1. niste ni procitali knjigu, a usudjujete se da dajete kritike…ne mora Samardzic nista do dokazuje, jos manje vi da dajete kritike i ubedjujete nas u suprotno..imamo oci da vidimo laznog Kalabica i nevesto falsifikovane potpise…

    • Nije tačno da knjigu nismo pročitali, ali je celu nismo želeli komentarisati, jer je to izlišno. Možda Vi s pažnjom niste pročitali nas. Uzmite knjige gospodina Samardžića, koga pominjete, o ovoj temi i videćete koliko tu samo ima kontradiktornosti i lutanja…
      Tema,koju Vi komentarišete iz ubeđenja, srcem,u nameri da apriori odbacite bilo kakvu pomisao na ulogu majora Nikole Kalabića u akciji zarobljavanja generala Mihailovića, uglavnom je završena.
      Fotografije majora Kalabića,koje poredite sa onima iz 1946. su iz 1944. godine i one prikazuju čoveka u punoj snazi, koji je imao vremena da posveti svom izgledu živeći uglavnom uredno…
      Na drugoj strani, već od septembra 1944. godine počinje njegov hod po trnju – povlačenje iz Srbije, “bosanska golgota” povratak u valjevski kraj i skrivanje od strahovitih potera. Sve u teškim i nikakvim životnim uslovima. Onda sledi period zarobljavanja i muka, fizčkih manje, ali psihičkih do besvesti.
      Posle godinu i po dana to više nije bio isti čovek.
      Imamo izjave svedoka,koji već u jesen 1944. godine konstatuju da se major Kalabić promenio. “Proređene kose iznad uveta, bledog lica i zamišljenog pogleda”(M.V.) A sretali su ga mnogi u to vreme.
      Tako su uzete fotografije iz 1944 i 1946 za poređenje. Obrađene u fotošopu imale su zadatak da u nedostatku dokaza ostave efekat… Pa ni naručeni sudski veštak, u analizi rukopisa nije baš izričit.
      No, to ipak nije tema kojoj treba posvetiti toliku pažnju. Vas, u svakom slučaju, nemamo nameru da ubeđujemo u nešto o čemu ste Vi već doneli svoj sud. Neka tako i bude i neka tako ostane.
      Hvala Vam sto ste se javili, a redakcija http://www.savremenaistorija.com nudi na ovom sajtu i druge zanimljive sadržaje i teme za razliku od nekih, koji ovake i slične teme forsiraju do besvesti vodeći i dalje nekakve svoje bitke.

      http://www.savremenaistorija.com

  2. Значи, од целе књиге ви само толико, а кажете да сте прочитали…
    А шта је са несумњиво доказаном великом разликом у висини између Калабића и глумца? Шта је са материјалном грешком у писму из децембра 1945. године, где се описују догађаји који се нису десили? Шта је са доказаним фактом да комунисти нису упали у четнички систем везе? Шта је са свим сведоцима који сведоче супротно, а које Димитријевић, Николић и Остојић једноставно и не помињу, док користе изјаве сведока узете на начин који нема много везе са принципима ваљаног интервјуисања?
    Шта је са чињеницом да Остојић користи изворе који су чист фалсификат(нпр. ”Тасићев дневник”)?
    Итд, итд, итд…
    Него, најлакше вам је да кажете да ”то није тема којој треба посветити толику пажњу”…

    • Poštovani Ratko,

      Što se tiče teme o kojoj pišete, reč dokazanom ili dokazanim koju koristite uz navode velika razlika u visini ili dokazanim faktom… dovoljno govori da ste Vi ubeđeni u ono o čemu pišete. Mi smo već napomenuli da nemamo nameru da nekoga ubeđujemo u nešto suprotno.

      Što se tiče visine koju prvo pominjete:
      Zar bi komunisti poslali tako niskog (“Kalabića”) da opet nekog prevari? Zar ste stvarno ubeđeni da se proračun na takav način može uraditi? Pa, onda ispada da su komunisti oko Kalabića, bar njih četvorica visine oko 165 santimetara. Zar je tvrdnja gospodina Samardzića da je Kalabić bio izuzetno visok 180 santimetara, a onda malo pojačano – sa čizmama 183 santimetra trebala da dodatno pojačava tu precizno izračunatu visinu od 168 – 168,5.? Zar je 180 santimetara izuzetna visina. Zar nijedan od prisutnih komunista nije viočiji od 180 santimetara? Zar ste ubeđeni da su nekakvi pigmeji išli u akciju zarobljavanja Mihailovića.
      To su gospodine Ratko klimave teze i njima se istorijska nauka osim “filatelisti” ne bavi.
      O svedocima ne bi ovoga puta jer je dovoljan gospodin Sajić, koji je navodno šio odela i kape za generala Mihailovića, a dobro se zna šta je general Mihailović nosio od odeće i šta je starina Sajić radio tokom Drugog svetskog rata.( Znaju ga svi u komšiluku) (A da ne pričamo kako februar može biti januar)
      Imate i Milisava Kiću Markovića iz Konatice, borca Avalskog korpusa koji u svojoj knjizi “Sa Dražom u pobedu ili smrt” priča da je Kalabić bio kod njegove kuće znatno i posle smrti generala Mihailovića.
      Takvih priča i svedoka ima na pretek,(Jedan od njih je i gospođa Ruža Papić udata Jovanović, koju za svedoka nijedan ozbiljan istoričar ne bi uzeo).
      Što se tiče valjanog intervjua, valjda su video zapisi i izjave dovoljne, pogotovu ako su proverljive.
      Ipak, ovaj sajt ima drugačiju koncepciju od teme koja je “interesantna” samo pojedincima.
      I mi, zaista nemamo nameru da ga podredimo samo njihovim sujetama.

