VOJSKA KRALjEVINE JUGOSLAVIJE 1941. NASTAVLjA BORBU

Ne prihvatajući sporazum o primirju između Vojske Kraljevine Jugo­sla­vi­je (VKJ) i ne­ma­čkih okupacionih trupa, deo vojnika i starešina ostade u slo­bod­nim pla­­ni­na­ma i selima. Već 11.aprila 1941[1], donose odluku o otporu i ustanku i bo­r­­­bi da na­rod os­­­lo­­bo­de od nemačkih, italijanskih, bugarskih i mađarskih okupatora, hrv­a­t­skih fa­š­i­­­s­ta i šćip­ta­r­skih balista. Odluka o or­ga­ni­zo­vanju pod imenom Jugoslovenska voj­ska u Ota­dž­­­bi­­ni (JVuO) do­ne­ta je 15.5.1941. u selu Stru­ganik, Valjevski srez.[2] Time je Ju­­go­slo­ven­ska Vojska (JV) ostvarila ne­pre­­­ki­nu­to po­s­tojanje i me­đunarodno-pravni sta­tus, Vojske Kra­ljevine Jugoslavije, do kraja rata. Pri­menjivana je ta­ktika gerilskog (če­t­ni­č­kog) ra­­to­vanja, pre­­ma Uputu za čet­ničko ra­tovanje Ge­ne­­ral­­š­ta­ba Voj­ske kraljevine Ju­go­slavije i Mi­nistarstva voj­nog iz 1929. U pri­pre­mi za rat, marta 1941. iz­vr­še­na je de­limična mobilizacija voj­no-četničkih od­re­da, sa is­tim zadatkom kao u prošlim ra­to­­vima. Ishodište je u sr­p­sko-tur­s­kim i ve­­li­kim otadžbinskim ratovima 1912-1918. Kroz atar Novog Sela (za­pa­d­no­moravskog) 1.4.1941. prolazi 5.jurišni četnički ba­ta­ljon iz Niša. Razmeštaj Šta­ba Četničke komande bio je u okolini Kraljeva (s.Goč u Op­štini novo-se­l­skoj i pl. Sto­lovi). Tu su i delovi 1.jurišnog čet­ni­čkog bataljona iz Novog Sada i 3.jurišnog če­tničkog bataljona iz Sko­p­lja. Na tom prostoru su iz­vo­di­li obuku po pravilima VKJ za četničko ra­to­va­nje. U aprilskom ratu, korišćeni su za prepade na nemačke kolone. Vo­đeni tra­di­ci­jom o po­­š­to­va­nju vojničke za­­kle­­tve datoj „Ota­džbini Kraljevini Jugo­sla­vi­ji“, gra­đa­ni Niša i Niškog sre­za, stupaju u JVuO. Ta­da, Ju­go­slo­ven­sku Voj­­sku čini: (1) Ju­­­go­­slo­ven­ska Voj­ska u Otadžbini, (2) Ju­­go­slo­ven­ske tru­pe Bli­ski Is­tok (JTBI), (3) Ju­­go­slo­ve­n­ska Voj­­­ska u zaroblje­ni­š­tvu (JVuZ-prvi slu­čaj u Sve­tu da su voj­ni za­ro­blje­ni­ci-vojne je­dinice; iz Ni­škog sreza[3] –  samo u pr­voj grupi njih 850). Vojskom komanduje: od ustanka Komanda četničkih odreda JV-Gor­ski štab; od 10.1.1942. Komanda JVuO-Gor­­­ski štab 1, od 10.6.1942. Vrhovna komanda JV-Gor­ski štab 1, sa  Štabom (ŠVK), Rav­­­­na Gora. Do pr­vog su­­ko­ba dolazi 21.ap­rila 1941. u s.Do­nji Do­brić (Lješnica) sa ne­ma­­­čkom 60.pe­ša­dij­skom di­vi­zi­jom. To je voj­­­­ni­čki početak ustanka u Srbiji i Kra­lje­­­vini. Voj­ska je or­­­ganizovana u če­te-ba­ta­­­­ljone-bri­­gade-korpuse. Britanci iz­ve­š­ta­va­ju: JVuO ubr­zo bro­ji oko 60.000 voj­ni­ka sta­­­l­nog i oko 140.000 rezervnog sa­s­ta­va

 Iz Gr­čke i Palestine, Kraljevska vlada pre­lazi u London. Do­čekana je kao saveznica. Vla­da za­stu­­pa Kraljevinu pre­ko svoje diplomatije info-centara u sa­vezničkim i ne­­u­tral­nim zem­lja­ma. Britanija i SAD nisu priznale oku­pa­tor­sku po­de­lu (de­be­laciju) Ju­goslavije.[4] 

NASTANAK SNAGA OTPORA I JEDINICA JVUO U NIŠKOM SREZU

Posle aprilskog ra­­ta 1941, nastaju snage od voj­nika i sta­re­šina oku­p­ljenih u pla­ni­nama Niškog sreza i okoline. Pr­i­laze im saborci iz Ni­ša, koje oku­pacija za­ti­če u gra­du i voj­nici iz sela Sreza. U početku su udar­ne grupe, za­tim  čete i od­re­di, a sle­de ba­ta­ljo­ni, brigade, korpusi, gru­pa korpusa. Obuka i mo­bi­li­zacija se vr­še po Za­ko­nu o vojnoj oba­­vezi Kraljevine Ju­go­sla­vi­je 1939, osnažen 9.9.1941. Upu­tom za iz­vr­še­nje mo­bi­lizacije Jugoslovenske vo­j­sk

 Od 1941-1944. u Sre­zu postoje:Gorski štab 12-Štab Is­to­č­­ni centar, (1941. kao Niški četnički cen­tar), os­novan ja­­­nuara 1942, komandant major Dobrivoje Marinković, na­čel­nik Šta­ba đš.kap. Blagoje P.Đurić, obuhvata jedinice i Rav­n­o­gorsku vlast Toplice i srezova ju­go­­is­točne Sr­bije (so­ko­banj­­ski, ražanjski, aleksinački, moravski, kruševački).

Ni­­ški centar-Gorski štab 43, za Nišku oblast (niški, svr­­ljiški, knja­že­va­č­ki srez), osnovan je 15.4.1942, komandant kap.Milenko Reljić. Iza­ša­v­ši iz Niša, pod svo­­­ju komandu pri­­mi Pirotsku, Lužničku i Svrljišku brigadu. Iz izve­š­ta­ja kap. Re­­lji­­ća od 25.4.1942. se vidi da pre osnivanja Čegar­s­kog korpusa, na teritoriji Šta­ba 1941/početak 1942, postoje čete i odredi. Štab 43 (12 starešina) je u ata­­ru sela Kos­mo­vac (Suva Planina), 16.7.1942, opkoljen od snaga JB i po­sle žestoke bor­­be – uni­š­ten. Po­ginulo sedam, teško ranjena, pa streljana četiri (i Re­ljić). Jedini pre­­ži­ve­li por. Be­gović, izvesti ŠVK 16.2.1943:

«..sa poručnikom Ćir­kovićem je­di­ni sam pre­o­s­ta­li ofi­cir iz štaba poč.kapetana Re­­ljića koji sam for­­mirao sa pok.Re­lji­ćem 15. ap­­­ri­­la 1942..». Novi ko­mandant kap. Ra­doje Po­po­vić, je posle sastanka u Gor­­skom šta­bu 110-Is­tu­reni deo VK za Južnu Srbiju-Ko­ma­nda Južne Sr­bije, ubi­jen kod Leskovca u za­se­di sna­ga JB. Ti­me, prestaje da postoji Štab 43. Vođstvo pre­u­zima novi Gor­ski š­tab 180.

Gorski štab 45-Štab Nišavskog korpusa, osnovan u Nišu, a po izlasku iz gra­da po­­kriva srezove: pi­­rotski, caribrodski, belopalanački, lužnički, deo Zaplanja, se­la Ba­­bičke Gore. Ko­­­man­­dant je major Aleksandar Vidanović-Eugen, zamenik kap. Božidar Mi­­ladinović, po­­moćnik komandanta por.Stefanović, načelnik štaba por. Pi­sarev, ok­to­­bra-no­ve­­m­bra 1942, načel­nik peš.kap.Mladen Miladinović, ađu­tant šta­­ba por.Pre­drag Stefano­vić (od januara 1943. u Čegarskom ko­r­p­u­s­u).

Gorski štab 180-Štab istočnog sektora, os­no­van krajem avgusta u rejonu Su­va pla­nina-Svr­lji­ške planine, septembra 1942, zamenjuje uni­š­­teni Štab 43. Je­d­no vre­­me komanduje Če­gar­s­kim, Knjaževačkim i Nišavskim korpusom. Ko­ma­n­­­­­dant ma­j­or/p.puk./ Mladen Mladenović-Vik­tor, a po­š­to on preuzme Knjaževački korpus, pre­da 12.3. 1944, komandu kap.1kl./major/ Vla­­stimiru Vesiću. Od druge polovine 1944. ko­man­­dant je puk.Milutin Radojević, uje­d­no izaslanik ŠVK JV. Nišavska grupa korpusa-Gorski štab 180, osnovana odlukom ŠVK, od februara 1944. sastava: Čegarski, Nišavski, Knja­ževački korpus. Grupa obu­h­va­ta srezove: niš­ki, grad Niš, svrljiški, timočki, za­g­lav­ski, belopalanački, luž­ni­č­ki, caribrodski, ni­­šav­ski. Pod komandom Grupe je, u voj­no-teritorijalnom pogledu, Ni­ški vojni ok­rug-Gor­­ski štab 64/I i Pirotski vojni ok­rug-Gorski štab 45/VI. Iza­slanik ŠVK puk.Mi­­lutin Radojević u svom izveštaju od 14.12.1943, piše: «Veoma je potrebno od­vo­­jiti Is­točni sektor od Južne oblasti, tj. Is­pod komande p.puk. R.Đu­ri­ća.» Razvoj voj­­ne si­tu­acije u zoni odgovornosti Štaba 180, ukazivao je na potrebu os­nivanja ove Gru­­­pe kor­pu­sa. Od 19.2.1944. Štab izveštaje do­stavlja direktno ŠVK i Ko­­ma­n­­di Sr­bi­je JVuO, osnovana početkom februara 19

