Vesti

Parastos generalu Dragoljubu Mihailoviću u organizaciji Udruženja “Srpski Soko” iz Herceg Novog

Parastos generalu Dragoljubu Mihailoviću u organizaciji Udruženja “Srpski Soko” iz Herceg Novog
15/07/2015
Vesti

U petak 17. jula 2015. u 18 časova u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima služiće se parastos generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću. Parastos Čiča Draži na Žlijebima služi se od 2005. godine, znači već desetu godinu. Ove godine prvi put od kad je Draža Mihailović pravno rehabilitovan.
Nakon parastosa biće promovisana knjiga „Kapetan Nikola Vukasović sa Žlijeba u Boki kotorskoj“. Nikola Vukasović bio je komandant žlijebskog voda i 2. orjenskog bataljona u ustanku 41/42. U napadu na Foču komandovao je Zagorskim bataljonom. Pošto se istakao u borbi dodijeljena mu je komanda nad ilegalnim četničkim odredima u planinama oko Sarajeva. Učestvovao je u Bici na Neretvi nakon čega se vratio u hercegnovsko zaleđe. Bio je komandant 2. odsjeka bokokotorske brigade i kasnije 2. bokokotorske brigade. Nakon povlačenja jedinica JvuO oktobra 1944. ostao je da se skriva u Orjenu. Poginuo je na proljeće 1947.

http://www.srpskisokohn.org/

ZAVRŠNA REČ ADVOKATA ZORANA ŽIVANOVIĆA – u Palati pravde ročištu povodom sudske rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića. / 12. Maj 2015. Beograd

ZAVRŠNA REČ ADVOKATA ZORANA ŽIVANOVIĆA – u Palati pravde ročištu povodom sudske rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića. / 12. Maj 2015. Beograd
16/05/2015
Članci i rasprave

Časni sude,
Vi danas odlučujete o rehabilitaciji generala Mihailovića, komandanta JVuO u Drugom svetskom ratu, komandanta prvih gerilaca u okupiranoj Evropi koji nisu priznali kapitulaciju svoje zemlje. Dokazi u spisima govore da je samo protiv njega i njegovih jedinica nemačka vojna sila u Drugom svetskom ratu izvela 24 vojne operacije.[1] Njegovi vojnici i simpatizeri padali su pod kuršumima okupatora u borbama i represalijama[2]. Samo prema nemačkim ratnim plakatima u periodu 1942-1943 streljano je 1.653 pripadnika pokreta DM oko 200 više od pripadnika komunističkog pokreta. Njegove pristalice su hapšenie, mučene i slate u logore. I sam Milovan Đilas je 1946 godine naveo da je specijalna policija tokom rata streljala u Jajincima 30.000 Srba od kojih je „samo mali i to vrlo mali broj bio komunista.“[3] Za njegovu glavu okupator je javno nudio visoke novčane nagrade već 1941 a potom i 1943.[4] Njegova porodica, supruga sin i ćerka su u dva navrata bili zatočeni u Banjičkom logoru. Njegovu sestru, jednu od prvih žena arhitekata u Srbiji ubili su oslobodioci odmah po oslobođenju Beograda. General Mihailović je nosilac Ratnog krsta, visokog francuskog odlikovanja za zasluge u borbi protiv okupatora i Legije zaslužnih, najvišeg odlikovanja koje SAD dodeljuju stranim državljanima.

Reagovanja na rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihailovića

Reagovanja na rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihailovića
14/05/2015
Vesti

Posle sedam decenija stavljen je pečat pravde na istorijsku istinu o generalu Draži Mihailoviću, ocenjuje Vuk Drašković. Ovo je veliki dan za pravo i pravdu, smatra Oliver Antić.

Patrijarh o rehabilitaciji Draže Mihajlovića

Patrijarh srpski Irinej izjavio je da bi želeo da epilog rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića bude ujedno i pomirenje srpskog naroda i da više ne bude ideoloških podela na partizane i četnike.
“Ja bih želeo da epilog rehabilitacije Mihailovića bude ujedno i pomirenje srpskog naroda. I verujem da će tako biti”, rekao je poglavar SPC za “Nedeljnik”, pre odluke suda o rehabilitaciji.
Govoreći o značaju rehabilitacije Mihailovića, patrijarh je naglasio: “Istina je spora, ali dostižna”.