      S poštovanjem,

      http://www.savremenaistorija.com

  3. Rешење енигме Калабић врло је просто и може се и данас лако утврдити.У тези коју је прихватио Суд у Ваљеву,а која се провлачи и кроз књиге господина Самарџића Калабић је убијен код Дегурићке пећине у кањону Градца.А сви знамо на основу каквих доказа.Пошто је моје порекло из куће удаљене неких 700 метара од пећине никада нико у овом крају до сада није ни чуо,нити је икада причана ова верзија.И ту настаје заплет.Наиме још као мали прочитао сам књигу Велика игра са Дражом Михаиловићем коју је написао Милован Пејановић,алијас Љубо Поповић.Та верзија не одудара много од праве истине хватања Калабића.А на неких 300 метара изнад пећине и данас постоји кућа (граница села Дегурић-Белић) одакле је Калабић кренуо за Београд.А за ову верзију постоје и сведоци.Историјску истину није тешко утврдити уколико постоји добра воља и прихватање чињеница.

    • Poštovani Dejane,

      Ako ste pratili naš sajt imali ste priliku da nadjete potvrdu Vaše priče. O ulozi majora Kalabića u zarobljavanju generala Mihailovića sve je potpuno jasno. Istoričari Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević su o tome pisali u članku “Zarobljavanje i steljanje generala Dragoljuba Mihailovića 1946. – Nova saznanja o arhivskoj građi”, koji je objavljen u časopisu Instituta za savremenu istoriju – “Istorija 20 veka 2/2009. Posle toga pojavila se rekonstrukcija događaja, koju je dao u istorijskoj studiji “Zarobljavanje generala Mihailovića” istoričar Predrag Ostojić. Da bi potom usledilo i zvanično saopštenje Komisije, koja se izjasnila i povodom zarobljavanja generala Mihailovića i konkretne uloge majora Kalabića. Posle toga su dr Kosta Nikolić i dr Bojan Dimitrijević u do tada najobimnijoj biografiji “General Dragoljub Mihailović 1893-1946”, opisali događaj njegovog zarobljavanja u svetlu novih i već poznatih činjenica i dokumenata, u kojoj je još jednom potvrđena uloga majora Kalabića.
      Izjavom o Nikoli Kalabiću kao Titovim zaštićenim svedokom direktora muzeja na Ravnoj Gori, gospodina Vladana Radosavljevića, data je nova dimenzija o ulozi majora Kalabića (Novosti 11.mart 2011).
      U knjizi “Draža smrt duža od života”, publicista Pero Simić pisao je između ostalog i o ulozi majora Nikole Kalbića u zarobljavanju generala Mihailovića, a književnik Dragoslav Mihailović u nagrađenoj zbirci pripovedaka “Preživljavanje”(pripovetka “Preživljavanje”) u pravom svetlu je opisao njegov lik.
      Sud u Valjevu prenebregavajući sve do tada poznate činjenice, uzeo je za validnu jednu jedinu izjavu milanovačkog prote Mihaila Danilovića, koji je zasniva na priči koju je čuo od nekih, negde… i čak utvrdio “tačan datum smrti” majora Kalabića 19. januar 1946.
      Za očigledan datum egzekucije generala Mihailovića Sud u Beogradu uzima 31.jul 1946. uz objašnjenje da se u takvim slučajevima uzima kraj meseca za datum smrti, mada je i vest o tome objavljena u novinama. Apsurd?!
      Svesni da sudovi ne mogu prekrajati istoriju i da “pokolenja djela sude ne smatramo da ovde ima bilo šta nejasno, osim onma koji to rade zbog predrasuda i potreba.
      Najavljuje se i proces rehabilitacije majoru Nikoli Kalabiću. Ništa neobično u ovo vreme čuda. Ni jednom časnom oficiru JVuO, ni Keseroviću, ni Račiću, ni Vasiljeviću, ni Rakoviću, ni Lukačeviću … Najteži posao po pisanju štampe imaće podnosilac zahteva unuka Vesna Dragojević da dokaže srodstvo i da dostavi smrtovnicu svog dede, koju je Sud u Valjevu već doneo. Znači sve je rešeno.
      A valjevska organizacija JVuO je nestala za manje od mesec dana po zarobljavanju majora Kalbića?! Možda će i to razrešiti sud ?

      http://www.savremenaistorija.com

  4. moram samo da reknem, da je Nikola Kalabic bio visok oko 180cm, moj djed i Nikola Kalabic su od dva brata djeca… a i sam se zovem isto kao major 🙂 e sad djed se bar seca visine ako se niceg drugog neseca….

  5. dok god srbijom bude vladala udba,a vlada ,nikada se neće istina saznati.u konstruisanju laži,oni su nenadmašni.to ja škola nkvde-a.zato ne verujte u sve te priče.naj veća dražina greška je,što nije poslušao vučka ignjatovića,zbog čega ja posle postradala cela srbija i srpski narod,i danas tako ostade.