o tome, na koga je Broz mislio kada je govorio ko je izdajnik i zločinac u Sr­biji. (v. N. Račić, s. 575; kom. ŽRP)
  2. februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Štab i Odred Drugog ravnogorskog kor­pu­sa – u Srbiji. Od­red iz sastava Drugog ravnogorskog korpusa, nalazi se, 9.februara, u re­jo­nu Ravna po­ljana, u kućama zaseoka Erići (na pl. Rudnik. nap. a). Veliki sneg i ispre­se­ca­ni te­ren omogućavaju Odredu odmor od stalnih borbi. Komunistički poterni bataljoni ni­su se usuđivali da izađu na taj planinski teren. U cilju snabdevanja hranom, ekonomi Od­reda silaze kod seljaka u selima Ljubičevac, Kamenica, Crnuće, Majdan. (v. MORS – VA, 276, 16, 1) (Prema vojnoj karti 1:50.000, navedena mesta se nalaze oko pla­nin­skog vrha, pl. Rud­nik, severozapadno od g. Kragujevac. Sudeći po tome ovo je drugi Od­red, od dva koja su nas­tala deljenjem Korpusa na dve brigade, koju je major Predrag Raković poveo na sever i za­pad. Ovaj Odred će silaziti i na Gledićke planine. Pa preko r. Zapadna Morava i na pl. Goč /ušli na teritoriju Okruga kruševačkog u Srezu trsteničkom, Opštini no­vo­sel­skoj. nap. a/ i dalje, vodeći usputne borbe protiv jedinica NOVJ. Drugi ravnogorski kor­pus /Okrug žički/, ceo je ostao u Srbiji zaposednitoj sovjetskim snagama Crvene armije i komunističkim snagama NOVJ. Korpus je sačinjen od dva veoma jaka Odreda. Izveštaj o ovom Od­re­du na pl. Rudnik, podneo major Ćosić, koji komanduje Drugim odredom. Korpus u ovom vre­me­nu ima više odreda koji dejstvuju u više oblasti Zapadne Srbije, severno i ju­ž­­no od r. Zapadna Morava,pl. Golija, zapadno od v. Novi Pazar /Srez stude­ni­č­k­i/.kom.ŽRP)
  3. februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Rasinsko-toplička grupa ge­ri­l­­skih od­reda Vojske u Okrugu kruševačkom. Na osnovu naređenja načelnika Štaba Vr­hov­ne ko­man­de i komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički), ka­petan Mirko Tomašević komanduje snagama Ra­sinsko-topličke grupe gerilskih odreda Vojske za borbu protiv komunističkih snaga u obla­sti Rasina i Toplica. Za komandanta Kopaoničkog gerilskog odreda, postavlja vaz­du­hoplovnog potporučnika Radivoja Radivo­je­vića iz s. Kaševar., koji vodi borbe u Sre­zu kopaoničkom. Prva grupa iz Rasinskog i Top­ličkog korpusa broji oko 200 vojnika i starešina. Osnovani su: Rasinski gerilski od­red (56) za dejstvo u rejo­nu Veliki Jastrebac; Kruševački gerilski odred (17) za Srez kru­ševački; Žup­ski gerilski odred (5) u rejonu Župa; Kopaonički gerilski odred (35) sa četiri ge­ril­ske grupe: Prva grupa, za dejstvo u rejonu Velika Vrbnica – Kobilje – Mi­lan­tija – Gra­še­vac; Druga grupa, Vlajkovci – Šošići – Batote, Treća grupa, Lesenovci – Vra­tari – Vitkovo; Četvrta grupa, Le­senovac – Botunja; Trsteničko gočki grilski od­red (narednik Drago Gočanin) sa sedam grupa, za dejstvo u oblasti pl. Goč, sa težištem na Opštinu novoselsku i ostalim mes­ti­ma Sreza Trsteničkog: Prva grupa (lično D. Go­ča­nin sa 50 vojnika) pl. Goč; Druga grupa, No­vo Selo – Ruđinci; Treća grupa za Opštinu med­veđsku; Četvrta grupa Vrnjačka Banja – r. Zapad­na Morava; Peta grupa, Vrnjačka Banja – pl. Goč; Šesta grupa, rejon Novo Selo – r. Zapadna Morava; Sedma grupa, rejon r. Za­pad­na Morava – s. Gračac. (Ž. R. Podovac, Mo­nografija.., Gl. 7; P. Miladinović A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 58;) (Gerilske grupe rupe vrše zadatke prema Ured­bi br.101 Štaba VK JV. Gerilske gru­pe iznenada napadale komunističke jedinice mi­li­ci­je, OZN-e, KNOJ-a, terito­ri­jal­nih bataljona NOVJ, sedišta tzv. narodno-oslo­bo­di­lačkih odbora /mesni, sreski, ok­ru­ž­ni/, atentati na glavešine navedenih organa za opštine i srezove u oblastima Rasina i Top­lica, a kasnije i Kosanica, i dr. Komunističke vlasti za borbu pro­tiv gerilskih od­re­da JVuO, u Okrugu kruševačkom, osnuju poterne odrede i bataljone na motornim voz­i­li­ma, radi brzog napada na dobijenu dojavu, otkriveni gerilski odred, izvi­đa­njem. ŽRP)

februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Trojke Gerilske grupe biv. De­ligra­d­skog kor­pusa. Trojke Gerilske grupe starešina i vojnika, bivšeg Deligradskog kor­pusa, fe­b­ru­ara 1945, vode borbe u zoni biv. Korpusa, protiv OZN-e i poterne je­di­­nice KNOJ-a. U jed­noj borbi u rejonu s. Kamenica gine redov Radojica Nikolić, rodom iz s. Radevac. Ko­mu­nistička četa imala više poginulih i ranjenih. (v. Arhiv Srbije, Fond OZN UDBSDB BIA, fasc. br. 173; Z. Stevanović N. Prokić A. Di­­čić, Deligradski.., s. 205 208)