Čegarski korpus (ČgK) JVuO-Gorski štab 64, osnovan februara 1943. (prema iz­­­­na­­đe­nim aktima). Obuhvata Niški srez i grad Niš. Od sela pod ko­ma­n­dom ČgK su ug­la­­­v­­nom siromašnija, dok su najbogatija i Nišu naj­bli­ža, pod kontrolom snaga NOV i POJ Jo­si­pa Bro­­za (snage JB). Podatak potvrđuje dr Mi­li­vo­je Paunković, lekar i na­­­čel­nik sanitetske slu­­­žbe ČgK, u referatu maja 1944, ko­ji je ŠVK podneo sa ofi­ci­rom «Či­ka Uroš» i naj­­­vi­šim starešinama Korpusa: «…partizani su iskoristili naj­bo­­gatija i Nišu naj­­bliža sela, u kojima i danas caruju, dok se pod komandom ovog Kor­pu­­sa nalaze sa­mo si­­romašnija sela».[5] Prvi komandant ČgK je major /potpuk./ Milovan Po­­­­pović-Her­bert, načelnik Štaba por.Mihajlo Blagojević, članovi Štaba kap.Ale­k­sa Pet­­ković, rez.major Miloje Kitanović. Od 4.5.1944. komandant je por./kap.IIkl./Mi­r­ko Ćir­­ković, do tada komandant Svrljiške brigade (Knjaže­va­č­ki k.). Pri osnivanju ČgK je sa­stava: 1.ni­­­ška, 2.čegarska i 3.čegarska brigada, Leteći odred (pre­rasta u Leteću bri­ga­du), Že­­­­le­znički odred, Prvi niški đački (omladinski) bataljon. Od 11.2.1944. osniva i 4.ni­­­­šku brigadu. Komanda ČgK ima Obaveštajno odeljenje, sa ja­kom oba­ve­š­taj­nom slu­ž­­bom koja okuplja brojne željezničare, oficire Srpske dr­ža­v­ne straže (SDS) Srpske vla­­­­de narodnog spasa (SVNS), oficire Srpskog do­bro­vo­lja­č­kog korpusa (SDK), organe vla­­­sti u okružnim i sreskim načelstvima, opštinskim up­ra­vama, se­o­s­ke kmetove i Upra­­­­vu policije u Nišu. Korpus ima svoje Odeljenje za in­­for­ma­ci­je. Štampa listove „Glas Suve Pla­nine“ i „Vidovdan“. Korpus je izdavao i rasturao ratne biltene, letke, pro­­­­s­­­vetne sadržaje. Ne­ki istoriografi sna­ga JB (J.Zlatić, D.Mirčetić…) pogrešno na­­vo­­de da su u Č­gK brigade: „Ni­ša­v­ska (ranije Belopalana­čka), Svrljiška..“. Brigada Be­­lo­­­pa­­­la­na­č­ka je u Nišavskom kor­pu­su-Gorski štab-45 (Pirot), a Svrljiška u Knja­že­­­va­č­kom-Gor­ski štab 190 (prema: Ope­rativni dnevnik ŠVK; VII-Vojni arhiv-ČA; Is­­to­rij­­ski arhiv Grada Niša; dela sa­v­re­me­ni­ka: JVuO-Prim.dr Pavle Milošević, dr Mi­­lan Šijački..; SDS-Petar Mar­ti­no­vić-Bajica; i dr.iz­vora. Greška verovatno na­s­ta­je po­vezivanjem službe ko­man­danata. Oficiri JVuO su postavljani po potrebi slu­ž­be-van­teritorijalno. Korpus ima jaku mobilizacijsku ba­zu: grad Niš. Zato mu zona od­go­­vor­nosti nikada nije izvan Niškog sreza, mada vodi bor­be od pl.Bukovika, Ma­log Ja­s­­­t­re­bca, Suve planine, Stare planine, Se­li­če­vi­ce.., a Le­teća brigada ši­rom Srbi­je, u Po­drinju, Sandžaku, Bosni..Kada se uvode kor­pu­si s je­s­e­ni 1942, po formaciji ČgK bro­­­ji 3.500 vojnika, aktivnog i “ak­ti­vi­ra­ju­ćeg“ (prva po­puna) sastava. U proleće i le­to 1943. bro­ji 2.140 vojnika bo­r­benog sa­s­t­a­va, Štabu i šta­­bnoj četi. Osnivanjem Če­t­vr­­­­te bri­ga­de i Đačkog ba­ta­ljo­na, po­če­tkom 1944. bro­­ji 2.940 aktivnih vojnika. Od na­o­ru­­­žanja ima: puške, automate, puškomitraljeze, mi­tra­lje­ze, te­š­ke mi­tra­lje­ze, mi­no­ba­cače..Kroz ceo rat , ČgK stalno ima dosta lju­di, a malo na­o­ru­ža­­­nja. U mo­­­bi­li­za­ciji, u ČgK ulaze re­ze­r­visti Voj­ske iz Ni­ša i Sreza, sa po­pu­n­o­m­ do 8.000 lj­u­di.

JEDINICE KORPUSA: Prva niška brigada, pod ko­man­dom peš.por. Petra Begovića (i u aktima od 11.2.1944). Potom preuzima Treću ni­š­ku, a dužnost pre­­daje por.Dušanu Po­­­­­poviću. Prvi bataljon (por. D.Po­­po­vić, ujedno zamenik komandanta brigade) ope­­ri­­še se­veroistočno od Niša (Sićevo, Suva Pla­ni­na..). Drugi bataljon (na­re­dnik Petar Go­­­lu­bo­vić) ra­di južno od Niša-pl.Seličevica. Treći bataljon (na­re­d­nik Mi­lo­še­vić) drži po­­lo­ža­je severno od Niša (Cerje, Kravlje, Miljkovac, To­po­ni­ca, Vr­tište). Ba­­­taljoni bro­je od 180-200 aktivnih vojnika, a brigada od 540-600 voj­ni­ka bor­benih sa­­stava, sa Šta­­bom i šta­bnom četom (oko 80 ljudi) 620-700 lju­di. U mo­bi­li­­za­ciji ima oko 1.200 voj­­ni­ka. To­kom 1944. komandant je i žand.nared. Sla­v­ko Mi­nić. Druga če­­garska bri­gada, ka­s­nije Dru­ga niška brigada, a prvi ko­ma­n­­dant vazd.por.Dušan Po­po­vić-Du­š­ko. Treća če­gar­ska brigada, od februara 1944. u aktima se zove Treća ni­š­ka brigada. Pr­vi komandant je por.Aleksa Po­po­vić. Ima tri bataljona: Prvi bataljon Vla­­da An­đel­ko­vić, Drugi ba­ta­ljon Petar Zdra­vković, Treći bataljon Boško Matić. Za­tim je ko­man­dant por.Petar Be­gović (do ta­da komandant Prve niške). Brojno stanje sli­čno Prvoj ni­škoj. Če­tvrta ni­ška bri­ga­da, nastaje prilivom novih vojnika iz Ni­­ša i okoline. U ma­ju 1944. ko­man­dant je Ale­ksandar Petković. Leteći odred, u vre­­menu osnivanja ČgK, do sre­dine 1943. na­rasta u Leteću brigadu. Komandant je rez. por.Arsa Mi­la­di­no­vić, ban­ka­rski činov­nik iz Niša, poginu 11.6.1944. u obračunu sa ges­­tapovcima u cen­tru Les­ko­vca. U na­đe­nim aktima se pominje 11.2.1944. U re­fe­ra­tu «či­­­ka Uroša» i drugih, sto­ji da pri os­ni­va­nju ČgK postoji i Leteći odred. Brigada nije vezana za Srez, već dej­s­tvuje po pla­nu ŠVK. Že­le­z­ni­č­ki odred-Železnička bri­ga­­da (Komanda), komandant đš.kapetan Petar S. Pe­t­ro­­vić. Od januara 1943. Komanda odgovara za sa­bo­­taže duž moravsko-var­dar­ske i ni­šav­ske do­­line. Od­red od osnivanja do septembra 1944. ima sedište u ni­š­kom Zaplanju, na sre­do­­kraći pru­ga Niš-Solun i Niš-Sofija. Sre­­­di­nom 1943. Komanda Od­reda u s.Go­r­nje Vla­­se pre­rasta u brigadu sa na­d­le­ž­no­s­ti­ma Železničke komande, us­po­stavlja kon­tro­­lu nad pru­gama Istočne Srbije. Organizuje dej­­­s­tvo udarnim gru­pa­ma po sao­bra­ćaj­ni­ca­ma i na te­ritoriji Carevine Bugarske. Prvi ni­­ški đački (omladinski) ba­­ta­ljon, os­novan po­­četkom 1944. u Ga­džin Hanu. Odlazak omla­­dinaca iz Niša sprovodi Rav­­no­gor­ska or­ga­ni­za­cija i Go­rski štab 64/I. Prema ka­­zivanju savremenika, gru­pe se sa­sta­ju u gra­du, ili iz okolnih sela, (gde se sta­nov­ni­š­tvo Niša u velikom broju sklonilo od če­s­tih dano­noć­­nih anglo-američkih vaz­du­š­nih napada) i izbegavajući okupatorske st­ra­­že i utv­r­đe­ne tačke preko Delijskog Visa, Go­­rice, Ga­b­rov­ca idu za Vukmanovo. On­da u ma­njim ko­lo­na­­ma za Gadžin Han. Bilo je i du­­gih pravaca, ta­ko da dve uza­stopne grupe ne idu is­tom mar­­­šrutom. Vojna obuka je vr­še­na u re­jonu Gadžinog Ha­na. Grupe dočekuje ko­man­dant ČgK kap.Ćirković-li­­­čno. Niški vojni okrug-Gorski štab 64/I, (ko­man­dant rez. na­re­d­nik/p.por./ dr Milan Šijački pod ko­mandom ČgK sa mo­bi­li­za­ci­j­sko-po­­za­din­s­kim za­da­ci­­ma, obuhvata sre­zo­ve: niški, svr­lji­ški, dobrički, al­e­k­­si­na­čki, so­ko­banjski.

Rav­nogorski pokret, smatran i sebe su sma­­tra­­li voj­skom na specijalnom zadatku. Pr­va rav­­­no­gorska vodeća trojka u Nišu, os­­no­vana je u Po­š­tanskoj ulici br. 8 (danas  ul. N.To­­mić), pre­ko puta ta­da­šnje nemačke Ofi­cir­ske kasi­ne, u sa­s­tavu: rez.pešad.pot­puk. Dra­­­­go­mir Dragoljub­-Dragi Milošević Cr­ve­nić-Gandi, bankar iz Niša, u Pr­vom svetskom ra­tu kod Vojvode Vu­­­ka; intendantski p.puk. Živorad Marković-Žika, (stre­ljan na Bubnju 1943); dr Milan Ši­ja­č­ki le­­kar, poverenik CNK za željeznički i po­š­ta­n­ski sao­­bra­ćaj, januara 1942. po od­lu­ci KJVuO šef Železničke ambulante u Nišu. Druga rav­no­gorska vo­deća trojka je sa­s­ta­va: Dobrivoje Vo­jin Den­­čić-Vokan, profesor Trgovačke akademije (uha­pšen, me­secima mučen, stre­ljan na ra­zo­renoj pruzi Niš-Leskovac, kao talac); Ranđel Mitić, iz s.Jagličje, hotelijer, vla­s­nik niškog hotela „Orient“, na mestu sadašnjeg hotela „Am­basador“ (mučen od Ges­ta­poa i streljan 1943. na Bubnju); još jedan građanin Niša. U ja­nuaru 1942. 1943. Gestapo je pro­va­lio  Dru­gu trojku, sve ih pohapsio i stre­ljao na brdu Bubanj kod Niša. Upr­kos teškim us­lovima za delovanje, Pokret je ubrzo snažno oma­so­vljen i ra­ši­ren u sve slojeve gra­đan­stva. Po­tom su tajne Ravnogorske vodeće trojke osnovane u že­lezničkim pre­du­ze­ći­ma, bankama, ško­lama, Upravi policije, komandama SDS i SDK, Čet­ničkoj ko­man­di Pe­ćan­ca..Brzo i uspe­šno su or­ga­ni­zo­vani železničari (šefovi ni­š­kih stanica, skre­t­ni­ča­ri). Do 10.1.1944. osnovani su Nacionalni ko­mi­­te­t za srez ni­ški, seoski[6] komiteti, na če­lu sa ko­man­dan­ti­ma sela-Sreza niškog. Oni su veza sa je­dinicama ČgK i su­de[7] onima koji sa­­rađuju sa ne­prijateljem. Sreski ko­mandant za Srez ni­ški, je bio organ civilne vla­­sti, a pod svo­jom kon­­trolom je držao sve institucije gra­đanske vlasti Pokreta. Pod svo­­jom ko­man­dom imao je u Niškom srezu sve jedinice te­ritorijalne vojske („tre­će če­te“), od­­rede Udruženja čet­ni­ka 1912-1918, sa­radnike JVuO i Pokreta u sa­s­ta­vima sna­ga SVNS. Sre­ska ravnogorska policija, veličine odreda sa ko­man­dirom i 40-50 nao­ru­ža­­nih stražara, ima pod svojom komandom seoske straže. Ko­­man­dan­tu ba­ta­ljona pot­či­njen je ko­man­dant sela, za vojna pi­tanja, dok je predsednik seo­ske i niške grad­ske op­š­ti­­ne potčinjen koman­dan­tu Sre­za niškog. Ovim su odvojene voj­ne i ci­­vi­l­ne vlasti i ov­la­­­š­će­nja, čime su borbene jedinice ČgK bile ope­ra­ti­v­ni­je, po­kre­t­ljivije i bavile se sa­mo borbom protiv ne­pri­ja­te­lja. U selima Niškog sre­za su u no­­vem­bru i decembru 1942. os­novane seoske or­ga­ni­zacije Jugo­slo­ven­ske rav­no­go­r­­ske om­la­dine (JURAO) i to „Uz­da­ni­ca Ota­džbine“ (uzrasti od 8-15 godina) i „Za­to­č­ni­ka Ota­dž­bine“ (od 15-20 go­di­na), a bi­la je uvezana za JURAO Južna Sr­bi­­jaŠtab 1001 [8]. Osnovana je or­­ga­ni­za­cija Jugo­slo­­ven­­ske org­anizacije ravnogorki (JUORA) ženske or­ganizacije Ra­v­no­­gor­skog po­kre­ta, a ove su os­no­vale Žensku ra­vno­gor­sku organizaciju sa­­ni­te­ta (ŽROS), u saradnji sa re­ferentom sa­niteta Čegarskog kor­pusa (nosile plave ­sred­njo­­ško­lske beretke i oz­na­ku Crvenog kr­s­ta). Sve na­ve­dene vla­sti radile su u taj­no­sti  od oku­patorskih i ko­mu­ni­stičkih voj­nih snaga (osim na slo­­bo­dnoj te­­ritoriji pod JVuO). Sna­žan razvoj Rav­no­gorske or­ga­ni­za­cije i jedinica JVuO i stra­te­gij­ski zna­čaj Ni­­ša, kao saobraćajnog čvo­ra celog Bal­ka­na, bili su presudni da ŠVK do­ne­se odluku, da se niš­kim Rav­no­gor­ci­ma poveri vođenje bi­­tke za ometanje saobraćaja duž pruga Niš-Beo­­grad, Niš-Sko­p­lje, Niš-Sofija, u ope­ra­­ciji podrške Sa­ve­z­ni­ci­ma u Se­ver­noj Afri­ci 1942/1943. Sna­ge JVuO i uticaj vlasti Kra­ljevine, preko Cen­t­ra­­lnog na­cio­na­l­nog ko­mi­te­ta (CNK), početkom 1943. u Niškom srezu – jačaju. Sreski NK us­po­sta­vlja vla­st pre­ko op­­š­tin­­skih i seoskih Ravnogorskih od­bora. Os­no­vana je Ko­manda Sre­za ni­š­kog i po­­sta­vljeni komandanti me­sta. Koman­dant Sreza niškog je sve­šte­nik Mi­lo­rad Po­po­vić (ubijen od snaga JB u pro­leće 1943). Za­tim, rez.kap.Trifun S.Po­po­vić-Triša. Osni­va­ju se no­ve je­­di­nice: aktivne-po­pu­njene do pune for­­macije; re­zer­v­ne-voj­ni­ci i regruti obu­­če­ni, upi­san ratni ras­po­red, kod kuća uz hi­t­no javljanje na og­las mo­bi­­li­za­ci­je. Kra­jem 1941. utvr­đena je nova ra­t­na for­ma­cija JVuO. Od­lukom kra­lja Pe­t­ra II i Vlade, od 22.1.1942, ozva­ničen je na­ziv Jugoslo­ven­s­ka voj­ska, a ukinut na­ziv „če­t­nički“. Ljud­s­tvo SDS u Ni­šu, sta­lno, sa oru­ž­jem ili bez, pristupa ČgK, a ma­so­v­no ka­da Ne­m­ci 1944. ras­pu­­s­te Srp­s­ku vladu. Na razne načine, tajno, kor­pu­si­ma do­turaju ratni ma­te­ri­jal-najviše kroz «na­me­­­š­­te­ne transporte». Niška SDS je «pe­ta ko­lona» u oku­pa­­to­r­s­kom niškom gar­ni­zonu. Ve­o­ma značajnu ulogu imaju ofi­ciri SDS oba­veštajci JVuO. Iz Štaba SDS pot­por. Bo­ra Todorović, preko ku­ri­ra, javlja Šta­­bu 180: «Oku­­­pa­tori kre­ću na či­šćenje te­­re­na. Zo­r­om pregaziće preko re­jona vašeg Šta­­­ba.» Deo lju­dstva Ko­mande če­tničkih od­­re­da Ko­ste Pećanca (Niš), u rasulu od le­­­ta 1942, pre­begava u ČgK. Ko­mandanti JV, upr­kos na­redbi Mi­hailovića, pri­ma­­ju ih bez pro­vere sa nji­ho­vim re­povima zlo­čina nad na­­ro­dom. Nji­ho­­va lja­ga prelazi na JVuO.

