Knjige

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, Knjiga III, Deo peti – PRAVAC OKUČANI

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, Knjiga III, Deo peti – PRAVAC OKUČANI
12/09/2012
Knjige

Osvanulo je vedro nebo još zakićeno jatima zvijezda koje trepere; polako nestaju sa izlaskom sunca, ostaviše nebesa čista kao suza, što se kaže kod nas u Vasojevićima. Sunce navalilo sa istoka, prska zidove kazamata Marije Terezije, ali visina zidova ne dozvoljava mu da pronađe bijedni odred vojvode Pavla. Ni ovog jutra sunce ne može da nas ugrije, na žalost dan dobar za posjetu naših „saveznika“.
Djedovi već na nogama a na glavama, po naređenju Drljevića i Krivokapića, zimske kapuljače. Nestale šubare, nestale šajkače, nestale kokarde. Brkovi izgubili svoj izgled, nema kraćih brada koje su djedovi nosili u poslednje vrijeme, a razlog je bio jednostavan, nema se čim više brijati, pustili su kraće brade, mogli su ih uzdržavati makazicama, što je bilo lakše nego brijati tupim žiletima ili izglodanim britvama.

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, knjiga III, deo četvrti – DRLJEVIĆ NA BALKONU SRAMA

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, knjiga III, deo četvrti – DRLJEVIĆ NA BALKONU SRAMA
11/09/2012
Knjige

Već drugo jutro nam sviće u kazamatu Marije Terezije. Opet se kuriri raspršili po dvorištu kazamata, ne najavljuju pokret, nego zbor svih bijednika ukliještenih u čeljustima zidina i tenkovskih cijevi koje su uperene i gledaju na roj uznemirenih robijaša.
„Zbor svih jedinica i ostalih grupacija pred glavnom zgradom kazamata“, kaže kurir. Prolazi vojska u tom pravcu, ali većina ne poklanja pažnju ovom naređenju, ostaju na svojim mjestima.
„Ja neću da idem“, kaže tata, „ne interesuju me nikakve priče, nikakvi govori i predavanja. Pođite vas par Mirovih djedova i poslušajte šta će ti novi govornici servirati za ’doručak‘.“

Miro Miketić. Kroz pakao i natrag, knjiga III, Deo treći – KAZAMATI MARIJE TEREZIJE

Miro Miketić. Kroz pakao i natrag, knjiga III, Deo treći – KAZAMATI MARIJE TEREZIJE
10/09/2012
Knjige

Čekamo na brežuljku iznad desne obale Save, očekujemo da nam mutavac pokaže rukom da krenemo. Tamo, u pravcu gdje će nas voditi put, uzdiže se ogromna zgrada, ograđena visokim zidovima, a iza zidova vire krovovi u raznim oblicima, pokriveni crijepom crvenkaste boje. Tamni zidovi i veličina tvrđave zaprepašćuju. Ovako nešto nikada nijesam vidio. Da kažem, ovo je veliki grad, samo što je uhapšen zidovima, izgleda kao stočni tor, ali ograde nijesu baskije, nego kamen nasložen na kamen i drži grad u svojim šakama.
Kad je ovo čudo ovoliko, mislim se, znači da je i ta Hrvatska ogromna zemlja, sa velikim gradovima, za razliku od naših varoši koje nijesu opkoljene zidovima. U naše varoši možeš da uđeš sa bilo koje strane. Možeš da zakucaš na vrata svakom domaćinu. Čak ni paščad neće lanuti na onoga koji kuca. A bogami u ovoj Hrvatskoj je sve nekako drugačije. Što se tiče početka i gledajući ovaj stijenama okovani grad u njoj je sve zabrinjavajuće. Ući u one zidine možda nije teško, ako te prime, ali izaći iz njih ne vjerujem da je lako. Vjerovatno samo kad jedan od ovih mutavaca pokaže rukom „napolje“.

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, knjiga III, Deo drugi “Predaja krvnicima”

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, knjiga III, Deo drugi “Predaja krvnicima”
09/09/2012
Knjige

Umoran, blijed, bez automata oko vrata, dva šaržera koji su stalno visili za njegovim pasom su nestali. Vojna kabanica osmuđena, prljava, nema je. Mjesto skoro raspalih cipela pritegnuti kožnjaci na nogama. Moj otac izgleda kao da su ga već ustaše ili partizani razoružali, skoro sve dobro skinuli sa njega i pustili ga da luta. Takav je do naše grupe stigao u jutarnje svitanje.
Izgleda kao da je sve izgubio. Čudim se, tu smo svi pred njim, a on stao, luta pogledom i traži neku utjehu, krije pocrvenjele oči sigurno od dima, ako se negdje sinoć grijao, ili od plača, a zašto ne znam. Pogledom se ne zadržava ni na čijem licu. Maše jednom pa drugom rukom, maše, prevlači preko očiju. Pa, zaista moj otac plače. Spusti se kao neka krlja na mokru zemlju, zagrli rukama svoj vrat, povuče i spusti svoju glavu među koljena. Jeca, plače, ciči kao prebijeni pas. Uzdiše a kroz usta mu cure bale.
Ja se uplaših, ustadoh i pravo među istoričare koji su nemo šutali i sa bolom prate šta se dešava sa našim ocem.