  1. mart 1945. (Komandoska operacija Srbija) Jurišno diverzantska grupa Ne­de­lj­ko­vić. Grupa starešina i vojnika Vojske pod komandom poručnika Milovana Ne­de­lj­ko­vi­ća, prebacila se u zaposednutu Srbiju od snaga NOV. Sa ovom grupom od 30 vojnika i sta­re­­ši­na i šest vojnika iz Grupe korpusa gorske garde. Grupa vrši zadatke prema Ured­bi br.101 Štaba VK JV. Osnovni je, „zaštita Srpskog naroda od komu­nis­ti­čkog terora koji bes­ni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. (v. MORS VA, ČA, 6, 6, 3; 18, 3, 8; 61, 11, 3; 276, 16, 1) (Vi­še desetina hiljada lju­di pobijeno je na političkoj osnovi, pod optužbom – reakcija. Na­silno mobilisano preko 300 000 ljudi. To su: seoski kulaci, gradski i varoški buržuji, sva­ko ko ima veliki stan ili kuću, saradnici okupatora (vlasnici pekara, obućarskih ra­d­nji, lekarskih ordinacija, piljara…, prodavci na pijacama, berberi, seljaci koji su često no­sili proizvode na pijace…a svi primali pare od okupatorskih vojnika, dakle služili oku­patoru.kom.ŽRP)
  2. mart 1945. (Komandoska operacija Srbija) Komandoska grupa Deligradskog kor­pu­sa. Komandoska grupa od 80 ljudi iz sastava Deligradskog korpusa, pod komandom koman­dan­ta Korpusa pot­pu­kov­nika Vlastimira Vesića, po odobrenju đenerala Dragoljuba Miha­i­lovića, načelnika ŠVK JV KrJ, vraća se iz Bo­sne, 15. marta, preko r. Drina za Srbiju. Cilj je Srbija zaposednuta od strane komunističke NOVJ i sovjetske Crvene armije SSSR-a u zonama Srez ražanjski i Srez sokobanjski. U stvari, ovo je preo­s­talo ljudstvo, od delova Korpusa koji su prešli u Bosnu. (v. P. Milošević, s. 199; List ‘Po­litika’, 5. 5. 1945; G. A, Deligradski.., s. 15, 27, 31, 75) (Jedan deo Korpusa nije hteo za Bosnu i ostao u zoni Korpusa i borio se protiv komunističke okupacije. Šef propagandnog ode­ljenja Korpusa, dr Vo­jin Andrić je izjavu o ovome dao autoru P. Miloševiću, 23.jula 1952, te da je Vesić krenuo sa 80 ljudi. Prema brozovskim izvorima do r. Dri­na stigao 8. aprila, sa 60 ljudi, 14 auto­mat­skih oružja, a da je do Sreza ra­ža­nj­skog stiglo svega 17 vojnika i oficira. Da je za se­dam dana borbi ubijeno 15 ljudi. Da su uoči 1. maja 1945, ubijeni i potpukovnik Vesić i nje­gov pomoćnik kapetan Života Ste­fa­no­vić. Prema drugim, tačnijim izvorima, iz zone Do­boj (Bosna) u Srez ražanjski Ve­sić je sa kapetanima Miodragom Tasićem komandantom biv. Ražanjske brigade i Ste­fanovićem komandantom biv. Štaba Deligradskog korpusa, sti­gao sa 30 voj­ni­ka. Vesić je doveo 17, Tasić 12, sa njima trojicom, to je ukupno – 32 (33) čo­veka. Na putu su se vešto kretali i nisu imali borbi protiv brozovaca. Načelnici OZN-e ovih srezova su istakli plakate da su pobijeni – svi. A nisu svi stra­dali, pre­ži­veo je – jedan. Dragutin M. Simonović, pratilac Vesićev, krio se do kraja 1948, predao se, osu­đen na osam godina robije, koju izdržao do kraja. kom.ŽRP)
  3. mart 1945. (Gerilska operacija Srbija Bosna) Snage Komande Srbije, Ko­man­de Za­padne Bosne, Istočnobosanske jedinice, Grupacije JVuO. Opštom direk­ti­vom na­čel­ni­ka ŠVK JV, armiskog đenerala D. Mihailovića, naređuje se svim komandama da poseju „što jaču gerilu u ce­loj Bosni, a ona je u punom razvoju u Srbiji“. Takođe, „budno pos­ma­traj­te rad oku­pa­tora [16], ustaša i komunista.. Srbijanci i Bosanci ima da dele sudbinu u zaje­dničkoj borbi za narod, za Kralja, za slobodu protivu svih neprijatelja“. (v. MORS VA, ČA, 164, 14, 5) (Prema direktivi đen. Mihailovića, snage JVuO na zaposednutom području Kra­ljevine moraju da čine Pokretne trupe /snage/ i Gerilske snage. Prema duhu Di­rek­ti­ve, Gerilske snage izvode borbena dejstva u zoni, te­ri­torijalno, dok Pokretne trupe, svu­da na jugoslovenskom ratištu. Ovom Direk­ti­vom, načelnik ŠVK naredio otpo­či­nja­nje Gerilske operacije Bosna. Svojim de­pe­šama br. 643-644, od 29. oktobra 1944, ozva­ni­čio vođenje Gerilske operacije Srbija. Ko­manda Srbije, svojim naređenjem pov. br. 544, od 31. oktobra 1944, svim jedi­ni­ca­ma, sprovela ovu naredbu načelnika ŠVK. kom. ŽRP)
  4. 22. april 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilska grupa Ražanjske brigade, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vra­tila se iz Bosne u zonu Sre­za ražanjskog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupu vodi ko­man­dant biv. Deligradskog korpusa, potpukovnik Vla­stimir Vesić. Grupa vodi ap­ri­­la, borbu protiv jedinica OZN-e. Poginuo Lazar Skrobić, žandarmerijski narednik. (v. IAN, Varia, OZN Srez ražanjski, 1944 – 1945; A. Di­n­čić Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 8, Sajt)
  5. 2 april 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Ražanjska brigada. Taktička grupa sta­re­šina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u zonu Sre­za ražanjskog (Ražanj, Ći­ćevac), Okruga kruševačkog. Grupom komanduje komandant biv. Deligradskog korpusa, pot­pukovnik Vla­­stimir Vesić. Grupa vodi, 26. aprila, borbu protiv jedinica OZN-e. Po­gi­nuli Če­do­mir Đukić, Steva Bozmer, đak bogoslov. Zarobljen Svetomir Tešić, đak bogo­slov. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­­n­­čić Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 9, 5, Sajt)

27.april 1945. (Gerilska operacija Srbija) Ražanjska brigada. Taktička grupa sta­­rešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u zonu Sre­za ražanjskog (Ra­žanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupu vodi  komandant biv. Deligradskog korpusa, pot­pukovnik Vla­stimir Vesić. Grupa vodi 27. aprila, borbu protiv jedinica OZN. Po­gi­nuo Sve­to­zar Sovuljević, đak bogoslov. Zarobljeni, pa streljani bez suda, Dušan Mar­ja­no­vić, otac mu Stojan Marjanović, Milivoje Živanović. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­­n­­čić Z. Ste­va­no­vić, Iz Ra­si­n­skih.., s. 2, 5, 10, Sajt)

  1. 28. april 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilska grupa, Ražanjske bri­ga­de. Ge­ril­ska taktička grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u Sre­z ra­žanjski (Ražanj, Ćićevac), Okrug kruševački. Borbama Grupe komanduje komandant De­li­grad­skog korpusa, potpukovnik Vla­stimir Vesić. Grupa vodi aprila, borbu pro­tiv OZN-e. U borbi gine Vlastimir Kojić, đak bogoslov. Zarobljeni Jovan Zorić, Oz­ren So­vuljević. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­­n­­čić Z. Ste­va­no­vić, Iz Rasin­skih.., s. 8, 11, Sajt) (Za­ro­­bljenici predati vojnom sudu Kruševac, potom prebačeni u Niš u zloglasni nemački lo­gor Crveni Krst koji sada koristi komunistička policija OZN-a i vojni sud 21. di­vi­zi­je NOVJ u Nišu. kom.ŽRP)
  2. april 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilska grupa, Ražanjske bri­ga­de, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska (komandoska) taktička grupa starešina i voj­nika Ra­ža­njske brigade, po zadatku dobijenom od ŠVK, vratila se iz Bosne u zonu Sre­za ra­ža­nj­skog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupom komanduje komandant biv. De­li­grad­skog kor­pu­­sa potpukovnik Vla­stimir Vesić. Sa njim su došli Miodrag Tasić i Ži­vo­ta Ste­fa­nović sa 30 vojnika. Grupa vodi mnoge uspešne borbe protiv jedinica OZN-e. Za­to, komanda NOV Srbije upotrebljava i operativne je­di­nice da bi ovu Grupu uni­štila. Do 30. aprila 1945, mnogi pripadnici Brigade su iz­gi­nu­li, a nekolicina zarobljena. Ko­na­čni okršaj zbio se 30. aprila u rejo­nu s. Grabovo (Opština ražanjska). U toj bor­bi, po­gi­nuo ko­man­dant Vesić i njegov zamenik, aktivni poručnik Života Stevanović. Iz­dao ih OZN-i, Radivoje Milić u čijoj kući su zanoćili. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović, N. Pro­kić, A. Dinčić, Deligradski.., s. 75; A. Di­n­čić Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 1, 8, Sajt; kom. ŽRP) [Gru­pa kre­nula 15. marta sa 80 ljudi, na r. Drina izbila sa 60 ljudi i prelazi je 8. aprila, a u rejon Sreza stiže sa 30 vojnika i trojicom starešina. Prema iznađenim poda­cima, okr­­šaji su vođeni: 22, 26, 27, 28, 30. aprila 1945…Zarobljenici su zve­r­ski mu­čeni u zat­vo­ru OZN-e, da odaju sim­patizere Ravnogorskog po­­kreta Ražanjskog sre­za. Operativci OZN-e nisu ima­li velikog uspeha. Na sve načine uspeli su napraviti spi­sak od sa­mo 59 li­ca. Ipak je deo na­s­tavio otpor…Sve do 1. januara 1946. Neki su oti­šli u ino­s­tra­nstvo i ni­su se nikada vratili u državu komunističke dikta­tu­­re. Najveća grupa zarobljenih stre­ljana u Kruševcu u zatvoru OZN-e i u logoru Bagdala. kom. ŽRP]