OBAVEŠTAJNA SLUŽBA JVUO

U Nišu je osnovan Obaveštajni odsek 2, na direktnoj vezi sa Glavnim oba­ve­š­ta­j­nim centrom ŠVK i Gorskim štabom 110-Komanda Južna Sr­bi­ja. Okuplja pri­sta­lice JVuO i Ravnogorske vlasti, iz redova prosvetnih radnika, ško­lske omladine, že­le­z­ni­ča­ra, omladince u Omladinskom (niškom) štabu iz omla­di­n­ske organizacije Ju­go­slo­ven­ske ravnogorske omladine (JURAO) za Niški srez, među pripadnicima pro­tiv­ničkih snaga. Od­sekom u Ni­šu rukovodi dr Milan Šijački, koji ima veze i sa en­gleskom obav­e­š­taj­nom službom. Član niškog Odseka je i Dragi Crvenić koji or­ga­ni­zuje obaveštajni ka­nal JVuO iz Ni­ša sa istočnim rejonom Crna Trava. Odsek prati oku­patore, snage SDS i snage JB. Od sre­dine 1942, ŠVK naređuje osnivanje oba­ve­š­taj­nih centara na že­leznicama. Načelnik ŠVK JVuO đen. Mihailović, naredbom br.469 od 21.8.1942, zahteva: „Organizujte odmah oba­veštajnu službu na železničkoj stanici Niš i još nekoj stanici u pravcu Vra­nja…Dnevno dostavljajte meni izveštaje o svim vojnim vozovima odakle i koga dana i u kom pravcu idu i šta nose kao trupe, topove, municiju, hranu i koliko toga po broju i po vagonima. Ovaj posao veoma važan i hitan…“[9] Na osnovu ovog naređenja Odsek 2 je os­novao Obaveštajni železnički centarNiš i Grdelica. Zadatak centara je pra­­ćenje tran­­sporta (ne­ma­čki, bugarski) na pruzi Beograd-Niš-Skoplje, regionalnim pru­­gama i lo­­kalnim kra­kovima.[10] Izveštaji niškog Odseka o pokretima okupatorskih i sna­­ga JB, preko ku­ri­ra iz Niša dostavljani su Gorskom štabu 110-Komanda Jug Sr­bi­je, a odatle ŠVK, pa Vladi u London. Pored podataka o vozovima, slati su podaci o pri­­premama ne­pri­­­ja­te­lja za protivvazduhoplovnu odbranu niškog železničkog čvora i okoline Niša (sklo­­­ništa, rovovi, položaji protivavionske artiljerije i mitra­lje­za), odbrana ka­sar­ni.[11] Pomno se prati raspored bugarskih trupa u Jugoistočnoj Srbiji. Ne­m­­ci radio-iz­vi­­đanjem otkriju izveštaje Štaba 110 i dolaze do OŽC Niš i Gr­de­li­­ca, vrše hap­še­nja i streljanja obaveštajaca. Prodor odslikavaju slučajevi: Oba­ve­š­ta­jac JVuO od 28.9.1942-24.7.1943. je p.puk./puk/Filip S. Dimitrijević, komandant Ok­ru­ž­ne komande SDS za Okrug ni­ški, hapsi ga Gestapo i strelja. interniran u Nemačku.Takođe, kap. of­i­cir SDS Bogosav Sto­ja­no­vić-Ju­gu­­nac, Gestapo ga od­vodi u niški logor, izdržao is­pi­tivanja i pušten, na­sta­vio rad, sna­­ge JB ga streljaju 1945. kod Trsta. Zahvaljujući provalama bugarske obaveštajne slu­ž­be i komunističkih agenata ubačenih u jedinice SDS i bugarskog okupatora, otkrivena je i septembra 1943. uhapšena grupa od jedanaest oficira SDS pod sumnjom za sa­ra­d­nju sa Ravnogorskim pokretom i JVuO, između ostalih: p.puk. /puk/Filip S.Dimi­tri­je­vić ko­man­dant Oblasne komande SDS, kapet.Živko K. Jovanović, ka­pet.Čedomir V. Mutavdžić, vet.kap 6.poz por. To­­dor R. Sakulski, por.Milan D. Popović, p.­po­r.Ratko Radovanović, p.por.Sima Todorović.[12] Od­­sek 2 hvata veštog agen­ta KPJ Ve­ru Pešić i pre rata agent Gestapoa, Abvera i BdS, ko­ja je okupatoru „otkucala“ preko 120 pripadnika JVuO u Leskovcu, streljani u s.Sinkovci i Ravnogorskog pokreta. Hapsi je kapetan Minić i posle suđenja pred Vojnim sudom, strelja na licu mesta. Ot­kri­veni su i onemogućeni u radu brojni agen­ti Abvera, Gestapoa, bugarske po­li­ci­je. Služba je dej­­stvovala do kraja ra­ta.

ODMAZDE NAD VOJSKOM Odmazde nad pripadnicima Vojske nisu prestajale od aprilskog rata 1941. Ne­ma­č­ke vlasti su po spiskovima, gonile, hapsile i deportovale preko logora Crveni Krst, voj­­­ne obveznike u nemačke logore.[13] U zarobljeništvo u Nemačku 3.3.1943. je odvedeno 25 ju­goslovenskih oficira, kojom prilikom su ispraćeni od porodica, a susret je izborio Od­bor Crvenog krsta iz Niša[14]. Septembra 1943. je transportom preko Banjice za Ne­ma­č­ku poslata grupa železničara uhapšenih zbog saradnje sa JVuO i Ravnogorskim po­k­re­tom[15], na sabotažama nemačkih transporta za Solun. Ipak, najkrvavije su odmazde 1942/ 43. ka­da ne­ma­čki ko­man­danti u strahu od iskrcavanja Saveznika na Ja­d­ra­nu hitno na­re­đu­ju ma­so­v­ne od­mazde, pa­ljenje do spržene zemlje, po Rajh u Sr­bi­ji su najopasnije „pri­s­ta­­lice Dra­­­go­lju­­ba Mi­ha­ilovića“, i „suviše se malo strelja za od­mazdu, a suviše mno­go ima za­ro­­­b­lje­ni­ka“. U odmazdama[16] zbog antifašističke borbe JVuO, u Ratnom ope­ra­tiv­nom dn­e­­­­vniku Ko­mandanta Srbije 3.4.1943, stoji naređenje Feldkomandanturi 809 u Ni­šu: „Ako se ne mo­gu da saznaju politički pripadnici izvršenog dela, onda odmazdu iz­vr­­ši­ti nad pri­pa­dnicima Dragoljuba Mihailovića i komunistima, od svih po ½. O iz­vr­­­­še­nju iz­­ve­s­ti­ti. Jedan primerak oglasa kao dokaz dostavite ovoj komandi“.[17]Potom: „50% pri­­pad­ni­ci nacionalnih snaga50% ko­munisti, Je­v­re­ji, Cigani, crno­berzijanci, taoci. Oku­­pator zarobljene starešine i voj­nike ČgK zbog nacional-oslo­bodilačke borbe, ša­lje u logor Crveni krst i Banjicu i strelja. Mnogi stra­­daju zbog spašavanja brojnih an­g­lo-američkih pilota. Oku­pa­tor­ske odmazde pomno pra­­te obaveštajci JVuO u Nišu i iz­ve­štavaju ŠVK: 5. januara (1943) streljali 27 lju­di; devet ljudi (sedam muš­karaca i dve žene) 6.januara; 10 lju­di (četiri Srbina, če­­ti­ri Jevreja i dve Je­v­rej­ke) 9. januara; 20 Srba iz Leskovca 20.ja­nuara; tri muš­ka­r­ca 22.ja­nuara.[18] Takođe, iz­ve­štajem koji je obaveštajac poslao iz Niša, Štab VKJV je telegramom javio Londonu da je: 24.februara 1943. streljano na Bubnju 100 Srba, a 25. februara 60 ljudi, od kojih 30 Cigana.[19] Izveštaje gen.Mihajlović, ša­­lje Vladi u Londonu, ra­di oba­vesti svetske jav­­nosti. Okupator svako streljanje obz­na­nju­­je kroz „Saopštenje“ i „Ob­­java“. Od brojnih, na­­vodimo: Objava 12.4.1943, Niš: „..stre­ljani su 8-IV-1943. god. u Nišu sle­de­ćih 15 pri­s­ta­­­lica Draže Mi­halo­vi­ća i 15 ko­munista..“; Sao­p­š­­tenje 10.7.1943.Niš: od­mazda nad vojnicima JV i ko­mu­ni­s­ti­ma JB Sao­pštenje 15-27. 12.1942. Niš: st­r­e­­ljano 40 voj­ni­ka JVuO i pristalica Dra­­že Mi­ha­ilovića“; Sa­o­p­štenje 15.6.1943. Aleksinac-Niš: stre­ljani voj­nici JVuO i ko­mu­ni­s­ti JB zbog na­pada na rudnik Alek­si­nac (8.ju­na), ubistva kme­ta (15.juna)..Izda­jom Britanci su JVuO pre­pustili teškoj sud­bi­ni iako je prva otvorila drugi front u porobljenoj Ev­ropi  

