Skromnost celokupnog obeležavanja na državnom nivou nije dostojna naših predaka koji su svoje živote položili za slobodu otadžbine. Kako kaže profesorka Mira Radojević, naša je civilizacijska obaveza da se setimo onih koji su ginuli pre 100 godina za najsvetlije ideale. A ginuli su rame uz rame seljak i zanatlija, profesor i student, đaci, budući intelektualci, stari i mladi. To je naš nacionalni dug prema njima. Dug koji im država Srbija nije vratila!

Za razliku od aktuelne vlasti srpski narod i dalje brani čast države kao što je branio i tada. Na unutrašnjem planu, godinu je obeležila kulturna delatnost u polju obeležavanja stogodišnjice početka Velikog rata. Mnogo filmova, knjiga, tribina, izložbi. Posebno treba izdvojiti fenomenalnu izložbu Istorijskog muzeja u Beogradu, koji je na interaktivan i moderan način uspeo da svim generacijama približi uzroke, dešavanja, tok i život za vreme tog strašnog sukoba. Koliko god sve to bilo lepo, i svima nam „zaigra srce“ dok slušamo Marš na Drinu, kao što i zaplačemo uz Tamo daleko u izvođenju preživelih srpskih vojnika na Krfu, moramo pogledati van Srbije. Upadamo u zamku ubeđivanja ubeđenih, jer srpski narod zna šta se desilo pre  100 godina i ni jedna trenutna politička vlast to uvreženo sećanje ne može da izbriše niti izmeni.

Ali van Srbije rat još uvek traje. Revizionističke sile ponovo pokušavaju da krivicu prebace na Srbiju, nastavljajući kontiunitet koji je započeo Hitler 1933. prestankom plaćanja reparacija. Revizionistima su na ruku išli i komunisti 1945. predstavljajući pobedu Srbije u velikom ratu kao pobedu tkz. „velikosrpske ideje“. Danas imamo knjigu Kristofera Klarka koji beskrupulozno izvlači tezu o vertikali zla i o malom zlom narodu koji u svakoj istorijskoj prilici pokaže „svoje pravo lice“. Klark ide toliko daleko da povezuje Srebrenicu (i navodni genocid koji se desio u njoj) i Prvi svetski rat! Ali knjiga Kristofera Klarka širom sveta kupuje se u svim knjižarama i samoposlugama. Dostupna je u ogromnim tiražima. Posledica te revizionističke propagande je, kako kaže akademik Ljuba Dimić, i na spoljašnjem i na unutrašnjem planu gubitak zajedničkog sećanja, a nakon toga, sve je moguće. Čime se država Srbija suprotstavila tome? Ničim! Gledajući svoje kratkoročne interese da se ne zameri slučajno nekoj velikoj sili, država ćuti. Da ta država zna koliko je novca u reviziju od Prvog svetskog rata uložila Nemačka, možda bi se drugačije postavila i uvidela značaj čistog obraza i samopoštovanja.

Slika-1

Bogu hvala, imao je ko da uvidi. Akademik Ljuba Dimić i prof. dr Mira Radojević, kolege na katedri za istoriju Jugoslavije, udružili su svoje izuzetno znanje i iskustvo i napisali veoma kvalitetnu knjigu koja nosi naziv „Srbija u Velikom ratu 1914-1918“. Ona je mnogo više od još jedne knjige o Prvom svetskom ratu kojima naša istoriografija obiluje. Pre svega, sadržinski je napisana izuzetno, u duhu Čehovljeve da treba pisati da rečima bude usko, a mislima široko. Nastala je kao odgovor na vapaj dijaspore, u kojoj do sada nije postojala ni jedna slična knjiga koja bi se suprotstavila svetskim revizionistima. Akademik i redovni profesor daju neophodni kredibilitet i težinu, koji kada je spoje sa njihovim ozbiljnim naučnim pristupom i činjenicama daju ono što nam je bilo neophodno. Da simbolika bude još veća, knjiga je izdata pod pokroviteljstvom fonda Dijaspora za maticu u izdavaštvu Srpske književne zadruge. Prevedena je već na engleski i ruski jezik, uz izvesne najave izdavanja na još nekim svetskim jezicima. Što se same sadržine tiče, gotovo pola knjige posvećeno je upravo onome što je nama najvažnije – obrazlaganju stvarnih uzroka Velikog rata. Strah Beča od jačanja Srbije, Nemačka doktrina prodora na istok, propaganda, ugnjetavanja Srba u Habzburškoj monarhiji, kao i širi kontekst antagonizma velikih sila oko novog položaja i raspodele kolonija, sve je obuhvaćeno i bez ikakve dileme, argumentovano, upućuje na zaključak apsolutne nevinosti Kraljevine Srbije za Prvi svetski rat. To je ono na čemu moramo insistirati jer braneći sebe danas, branimo obraz našim časnim precima koji su ginuli da bismo mi danas živeli!

Ovom knjigom, kao i svojim celokupnim naučnim, kulturnim i obrazovnim doprinosom, svoj nacionalni dug plemeniti profesori Dimić i Radojević vratili su sa kamatom! Zapitajmo se, hoćemo li ga mi vratiti?

http://akademskikrug.rs/veliki-rat-jos-uvek-traje/

Comments are closed.