5.maj 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske bri­ga­de. U borbi trojke protiv potere OZN-e, zarobljen Aleksandar Ćurdić, žan­dar­me­rij­ski na­red­nik iz Ražnja. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­n­čić Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 1, 8, Sajt) [Pre­živeli pri­padnici Brigade, posle najžešćeg okršaja 30. aprila 1945, u rejo­nu s. Gra­bovo (Ra­žanj), protiv OZN i operativnih jedinica NOVJ, organizuju se u trojke. Za­go­r­­ča­va­ju rad Rankovićeve i Penezićeve OZN-e, milicije.. do 1. januara 1946. kom. ŽRP]

16 17. maj 1945. (Gerilska operacija Srbija) Grupa iz sastava Bataljona, Župske bri­gade, Jastrebačkog korpusa, Rasinsko – topličke grupe korpusa. Pošto su (na pl. Zelen­go­ra, 13. maja 1945. nap. a) potpuno razbijeni, ostaci JVuO u grupama i pojedinačno pro­bi­ja­ju se prema r. Drina i Srbiji. Komandant Ba­ta­ljo­na iz sastava Župske brigade, Slavko Zdrav­ković – Crni, ostao sa tridesetak bo­ra­ca. Pokušavaju proboj prema r. Drina, ali ih broj­ne komunističke snage otkriju i kre­ću u poteru za njima. Povlačeći se ispred potere, oko 16 17. maja, naleću na za­se­du muslimanskih snaga. One su takođe pod komandom Broza. Za­držali su svo­je sta­re uniforme sa fesovima. Zdravković sa grupom svojih boraca op­ko­ljen je sa svih strana. Spušta se mrak. U kratkoj i žestokoj borbi, protiv brojno mnogo ja­čeg ne­pri­jatelja, svi vojnici Bataljona – izginuli. Zdravković, uz pomoć mraka i gu­ste šu­me, uspeo da se pritaji i ostane neprimećen. U gustoj šumi ostaje dok Brozova mus­li­man­ska milicija nije tokom noći otišla dalje. (v. D. Stanković, Jugoslovenska vojska u.., Sve­do­če­nja i ka­­zi­­vanja o Ratu: kazivanje – Slavko Zdravković, komandant Četvrtog bataljona, Župske bri­­­gade; kom.ŽRP)

15.jun 1945. (Opšta borbena i gerilska operacija u Jugoslaviji) Sve Pokretne i Ge­ril­ske snage JVuO. Načelnik Štaba VK JV, naredio svim Pokretnim i Gerilskim snagama JVuO, na celom prostoru Kraljevine Jugoslavije, opštu borbenu i gerilsku ak­ciju. Plan te operacije, naredio je aktom O.Br.400 od 15.juna 1945, pod nazivom „Opšta direk­ti­va“. Zbog značaja iste za Vojsku, ali i za istoriju JVuO JV KrJ, dajemo je u ce­lini: „Op­š­ta direktiva: Opšta akcija protiv komunista u Srbiji je već ot­po­če­la. Prema sadašnjoj si­tuaciji u Jugoslaviji i u svetu, mi moramo nastaviti borbu za oslobođenje naroda od ko­mu­nističke tiranije. Dobar deo savezničke – ame­ri­kan­ske i engleske – štampe žestoko na­pa­da Tita, što je dokaz da će one preduzeti sve da ga sruše, te zbog toga mi moramo biti što aktivniji. Za ovaj rad, – NAREĐUJEM 1) Od­mah otpočeti, tj. nastaviti rad na buđenju na­cionalne svesti u narodu. Ovaj rad vr­šiti uglavnom noću, održavajući po selima ili u nji­hovim neposrednim bli­zi­na­ma sastanke i konferencije sa istaknutijim i viđenijim do­maćinima. U svakom se­lu, gde eventualno ne postoje naši poverenici, iste odmah orga­ni­zovati i ubuduće njihov broj povećavati. Narodu objašnjavati na skupovima i preko po­ve­renika, da naši saveznici Englezi i Amerikanci, neće dozvoliti da Jugoslavija ostane pod krvavim terorom Tita i da će saveznici sve upotrebiti da ojačaju naš pokret i da ga po­mognu. Možemo očekivati, da će saveznici eventualno i svojim oružanim sna­gama in­ter­venisati u Jugoslaviji, kako su to svojevremeno učinili u Grčkoj. Ali u sva­kom slu­ča­ju, Savezničke će komisije biti prisutne za vreme plebiscita u našoj zemlji. Za vreme ple­biscita, glasanje će biti tajno, pa narodu objasniti, da nema ničega da se plaši, da svoj glas dade tamo gde treba. Mi moramo sve izdržati, po­š­to smo i posle sloma nacizma i fašizma u Evropi, ostali pod okupacijom cr­ve­nog terora. 2) Odmah sve preduzeti, da se ko­munistička milicija i odbori pri­do­bi­ju i da rade za nas, ili u najgorem slučaju pri­do­bi­ti pojedine članove ovih. U bu­du­će ne dozvoliti formiranje novih komunističkih mi­li­cija. 3) Muslimanima ne doz­vo­ljavati povratak u njihova napuštena sela, pošto su ne­si­gurni i što se i sada po­našaju prema nama kao i pod ustašama 1941.god. 4) Gde se god mo­že, organizovati za našu stvar i Hrvatske i samo potpuno iskrene muslimanske mase. 5) Na svojoj te­ri­toriji odmah otpočnite sa napadima. Napade vršiti na sve saobraćajne ve­ze (dru­move, železničke pruge, telefonske linije i t.sl.), uništavati komunističke ma­nje posade, patrole, kurire itd. Prema komunističkim simpatizerima biti nemi­lo­srdan, poš­to su nam oni naneli velikog zla. Ispred jačih komunističkih snaga se skla­njati a sa­mo napadati slabije i gde je samo osiguran uspeh. Po celoj teritoriji vršiti krstarenje i ne dozvoliti koncentracije jačih komunističkih snaga, na koji će se način izbeći uniš­te­nje naših delova. Odmah uspostavite i u buduće stalno održa­vajte veze sa svima suse­di­ma, kojima prenesite ovu opštu direktivu za rad, na­glašavajući da je u Srbiji opšta ak­ci­ja počela. Gde su god Vaše susedne je­di­ni­ce neaktivne, akcije protiv komunista vršite svo­jim jedinicama i na teritorijama ovakvih jedinica, kako bi se i one naterale na akti­van rad. S verom u Boga, za Kra­lja i Otadžbinu! Čika Đoka“(v. MORS VA, ČA, 6, 25, 5) (Prema obi­mu, ciljevima, sad­r­ža­ji­ma, ovo je, u vojničkom smislu, strategijska borbenooba­veš­taj­nopsihološko propagandna opera­ci­ja. nap. ŽRP)

