Tek uveče, oko 19 časova, došli su da ga vode dalje, a kroz šumu su po mraku pešačili oko pola sata. Ispred njih se pojavio čovek koji je popa odveo do trapa u zemlji.

– Kada su otvorili trap, osetio se jak zadah – prepričava Kosta očeve reči. – Gorela je slaba lampa, pa je mom ocu trebalo malo vremena dok se navikao. Tu je bila jedna klupa, pa mu je rečeno da sedne i sačeka. Zatim se iza paravana pojavio čovek obraćajući se mom ocu rečima: “Pope, jesi to ti?“ Bio je to major Dragiša Vasiljević.

 

Major je upitao popa zbog čega je došao, na šta mu je sveštenik odgovorio da je pozvan da dođe kako bi nekoga pričestio, ali da ne zna o kome se radi. Tada se iza paravana pojavio đeneral Draža Mihailović, govoreći Vasiljeviću da je on tražio sveštenika.

 

– Moj otac je odmah prepoznao đenerala Mihailovića, a sa Vasiljevićem se poznavao odranije. Draža mu je tada zatražio da odmah obave ono zbog čega je došao i njih dvojica su ostali sami u toj zemunici – priča Popović. – Posle pričešćivanja, on i Draža su još malo porazgovarali. Draža ga je pitao kako je sada, jer je godinu dana ranije moj otac bio u zatvoru u Zenici.

 

Đeneral se povukao da se odmori, a Dragiša Vasiljević je popu Dobru kazao:

 

– Čiča je dobro, ali je malo oslabio i prilično izgubio živce. Malo je jogunast, a Kalabić nam po kuririma stalno šalje neka pisma.

 

Vasiljević je naredio svojim ljudima da Dobrisava vrate kući. Istim putem, pop se vratio na Oskorušu. Prenoćio je kod prijatelja, porodice Topalović, koja je držala pilanu. Odatle je krenuo prema svom selu, a usput je svraćao od kuće do kuće i svetio vodicu, jer je bilo vreme uskršnjeg posta. Istog dana, 10. marta, nedugo po povratku kući, pripadnik Udbe Zoran Stanojević Polimski, po naređenju Aleksandra Rankovića, uhapsio je sveštenika Popovića.

Kosta Popović tvrdi kako mu je nekoliko godina kasnije sam Polimski pričao kako mu je uhapsio oca.

Strpca do 18

Jedan od dokumenata koji potvrdjuje priču: koji je Drzavna komisija otkrila u arhivi BIA

 

 

– Odveli smo ga od kuće i smestili u Rudom u podrum kafane Pavla Mikovića, gde su ga mučili ložeći mu vatru na grudima. Tukli su ga po tabanima i udarali bajonetima – seća se Popović reči Polimskog. – Nijednom oca Dobra nisu upitali gde je Draža, nego gde je organizacija, jer su mislili da je pop pripadnik organizacije koja na terenu štiti Mihailovića.

Nakon Dražinog hapšenja, 13. marta, u Beograd je odveden i Dobrisav Popović.

– Do maja meseca, ništa se za njega nije znalo. Tek kasnije smo preko zlatiborskog prote Miša Smiljanića, saznali da je u Beogradu u zatvoru u Đušinoj ulici. Tamo mu se tri puta sudilo – priča Kosta Popović. – Na prva dva suđenja, sudija je bio pukovnik Milonja Stijović, poznat po tome što je izrekao 400 smrtnih presuda, te smo bili ubeđeni da takva sudbina čeka i mog oca. Međutim, tužba nije bila dobro sastavljena. Sudija nije imao drugog izbora nego da po drugi put prekine suđenje. Tek na trećem suđenju je i osuđen, i to na devet godina zatvora. Odrobijao je tri i po godine u Sremskoj Mitrovici. Oslobođen je krajem 1949.

Sve do svoje smrti 1978. godine obavljao je dužnost paroha štrbačke parohije. Sahranjen je u porti crkve Presvete Bogorodice u Štrpcima, pišu “Novosti”.

 

 

http://www.telegraf.rs/vesti/989754-svestenik-robijao-9-godina-jer-je-pricestio-drazu-mihailovica

 

Comments are closed.