Rehabilitovan general Dragoljub Draža Mihailović

Rehabilitovan general Dragoljub Draža Mihailović
14/05/2015
Vesti

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine. Na ovu odluku, shodno Zakonu o rehabilitaciji, ne postoji pravo žalbe, tako da je ona konačna.
Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.
Sudija Trešnjev rekao je da je presuda Vrhovnog suda FNRJ u delu koji se odnosi na Mihailovića proglašena ništavnom, kao i da su ništavne sve njene pravne posledice, pa i one koje se odnose na imovinu, prenosi Tanjug.
“Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim”, rekao je sudija, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike.
Sud je utvrdio da je sporna presuda doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga.
Obrazlažući odluku o ukidanju presude iz 1946. godine, sudija Trešnjev je rekao da je Sud odlučivao isključivo o tome da li je Dragoljub Mihailović imao fer i pravično suđenje, a ne o činjenici da li je bio ratni zločinac.
Takođe, dodao je sudija, presuda ne znači rehabilitaciju Ravnogorskog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini, jer je to, kako je objasnio, učinjeno brojnim zakonima koji se odnose na boračka pitanja.
Jedan od punomoćnika predlagača rehabilitacije advokat Zoran Živanović rekao je odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića znači da se on više ne smatra osuđenim i da mu se vraćaju sva građanska prava koja su mu bula oduzeta.
Živanović je u izjavi novinarima rekao da se to odnosi i na konfiskovanu imovinu, tako da sada Mihailovićevi naslednici mogu da traže povraćaj imovine koja mu je oduzeta.
Živanović je istakao da je zadovoljan odlukom suda, kojom je usvojen zahtev predlagača, napominjući da je jedino takva odluka i mogla da bude doneta, s obzirom na sve ukazane činjenice i dokaze.
Prvi zahtev za rehabilitaciju podneo je Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović 2006. godine, a kasnije mu se pridružilo još nekoliko udruženja i stranaka.
Predlogu za rehabilitaciju pridružili su se 2009. godine Srpska liberalna stranka, sa Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Odlukom suda potvrđene su tvrdnje predlagača rehabilitacije da Mihailoviću tokom procesa nije bilo omogućeno pravo na odbranu, da nije video svog advokata do početka suđenja, da nije imao ni pravo na nepristrasan sud, dok mu je optužnica uručena sedam dana pred suđenje.
Nije imao pravo ni da uloži žalbu na presudu, već je dva dana od izricanja streljan u tajnosti.
U nedostatku drugih dokaza o Mihailovićevoj smrti, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu 2013. godine kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Objavljivanje presude pratio je veliki broj medija i publika, tako da je velika sudnica Palate pravde bila ispunjena do poslednjeg mesta.
U publici su, među ostalima, bili princ Aleksandar Karađorđević, predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, pripadnici ravnogorskog pokreta, “Obraza”, “Žene u crnom” i drugi zainteresovani, među kojima je bilo i onih u narodnim nošnjama, kao i sa četničkim obeležjima.

Prema vesti RTS http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124

Prestolonaslednik Aleksandar prisustvovao ročištu povodom rehabilitacije generala Mihailovića

Prestolonaslednik Aleksandar prisustvovao ročištu povodom rehabilitacije generala Mihailovića
03/04/2015
Vesti

Beograd, 3. april 2015. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar prisustvovao je danas u Palati pravde ročištu povodom sudske rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića.
“Kao što je bio prvi koji je pružio otpor nacističkoj okupaciji, general Mihailović bio je i prvi koji se suprotstavio brutalnoj posleratnoj komunističkoj diktaturi. Proces njegove sudske rehabilitacije započeo je dve hiljade šeste godine i ja se iskreno nadam da će u što skorije vreme biti okončan. Nacionalno pomirenje može da počiva samo na istini, ispravljanju nepravdi i praštanju. Našoj zemlji je neophodno više jedinstva, pravde i pravičnosti za sve. Molimo se za sve koji su izgubili svoje živote na svim stranama!” – poručuje Prestolonaslednik Aleksandar.
Ovom prilikom podsećamo javnost da u Belom Dvoru do 6. aprila u terminima od 10:00 i 17:00 časova mogu pogledati izložbu “General Mihailović – Prvi borac za slobodu u okupiranoj Evropi” autora Dušana Babca. Izložbu možete posetiti uz obaveznu najavu bar dan pre posete na telefon 011 306 4000 ili putem e-pošte kancelarija@dvor.rs. Ulaz je besplatan.