  1. 18. jun 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske bri­ga­de. U borbi trojke protiv potere OZN-e, juna, zarobljene pripadnice Ravnogorskog po­k­­reta – Ženske ravnogorske organizacije saniteta (ŽROS) Olivera Nikolić, reonski eko­nom i Radmila Protić, učiteljica iz Ražnja. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­n­čić Z. Ste­va­no­vić, Iz Rasinskih.., s. 6, Sajt; arhiv Hronologije) [Brigadna gru­pa, posle borbe 30. aprila 1945, u re­jo­nu s. Grabovo (Ražanj), protiv snaga NOVJ, de­le se u trojke. Izluđuju operativce Ok­ru­žne OZN-e Kruševac, sve do 1. januara 1946. kom. ŽRP]
  2. 2 jun 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilska grupa Ražanjske brigade, biv. De­ligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, onih koji se vra­tili iz Bosne i onih koji su ostali u zoni Ražanjskog sre­za (Ražanj, Ći­ćevac) vodi 27. ju­na, borbu protiv OZN-e i komunističke milicije. U borbi zarobljen vojnik Milija Ve­li­­čković iz s. Rujište. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović N. Prokić A. Di­n­čić, Deligradski.., s. 80; Rasinski anali br. 7/2009, s. 135141; a/a autora) [Sastav Brigade, po­čet­kom maja 1945, reo­rga­ni­zuje se u borbene trojke. Izvodi gerilske akcije protiv ko­munističke vlasti, štite sta­novništvo od komunističkog progona. Sa grupom je i vojnik Milan Milojević iz s. Lu­či­na. kom. ŽRP]

avgust 1945. (Gerilska operacija Srbija) Grupa biv. Rasinskog korpusa. Preostala grupa biv. Rasinskog korpusa, na čelu sa komandantom pukovnikom Dragutinom Kesero­vi­ćem, posle Zelen­gor­skog boja 13. maja, prelazi r. Drina i probija prema pl. Kopaonik – Ra­sina. Grupa pada u za­se­du snaga OZN-e i više bataljona tzv. KNO. Posle kratke borbe, pu­kovnik Keserović, inače kao komandant Rasinsko – topličke grupe korpusa oslobodilac Kru­ševca od Nemaca 13-14. oktobra 1944, za­rob­ljen sa još nekolicinom vojnika. Ko­mu­ni­sti organizovali brzo suđenje i osudili ga na smrt u nazovi „suđenju“. Streljan, avgusta me­seca, sa svojim vojnicima i neko­li­ko oficira. (v. A. Bajt, Bornov.., s. 616)  (Osuđen u gradu koji je sa vojnicima, podoficirima i oficirima Rasincima, Kruševljanima, Jastreb­ča­ni­ma… oslobodio od Nemaca i u oslobođenom gradu do­čekao „braću Ruse“. Za njegovo hva­ta­nje lično su bili veoma zainteresovani Josip Broz, Aleksandar Ranković i Slobodan Pe­nezić. Njemu, kao i kapetanu (majoru) Predragu Rakoviću komandantu Drugog rav­no­gor­skog korpusa, nikada nisu oprostili, što su svojim jurišnim korpusima, u nemačkoj ope­ra­ciji „Švarc“ 1943, protiv Glavne grupacije JVuO JV KrJ, odlučnim otporom uspeli da dr­že otvorenim koridor kroz koji je izašla iz nemačkog obruča Vrhovna komanda kra­ljev­ske vojske i Glavna grupacija Štaba VK JV KrJ. U obruču su ostale snage NOVJ pod ko­man­dom J. Broza koje su jurile uporno za kolonom JVuO, stalno je napadajući. Tako je lovac pos­tao – nemačka lovina. kom. ŽRP)

  1. septembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa, Prve trste­ni­čko-gočke bri­ga­de, Srez trstenički, Okrug kruševački. Iz sastava Brigade, Gerilska gru­pa sta­­rešina i voj­ni­ka, koja osta­vljena na pl. Goč, pod ko­man­dom narednika kraljeve garde Ra­­do­jice B. Ra­fa­ilo­vića (od ja­nu­a­ra 1944. komandant Drugog bataljona. nap. a), radi pra­će­nja partizana, do po­vra­t­ka glavne grupe Vojske iz Bosne, vodi borbu na ob­ron­cima pl. Goč pre­ma Vrnjačkoj Banji, lokalitet Ljutice, protiv četa ko­­mu­ni­sti­č­ke policije OZN-e. Po jednima, u bor­bi u okruženju – gine Ra­failović. Međutim, prema komunističkim izvo­ri­ma, na­red­nik Ra­fa­i­lo­vić, sa još dva vojnika, predao se i zarobljen na šta­­li Vuja Jan­ko­vi­ća, da su potom odvedeni na mesto Du­ge, na planini Goč. Bro­zovi Ozna­ši su im na­re­di­li da sami sebi is­ko­pa­ju rake (jame). Po­s­le smejurije od su­đenja koju je, iz čiste sprdnje, tu na licu mesta, izveo zloglasni Mi­loš Ćurčić, šef OZN-e Vrnjačka Banja, pobijeni su de­ce­­mbra 1945. Ima sve­do­če­nja oče­vi­da­ca streljanja, da čak nisu bi­li do kraja mrtvi, kada su – zakopani. (v. Ž. R. Podo­vac, Mono­grafija.. Prilog 7)

septembar sr. 1945. (Gerilska operacija Srbija) Grupa Rafailović iz biv. Pr­ve tr­s­teničko-gočke bri­ga­de, Opština novoselska, Srez trstenički, Okrug kruševački. Dva voj­ni­ka iz sastava Grupe Rafailović iz biv. Pr­ve trsteničko-gočke bri­ga­de, u pojati kod kuće Ži­vo­te Stašića, lokalitet Donja Dub­rava, s. Vrnjci (kod da­na­šnjeg iz­vo­ra «Vi­to­jevac»), opkoljeni od strane poterne je­dinice OZN-e iz Vr­nja­­čke Banje, izvršili sa­mo­ubi­stvo, da ne bi ukućane iz­lo­ži­li te­ro­ru oznaša. Rafailo Karavesović – Fifa iz s. Gra­čac i voj­nik zva­ni Braca iz okoline g. Čačak, sišli sa pl. Goč, da bi Fifa po­se­tio ujaka Ži­votu Sta­šića, koji se sredinom septembra 1945, upra­vo vrati iz nemačkog ropstva. Oz­na­­ši su, prema ne­kim kazi­va­njima, do podatka gde se nalazi Fifa, došli pri za­ro­b­­lja­va­nju na­red­nika Radojice Rafailovića, vođe grupe na lokalitetu Lju­tice u s. Lipova Južno od Vrnjačke Banje, 9. septembra 1945. (v. D. Sta­nković, JVuO i Ravnogorski pok­ret u.., monografija: Ka­zivanja savremenika Rata: Marinko Sta­šić, s.Vrnjci.) [Fifa po do­go­vo­ru, prvo pucao saborcu Bra­ci u sle­po­­čnicu, potom sebi u srce. Fi­fa je celog ra­ta bio puš­ko­mi­tra­lje­zac, ludo hra­bar, nikada nije bio u zaklonu za vreme borbe. Svi sa­bor­­ci i narod su govorili da Fi­fu «ne­će metak». Otac poginulog Fi­­fe, Ra­dojica Karavesović iz s. Gračac, je tela obojice voj­nika pre­u­zeo u OZN Vrnjačka Ba­nja i sa­h­ra­nio na groblju u s. Gračac. Pod op­tu­žbom da je «krio četnike», komunisti uhapsili logoraša Ži­vo­tu Stašića i njegovu ženu, ote­ra­li ih u zatvor. Nji­hovo troje ma­le dece (najmlađi svega če­ti­ri godine) ostala su sama sa osta­re­­lom bakom na seoskom do­ma­ći­n­s­t­vu, o kome su nejaka dečica morala da bri­nu – sa­­ma. Ko pomogne ‘četničiće’, ide na – robiju!- pretili su iz vrnjačke OZN-e. kom.ŽRP]