OPERACIJE I BORBE JVUO NIŠKOG SREZA

>novembar-decembar 1943. U okupator­skim izveštajima nema dana da se ne po­me­ne neka akcija na snage JVuO u Niš­kom okrugu. Makar to bila i najmanja u vidu potere, pretresa i hapšenja. Tih zadnjih me­seci 1943, prednjačili su Bugari, jer su ih vojnici JVuO napadali na svakom koraku po­kušavajući da unište bugarsku vlast i uspostave kontrolu nad Niškim srezom i Okru­gom. U bugarskom izveštaju od 1.decembra, stoji: „Akcija 1.bugarskog okupacionog kor­pusa protiv mobilnih bandi DM istočno od Niša još uvek u toku. Do sada je Slu­ž­bi bezbednosti privedeno 7 pripadnika D.M.“ (v.VII-VA,NAV,T-501,R-253,S-917) >janu­ar poč. 1944. Čegarski korpus. Snage korpusa izvršile ra­zoružanje bugarske po­sa­de na pruzi Niš-Sofija kod tunela Gra­ma­da. Ubijen jedan bugarski vojnik. (v.AS /AJ/, DK, 110/779-zl.14507) >18.januar 1944. Čegarski korpus. Udarne grupe Korpusa minirale su železničku prugu kod Gornje Toponice. O toj akciji izveštava komanda 1.bugarskog okupacionog korpusa. (v.A.Dinčić, s.21) >19.februar 1944. Čegarski korpus. Komanda Kor­pu­sa izveštava Komandu Južne Srbije-Gorski štab 110, o borbama ko­je je vodio protiv bugarskih trupa i brozovaca u Niškom srezu. Po­s­le ovoga Komanda izveštaje podnosi neposredno ŠVK JVuO. (v.P. Mi­­­lošević, s.205) U Izveštaju nemačkog ko­man­dan­ta Srbije od 19.februara stoji da su Bugari u ranijim akcijama protiv JVuO kod Ni­ša i severno od Aleksinca ubili 19 i zarobili 30 boraca, zaplenili 50 pušaka i arhivu. Na Čegarski se odnosi 16 poginulih i 5 zarobljenih. Na Deligradski 3 po­gi­nu­la i 25 zarobljenih iz dve borbe: 20.1. i 18.2.1944. Većina ubijenih iz ovog izveštaja stre­ljani su na terenu, po niškim selima. Većina zarobljenih je iz Deligradskog kor­pu­sa iz borbe sa Bugarima kod s.Mozgovo i s.Bovan. Prema Mesečnom izveštaju ne­ma­č­kog komandanta Srbije u periodu 16.januar-15.februar, JVuO su u više borbi sa oku­pa­torima na području Srbije imali 123 poginulih i ubijenih vojnika, 37 ranjeno, a 82 za­robljeno. Nesumnjivo najveći broj ubijenih i zarobljenih je iz Niškog okruga iz  broj­nih bugarskih akcija kao odgovor na napade JVuO krajem 1943 i početkom 1944. (v.VII-VA, NAV, T-501, R-256, S-75-77; IAGN, Mf-6, dok.154)>Telegram bugarskog ko­man­dan­ta 1. okupacionog korpusa nemačkom Feldkomandantu u Nišu o sabotaži od stra­ne četnika D.M – pisan 1. maja 1944. Sedmog aprila 1944. grupa Dražista napa­la teretni voz na pruzi Đunis – Žitkovac i oštetili prugu.Potpis: gen. Nikolov, s.r (IAN, mikrofilm 5, snimak br. 293)>Telegram načelnika okruga Niškog o hapšenju čet­ničkih saradnika u srezu aleksinačkom od strane Bugara 13. aprila 1944. 13.4: Do­š­la je bugarska vojska u selo Donji Krupac u poteru za četnicima DM. Iz sela je od­ve­la starešinu Živojina Zdravkovića. Istoga dana ista grupa bugarskih vojnika je blo­ki­rala selo Katun. Nakon pretresa u cilju pronalaska municije i oružja iz sela su od­ve­deni Radomir Pešić, Vukašin Trandafilović i još 2 lica po imenu Vukašin* i Bogo­mir*. Svi su iz sela Katun. Pomenuti su predati nemačkim vlastima u ovdašnjem kon­centracionom logoru. Bez potpisa (IAN, f. Načelstvo okruga Niškog, k. 1) >Teri­to­rijalni komandant Jugoistoka Izvod iz izveštaja o situaciji na dan 12. XI. 1943. Seve­roistočno od Boljevca četnici su izvršili napad na 3 nemačke patrole koje su pri­padale 95. rez. graničarskom bataljonu, kojom prilikom su ove patrole razoružane, 3 voj­nika su lakše, a 2 teže ranjena. Feldkomandantura 809 će za ovo delo uzeti pred­vi­đeni broj pristalica DM u cilju odmazde. O broju podneće se poseban izveštaj. Ko­man­dant Jugoistoka (nečitak potpis) (AVII, MF. Minhen, 1—I—1080) >1.decembar 1943. Teritorijalni komandant Jugoistoka, u svom dokumentu Izvod iz izveštaja o si­tu­aciji na dan 1.XII.1943.godine, navodi: Feldkomandantura 809 Niš: Kao odmazda za napad na voz između Negotina i Niša streljano je 27 komunista. Akcija 1. bu­gar­skog okupacionog korpusa protiv mobilnih bandi DM istočno od Niša još uvek u toku. Do sada je Službi bezbednosti privedeno 30 pripadnika D.M. Komandant Sr­bi­je Felber, s. r. (AVII, NAV, T—501, R—253, S—917) >10.decembar 1943. O akcijama pro­tiv JVuO od strane bugarskih fašista, Teritorijalni komandant Jugoistoka, u svom do­kumentu-Izvod iz izveštaja o situaciji na dan 10.XII.1943.godine, piše Vermahtu: Feld­komandantura 809 Niš:..Akcija 1. bugarskog okupacionog korpusa protiv bandi D.M 20. km. severozapadno od Niša počela juče. Bande DM su se na vreme povukle. Dva ban­ditska uporišta 2 km. južno od Aleksinca razorena. Službi bezbednosti pre­da­to 5 pripadnika D.M. Prosleđeni ovdašnjem logoru na dalju nadležnost. Komandant Sr­bije Felber, s. r.(v.AVII, NAV, T501, R253, S923) >Izveštaj načelnika okruga Niš­kog o hapšenju četničkih saradnika u srezu niškom od strane Bugara januara 1944. Jedan odred bugarskih vojnika u poteri za poručnikom Popovićem koji pripada or­ga­nizaciji DM blokirao Knez Selo i vršio pretres. Na polasku sa sobom poveli pred­sednika opštine, delovođu i kmeta ovog sela, ali još sinoć su ova lica puštena na slobodu. Isto tako, juče oko 10 časova jedan drugi bugarski odred blokirao je Gor­nju Vrežinu, tražeći poručnika Popovića i prilikom polaska uhapsili su pret­sed­ni­ka opštine, delovođu i pisare, kao i još 3-4 građana i odveli ih za Niš u ovdašnji kon­centracioni logor. Bez potpisa (IAN, f. Načelstvo okruga Niškog, k. 1)

Još u pripremi svojih operacija, ne­mački okupator je zgusnuo svo­je snage na is­to­ku i jugoistoku Srbije, kuda ide ži­la ku­cavica lo­gističke podrške ne­ma­čkim af­ri­č­kim snagama. Stvorio je snažan, višeslojan i vi­še­smeran, okupacijski si­stem oru­žane si­le i vlasti.[20] Upotrebio je i snage svojih sa­te­lita, posebno jake bug­a­r­­ske snage 1.oku­pa­cionog korpusa[21]. Niški garnizon je najja­či okupatorski garnizon u oku­piranoj Kra­lje­vini. U odbrani pruga od ČgK, okupatori su posekli šumu i svo ras­ti­nje, na nekoliko stotina metara sa obe strane pruge, čak i u Sićevačkoj klisuri; po­di­g­li bunkere kod svakog mosta, većeg propusta i značajnih raskrsnica, načičkanih mi­tra­ljezima i teškim minobacačima, noću osvetljavanih reflektorima i brižno umotanim bod­ljikavim žicama. Za brzu intervenciju na pruzi, stalno su bili spremni oklopljena dre­sina i blindirani vozovi. Na niškoj železničkoj stanici, bila je u stalnoj pri­pra­v­nosti specijalna kompozicija-oklopni voz, sastavljen od lokomotive i nekoliko če­li­č­nih vagona, išaranih crtežima razbesnelih tigrova. Voz je bio velike vatrene moći, jer je imao i platforme sa topovima i protivavionskim topovima „Flakovima“. Ta­kav si­stem je suprostavljen JVuO koja svojim korpusima poseda sve planine duž pružno-drum­skog pravca Beograd-Skoplje-Solun, u pripravnosti za dejstvo po istom. Ova stra­te­­gijska operacija, odnela je mnoge živote[22] hrabrih vojnika i starešina JVuO. Tako­’đe, po­s­le napada snaga NOViDJ na JVuO kod Uži­ca (u 4 sata 2.11.1941), uz ve­like gu­bi­t­ke JVuO, otvoriće se stalni napadi sna­ga JB[23] na JVuO u celoj Kraljevini pa i Niškom sre­zu. Jedino u Niškom srezu i Okru­gu, Če­garski i drugi korpusi JVuO i snage SDS i SDK, ne vode međusobne borbe, či­me su smanjile, ina­­če strašne, ci­vil­ne i vojničke žr­t­ve Srba. O tome oficir SDK, pi­še: „Za vreme nemačko-bugarske oku­pa­cije Srbije, na te­ritoriji okruga Niškog, nije bilo ni jednog sukoba među nao­ru­ža­nim srpskim nac­io­na­listima, iako su se i jedni i dru­gi nalazili na istom terenu. To je činjenica s kojom se onaj kraj Srbije može po­hva­li­ti. A što je tako bilo ima se za­hva­liti, u prvom redu, is­­tinskom rodoljublju i mu­d­roj politici starešina obeju gru­pa­cija, Nedićevih oru­ža­nih odreda i četnika Draže Mi­hailovića u ovom kraju, a za­tim i posebnim prilikama ko­e su tamo vladale, za raz­li­ku od drugih krajeva oku­pi­ra­ne Srbije. Da toga nije bilo-i da je preovladala pamet pla­hih – ‘u krv bi nam vjere za­pli­vale’!“[24] Najveće uspehe JVuO os­tvarila je i podnela žrtve u periodu od januara 1942 do jula 1943. u operaciji po­dr­š­ke britanskoj 8.armiji protiv Ro­melove nemačke ar­­m­i­­je i iskrcavanja anglo-ame­ri­kanaca’ u Severnoj Africi. Objekti dej­stava su sa­obraćaj, veze, pošta, industrija, rudarstvo, po­ljo­pri­­vre­da, sistem vlasti, re­­kvi­zi­ci­je u hrani i ogrevu…

Sabotaža saobraćaja obu­hva­ta­la je sve pru­žne i drumske ve­ze ko­je izlaze na Niš. Grad Niš je stra­tegijsko žele­z­ni­čko-drum­sko čvorište. Pre svih evropska ko­ridorna željeznička pruga: Su­botica-Beo­grad-La­po­­vo (krak:Kra­gu­je­vac-Kra­ljevo)-Sta­lać-Niš-Leskovac-Vra­nje-S­­k­­o­­plje-Ati­na-So­­lunska lu­ka-br­o­­do­vi­ma se­­­v­e­­r­­na Afrika. Takođe, na čvor Niš vezani regio­na­l­ni prav­ci. Na­vo­di­mo neke od broj­nih akcija JVuO: -23.11.1941: Po­što su preko poštansko-telegrafske, obaveštaj­ne službe GorŠ-180, saznali za napad Keserovićevih odreda na Kruševac, u rano jutro, , uspelo im je da na peronu Niške stanice, ‘zbog kvara skretnice’ , izvrnu oklopni voz zvani „Tigar“. Time su onemoguićili za više časova, ne samo njegov odlazak u pomoć ugroženim nemcima u Kruševac, već su obaveštajci ČgK zakrčili prolaz nagomilanim, nemačkim kompozicijama. Zbog ove  ‘saobraćajne neprili­ke’ koju su Nemci oglasili odmah sabotažom, postrojeno je osoblje na peronu Niške sta­ni­ce. –januar (poč.) 1943: diverzija na pruzi Niš-Beo­grad, kod s.Đunis, kada je dignuta pru­ga uz prekid saobraćaja preko osam ča­so­va[25]; –12/13.1. 1943: sa­botaža na pru­zi Niš-Vra­nje, iz depeše Feldkomandanturi 809, broj 31/43 od 13.1.1943, vidljivo da je iz­vr­še­na sabo­ta­ža na železnici 7 kilometara ju­ž­no od Ni­ša[26]; januar-februar 1943: Niška JVuO vo­di jake borbe protiv bugarskih i ne­­mačkih tru­­pa koje čiste pro­s­tor u zahvatu ju­žne pru­ge o čemu nemački izveštaji ka­žu: „južno od Leskovca ubijeno 25 ustanika D.M.“[27]; –29.1.1943: ru­še­nje mosta na pruzi Niš-Pro­ku­plje-Priština, na deo­nici pruge Do­ljevac-Pro­­kuplje. Ko­mandant Srbije, naređuje Feld­­koman­dan­tu­ri 809: „1) Poništava se te­le­gra­fsko naređenje broj 153/4 od 5.II 1943 o slu­čaju napada ek­s­tre­mista na brzi voz Beo­grad-Sofija. 2)..zbog rušenja mosta na pru­zi Do­­ljevac-Pro­ku­plje 29.I 1943...“[28]; –12.2.1943: rušenje na više mesta pruge Do­lje­vac-Kuršumlija, uveče sa dve diverzantske grupe, bez gu­bi­taka JVuO.[29]; –19.7.1943: Ne­m­ci o sabotažama 16.6-15.7.1943 Izveštaj Komandujućeg generala i Komandanta Sr­bi­je za Komandanta Ju­go­is­toka, poverljivo broj 2951/43, 19.7.1943: „Na čitavoj te­ri­to­riji Južne Srbije, ne­pri­jatelj je pojačao svoju aktivnost u obliku prepada na opš­ti­ne i pojedine ličnosti, u pozivima na sabotaže liferovanja žetve i više slučajeva ra­zaranja vršidbenih gar­ni­tura. Snage Draže Mihajlovića koje se nalaze u severno is­to­čnoj Srbiji kon­cen­tri­sa­ne su između Velikog Gradišta i Negotina. Ove jedinice, bez svake sumnje, imaju za­da­tak da stalno ometaju dunavsku plovidbu.“ [30]

