У конгресној сали хотела „Подгорица“ учеснике скупа пригодном бесједом поздравио је др Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета Црне Горе.

Своје теме потом су излагали: академик Зоран Лакић, „Црна Гора и Први свјетски рат 1914- 1918. године – Покушај превредновања научно утемељених оцјена“; академик Драгољуб Живојиновић, „Црна Гора и велике силе“; проф. др Љубодраг Димић, „Српска историографија и почетак Првог свјетског рата“;  проф. др Мира Радојевић „Краљевина Србији и њени савезници 1914. године“; др Вукић Илинчић,  „Црна Гора и Сарајевски атентат“; мр Александар Лукић, „Српска и црногорска војска 1914. године са посебним освртом на офанзиву у источној Босни“; публициста Васко Костић, „Бокељи прва посада брода Србија“; проф. Веселин Матовић, „Отпор бјелопавлићких учитеља забрани ћирилице“; књижевница Милица Краљ, „Српска поезија у Првом свјетском рату“ и протојереј ставрофор др Велибор Џомић „О Сарајевском атентату и покушајима ревизије историје“.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Искористио сам прилику да на скупу високог нивоа, пред најеминетнијим стручњацима, познаваоцима овог периода историје, бројним гостима и медијима, изложим  тему „Офанзивни Горњодрински фронт 1914.“ у којој сам изнио неке нове детаље о сарадњи црногорског Санџачког одреда, Лимског одреда српске Ужичке војске и бројних добровољаца из тог подручја августа 1914.године

Морам да признам да сам био прилично изненађен интересовањем присутних учесника скупа за ову тему, за догађаје, које сам приказао из једног посебног угла, придајући, не без разлога, посебан значај почетној српско – црногорској офанзиви, ограниченог обима. Времену када су „мали“ људи чинили велика дјела, која не смију бити заборављена.

Част ми је што ће ова студија бити уврштена у Зборник радова са овог научног скупа, на коме сам први пут, не без разлога, изнио и податак да је Рудо прво ослобођено мјесто под аустроугарском окупационом влашћу у Босни и Херцеговини.

Прераг Остојић: Из Увода

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:

mira

На научном скупу „Црна Гора у Првом свјетском рату“ одржаном у Подгорици 26. и 27. јуна 2014. године колега Предраг Остојић, је представио свој рад на тему „Офанзивни горњодрински фронт 1914.“ У овом раду он је Горњодринском ратишту 1914., као делу  аустро-српско фронта дао посебан значај, у мери и на начин на који то досадашња историографија није сагледавала.

Посебна вредност овога рада је детаљан приказ ситуације и терена у подручју на коме се одвијају ратне операције у периоду август – септембар 1914. године , са ненаметљивим извођењем закључака. Исто тако приказ  дешавања на микро плану, као што је то случај са првим ослобођеним местом у Босни и Херцеговини, Рудом,  борбама обичних смртника, њиховим судбинама, с правом су дали овом раду један посебан значај.

Oво није једини рад на ову и сличну тему, али је чињеница да је колега Остојић, са посебним осећајем за меру, успео да ову тему наметне за размишљање и онима који се на први поглед не би сложили са неким његовим ставовима.

Лично мене, колега Остојић је изненадио начином интерпретације овога рада, остављајући утисак да су му војна стратегија и тактика, као и терминолигија, јача страна и уједно оно што радове на ову тему чини потпунијим и свеобухватнијим.

Нормално да сваки рад треба надограђивати и да у случају представљене теме, која ће добити и штампану форму, треба мало више посветити пажњу комплетирању aрхивског и литературног опуса.

Проф. др Мира Радојевић

Београд, 29.06.2014.

 

 ratko

Предраг Остојић је у свом раду „Офанзивни Горњодрински фронт 1914.“ приказао део војних операција српско-црногорских снага на простору Горње Дрине у периоду август – септембар 1914. године. Догађаје, који на територији општина, које су биле у захвату широког аустро – српског фронта 1914. године одавно заборављени…

Нормално да овај рад не претендује да промени тренутак историјске прошлости,  већ само да га извуче из заборава и врати на место које му припада… Да би генерације које долазе знале како су знани и незнани хероји, бранећи слободу гинули за незаборав.

Описујући борбе за одбрану Рудог 1914. године  аутор је подигао још један споменик палим херојима Великог рата и успео да нас врати у време које је „декретима“ било избрисано из колективног памћења генерација које су успеле да преживе време када су „живи завидели мртвима.“

Проф. Ратко Вукелић

Лазаревац, 7. јул 2014.

Comments are closed.