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, III knj. Deo prvi “PROPAST”

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag, III knj.  Deo prvi    “PROPAST”
08/09/2012
Knjige

„Ustaški tenkovi i čitava njihova navala na selo Razboj je završena pobjedom naših snaga na čelu sa vojvodom Pavlom,“ objašnjava nam ujak Milan. „To je bila nadčovječna borba, borba Davida i Golijata, borba srpskih junačkih prsiju uz pomoć nešto malo lakog naoružanja i ručnih bombi sa kojima su živi junaci skakali na ustaške tenkove. Bio sam sa Vojvodom i majorom Ostojićem kada su, zbog ozbiljnosti situacije i tenkovske navale, njih dvojica odlučili da lično povedu izabrane na tenkove.
Ustali smo svi u štabu protivu te Vojvodine odluke da njih dvojica idu na tenkove. Ali nije pomoglo ništa. Vojvoda Pavle je rekao: ’To je poslednje što mogu da uradim za spas svog naroda. Ako poginem, ostavljam vam u amanet da se narod, ranjenici, tifusari, sveštenstvo i Nacionalni komitet moraju čuvati do poslednjeg vojnika mog odreda‘. Poslije ovih riječi nije bilo nijednog vojnika koji nije glasno i uzvišeno povikao: ’Svi na tenkove, svi u smrt za naš narod‘.

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag,1-3,Beoštampa, Beograd 2010;

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag,1-3,Beoštampa, Beograd 2010;
07/09/2012
Knjige

U narednih desetak dana redakcija savremeneistorije (www.savremenaistorija.com) objaviće najinteresantnije delove iz treće knjige Miketićeve trilogije “Kroz pakao i natrag”. O ovoj knjizi mi smo pisali nedavno prenoseći recenziju mladog istoričara Nemanje Devića, a danas prenosimo tekst pod naslovom “Egzodus Djurišićeve kolone”, koji je 17.06. objavljen u “Novostima”, a koji može poslužiti kao uvod u prikaz delova treće knjige, koja govori o stradanju ove bezgrobe kolone na Lijevče polju i u Sloveniji, viđenog očima devetogodišweg dečaka.
O sudbini ljudi iz ove bezgrobe kolone i njihovim potomcima najbolje svedoče reči Matije Bećkovića:
“- Da nije poražen komunizam, ni 60 godina od pobede nad fašizmom ne bi bilo dovoljno da se okonča njihovo posmrtno mučeništvo. Oni nisu bili brisani samo iz spiska živih, nego i iz mrtvih, kako bi se poništilo njihovo postojanje. I zato oni danas ne traže ništa više nego pravo na smrt i ničeg nisu željni nego grobnog mesta.”

Dr Kosta Nikolić – UNUTRAŠNJI ŽIVOT JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI

Dr Kosta Nikolić – UNUTRAŠNJI ŽIVOT JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI
04/09/2012
Knjige

Predgovor iz knjige : „Jugoslovenska vojska u otadžbini na teritoriji Okruga moravskog 1943-1944”
Priredili: mr Dobrivoje Jovanović i mr Dejan Tanić
Izdavač: Istorijski arhiv Jagodina, 2006.
ISBN 86-902609-8-6

Tragično iskustvo iz ustaničkih dana leta i jeseni 1941. godine, nametalo
je pred rojalistički pokret otpora traganje za novim rešenjima i redefinisanje
strategije otpora. Osnovna Mihailovićeva ideja obnavljanje materijalne baze
pokreta i stvaranje nove vojne organizacije koja će biti spremna da dejstv

Milovan Balaban: Vučko S. Ignjatović kroz pero Miše Matića / “Vidovdan” August 26, 2012

Milovan Balaban: Vučko S. Ignjatović kroz pero Miše Matića / “Vidovdan” August 26, 2012
28/08/2012
Knjige

Prikaz knjige Miša Matić „Artiljerijski major Vučko S. Ignjatović“, Grafostef, Šabac, 2012, str. 98