Objekti su sta­l­na meta „in­teligentnih sa­­bo­taža“ JVuO i simpatizera:

„U početku, sabotaže su izvršavane na sledeći način: oglašavanjem velikog broja zdra­vog, sa­o­bra­ća­­j­nog osoblja za „bolesno“; ubacivanjem u podmazivače vagonskih točkova, lo­p­ti­ce, sa­­stavljene iz dva dela peska i jednog dela vos­ka, ova mešavina usled trenja usijava oso­vi­ne, iz­aziva paljenje va­go­­na i onesposobljavanje cele kompozicije, ub­rzo posle pre­la­s­ka u Bu­gar­­s­ku ili od strane Bugara oku­­piranu teritoriju; odršrafljivanjem šina od že­le­­z­ni­­čkih pra­­gova, na opasnim okukama, pro­si­­­pale se kompozicije u reke i ponore; po­sta­v­ljanjem mina na zgodna me­­sta; usled „neispravnih „ sk­­re­tnica i signalnih instalacija is­kakale čitave kom­­pozicije niz nasipe. U svr­hu ovih iz­vo­đe­nja, raspolagali smo (JVuO) du­plikatima svih mo­­gućih ključeva i sprava, noću pravljenih u Že­le­­z­ni­­čkoj i Mostovskoj ra­dionici, radom čla­­nova naše organizacije. Ubrzo, priključili smo našem fro­n­tu i na­ma naklonjeno čla­n­stvo Železničke direkcije-Sever, čije je sedište u Beogradu. Oni su isto tako davali svoj zna­­­čajan prilog u borbi za kontrolu saobraćaja duž moravsko-var­dar­ske i ni­­šavske doline. Kas­­nije, bolje uve­ž­ba­ni u rukovanju eksplozivom, doturanom od stra­ne Sa­ve­z­ni­ka, ugro­ža­va­­li smo prugu danju i noću. Iz Štaba 180 održavali smo kuri­r­sku vezu sa Nišom, di­ri­go­va­li svim sabotažama, duž železničkih komunikacija; or­ga­ni­zo­vali gradove i se­la osam sre­­zo­­va naše teritorije; prikupljali obaveštenja o tran­sport­ima materijala i us­pesima sa­­bo­ta­ža, o kre­tanju i snazi neprijatelja, kao i ometali rad oku­patora i njihovih slugu. Sav taj po­­sao bio je uto­liko teži, što je veliki deo teri­to­ri­je Štaba bio pod bugarskom oku­pa­­ci­jom. Tih da­na (janura 1942), u Nišu, Gestapo svi­re­po je komadao i naš Drugi mesni štab: ve­ći broj že­le­z­ni­čara bio je ba­čen u kazneni lo­gor kod Crvenog krsta. Uprkos svega, nji­­ho­va mesta zauzimaju dru­gi, ranije od­re­đe­ni i spre­mni na iste žrtve. Duž pruga i dalje se pu­še poizvrtane ne­ma­čke kompozicije.“[31]-“Odvijani važni delovi lokomotiva i bacani, ra­z­­b­i­­janje armature, lomljeni navrtnji i li­veni delovi, osigurači, prekidači, u tek opra­v­lje­­nih 20 lo­komotiva ubacivan pesak u le­žište lagera, lupane napojne cevi; lomljeni tra­foi i el. mo­tor u Elektro-ode­lje­nju, U Mos­tovskoj radionici: pesak u osovine vagona,, iz­ra­da je­že­va-tro­krakih eksera za bušenje au­t­o­­­guma, lom cirkulara i mašina za metal, otezao pre­­voz mo­sto­vskih delova, kvaren vaz­dušni če­kić za kovanje teških komada; Ložionica: za­­dr­ža­va­nje lo­komotiva kvarovima, sur­vavanje lokomotive u cen­tar okretnice za okretanje lo­­ko­mo­ti­va (30 nisu izašle iz depoa). Potpuno rušenje pruge Niš-Atina, 1944.“[32]

Ruda, nje­no va­­­đenje i pre­voz, životno je važno za Nemce. U Okrugu je veoma važan Aleksinački rudnik, odakle je ruda slata i za Nemačku i S.Afriku. U Srezu je Jelašnički rudnik. Prevoz ru­de iz Bora i Tre­­p­­če (ključne za proizvodnju municije). Okupator je činio sve da obe­z­­be­­di njihov sta­l­­ni rad. Rudnike čuvaju specijalne snage. Krajem 1941. i početkom 1942. proradili su go­tovo svi industrijski objekti u Srbiji. U Srezu to su fabrike ma­­­šina, teksti­la, za pre­radu kože, livnica, pivare, mlinovi, strugare..Sabotaže u Fa­­brici mašina i liv­ni­ci „Pejić, Stefanović i kompanija“Niš[33], JVuO izvodi lo­šom proizvodnjom, si­pa­njem vode i peska u kalupe za livenje što liv čini lošim uz ve­­­liki škart, lom­lje­nje ka­lu­pa. Ovo je značajno jer su nišku industriju Nemci pre­us­me­­­rili na ratnu pro­izvodnju: li­venje oštećenih delova. Direktivom ŠVK (9.9.1942) na­ređuju se gra­đan­ska nepo­slu­š­no­st (od 9.9.1942) i sabotaža u vlasti i javnoj službi. Do fe­­bruara 1942. os­tva­re­ni su veliki us­pe­­si. Tu su železnički čvor, Železnička ra­di­o­­nica, Ložionica, Že­leznička kolonija, Fa­brika trikotaže, Fabrika obuće, Du­van­ski monopol, ško­le..Čegarski i drugi kor­pu­si,  napadima na nemačke i bugarske posade i diverzijama, kra­­jem 1941-početkom 1942. ug­ro­žavaju stra­te­š­ku prugu jugoistočne Srbije: Pi­­rot-Niš-Leskovac. U periodu 1942-1943. vršene su brojne sabotaže ČgK i Gorskog štaba 180 u željezničkom čvoru Niš. Željeznička stanica i Željezničarska radionica bili su snažno uporište Ravnogorskog pokreta i vojnoobaveštajne službe JVuO. Oni su vr­­ši­li tzv. inteligentne diverzije mešanjem vagona pri ranžiranju kompozicija i sla­njem vagona u pogrešnim pravcima, slanje voza na voz jednom drugom u susret i iza­zi­va­njem sudara. Da bi se izbegle odmazde okupatora, diverzija je vršena isključivo na vo­zo­vima sa ratnim materijalom, hranom i naoružanjem, bez žive sile, onesposobljavanjem vučnih lokomotiva i odugovlačenjem opravke već oštećenih. Zahvaljujući provalama ko­mu­nističkih dvostrukih špijuna, koji su hteli da ova dva saobraćajna preduzeća, stave pod svoju kontrolu, nemački i bugarski okupator je 20.jula 1943, uhapsio veću grupu že­lez­ničara iz železničke stanice Niš i ranžirne stanice u selu Popovac. Takođe, iz okolnih železničkih stanica, uz i niz prugu, na pravcima Niš-Beograd, Niš-Sofija, Niš-Leskovac, Niš-Zaječar. O rezultatima sabotaža, načelnik ŠVK, izveštava Vladu u Londonu, depešom strogo pov.1902 od 22.1.1943: „Na pruzi Niš-Solun, od 362 loko­mo­tive, bilo je izbačeno 112; od 166 lokomotiva uskog koloseka, izbačeno je 50; od 6.000 vagona, izbačeno je preko 3.000 na noprmalnim kolosecima, a na uskom 35%.“

Ži­­vi sa­vre­me­ni­ci rata svedoče: „Seljaci iz sela pored pruge Niš-Pirot, bili su oba­vez­ni da danonoćno ču­vaju pomenutu prugu, na taj način što su dežurali u malim pri­zem­nim drvenim nad­s­t­rešnicama, napravljenim samo od drvenog krova preko koga je bi­la naslagana samo sla­ma. Kad bi primetili nešto sumnjivo oko pruge bili su obavezni da udaraju motkama u ne­ke metalne kante i taj zvuk bi se prenosio do najbliže bu­gar­ske patrole koja se na­la­zila negde uz prugu. Te seljačke straže obilazile su stalno nao­ružane bugarske pa­t­ro­le..U prostoru između Tamjanice i današnjeg naselja Dolac, vi­đao sam nemačke ok­lo­p­ne vozove. Oni su po jedan do tri dana ostajali u železničkoj sta­nici Dolac, pa pro­du­ža­vali dalje…Više puta su četnici (JVuO) pred sumrak si­la­zi­li sa planine i iz pro­s­to­ra iznad današnjeg auto-puta Niš-Pirot otvarali vatru na bugarsku vojsku oko že­lezničke stanice u Dolcu. Onda su bugarski i nemački vojnici mi­tr­aljezima gađali njih. Tako smo mi više puta morali da u svojoj kući u Tamjanici be­žimo i skrivamo se u po­drum, gde smo ležali po podu na ponjavama dok su bugarski i ne­mački vojnici pucali iz mitraljeza prema Tamjaničkom brdu po četnicima koji su se pov­lačili. Ujutru smo vi­đali oštećenja od metkova na crepovima ili zidovima kuća. Ta­kođe, ujutro su u naše se­lo posle ovakvih četničkih napada ili čarki dolazili n­e­ma­č­ki i bugarski vojnici tra­žeći četnike iz napada od prethodne noći. Bio sam svedok i batinanja naroda od stra­ne bugarske vojske…Posle ovakvih četničkih napada na bu­gar­sku postaju na Že­le­z­ni­čkoj stanici Dolac, prilikom njihovog povlačenja kroz Ta­mja­nicu ka Suvoj Planini, čuo sam više puta kako jauču ranjeni četnici. Jednom je u na­še selo dolazio i lično, na be­lom konju, četnički komandant poručnik Ćirković..[34]“..Sećam se da sam viđao da su na niškoj Železničkoj stanici boravila dva nemačka ok­lopna voza sa po 4-5 oklopljenih vagona. I lokomotive su bile oklopljene oklopom sivo­maslinaste boje. Sećam se da je bilo dosta tih vojnih vozova koji su prolazili kroz nišku stanicu..teretne vozove koji su prevozili ugalj, sačekivali smo oko igra­lišta FK ‘Železničar’ u Nišu, gde je voz, verovatno zbog ondašnjeg signala usporavao vož­nju, a mi smo se peli u vagone i što brže izbacivali grudve uglja pored pruge, a onda ih sakupljali i nosili kući za ogrev..“[35] Zato nemački ni­š­ki gar­ni­zon sp­rovodi jaku ofanzivu na njih (fe­­bru­ar-ap­ril 1942) opštim napadom na slo­bodnu zo­nu JVuO. Obu­­­hvata svrljiški, jas­tre­ba­čki, nišavski, toplički, rasinski, crno­­trav­ski, les­ko­va­­čki, pčinjski kraj. Žestoke bor­be vode korpusi Čegarski, Ni­šav­ski, De­li­gradski, Ra­­­sinski, Kosmetski. Najveće gu­­bitke ustanika, uz ve­li­ke nemačke od­ma­z­de fe­bruara i 10.3.1942, podnosi Niš, Boj­nik, Leskovac, Ko­san­čić, Vra­nje (Botmer[36], su­­đe­nje, Niš 25.1.1947). Izveštaj Komande Ju­­go­istoka 16.2-31.3.1942: „Nemaca: 37 mrtvih, 67 ranjenih i 45 nestalih; Bugara: 19 ranjenih; Srpska policija 15 mr­­t­vih, 13 ra­njenih; Gubici ustanika („pri­stalice Dragoljuba Mihailovića“ i „ko­mu­ni­s­ti­­čki ban­diti“): 1.983 streljano za vreme borbi, a 1.552 streljano u cilju odmazde“.[37]