10/11. novembar 1945. (Gerilska operacija Srbija) Sedma gerilska grupa, Trste­ni­čko-gočki gerilski odred, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda Voj­ske, Okrug kru­še­va­čki, okupirana Srbija. Trsteničko-gočki gerilski odred (narednik Drago Gočanin) sa se­dam gru­pa, veoma učestalo dejstvuje na širokom prostoru Sreza trsteničkog Okruga kru­še­vačkog, prelazeći preko Belih Voda na pl. Goč i u Srez žički (s. Gračac, Dragosinjci, Otro­ci, Vra­ne­ši, Vrba, Zaklopača, pa čak i s. Ratina predgrađe Kraljeva). Sedma gerilska gru­pa (ko­mandir potporučnik Milan Kašiković), Trsteničko-gočkog gerilskog odreda vodi ogor­čenu borbu protiv komunističkih snaga za intervenciju iz Trstenika, Vrnjačke Banje, 10/11. novembar, noću, prilikom nastupnog marša na forsiranju r. Zapadna Mo­rava u cilju probijanja u rejon Gerilske grupe ‘Vasić’, majora Mila Vasića. Bor­ba vođena na li­ni­ji obala r. Zapadna Morava – s. Gračac južno od reke, prema pl. Goč. (v. P. Mi­ladinović A. Din­čić, Rasinski.., s. 55 58; Ž. R. Podovac, Monografija.., Gl. 7) (Selo Gračac, mesto sa desne oba­le r. Z.Morava, na putu Kraljevo Vrnjačka Banja. U rejonu s. Gra­čac, zaselak Donji Gračac ko­ji se prostire do obale r. Zapadna Morava, poginuo komandir Grupe potporučnik Kaši­ko­vić. Tela ubijenih vojnika i oficira, partizani prevezli zaprežnim kolima u centar Vr­njačke Banje, pobacali ih po kaldrmi i tu ležali tri dana, kao mera zastrašivanja. Iz­gleda da vlasti vrlo brzo za­boravili da takva mera, nije uspela ni nemačkim SS-ovc­i­ma u ovoj istoj Banji: nastade Dru­ga trsteničko-gočka brigada kraljevske Vojske na vrhu pl. Goč (kota Kovačka kosa), odmah iznad Ba­nje.ŽRP)

  1. novembar 1945. (Gerilska operacija Srbija) Štab, Rasinsko-topličke gru­pe ge­rilskih odreda Vojske, Okrug kruševački, u okupiranoj Srbiji. Komandant Rasinsko-top­ličke grupe ge­rilskih odreda Vojske u okupiranoj Srbiji, kapetan Mirko Tomašević, 11. no­vem­bra, poginu u borbi protiv snaga NOVJ, u rejonu Tržac (mesto 5 km severo­isto­čno od v. Ale­k­sandrovac, oblast Župa. nap. a). Borbu u okupiranoj Srbiji vodi od 27. feb­ru­ara 1944, kada se, po naređenju pukovnika Dragutina Keserovića, komandanta Rasinsko-top­ličke gru­pe korpusa, vratio iz Prijepolja, dokle je Grupa korpusa stigla na putu za Bos­nu. Pos­toje dve verzije o njegovoj pogibiji. Treća, čak, da je pobegao u Grčku. Postoji i ver­­zija da nije ubijen, da je ostao u zemlji. Da su komunisti raširili vest da je ubijen, da bi slomili moral njegovih preostalih gerilaca u šumi. Obe verzije o pogibiji su ne­ve­ro­vat­ne. Posebno ona da je, 11. novembra, od svoja dva pratioca – gerilaca osta­v­ljen u sred no­ći, mrtav, da ga partizani nađu. Navodno, operativci OZN-e su leš prepoznali kao Toma­ševićev (Drugi odsek štaba 21. srpske divizije, od 15. novembra 1945). (v. Arhiv Sr­bi­je: arhiv OZN za Srbiju; P.Mi­ladinović A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 58)

novembar 1945. (Gerilska operacija Srbija) Štab Gerilskih odreda Rasin­skog kor­pusa, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda, Okrug kruševački, okupirana Srbija. Ra­­si­n­skim gerilskim odredima iz sastava Rasinskog gerilskog korpusa, komanduje kapetan Mi­ja Vu­kadinović – zv. Sajdžija. U novembru 1945, sa delom svog Štaba, krio se u kući Ra­do­­ša Gajića u s. Laćisled. Posle ogorčene borbe u okruženju, taj deo Štaba izginu. Pos­le borbe, razjareni zbog gubitaka u borbi, oficiri OZN-e sa vojnicima ba­ta­ljo­na, pobili i zatrli celu porodicu Gajić: sedam članova porodice – Radoš i žena mu Ilinka, ćerke Ra­dun­ka i Ratka, sinovi Momčilo, Ljubodrag, Dragić, jatak voj­ni­ka – gerilaca Ljubodrag Spa­sić. (v. P. Miladinović A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 58) (Pri izvr­še­nju akcija oznaši i mili­caj­ci su se oslovljavali nadimcima ili laž­nim imenima i prezimenima tokom akcije. Sve za­to da im stanovnici ne otkriju prava imena i prezimena, kao da su znali da će doći vre­me za pravdu. Danas, članovi porodica bi da podnesu tužbe za krivična dela, ali teš­ko dolaze do osnovnog podatka: ko je izvršilac? Izveštaje koji su se slivali u OZN-u (UDB), sklonio je poznati višestruki počinilac zločina, jer ih je naređivao, ostrašćeni ko­munista i čovek od posebnog poverenja kod J. Broza, šef UDB-e u jednom vremenu Sve­tislav Stefanović zv. Ćeća. Pokupio je i iz Vojnog arhiva, ogroman broj dokumenata – za či­tav lični arhiv. Od tih do­ku­me­na­ta, ostao samo – revers. Kod posebno tajnih do­ku­men­a­ta, nema naziva, već samo ar­hivski broj /vođica/. kom. ŽRP)

  1. 2 decembar 1945. (Gerilska operacija Srbija) Gerilska grupa Ražanjske bri­ga­de, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske bri­gade, onih ko­ji se vratili iz Bosne i onih koji su ostali u zoni Ražanjskog sre­za (Ra­žanj, Ćićevac) vo­di borbe protiv OZN-e i milicije. Iz te Grupe, ostao živ i pre­be­gao u Bugarsku potp­o­ru­čnik JVuO Milisav S. Stanojević, iz Ražnja. Zarobljen od bu­­gar­ske komunističke po­li­ci­je kod Sofije i zatvoren 29. decembra. Bugarske vlasti ga vra­te u Jugoslaviju i potom pre­daju Brozovoj OZN-i. Vojni sud 21. divizije NOVJ u Nišu, ga osudi na kaznu za­t­vo­ra od 12 godina. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović N. Prokić A. Di­n­čić, Deligradski.., s. 80; Ra­sin­ski anali br. 7/2009, s. 135 141) [Preživeli pripadnici Bri­ga­de, posle najžešćeg okršaja 30. aprila 1945, u rejo­nu s. Grabovo (Ra­žanj), protiv OZN-e i operativnih jedinica NOVJ, or­ga­ni­­zuju se u trojke. Zagorčavali su život Bro­zo­voj komunističkoj OZN-i i mi­li­­ci­ji sve do 1. januara 1946. Stanojević izdržao kaznu, umro 1997. kom. ŽRP]

decembar kr. 1945. (Gerilska operacija Srbija) Trojke Gerilske grupe biv. De­li­grad­skog korpusa. Trojke Gerilske grupe starešina i vojnika, bivšeg De­li­grad­skog kor­pu­sa, krajem decembra 1945, vode borbu u zoni biv. Korpusa, protiv OZN-e i poterne je­di­ni­ce tzv. KNOJ-a, u rejonu s. Mali Drenovac. U borbi gine vojnik – redov Voji­slav Pav­lo­vić, rodom iz s. Mali Drenovac. (v. Arhiv Srbije, Fond OZNUDBSDB BIA, fasc. br. 173; Z. Ste­va­nović N. Prokić A. Di­n­čić, Deligradski.., s. 205 208)

kraj 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Obaveštajna grupa Šumadijskog kor­pu­sa. Oba­­veštajna grupa Šumadijskog korpusa iz Bosne ubačena u pro­stor oko Kra­gu­je­vca, gde izvodi više uspešnih akcija protiv bro­zo­va­ca i nove okupatorske vlasti. Grupa iz­ginula u borbama protiv jedinica po­li­tičke policije OZN-e i KNOJ-a. Po­gi­nu­le sta­re­ši­ne: narednik – đak Branimir N. Dimitrijević – Džim, Sre­ten – Pu­ra M. Kojić – Džek, Lju­bi­ša Škarić, Branislav Bakić – Maja, Ve­lizar B. Velj­ko­vić, Radisav Dimitrijević, Bo­ži­dar Nedeljković, Mi­o­drag Mir­ko­vić – Mile. (v. P. Mi­lo­šević, s. 68)