Životopis četničkog majora Vučka S Ignjatovića kako ga je, poštujući istoriju kao nauku i koristeći njenu metodologiju, video i opisao Miša Matić, predstavlja jedan od retkih pokušaja oživljavanja heroja jedne, u komunističkom periodu a i danas, oklevetane vojske. Osporavanje vojske generala Mihailovića i njenih junaka kao što je major Vučko Ignjatović, kako pre tako i u današnje dane, na vazda geopolitički bitnom Balkanu gde se ukrštaju interesi velikih sila, bilo je inspirisano pokušajem neutralisanja i eliminacije srpskog naroda, kao večitog „remetilačkog“ faktora, na taj način viđenog i doživljenog prvenstveno iz vizure zapadnih sila koje su pokušavale da ovladaju ovim i širim prostorima.

Na tom putu im se gotovo uvek nalazilo srpsko nacionalno biće inspirisano autentičnim svetosavskim duhom sa istorijski izgrađenim pojmovima dobra i zla, a naročito slobode za koju su Srbi bili uvek spremni, čak i naizgled nerazumno, da ginu. Često izgledajući kao da nehaju za planirane poteze koje su vukli veliki na svetskoj geopolitičkoj šahovskoj tabli. Da bi sagledali u pravoj svetlosti Matićevo delo osvrnućemo se na srpsko shvatanje slobode sa jedne strane, te pokušati prikazati da duh Mihailovićevog pokreta proizilazi, kao i njegovi tipični predstavnici kakav je bio Vučko Iganjatović, upravo iz srpske istorije i tradicije, što je i najbitniji razlog njegovog malicioznog osporavanja, kako od strane naših suseda tako i od pozapadnjačenih sinova našeg naroda.

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag 1-3, Beoštampa, Beograd, 2010; Recenzija: Nemanja Dević, istoričar

Miro Miketić, Kroz pakao i natrag 1-3, Beoštampa, Beograd, 2010; Recenzija: Nemanja Dević, istoričar
27/08/2012
Knjige

Od završetka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji prošlo je punih 65 godina i o njegovom toku i žrtvama napisane su stotine monografija, sinteza, memoara. Međutim, na ovom polju u svim republikama bivše države ostalo je još mnogo toga neispitanog, neistraženog i nedorečenog. Nauka još uvek nije došla do odgovora na osnovno pitanje: koliko je Srba stradalo u periodu od 1941. do 1945. Popuštanje jednopartijskih stega, te činjenica da su se u komunističkoj Jugoslaviji istorijom i istoriografijom bavili mahom ljudi koji su ideološki bojili svoje radove, navodila je mlađe generacije istoričara da tek sredinom 90-ih godina 20. veka sa poluvekovnom vremenskom distancom na događaje, koja je delimično ublažila strasti, ali i odnela sudeonike, daju odmereniju i realniju ocenu minulog doba. Naučna literatura nastala koncem 20. veka donosila je preispitivanje dogmi o ratu i revoluciji, niz novih saznanja, novu percepciju događaja i učesnika. Pa ipak, podele iz Drugog svetskog rata, pre svega one na četnike i partizane bile su dugoročne, opstavši među ljudima i do današnjih dana.

Srđan Cvetković, Nemanja Dević „Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944.“Beograd, 2012

Srđan Cvetković, Nemanja Dević „Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944.“Beograd, 2012
23/08/2012
Knjige

Posle inicijative koju je pokrenuo Institut za savremenu istoriju i Večernje novosti u akciji Otkopavanje istine Vlada Republike Srbije donela je na svojoj sednici 9. jula 2009. odluku o osnivanju Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. (skraćeno „Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944“) koja je konstitutivnu sednicu održala 12. novembra 2009. godine. Članovi Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. su predstavnici državnih institucija, naučnih ustanova i stručnjaci iz različitih oblasti. Predsednik Komisije je dr Slobodan Marković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a sekretar je mr Srđan Cvetković, istraživač u Institutu za savremenu istoriju. Posle godinu dana istraživanja na terenu Timočkog okruga, mr Srđan Cvetković i Nemanja Dević, u okviru rada Komisije, priredili su sintezu Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944. Do sada su saradnici Komisije vršili istraživanja, ali i konkretne popise lokacija i ubijenih i nestalih lica u više okruga u Srbiji. Timočki okrug se zbog svojih specifičnosti (geografski položaj, broj stradalih, svedočenja i istražene lokacije) našao prvi u ediciji građe koji su saradnici Komisije priredili. Istraživanje je sprovedeno 2009-10. u opštinama Knjaževac, Zaječar, Boljevac i Soko Banja.