Glavnokomandujući Generalšataba Rajha feld­maršal Jodl, 31.3.1943. naređuje:

«...Treba pri­­stupiti uništenju or­ga­ni­za­ci­je i oru­ža­nih snaga nacio­nal­nog srpstva pod ko­­­mandom Draže Mihai­lo­vi­­ća..» [38]

Ofanziva se juna-jula 1942. ponavlja na niško-svrljiško-ni­šav­sk­u oblast, uz že­sto­ke bor­­­be Čegarskog, Knjaževačkog i Ni­šav­skog korpusa, uz stalne marš-manevre. Komandujući nemački ge­ne­­ral Srbije, posle operacije „Švarc“ („uništenje nacio­na­li­s­ta Draže Mihailovića“), naredio je 21.5.1943. Operaciju „Olu­ja“ radi čišćenja prostora Srbije od nacionalista i njihovo pri­vođenje feldkomandanturama i krajskomandanturama i obez­be­đi­­vanje zahvata komunikacija. General Bader je time hteo eli­mi­ni­­sati pre svega ustanike JVuO. Ovo zato što su njih doživ­lja­va­li kao mostobran za isk­rcavanje anglo-amerikanaca na Balkan. Krajem 1942. i sre­di­nom 1943, Romel je po­ra­žen u Africi. Saveznici upućuju niz pohvala vojnicima JVuO na pruženoj podršci. Ta­ko, depešom od  27.7.1942, feldmaršal Lord Miln, predsednik Udru­ženja ratnika Pr­vog sve­t­skog rata, upućuje ministru odbrane-načelniku štaba Vr­h­ovne komande, sle­de­ću poruku:„Sa napregnutom pažnjom pratimo hrabri otpor Ju­go­slo­venske vojske pod Va­šom koman­dom i izražavamo svoje bezgranično divljenje na sjaj­nim delima junaštva, ko­je imaju ogro­man uticaj za oslobođenje.“Anglo-američki kom­a­n­danti general Klod Okin­lek Suvozemne snage-Egipat, admiral Harvud Sredozemna bri­t­a­nska flota i vaz­du­ho­plovni maršal Teder Avijacija u Sredozemlju, upućuju vrhovnom komandovanju priz­na­nje za ispoljeni doprinos JVuO: „Sa divljenjem smo pratili operacije kojima ste uprav­ljali! One su od neocenjive ko­ri­sti za našu Savezničku stvar. Učinićemo sve da vam se oružje dostavi što pre.“

Amerikanci su 1943. sni­­­mili ig­ra­ni film[39] o borbi vojnika JVuO i doprinosu po­­bedi Saveznika. Načelnik ŠVK, time i JVuO, od­li­kovani su od strane SAD. Ge­ne­­ral Aleksander, piše 13.1.1943, ŠVK: „Ame­ričke oružane snage u Evropi i Africi, poz­dravljaju svoje drugove po oružju, oso­bi­te i hrabre vojne jedinice pod Vašom od­lu­č­nom komandom. Ti hrabri ljudi, koji se bo­re u Vašim redovima, na svojoj rodnoj grudi, sa ci­ljem da isteraju neprijatelja iz Otadž­­bine, bore se sa potpunom odanošću i po­žr­t­vo­vanjem, za zajedničku stvar Uje­di­nje­nih naroda, Neka ta borba donese njima potpun us­peh.“ Takođe, od Francuske Ratnim kr­stom a Šarl De Gol, koji naredbom francuskim tru­pama na kopnu, moru, vazduhu, naredbom saopštava: „..simbol je najčistijeg ro­do­lju­b­lja i najviših jugoslovenskih voj­ni­čkih vrlina. Taj general nikada nije prestao da se bo­ri na tlu svoje okupirane Ota­­bi­ne.“ Zbog ve­li­kih gu­bi­ta­ka u borbi sa Nemcima i snagama NOV JB, da bi se su­pro­sta­vi­la ne­ma­čkom i ko­­­muni­sti­č­­kom pla­nu o potpunom uni­štenju JVuO, Vrhov­na komanda je mar­­ta-aprila 1943, pro­gl­a­si­la mobili­za­ci­ju  u svim srezo­vi­ma Srbije i u os­ta­­lim ba­no­­vi­­nama. Za to je do­­­bila sa­gla­snost Vla­de Kraljevine u Londonu. Oglas na mobi­li­za­ci­ju je upućen, s po­zi­­­vom na za­ko­ne države Kra­­lje­vi­ne Ju­go­sla­vije. U Niškom srezu mo­bi­li­za­cija je, može se reći, us­pe­la. Vojnicima Čegarskog korpusa proči­ta­na je na­re­d­­ba na­čel­nika ŠVK JV o stra­­­te­gi­ji su­pro­stavljanja neprijateljskom planu za uništenje Voj­ske..Zbog stalnih akcija Voj­ske, nemačka Komanda Srbije i Komanda za Jugoistok ce­ni pre­­­tnju od iskrcavanja Sa­ve­z­ni­ka na Balkan i stim u vezi, opasnost  od ope­racija JVuO. Is­to rade i snage JB kojima od­govara jedino ulazak sovjetske Crvene armije.  Na pro­­sto­ru Niškog sreza i Okru­ga, Ne­mci i Bugari (skoro istovremeno i snage JB) sve sna­­­ge us­me­­ravaju na uni­š­te­nje JVuO, svu­da, posebno uz strategijske pruge. Najveće bor­be su od ju­na 1943-oktobra 1944. sve do upa­­da sovjeta i konačnog razbijanja JVuO u Ni­š­kom srezu i OkruguSna­ge JB, 9/23.di­vi­zije[40] i lokalni odredi, sna­ž­no i stalno, na­pa­daju JVuO u is­­točnoj Srbiji. U cilju od­bi­janja snaga JB, 17.7.1944. ko­mandant Srbije JVuO nare­dio je ČgK i drugim istočnim kor­pusima, da izvrše marš-ma­ne­var u rejon Ale­k­­si­nac-So­ko­ba­­nja-Knjaževac, uz spre­m­no­st za opsežnu operaciju. Če­gar­­­ski i Niš­ki kor­pus sa­dej­s­t­vu­­ju ostalim korpusima. Us­ledio je žestok, čuveni „Bu­ko­vi­č­­ki boj“, 24.ju­la na pl.Bu­ko­vik i pl.Biljevina. [41] Ce­lo­d­ne­vnim bojem, snage JVuO 24/25. ju­l od­­ba­cu­ju snage JB, se­ve­ro­za­­padno od pl.Ro­žanj. Ope­­rativni po­ložaj JVuO značajno je po­pra­v­ljen. Obe stra­ne ima­ju velike gubitke. U iz­ve­štaju sna­­ga JB sto­ji: 143 poginula i 63 ra­njena, snage JVuO oko 200 mrtvih i 20 za­­­ro­b­lje­­n­i­h.[42] O borbama brigada ČgK, koje su že­stoko na­pa­da­ne od stra­­ne snaga 14.brigade[43] sna­ga JB, ŠVK izveštava izaslanik VKJV i ujedno ko­man­dant Ni­­šavske grupe korpusa, pu­kovnik Milutin Radojević: de­pe­šom od 29.2.1944: ‘Par­ti­za­ni prešli delom sa leve stra­ne obale Morave a delom iz Bu­garske (misli se oku­pa­ci­onu graničnu liniju Ca­re­vi­ne Bugarske severno i južno od Be­le Palanke-prim.ŽRP), raz­bili Vlasinski korpus kod sela Lipovca. Čegarski kor­pus na putu za Ma­li Jastrebac vra­tio se i primio bor­bu’; 3.5.1944: „Partizani na­pa­li noću na spavanju IV nišku bri­ga­du i razbili je’; 21.5. 1944: ’15.V 1944.g.brigada Čeg. kor­pusa napala je par­ti­zane. U dva ma­ha razbila je pro­tiv­napade pa se povukla. Po­gi­nu­la 4 partizana i 3 za­ro­bljeno. Naša 2 vojnika pala u ru­ke partizana. Posle ovoga par­tizani se povukli na bu­garsku te­ri­to­ri­ju’.“ U svojoj na­re­dbi od 5.2.1944. navodi ope­racije ČgK: „Na dan 21.ja­nu­ar 1944.g. I bri­ga­da Čegar.kor­pu­sa vodila je borbu sa grupom par­ti­za­na u selu Cerju. Par­ti­zani su na­pa­li sa uverenjem da će ovu gru­pu nacionalista razbiti i uništiti. Raz­vi­la se krvava bor­ba. Sve par­ti­za­n­ske na­vale su se pred nesalomljivim Kra­ljevim voj­ni­cima lomile, Rav­nogorski vi­te­zo­vi raz­biše partizane, najuriše i na­te­raše ih da na raz­­bojištu os­ta­ve 23 mrtva, a da sa sobom odvuku preko 30 ranjenih.[44]

 U pokušaju za­je­d­ničkog su­pro­sta­­vljanja snagama JB, 7.9.1944. u Gadžin Hanu kod Niša, od­ržan je sa­s­ta­nak ko­mandanata na­­cio­nal­nih sna­ga ni­škog i dela za­je­čar­skog okruga. Komandu nad svim na­­cio­nal­nim sna­­ga­ma, pored Ni­šav­ske grupe korpusa i niške jedinice SDS, SDK i Gra­­ni­č­ne straže, pre­uzeo je puko­v­nik Mi­lutin Radojević.[45] Prvo kolebanje u ČgK nastalo je posle odluke Čer­čila da av­gu­sta 1943. Britanci izdaju JVuO i Sr­bi­ju. Naj­veće osipanje nastaje posle poziva kralja Pe­tra II, preko Ra­­­­dio Lon­dona 12.9.1944, da se potčine Brozu.[46] Od snaga SDS Niške ob­­la­­­sti, koje su odbile ultimatum komandanta nemačkog garnizona u Nišu i prešle na stra­­­nu JVuO, 17.9.1944. osnovan je Niški odred potčinjen Komandi Srbije JVuO, na­re­đe­­­njem Štaba KS, Pov.O.Br.3 od 17.9.1944.[47] Odred je imao tri bataljona, sva­ki ba­ta­ljon po tri čete, svaka četa najmanje 100 ljudi, dakle najmanje 900 vojnika. U ČgK se uba­cilo mno­­­­­­­go ko­munista, koji izvršavaju puč i septembra 1944. napadnu Štab ČgK i raz­biju ga. Ubrzo je Štab ponovo okupljen. Septembra 1944. iz­­ve­s­tan broj voj­ni­ka ČgK dezer­ti­ra u brigadu 14.divizije JB u s.Kamenica (Niš). Početkom oktobra 1944. pre­staje da ra­di Nedićeva vlasti u Niš­kom srezu, jer nemački ko­­mandant za Ju­go­i­s­tok, raspušta Srp­sku Vladu. Srbiju pro­glasi ne­ma­čkom ratnom zonom, i priprema otpor pro­do­ru Cr­ve­ne ar­mije sa Istoka i po­novnim napadima JVuO na njegove gar­ni­zo­ne. De­ce­m­b­ra 1944, ČgK je u s.Kos­mo­­vac (Suva Planina), pod komandom majora Milovana Po­po­vi­ća.