1.januar 1946. (Gerilska operacija Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske bri­ga­de. Pod vođstvom Miodraga Rajića, aktivnog vazduhoplovnog potporučnika, trojke ope­­ri­­šu u rejonu Ćićevac – Varvarin. Otkriven u ovom rejonu sa svojim po­lu­o­de­lje­njem. Po­gi­nuo u borbi u rejonu Ludi vir. OZN-a u Ražnju za nje­ga zapisala: „Ovde je u okolini u od­metništvu“. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Di­n­čić Z. Ste­va­no­vić, Iz Rasinskih.., s. 8, Sajt) [Koliko je uspe­š­no parirao OZN vidi se iz reči u zapisu ražanjskih brozovaca: „Ovde..“. A on je u Sre­­zu var­varinskom. Zagorčava život političkoj policiji OZN i mi­liciji Ražnja, Ći­ćevca i Varvarina.. Sve do 1. januara (početka) 1946. kom. ŽRP]

17.april 1946. (Gerilska operacija Srbija) Trsteničko-gočki gerilski odred, Ra­sin­­sko-topličke grupe gerilskih odreda. Odred sta­rešina i voj­ni­ka iz sastava Pr­ve trs­te­ni­čko-gočke briga­de, posle njenog od­la­s­ka za Bos­nu i Hercegovinu sa na­če­l­nikom ŠVK, os­tavljen na pl. Goč, radi akcija protiv brozovaca do povratka Gla­v­ne grupe Vojske iz Bo­s­ne. Gerilski odred (grupa) je pod komandom načelnika Op­š­tih poslova u Komandi ba­ta­ljo­na, na­re­­d­­nika Gočanin S. Dragoljuba – Draga, iz Novog Se­la (biv­šeg ko­­­mandanta Drugog ba­taljona Trsteničko-gočke brigade Rasinskog korpusa). Brozovci ulaze u trag Odredu. U ogo­r­čenoj bo­r­bi u okruženju 17. aprila, protiv jedinica ko­mu­ni­stičke policije OZN-e iz Vr­nja­č­ke Banje i Trstenika, na vrhovima pl. Goč, narednik Go­čanin gine, kao i vi­še vojnika pri proboju iz obruča. Oficiri OZN-e su proturili gla­sinu da se pre­dao pa je ubijen bez suđenja. Dovezli su te­lo narednika Gočanina u centar Novog Sela, pa su ga pred, na silu do­ve­denim meštanima, že­ne komunističkog AFŽ-a – zamokravale. Po­tom su ko­mu­ni­­sti iz Vrnjačke Banje njegove posmrtne ostatke – spalili. (v. Ž. R. Po­do­vac, Mo­no­­grafija.., Gl. 7, Prilog 4) „Komunisti su najveći problem imali oko uni­š­ta­va­nja grupe Draga Gočanina na Goču, kome su skoro svi seljaci jatakovali. Gočaninova gru­pa je imala 50 vojnika: Sla­v­ko Gočanin iz Novog Sela, Đorđe Petrušić iz Vr­nja­čke Banje, Miloje Srećković – Mi­kula i Miloje Strugarević iz Vrnjaca, Bo­ri­vo­je Radulović iz Stanišinaca, Miodrag Du­njić iz Goča, Svetovid Barać iz Brezo­vi­ce, Dragić Dunjić iz Ruđinaca, Milan Bončić (treba Bondžić. nap. a) iz Novog Sela (de­ze­r­ti­rao iz JA), Dušan Miković, Ljubodrag i Du­šan Jeftić iz Goča, Momir Vićen­ti­je­vić iz Novog Sela, Branko Cerović, Momčilo Postenjac iz Novog Sela, Ljubinko Bur­maz iz s.Goč, zaselak Garešnica, Slobodan Bo­ćanin, Milan Novičić, i drugi. Odred narednika Go­čanina je likvidiran prevarom. Oficiri OZN-e su preko svojih doušnika saz­nali da Gočanin održava vezu sa svojima u Vrnjačkoj Banji preko seljaka iz oko­li­ne Banje koji dolaze po drva na Goč. Jednog jutra (treba da stoji 17. aprila 1946. nap. a) OZN-a je zadržala sve seljake, koji su došli po drva, u jednoj kući u Novom Se­lu (treba da stoji Gornjem Novom Selu. nap. a), a njihova kola i volove su preuzeli do­b­ro naoružani oficiri i vojnici iz poterne grupe. Oni su se kamuflirali u se­lja­čka odela i rasporedili po terenu gde su seljaci sekli drva i sastajali se sa Go­ča­ni­nom. Kad je Gočanin sa svojom grupom pristigao, odmah mu je bilo jasno da to nisu se­ljaci, jer ni jednoga nije prepoznao. Nastala je ogorčena borba na bliskom odsto­ja­nju u kojoj svi vojnici JVuO izginu. Poginulo i mnogo oznaša. Mrtvom Gočaninu su zatim odsekli glavu kao svoj trofej. Po Goču se dugo pričalo da su gerilce JVuO ubili neki se­lja­ci zbog ne izmirenih računa iz rata, što su oznaši vešto podmetali.“ (v. P. Mi­la­di­no­vić A. Dinčić, Ra­sin­ski.., s. 55 58; L. Stepanović, Ravna Gora.., s. 66; kom. ŽRP; arhiv Hronologije)

Prema podacima do kojih smo došli, gerilske borbe u Okrugu kruševačkom su vo­đene sve do 6. novembra 1954, kada je poginuo poslednji vojnik JVuO u Okrugu kruše­va­­čkom. Naime, u akciji UDB-e (bivša OZN), 5/6. novembar 1954, u vodenici na r. Zagrža, s. Stanišinci na pl. Goč, u borbi sa poterom gine vojnik Nikola Jovanović – Cufliger, pos­lednji iz gerilske trojke iz sastava bivše Trsteničko-gočke brigade JVuO.

U komunističkim dokumentacionim izvorima stoji da su borbu pro­tiv raznih gru­pa, trojki i pojedinca Jugoslovenske vojske u Otadžbini (Grupe kraljevskih komandosa, Ge­ril­ske grupe, Grupe i odredi), pod zajed­ni­čkim komunističkim nazivom „odmetnici“, vo­di­li neprekidno od 1945. do kraja 1955. Prema ko­munističkim podacima, u tom periodu „pro­tiv odmetničkih grupa poginulo 1100 pri­padnika KNOJ-a i 2000 pripadnika OZN-e (UDB-e) i drugih službi bezbednosti. (Časo­pis ‘Odbrana’, Specijalni prilog br. 41,1. 3. 2009)  (Ovaj broj je minoran i sastavljen od strane mi­nistara unutrašnjih poslova Jugoslavije i Srbije, A. Rankovića i S. Penezića, da bi zadovoljili Politbiro CK KPJ i Josipa Bro­za. Broj poginulih je daleko veći, što se vidi iz podataka na­đe­nih po arhivama organa ovih Brozovih službi na lokalnim nivoima. Na najnižim precizno je upisivano jer nisu sme­li da lažu, da ih narod ne otkrije. Od najnižih do najviših, svaki niži „štimuje“ pre­ma pretpostavljenom „podesne“ poda­t­ke. kom. ŽRP)

Inače, na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, poslednja grupa kraljevske JVuO je li­kv­­dirana sredinom 1958. To je Gerilska grupa pod vođstvom oficira Gojka Vujatovića, iz sastava bivšeg Bosansko-krajiškog korpusa, Grupe se­ve­r­no-bosanskih korpusa, koja vodi bor­be pro­tiv komunističkih vlasti i njihovog terora u zoni pl. Manjača. Po veštini iz­be­gavanja brozovskih potera, Vujatović, mada u poodmaklim godi­na­ma, postao legendaran u na­rodu srednje Bosne. (v.arhiv Hronologije-Ilija Klišanin, sajt: pogledi.rs, 11.jun 2006)

