Čotrić kaže da se boji da i proces rehabilitacije Draže Mihailovića nikada neće biti sproveden do kraja iz političkih razloga.

– Postupak rehabilitacije pred Višim sudom traje već pune 4 godine, a on se iznova odlaže zbog nekih trivijalnih stvari koji se obrazlažu proceduralnim procesima. Ključna stvar je u tome što se vlasti Srbije plaše reakcije iz regiona, pre svega Hrvatske, kao i iz sveta, pa se ovaj sudski postupak i dalje bespotrebno odugovlači i nisam optimista da će se on bilo kada završiti – kaže Čotrić.

Dražu Mihailovića ubio je metkom u potiljak Boža Đorđević, koji je rukovodio streljačkim vodom na Adi Ciganliji u noći između 16. i 17. juna 1946. godine, pokazuju podaci do kojih je došla Komisija za otkrivanje istine o smrti četničkog vojskovođe.

General Mihailović ubijen je i zakopan na Adi Ciganliji, a to je otkrio u svom iskazu, posle 65 godina pred Komisijom za otkrivanje istine o smrti visoki oficir Ozne, a u koji je Telegraf imao uvid.

– Dražu Mihailovića ubio je metkom u potiljak Boža Đorđević, koji je rukovodio streljačkim vodom na Adi Ciganliji u noći između 16. i 17. juna. Devetoro osuđenika dovedeno je na Adu. Bile su iskopane rake. Nije istina da je bačen u septičku jamu. Njih devetorica bačeni su u raku i poliveni živim krečom. Svako je streljao po jednog metkom u potiljak. Niko nije davao otpor, samo je Mušicki (Kosta Mušicki, general Srpskog dobrovoljačkog korpusa) viknuo: “Živela Srbija” – navodi se u saslušanju ovog oznaša koji je Tužiocu ispričao i da je, kako misli, Dražin ubica još živ.

Visoki oficir Ozne kaže da su svi koji su učestvovali u streljanju potpisali da nikad nikome neće pričati o događaju “pod teškim pretnjama“. I tvrdi da je to jedini pisani trag, a zatim detaljno opisuje Dražin grob…

– Bili su zakopani u raku dugačku pet metara i poliveni živim krečom. Sve je zaravnjeno. Bilo je naređeno da Dražin grob ima da nestane, da nema da bude nikakav trag, da se ne bi pravile ceremonije – objašnjava.

On je ipak tužiocu do detalja opisao mesto gde je sahranjen Mihailović, tako da su u Komisiji rekonstruisali njegovo svedočenje i zaključili da je Draža sahranjen u takozvanom ružičnjaku na Adi, gde se nekad nalazila ograda zatvora. To mesto su komunisti obeležili na neki svoj način, jer su baš tu stavili spomenik zvezdu petokraku. Dražino telo, ipak, tu se više ne nalazi.

qx493qKO JE BIO DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ?

Dragoljub Draža Mihailović – Čiča rođen je 27. aprila 1893. godine i bio je armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini, kao i ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Posle Aprilskog rata, Mihailović je odbio da prizna kapitulaciju jugoslovenske vojske i sklonio se na Ravnu goru, gde je osnovao pokret otpora protiv okupatora. Međutim, Mihailović je već 1941. većinu svojih aktivnosti usmerio na uništenje partizana, pri čemu je bio prinuđen da sarađuje sa okupatorima i kvinsliškim vlastima. Zbog toga je izgubio podršku zapadnih saveznika.

Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile, osudile na smrt i posle streljanja sahranile na tajnom mestu. Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom, doprinosu savezničkoj stvari i pomoći u konačnoj pobedi Saveznika u Drugom svetskom ratu.

 

DRAŽINA KUĆA U BEOGRADU JOŠ UVEK ČEKA SPOMEN PLOČU!

Komisija za imenovanje ulica i trgova Grada Beograda dobila je odavno zahtev za postavljanje spomen-ploče u Bregalničkoj ulici, ali trenutno ne može da prihvati ovaj predlog, pošto Dragoljub Mihailović još nije rehabilitovan, rečeno nam je u ovoj Komisiji.

– Reč je o jednom veoma važnom istorijskom pitanju i ne bi bilo prigodno, dokle god se ne promeni sudska odluka po kojoj je on osuđen i pobugljen zbog saradnje sa okupatorom, da mi donosimo odluku o postavljanju ploče – rekli su nam u njoj.

Na stranicama Telegrafa možete čitati i o tome da je lik Dragoljuba Mihailovića oslikan na freskopisu jedne beogradske crkve, kao i da se freska s njegovim likom nalazi i u manastiru u Čikagu.

http://www.telegraf.rs/vesti/784174-draza-streljan-pre-66-godina-drzava-se-i-dalje-boji-da-rehabilituje-cicu-foto

http://www.generalmihailovich.com/2013/07/draza-streljan-pre-67-godina-drzava-se.html

 

Comments are closed.