Deo vojnika Korpusa vodiće bor­be sa sna­­g­a­ma JB do kra­ja 1947. Deo se, sa Ni­šav­skim i Deligradskim pri­­klju­či Rasinskom kor­pusu i oslobodi Kruševac od Ne­ma­ca. Sve­­čano do­čekaju sov­je­te koji ih razoružaju i predaju sna­gama JB. Ovi ih  odvede u lo­gor Pa­ra­ćin – stra­ti­š­te voj­­­nika JVuO. Preostali se povlače u Bosnu, u obruču sna­ga JB i bri­tan­skih bom­bar­­de­ra, bore na život i smrt na Zelengori. Manji broj se pre­ko Slo­­ve­­­ni­­je do­pao  sabirnih logora u Italiji u američkoj zoni. Veliki broj razoru­ža­nih pri­­pa­d­ni­ka JVuO, En­­­glezi u Au­s­t­ri­ji, predaju sna­ga­ma JB koje ih bez ikakvog is­le­đe­­nja i su­đe­nja stre­ljaju u Kočevskom rogu i drugim masovnim grobnicama u Sloveniji. Sna­­ge JB su za­ro­bljene vojnike JVuO u Niškom srezu i Niškom okrugu, izvodili su pred svo­­je no­vo­os­no­vane sudove i komisije. Okružnu komisiju za utvrđivanje ratnih zlo­­či­na, komu­ni­s­ti­čke vlasti su osnovale 8.10.1944, pre oslobođenja Niša u s.Li­pov­cu potom Okru­žno po­ve­reništvo za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih po­ma­ga­­ča. Takođe, Grad­­­sko po­ve­reništvo za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih po­ma­­­ga­ča 30.10. 1944. i radiće do 1.10.1945. Njegove poslove preuzima Gradski narodni od­­bor. Ta­ko­­đe i ni­ški Sud za su­đenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne ča­­sti.[48] Ova vr­­sta su­da uvedena je od­lukom Josipa Broza-samo za Srbiju. Presude su bile: gubljenje gra­­đa­n­s­kih, glasačkih pra­va (masovno pred izbore 1945), imo­vi­ne. Ekipe ovog Suda su išle po ni­škim „čet­ni­č­kim“ selima i iz­ricale kazne „na spiskove“. Izvršni sudski po­stupak su vodili no­vi Sre­ski i Okru­ž­ni sud i Vojni sud divizije snaga JB u Nišu. Uprkos an­ti­­­fašističkom i de­mo­k­ra­t­s­kom opredelenju, hrabrosti priznatih pr­vih ge­­rilaca u Ev­ro­pi, žrtvama u apr­ilskom  i ra­tu do kraja  za ra­čun „Saveznika“, ne­ sna­­la­­že­nju u tr­go­vi­ni velikih sila i vrtlogu građanskog ra­ta u Sr­bi­­ji, niški voj­ni­ci ­de­le sudbinu cele JVuO. Vojnici JVuZ masovno stra­daju u ne­ma­č­kim lo­go­ri­ma, ve­ći deo pre­živelih ostaje u Svetu. Sli­č­na je sudbina ni­š­kih vojnika u JTBI: pre­ži­ve­li u bor­ba­ma sa Ita­lijanima i Nemcima u Af­r­i­ci i zatočeništvu u italijanskim lo­go­rima, od­ve­de­ni su u „sa­ve­z­ni­čke“ sa­­­birne lo­gore. Britanci im oduzmu uniforme, potom rasele po Za­pa­du. Iste voj­ni­ke pučiste 27.3.1941. koji zbog njih zarate sa Ne­ma­čkom, daju velike žr­t­ve u podršci Sa­­veznicima-sma­traju ratnim za­rob­lje­nicima!? Tako u naređenju[49] je­di­ni­cama JVuO u lo­­goru Munster u Ne­ma­čkoj stoji, doslovce: „Proglas-na znanje ju­go­slo­ve­n­skom osoblju pre­­danom iz ne­pri­­ja­te­lj­skih jedinica 1. Vlada..Britanije je objavila svo­ju od­lu­ku da da­de status Ra­se­ljenih lica svim…koje se sa­da nalazi u bri­tanskoj ili bri­­tan­skoj-oku­pi­ra­noj te­ri­to­ri­ji..2. ..U međuvremenu vi će­te osta­ti u ovom logoru.. 3. Po­čev od danas za­branjuje Vam se da nosite oznake vojničkog čina. Bi­ćete opskrbljeni pre­­u­re­đe­nim bat­ledresovima ili civilnim odijelima…nošenje uni­forme biće zabra­nje­no i sma­traće se kažnjivim pre­stupkom. 5. ..Naredba je bri­tan­skih Vlasti da se poko­ra­­va­te ovim pro­pisima. 6. ..Vi ćete biti obavezni da radi­te po nalozima na isti na­čin kao i sva os­tala Ra­se­lje­na lica u britanskoj zoni. 7. Da­tum..Jun 1947...“ Komentar ni­je po­tre­ban. Iz­među bri­tan­skog zlostavljanja i si­gur­ne smrti od strane vlasti u za­po­se­d­­nu­toj Ota­dž­bi­­ni – veliki deo ni­š­li­ja za­uvek je ostao rasut po Svetu. Na osnovu do­­­­ku­men­to­va­nih či­nje­nica, bez ideo­loških zastora, Na­rodna Skupština Republike Srbije,  na predlog Vla­­­de g.Vo­ji­s­la­va Ko­š­tunice, donela je 21.12.2004, Zakon o priznavanju an­ti­fa­­ši­s­ti­­­čkog sta­tu­sa pri­­­pa­d­ni­­­cima Ju­go­slovenske vojske (u Otadžbini i van zemlje) od 1941-1945. Ustanovljena je i „Ravnogorska Spomenica 1941“, sa istim pravima nosioca kao i „Partizanska Spo­me­nica 1941“. Pri­znata su bo­ra­čka pra­va svim vojnicima JV i Rav­­nogorskog pokreta (RgP).[50] Takođe, no­­vembra 2005. donet je Zakon o re­­habili­taciji osu­­­đe­­nih ne­i­sto­mi­š­lje­ni­­ka od 1941. do 1945. U postupku donošenja je Zakon o ud­ru­­že­nji­ma građana u R Srbiji, gde je priznat an­ti­fa­­­ši­s­ti­č­ki status Udruženju pripadnika JV 1941-1945. i Udruženju Rav­na Gora.

R e z i m e

Posle aprilskog ra­­ta 1941, od voj­nika, starešina i gra­đa­na Sre­­za, oku­p­ljenih u pla­­­­ni­na­­­ma i selima Niškog sreza i okoline, nastaje Jugoslovenska vojska u Otadžbini. Vdi ih tra­di­ci­ja po­­š­to­va­nja voj­ni­č­ke za­­kle­­­tve Otadžbini Kraljevini Jugoslaviji‘. Iz­begli voj­­nici VKJ stu­pa­ju u Ju­­go­slo­venske tru­pe-Bli­ski Is­tok. Ratni vojni za­ro­b­lje­ni­ci su u Ju­­­­go­­slo­ve­n­skoj Voj­­­sci u zaroblje­ni­š­tvu. U Srezu, od 1941-1945, prvo nastaju udar­­­ne gru­pe, čete i od­­redi, potom veće snage: Gorski štab (GorŠ)12-Štab Is­to­čni ce­­­n­­tar (1941.Niški četnički cen­tar); GorŠ 43-Ni­ški centar; GorŠ 45-Štab Ni­­­š­a­­v­skog korpusa;GorŠ 180-Štab istočnog sektora-Nišavska grupa kor­pusa; GorŠ 64/INiški voj­­ni ok­rug, GorŠ 45/VIPirotski vojni ok­­rug;GorŠ 64-Čegarski kor­­­pus (ČgK). Prema ak­tima, ČgK je os­­no­van februara 1943, sastava: 1.ni­­ška, 2.če­gar­ska i 3.čegarska bri­­ga­da, Leteći odred (ka­s­nije Le­te­ća bri­gada), Že­le­znički odred, Pr­vi niški đački ba­­­ta­ljon, od 11.2.1944. 4.ni­­­ška bri­gada. Obu­hvata Niški srez i grad Niš. Korpus ima sta­­l­no dosta lju­di, a malo na­­­ru­ža­­­nja i mu­ni­ci­je. U mo­­bi­li­za­ci­ji pri­ma re­zerviste Sre­za, sa po­pu­nom do 8.000 lj­u­di. U Nišu nastaje Oba­ve­­š­ta­jni odsek2, koji osniva Oba­­ve­š­ta­j­ni že­­le­z­ni­čki cen­tar-Niš i Grdelica, ot­kri­­va i uklanja brojne ne­pri­ja­telj­ske age­n­te. Ne­m­­ci otkrivaju, hap­se i stre­ljaju oba­ve­š­tajce. Rav­no­gor­ski pokret već 1941. sna­žno prodire u gra­­đan­s­t­vo i među že­le­z­ni­ča­re. Os­­novani su organi ci­vi­l­ne vla­sti: Na­ci­onalni ko­mi­te­t za srez niški i seo­s­ki ko­mi­­te­ti, komande sela i Sre­za, Sre­­ska rav­no­gorska po­li­cija, seo­ske straže, teri­to­ri­ja­l­na voj­ska. U Srezu se oku­p­lja JURAO-Štab 1001 i organizacije ravnogorki: JUORA i ŽROS. Izvan slo­­bo­dne teri­to­­rije JVuO, organi vlasti rade u strogoj taj­­no­sti. Sna­žna RgO i JVuO, zna­čaj Ni­ša za Bal­ka­n, navode ŠVK da im poveri vo­­đenje sa­botaža (januar 1942-jul 1943) u po­dršci bri­­ta­nskoj 8.ar­mi­ji u zaustavljanju Ro­­mela i is­kr­ca­va­­nju anglo-ame­ri­kanaca u Severnoj Af­­ri­ci. Rame uz rame sa Save­z­ni­ci­ma ginu voj­­ni­ci JTBI. Uspešno i uz žrtve, JVuO pr­va ot­­vo­ri­ drugi front u po­ro­b­lje­noj Ev­­ro­pi, uz preko 20.000 palih Sr­ba! Britanci sve za­­borave-izdaju JVuO. Niš, naj­ja­či oku­pa­to­r­ski garnizon, supro­s­ta­­­v­ljen je JVuO Sre­za. Voj­nici Čg­K dejstvuju na sao­bra­ćaj, veze, po­š­tu, in­dustriju, ru­da­­r­stvo, po­ljo­pri­­vredu, vla­­st, ja­v­­ne službe, re­­kvi­zi­ci­ju, nemačke i bu­gar­s­ke po­sade. Vrše diverzije duž pruga i drum­ova koji iz­laze na Niš. Spro­vode gra­đansku ne­po­slu­šnost. Za­to Nem­ci vrše op­š­ti na­pad (fe­­bruar-ap­ril 1942. i jun-ju­l 1942) na slo­bo­dnu teri­to­ri­ju JV uO. Uz stalne marš-ma­nevre ČgK vodi teške borbe. Od­­maz­de nad JVuO su stalne. Zbog na­­cio­nal-os­lo­bo­dilačke bor­­­be, Nemci ih gone, hap­se, stre­ljaju, de­por­tu­ju u logore. Naj­­kr­va­vije od­ma­z­de vrše 1942/43, uz od­nos: 50% pri­pa­d­ni­ci nacionalnih snaga“–50% ko­mu­nisti i os­ta­­li ta­oci. Naj­­opa­­s­nijim po Rajh u Sr­bi­ji  smatraju „pri­s­ta­lice Dra­go­lju­ba Mi­ha­i­lo­vi­­ća“. U Srbiji, jedino u Ni­š­kom srezu i Ok­­ru­gu, nema sukoba JVuO sa SDS i SDK. Spa­še­­­ni su mnogi životi i uma­nje­ne ionako stra­­šne žrtve Srba. Na pro­­storu Sre­za i Ok­ru­­ga, Nemci, Bugari i snage JB, ra­de na uni­­š­te­­nju JVuO. Najveće bor­­be ČgK vodi od ju­na 1943-ok­to­b­ra 1944. Iza le­đa upa­da Crvena ar­mi­ja, uz jake na­pade 14.di­­vi­zi­je JB. Ko­le­­banje u ČgK na­sta­je po­­s­le bri­tanske izdaje i poziva kralja Pe­­­tra II da se po­t­čine Br­o­­zu. Grupe ČgK se bo­­r­­e pro­tiv sna­­g­a­ JB do kra­­ja 1947. Deo je, u teškoj bor­­bi na Ze­le­n­­go­ri u ob­­ru­ču jakih sna­ga JB i bri­­tanskih aviona, bez mu­nicije, od­eće, hra­ne-raz­­bi­je­n. Mno­­ge voj­nike En­­­gle­zi pre­­daju sna­­ga­ma JBubijeni su u Kočevskom ro­gu i drug­de.Ostale voj­­ni­ke JVuO, JTBI, JVuZ od­­vo­de­ u sa­­­­bi­r­ne lo­gore.Iz­me­đu bri­ta­nskog zlo­­stavljanja i si­­gurne smr­ti u za­posednutoj Ota­­bi­ni – brojne ni­š­li­je ostaju u S­v­etu.