R e z i m e

Snage gerilskih jedinica Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Top­lički korpus) Jugoslovenske vojske u Otadžbini, Vojske Kraljevine Jugoslavije, svojim dej­stvima uspele su, bar u izvesnoj meri, suzbiti beskrupulozni represivni komu­nis­ti­čki vojni aparat, posle zaposedanja Okruga kruševačkog, posle prolaska sovjetskih snaga, iza kojih su došli u Srbiju. Bataljonima OZN-e i komunističke milicije, u racijama na se­la Okruga kruševačkog, morali su da obezbeđuju oružanu pratnju i operativne jedinice NOVJ. Sve je to iziskivalo obimne pripreme kada bi krenuli na grupu sela u rekviziciju i hvatanju svojih protivnika, posebno monarhista. Obaveštajna služba gerilskih snaga JVuO zato ih lako otkriva i dojavljuje gerilskim jedinicama na terenu, koje podižu narod u zbegove. Isto kao za vreme nemačko-bugarskih kaznenih ekspedicija, narod beži i tera sta­da stoke u zbegove, znajući da sledi „rekvizicija“, u stvari „papirnata“ pljačka. Borbe su vođene tokom cele 1945, a nastavljene sve do 6. novembra 1954. Prema naređenju Aleksa­n­dra Rankovića i Slobodana Penezića, za svoje političke i, svakakvo nazivane, druge ne­pri­jatelje, vojna uprava komunističkih vlasti je otvorila logor u kasarni bivšeg 12. pe­ša­dijskog puka ‘Car Lazar’ u Kruševcu. Pošto je on bio premali, otvorili su, jedini u is­toriji drugog velikog rata, koncentratcioni logor – na otvorenom. U stvari to je velika udo­lina na brdu Bagdala, desno na izlazu puta Kruševac – Brus. Tokom 1945, radio je „pu­nim kapacitetom“. Kroz ova dva logora prošlo je oko 10 000 lica, ali tačan broj se nikada ne­će moći utvrditi. Egzekutori su smatrali da ne treba popisivati „kontrarevoluciju“, već je – brisati bez traga. Svi vojnici i starešine Gerilskih i Pokretnih snaga u Okrugu kru­ševačkom, izginuli su u neravnoj borbi protiv brojnih komunističkih snaga. Jav­lja­ju­ći se dobrovoljno u sastav ovih snaga, svesno su žrtvovali sebe zarad zaštite naroda. Zna­li su da su – otpisani. Tako su ostali do kraja verni vojničkoj Zakletvi koju su dali Naro­du i Otadžbini – Kraljevini Jugoslaviji.

Fus note:

[1] Исић, др Момчило, Од Србије до Србије, Институт за но­ви­ју историју Србије, Министарство науке Владе Србије, Бео­град 2006 – 2010. НАПОМЕНА: Војска и власт Краљевине Југославије у рату поштује територијалну поделу Србије која је би­ла званична на дан 6. април 1941. Нису поштоване административне поделе немачке Војне управе Србије нап. ЖРП.

[2] Група историографа и војних стручњака, родом из Округа крушевачког, са сарадницима и изван њега, отпочињање при­ку­пљање доказа за „Досије Багдала“, са циљем прикупљања доказа за подношење тужбе Тужилаштву Р Србије за ратне зло­чине над притвореницима и заробљеницима у Крушевцу. нап.ЖРП

[3] То су војници и официри ЈВуО које црвеноармејци, на превару разоружавају, после уласка у вароши које војници осло­бо­де од Немаца. Најгори пример је град Крушевац. У граду, који су 13/14. октобар 1944, ослободиле снаге Расинско-топ­личке групе корпуса и дочекали „браћу Русе“. После говора са балкона хотела „Париз“, пуковника Д. Кесеровића, по­ручника Крамера америчког официра за везу, совјетског команданата – народно весеље. У току ноћи совјетски ко­ман­дант наређује својима да, изненада, на превару, разоружају целе две бригаде Расинског корпуса. Онда их пр­е­да­ју НОВЈ (ко­је у град улазе тек после совјета) које их – масакрирају (Багдала, Параћин…).ком.ЖРП

[4] Књига отпремљених депеша Штаба Врховне команде ЈВКрЈ: депеше О. Бр. 643-644/29.10.1944.

[5] Петрановић, Бранко, Србија у Другом светском рату, 1939-1945, Војно­из­да­ва­чки но­вин­ски центар, Бео­град, 1992; Британски државни архив (БДА), Кју Гарденс, Лондон, архивски досијеи: PREM, PRO WO, PRO HS.

[6] Град Београд су ослободиле искључиво снаге Црвене армије. Изнутра им помаже Команда Београда-Горски штаб 1001 ма­јора Александра Михајловића. Најближе снаге НОВЈ су у рејону Сремска Митровица-пл.Космај. Командант 3.УФ ЦА мар­шал Толбухин одбија молбу Броза и Коче Поповића да на руским тенковима симболично буде и партизана. Тек чет­вр­ти дан пушта у град мање јединице НОВЈ. А тек осми дан, наређује да се војним теренским возилом из кућног егзила у с. Бе­ла Црква код Вршца, доведе Јосип Броз у Београд. Ово је званична верзија војних историографа Руске фдерације, који ош­тро, годинама, протествује против емитовања „документарног“ филма који сваког октобра емитује РТС Београд. Њи­хо­ви историографи су чак наступали у том смислу на невладиним РТВ у Србији.нап.ЖРП

[7] Ово је била званична квалификација за све команде у Краљевини Југославији, као и за Одељак ШВК у Каиру и јединице Југословенске војске ван Отаџбине у северној Африци и Медитерану, МОРС ВА, 276, 6, 1

[8] Књига отпремљених депеша ШВК ЈВ: депеша Строго пов. Оперативни бр. 248 од 21. 2. 1945.

[9] Историјски архив Ниш, микрофилм 4, снимак. 41-43.

[10] Елсон, Р. В, ‘Истина о Михаиловићу’, Часопис ‘Светска ревија’ /World Review/, Лондон, јануар 1945, и-сајт: pogledi.rs, 12.6.2013;

[11] Зборник докумената јединица, команди и установа немачког Рајха, ВИЗ, Београд, 1976: том 12, књ.3, књ.4.

[12] Елсон, Р. В, ‘Истина о Михаиловићу’, Часопис ‘Светска ревија’ /World Review/, Лондон, јануар 1945, и-сајт: pogledi.rs, 12.6.2013.

[13] Зборник докумената јединица, команди и установа четничког покрета, Војноизадавачки за­­вод, Београд, 1981-1983: том.14, књ. 4.

[14] Подаци према: Подовац, гш. пук. Живомир Р, Верни Народу, Отаџбини, Заклетви – Осл­обо­ди­ла­чки рат Југо­сло­венске војске Краљевине Југославије – Историја борби, бојева и операција 1941-1958 (не­обја­вљена књига), Удружење припадника ЈВуО 1941-1945, Београд – Ниш, 2014;

[15] Подовац, гш пук Живомир Р, Научно о ненаучном Статус Војске Краљевине Југославије у Другом свет­ском рату, И-сајт: savremenaistorija.com, Институт за савремену историју, Београд, 6.6.2014.

[16] О антифашизму ЈВ у Отаџбини: Bellows, John, General Mihailovich-The Worlds Verdict (A Selection of Artlices of The First Ressistance Leader in Europe)-Published in The World Press, Limited, Gloucester, 1947.

Dokumentacija i literatura

  • Avaku­mo­­vić, Ivan, Mi­hai­lović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, Lon­don, 1969;
  • Arhiv Srbije, Fond OZN – UDB – SDB – BIA, Beograd, br.173;
  • Bajt, Aleksander, Bornov dosije, IKP Srpska reč, Beograd, 2006;
  • Bellows, John,General Mihailovich-The Worlds Verdict (A Selection of Artlices of The First Ressis­ta­n­ce Leader in Europe)-Published in The World Press, Limited, Gloucester, 1947;
  • Britanski državni arhiv (BDA), Kju Gardens, London, Engleska, arhivski dosijei: PREM, PRO WO, PRO HS;
  • Di­n­čić, prof ist Aleksandar – Ste­va­no­vić, prof Zoran, Iz ‘Rasinskih anala’, Naučni ča­so­pis ‘Rasinski anali’ 7/2009, Istorijski arhiv Kruševac, 2009; I-sajt: ravna-gora.org, 16.2.2010;
  • Dokumenta Trećeg Rajha, Nacionalni arhiv Vašington (NAV): T-501, R-253, S-917 (VA Beograd);
  • Elson, R. V, ‘Istina o Mihailoviću’, Časopis ‘Svetska revija’ /World Review/, London, januar 1945, i-sajt: pogledi.rs, 12.6.2013;
  • Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.1, knj.2, knj.3, knj.4 – u celini;
  • Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta, Vojnoizadavački za­­vod, Beograd, 1981-1983: tom.14, knj.1, knj.2, knj.3, knj.4 – u celini;
  • Isić, dr Momčilo, Od Srbije do Srbije, naučni rad, Zbornik radova: Srbi i Jugoslavija, In­sti­tut za no­vi­ju istoriju Srbije, Ministarstvo nauke Vlade R Srbije, Beograd 2006 – 2010;
  • Istorijski arhiv Kruševac, neregistrovana građa: ČDM, k.123, f.6, d.33; Komanda me­s­ta, pov. 150/27.9.1944-Komandantu Rasinsko-topličke grupe korpusa JVuO; List „Sloboda ili smrt“, br.9/1944, Ko­manda Rasinskog korpusa; AF ‘DM – Trstenik’, fasc.1; Čet­ni­čka organi­za­ci­ja u kruševačkom okrugu 1941-1945;
  • Istorijski arhiv Niš (IAN), ‘Varia’, OZN za Srez ražanjski, Spisak, 1944-1945;
  • Istorijski arhiv Toplice – Prokuplje: G – četnička do­kumenta u pre­pi­sima iz VII – VA; ‘Ko­zara’, Okružno tužilaštvo d. 1015 / 2. 4. 1945;
  • Knjige otpremljenih depeša, Komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini – Vrhovna komanda Jugo­slovenske vojske Kraljevine Jugoslavije – Štab Vrhovne komande, 1941- 1946;
  • Knjige primljenih depeša, Komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini – Vrhovna komanda Jugo­slo­venske vojske Kraljevine Jugoslavije – Štab Vrhovne komande, 1941 – 1946;
  • List ‘Po­litika’, Beograd, 5. 1945;
  • List ‘Srpske novine’, Čikago, SAD, jun – jul 2013;
  • List ‘Srbija – Glas srpskih boraca’, br. 536, Ontario, Kanada, decem. 2008;
  • Miladinović, Petar – Dinčić, prof ist Aleksandar, Rasinski korpus srpskih četnika Ravne Go­re, samizdat autora, DM ‘Print’, Kruševac, 2011;
  • Milošević, prim.dr.Pavle, Jugoslovenska vojska u Otadžbini 1941-1945, Srpska li­be­ralna stran­­ka, Beograd, 2005;
  • Ministarstvo odbrane R Srbije (MORS) – Vojni arhiv (VA), Beograd: Četnička arhiva (ČA); Mikro­filmovi – fond ‘Minhen’; Nemačka arhiva (NA); Srpska vlada narodnog spasa – ne­di­ćev­ska arhiva (NdA); Arhiv emigrantske vlade (AEV); Arhiv ND Hrvatske (aNdH); Arhivi: London 2, London 6, London 21, Bon 2, Minhen 3, Minhen 6, Minhen 12, Vishaupt Frajburg 8; ČA, 164, f.14, d.5; k.6, f.6, d.3; k.18, f.3, d.8; k.61, f.11, d.3; k.276, f.16, d.1; k.6 , f.25, d.5;k.276, f.6, d.1;
  • Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu, 1939-1945, Vojno­iz­da­va­čki no­vin­ski centar, Beo­grad, 1992;
  • Podovac, gš.puk.Živomir R, Verni Narodu, Otadžbini, Zakletvi – Oslobodilački rat Jugo­slo­venske vojske Kraljevine Jugoslavije – Istorija borbi, bojeva i operacija 1941-1958, ne­obja­vljena knjiga, Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945, Beograd – Niš, 2014;
  • Podovac, gš puk Živomir R, Naučno o nenaučnom Status Vojske Kraljevine Jugoslavije u Dru­gom svetskom ratu, I-sajt: savremenaistorija.com, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 6.6.2014;
  • Podovac, gš.puk.Živomir R, Novo Selo kroz bune, ustanke i ratove (Gl.7), (u: Mi­lo­va­­nović, Ra­diša: Novo Selo za­padno­mo­ra­v­­sko-monografija), Udruženje građana „Novo­se­­lac“ i IP „Ci­ce­­ro – Marinković“, Novo Selo zapadnomoravsko, 2013;
  • Podovac, gš.puk. Živomir R, Kazivanje savremenika Rata: -Novo Selo za­pad­no­mo­ra­v­sko: Sergije T. Podovac, kovač; Radmilo S. Podovac, zidar; Mile Milanović, šumar; Sla­vko Ž. Mijatović, ratni vojni penz; Radoje G. Radulović, kuvar; Milutin Ste­va­no­vić, kelner; Miloš M. Pantelić, tehničar; -s.Zaklopača (Kraljevo): Savatije Mi­li­će­vić, žel.radnik; prikuplj.1968-2012; Kazivanje potomaka učesnika rata: Radiša Mi­lo­va­no­vić, dipl.inž.maš;
  • Ratni dnevnik nemačke Vrhovne komande OSVERMAHT, priredio Andreas Kilgruber, Berlin;
  • Račić, Nikola, Istočna Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945 (hronolo­gi­ja), Zaječar, 1984;
  • Stanković, Danilo S, Jugoslovenska vojska u Otadžbini i Ravno­gor­ski pokret u rat­­nom Srezu trste­ničkom – monografija, rukopis, Sve­do­če­nja i kazivanja o Ratu: (1) sve­­dočenja pripad­ni­ka JVuO: Miroslav Mi­na­­še­vić – Mašan, s.Lopoš, Štabna četa i Tre­­ći bataljon Druge tr­ste­ni­­č­ko – gočke bri­­ga­de; Dragić Andrić – Gića, s.Ribnik, Leteća če­­ta Druge trsteničko-gočke bri­­ga­de Ras­inskog korpusa; redov Raj­ko Janković i oficir Mi­­lorad Jelenić – Miko, s.Rava­ni­ca gle­dićka, Prva žička brigada Drugi ravnogorski kor­­pus; redov i gerilac Radmila Jovano­vić, rođ. Komatović, Vrnjačka Banja, Prva žič­ka brigada; Slavko Zdravković, komandant Čet­vr­tog ba­taljona, Župske bri­­­gade; (2) Kazivanja sa­vre­menika rata i po­kolenja: Filip Dunjić, s.Ru­­đi­n­ci; Lju­bi­ša Vučić, s.Štu­lac; Mi­ro­slav Ra­do­va­nović – Miro, Vrnjačka Banja; Milica Ra­di­če­­vić, s.Vrnjci; Mio­­d­rag Stra­nja­nac, Vrnjačka Banja; Marinko Stašić, s.Vrnjci; Lju­bin­ka Mak­­sić rođena Burmaz; Vrnjci, 2011/ 2013;
  • Nedeljni časopis ‘Tablica’, London, 28. 1945;
  • Stevanović, Zoran – Prokić, Nebojša – Dinčić, Aleksandar, Deligradski korpus Jugoslovenske voj­ske u Otadžbini-na fotografijama i dokumentima, Centar za kulturu i umetnost, Alek­si­nac, 2011;
  • Stepanović, Luka, Ravna Gora pobediti mora-uspomena jednog Ravnogorca, IP ‘Biro Radunić’, Beograd, 1994;
  • Časo­pis ‘Odbrana’, Specijalni prilog 41, NIC ‘Vojska’, Beograd, 1. 3. 2009.

 

                                                                            Živomir R. Podovac, generalštabni pukovnik

 

Comments are closed.