Dokumentacija i literatura

–          Avaku­mo­­vić, Ivan, Mi­haj­lović u nemačkim dokumentima, London, 1969;

–          VII-Vojni arhiv, Beograd, ČA: K-2, 5/7; K-8, F 3, dok. 11; K-41-C, F 1, dok.5/965; K-27, F 5, dok. 7, pr.8; Nac.arhiv Vašington: T-501,R-253,S-917;

–          Vojni komandant Srbije, Naredba br.1, 28.4.1941;Saopštenje: Feldkomandantur 809 Niš,12.4.1943;

–          Vučković, Nevenka, Fabrika mašina i livnica „Pejić, Stefanović i kompanija u Nišu, Isto­rij­ski arhiv Grada Niša, 2008;

–         Glas Beograda, broj 7, List Ravnogorskog pokreta u Beogradu, od 16.8.1944;

–          Glišić, Venceslav, Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1945, Beo­grad, 1970.

–          Grupa autora-Zapisi iz dobrovoljačke borbe, sv.3: Todorović, Krsta, Zapisi iz Niša, Minhen, 1955;

–          Grupa autora, Niš u vihoru oslobodilačkog rata, DIGP Prosveta, Niš;

–          Enciklopedija Niša-Istorija, Gradina, Niš, 1995;

–          Živanović, potpuk. Sergije, Treći srpski ustanak, Novi pogledi, Kragujevac, 2000.

–          Zbornik dokumenata i podataka o NOR naroda Jugoslavije, VII, Beograd: tom.14, knj.1, dok.149; tom 12, knj.3, dok.107;

–          Zlatić, Jovan, Stradalaštvo srpskog naroda u Niškom ratnom okrugu, knj.4, Pro­­sve­ta, Niš, 1994;

–          Istorijski arhiv Grada Niša, Kozara, K-4; Mf.VII Minhen 3-1-190-194; MF.VII/4, br.dep.1517, 30.IV, D-672; MF VII/1-64; Varia, prepis: Mf. VII, Minhen 9-I-43, 9-I-688; prepis: Mf. VII, Minhen 3-I-927; Mf. VII, Minhen 9-I-720-723; Mf. VII, Minhen 2-I-527-529; Dokumentacija Crvenog krstaNiš: K-58;  K-24 (br.1808), K-72.

–          Martinović-Bajica, Petar, Milan Nedić, Čikago, SAD, 1956;

–          Ma­r­tin, D, Mreža dezinformacija, str.429-430.

–          Milovanović, M, Nemački koncentracioni logor na Cr­venom Krstu u Nišu.., NK, Beograd, 1983;

–          Milošević, prim.dr.Pavle, Jugoslovenska vojska u Otadžbini 1941-1945, Srp.liber.str, Bgd, 2005;

–          Mihajlović, Dragoljub, Rat i mir đenerala-izabrani ratni spisi, k.1-2, Srpska reč, Beograd, 1998;

–          Narodni muzej Leskovac, Neregistrovana arhivska građa (četnička), inv.br.1208;

–          Narodni muzej Niš-Arhiv: E-182; izjava Aleksandra Makotara;

–          Nikolić, Kosta, Istorija Ravnogorskog pokreta 1941-1945, Srpska reč, Beograd, 1999;

–          Okružni sud Niš-Arhiv, pov.br.29/49, april 1949: Presuda-p.puk.A. Dočev, 1.okupac.korpus;

–          Petranović, Branko, Istorija Jugoslavije 1918-1978, Nolit, Beograd, 1981;

–          Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, VINC, Beo­grad, 1992;

–          Račić, Nikola, Istočna Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945 (hronologija), Zaječar,1984;

–          Stančevski, Ivanka, Okružno povereništvo za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih poma­ga­ča Niš (1944-1947), Časopis Peščanik 6, Niš, 2008;

–          Stevanović, pukovn. Novica, Poslednji srpski đeneral-ve­š­tina ratovanja, Deksin, Beograd, 2006;

–          Tikić, Branislav, Izjava Ljubomira Vučkovića, s.Dolac, penz.otpravnik vozova, Dolac, Đurđic, 2008; Iz­­ja­va Tome Jovanovića, Niš, penz.vlasnik stolarske radnje, Niš, 19.11.2008.

–          Časopis Odbrana, broj 78, NIU Odbrana, Beograd, 15.12.2008;

–         Šijački, dr Milan, Naš put, Či­kago, SAD, 1969;

–          Štab Vrhovne komande, Izveštaj o sabotažama, depeša strogo pov. br. 1902 položaj, 22.1.1943

 



[1] Живановић, потпук. Сергије, Трећи српски устанак, Нови погледи, Крагујевац, 2000. стр.54-61, 568.

[2] Ис­то­ричар Бранко Пе­т­ра­­новић, у делу Србија у Другом светском рату 1939-1945, пише: „..маја 1941. на Ра­в­­­ној Гори по­­јави се пу­­ков­ник Југословенске војске Дра­гољуб Ми­хаи­ло­вић, с групом офи­цира и по­до­­фи­­ци­ра ко­ји нису хтели да одложе оружје и пре­дају га не­­при­ја­те­љу, противно Одре­дбама о при­­­­ми­р­ју..Немци у Југославији и сам врх Трећег Рај­­ха, ско­ље­ни мр­­ж­њом према Ср­би­ма и не­по­­­ве­ре­њем према њи­ховом по­на­шању у слу­ча­­ју не­­у­­спе­ш­ног ис­хо­да ра­та или ис­к­р­­­­ц­а­в­ања са­ве­з­ни­ка, Михаиловића сма­тра­ли не­по­ми­р­­љи­­вим про­ти­в­ни­ком с ко­јим се тре­ба обра­­чу­на­ти…“­

[3] Миловановић, М, Немачки концентрациони логор на Цр­веном Крсту у Нишу.., НK, Београд, 1983.

[4] Петрановић, Бранко, Историја Југославије 1918-1978, Нолит, Београд, 1981, стр.209.

[5] Милошевић, прим.др. Павле, Југословенска војска у Отаџбини 1941-1945, СЛС, Београд, 2005, стр.210.

[6] Састав сеоског Националног комитета: 8 чланова (3 нежење, 2 све­­­ште­ника, а срески 2 (1 интелектуалац).

[7] Д. Михаиловић наређује: «Али нема казни без суда. То је закон нашег Покрета. Ми си­лу коју имамо не­ће­мо упо­требити другачије него у служби народне правде, јер си­ла без правде изврће се у ти­ранију». («Глас Београда», број 7 од 16.8.1944, стр.3)

[8] Николић, Коста, Историја Равногорског покрета 1941-1945, Српска реч, Београд, 1999, стр.253-254.

[9] Историјски архив Града Ниша, МФ VII/1-64 (Зборник том.14, књ.1, док.149, стр.559).

[10] Народни музеј Лесковац, Нерегистрована архивска грађа (четничка), инв.бр.1208.

[11] Група аутора, Ниш у вихору ослободилачког рата, ДИГП Просвета, Ниш.

[12] Историјски архив Града Ниша, Документација Црвеног крста, Ниш, К-58.

[13] Миловановић, М, Немачки концентрациони логор на Цр­веном Крсту у Нишу.., НK, Београд, 1983.

[14] Историјски архив Града Ниша, Документација Црвеног крста, К-24 (бр.1808), К-72.

[15] Народни музеј Ниш, изјава Александра Макотара.

[16] Само за Србе и само за простор бивше Краљевине Србије, важи окупаторска наредба: за уби­­јеног Немца 100 Срба, за рањеног 50; за бугарског убијеног 50, рањеног 25; за са­бо­та­жу од 50 до 100...

[17] Војноисторијски институт, Војни архив, К-27, фасцикла 5, документ 7, прилог 8.

[18] Историјски архив Града Ниша, МФ. VII/4, број депеше 1517, 30. IV, Д-672.

[19] Историјски архив Града Ниша, Мф. VII/4, телеграм бр. 1517, 30. IV, Д-67.

* Вукашин Илић

* Будимир Жикић

[20] Глишић, Венцеслав, Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1945, Бео­град, 1970.

[21] Народни музеј Ниш, Е-182; исто: Архив Окружни суд Ниш, пов.бр.29/49, април 1949.

[22] Војне мисије јављају о одликовању Карађорђевом Звездом са мачевима, стотина јуначки поги­ну­лих војника и старешина у овој стратегијској операцији!

[23] Пуковник САД Роберт Мек Дауел при ВК ЈВ, 23.11.1944. Савезницима: «Парти­за­н­­­ска вој­ска није учи­нила ни­ка­кав напор у на­­паду на Немце у Србији..већ се усре­д­средила да на­пада трупе Југо­сло­вен­ске војске, које су..заузете на­па­дима на Не­м­це.» (Ма­р­тин, Д, Мрежа дезинформација, стр.429-430)

[24] Група аутора-Записи из добровољачке борбе, св.3: Тодоровић, Крста, Записи из Ниша, Минхен, 1955, с.19.

[25] Историјски архив Града Ниша, Вариа, препис: Мф. VII, Минхен 9-I-43, 9-I-688.

[26] Историјски архив Града Ниша, препис: Мф. VII, Минхен 3-I-927.

[27] Истпоријски архив Града Ниша, Мф. VII, Минхен 9-I-720-723.

[28] ВИИ-Војни архив, Београд, К-2, 5/7; К-8, Ф 3, докум. 11; К-41-Ц, Ф 1, докум. 5/965.

[29] Историјски архив Града Ниша, Мф. VII, Минхен 2-I-527-529.

[30] ВИИ, Зборник, том 12, књ.3, документ бр.107, стр.451.

[31] Шијачки, др Милан, Наш пут, Чи­каго, САД, 1969.

[32] Енциклопедија Ниша-Историја, Градина, Ниш, 1995.

[33] Вучковић, Невенка, Фабрика машина и ливница „Пејић, Стефановић и компанија у Нишу, часопис “Пеш­чаник“, Историјски архив Града Ниша, 2008.

[34] Тикић, Бранислав, Изјава Љубомира Вучковића, с.Долац, отправник возова у пензији, Долац, 2008.

[35] Тикић, Бранислав, Изјава Томе Јовановића, Ниш, пенз.власник столарске радње, Ниш, 19.11.2008.

[36] Историјски архив Града Ниша, Козара, К-4: Ухваћен 1946, Војни суд 3.армије, осуди на смрт, стрељан.

[37] Историјски архив Града Ниша, препис: Мф. VII Минхен 3-1-190-194.

[38] Аваку­мо­­вић, Иван, Ми­хај­ловић у немачким документима, Лондон, 1969;

[39] Овај филм поседује у својој личној збирци, пуковник Живомир (Радмило) Подовац.

[40] Војни лексикон, ВИЗ, Београд, 1981, стр.835: Девета српска бригада основана 11.3.1944, с.Речица, Лебане, као Озренска бригада, делује у јужној и источној Србији, београдској операцији, источној Босни, Хрватској и Словенији.

[41] Енциклопедија Ниша-Историја, Градина, Ниш, 1995.

[42] Рачић, Никола, Источна Србија у рату и револуцији 1941-1945 (хронологија), Зајечар,1984.

[43] Војни лексикон, ВИЗ, 1981, Београд, стр.827: Основана 17.6.1944 у с.Трговиште, Сокобања, дејствовала у источној Србији и београдској операцији, северном делу Босне и делу Хрватске

[44] Милошевић, прим.др. Павле, Исто, стр.211.

[45] Мартиновић-Бајица, Петар, Милан Недић, Чикаго, САД, 1956. стр. 441-442.

[46] Начелник ШВК, арм.ген. Драгољуб Михаиловић: „Најтежи и најстрашнији удар нанео нам је Краљ, чи­јим смо се именом заклињали. Бог и народ нека му суде.“ (Стевановић, гш пуковник Новица, Последњи срп­ски ђенерал-вештина ратовања, Дексин, Београд, 2006)

[47] Мартиновић-Бајица, Петар, Исто, стр.454-455. Аутор поседује препис оригинала овог наређења.

[48] Станчевски, Иванка, Окружно повереништво за утврђивање злочина окупатора и њихових пома­га­ча Ниш (1944-1947), Часопис Пешчаник 6, Ниш, 2008, стр.29-43;

[49] Мартиновић-Бајица, Петар, Исто, стр.484. Аутор поседује препис наредбе у целини.

[50] Часопис Одбрана, број 78, НИУ Одбрана, Београд, 15.12.2008, стр.45.

Comments are closed.