Istorijski čas, pomen i parastos u Draževini

Istorijski čas, pomen i parastos u Draževini
13/03/2015
Vesti

Dobrunska Rijeka 13. mart 2015.

U Dobrunskoj Rijeci, na lokaciji Undrulja, sada Draževina, kod manastirske crkve Sv. Nikolaja u petak 13. marta 2015. obeležen je dan kada je zarobljen general Mihailović i kada su poginulu njegovi pratioci: Blagoje Kovač, Nikola Majstorović i major Dragiša Vasiljević, komandant Višegradske brigade JVuO.
Zaupokojenu liturgiju održalo je prisutno sveštenstvo i monaštvo SPC u prisustvu više stotina meštana i gostiju, pripadnika i poštovaoca Ravnogorskog pokreta i generala Mihailovića, a kraći pomen održan je i kod spomenika iznad staze i Undruljskog potoka, gde je general Mihailović i zarobljen.
Pored ove staze je i nadgrobni spomenik trojici pomenutih pripadnika JVuO, koji su u praskozorje 13. marta 1946. likvidirani od strane pripadnika OZN-a.
Lazar Gajić, vodič sa čela kolone, iako ranjen, uspeo je da pobegne sa lica mesta.
Današnji skup protekao je dostojanstveno, a domaćin skupa Ravnogorski pokret Višegrad se pobrinuo da se svi učesnici skupa okupe oko zajedničke trpeze ljubavi, koja je pripremljena za pokoj duša nastradalih Ravnogoraca u periodu Drugog svetskog rata i neposredno posle njega u vreme uspostavljanja Brozove komunističke diktature.
Naša ekipa koja je pratila ovaj događaj se zahvaljuje arhimandritu Jovanu Gardoviću i monaškom bratstvu u kompleksu Draževina na gostoprimstvu.

OPERACIJA “MIHAILOVIĆ“ – Undrulja – Dobrunska Rijeka – 13 mart 1946.

OPERACIJA “MIHAILOVIĆ“ – Undrulja – Dobrunska Rijeka – 13 mart 1946.
11/03/2015
Članci i rasprave

U PETAK 13. MARTA 2015. GODINE NAVRŠAVA SE 69. GODINA OD ZAROBLJAVANJA ARMIJSKOG GENERALA DRAGOLJUBA DRAŽE MIHAILOVIĆA (1893-1946).
TOM PRILIKOM U MJESTU UNDRULJA (SADA DRAŽEVINA), NA MESTU DOGAĐAJA BIĆE ODRŽAN POMEN PARASTOS GENERALU MIHAILOVIĆU I NJEGOVIM PRATIOCIMA BLAGOJU KOVAČU, NIKOLI MAJSTOROVIĆU I MAJORU DRAGIŠI VASILJEVIĆU, RATNOM KOMANDANTU VIŠEGRADSKE BRIGADE JVUO, KAO I SVIM RAVNOGORCIMA KOJI SU POSTRADALI TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA I POSLE NJEGA, U PERIODU USPOSTAVLJANJA BROZOVOG REŽIMA.

BROJNI SU PRIMERI STRADANJA I NEDUŽNOG CIVILNOG STANOVNIŠTVA VIŠEGRADSKOG I RUĐANSKOG KRAJA, POSEBNO U TOM POSLERATNOM PERIODU.

Ovih dana pre 69 godina u režiji tzv. Odelenja za zaštitu naroda (Titovog mača revolucije) izvedena je operacija “hvatanja” generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Akcija je okončana u svitanje 13. marta 1946. godine, u rejonu Dobrunske Rijeke, na lokaciji Undrulja, kada su pripadnici specijalne grupe OZN-e, uspeli lišiti slobode komandanta JVuO, generala Mihailovića. Prilikom te akcije ubijeni su pratioci generala Mihailovića Blagoje Kovač, Nikola Majstorović I major Dragiša Vasiljević. Sa lica mesta, ranjen u ruku uspeo je pobeći vodič Lazar Gajić iz sela Granje, pripadnik grupe Budimira Gajića, koja je od januara 1946. obezbedjivala generala Mihailovića.

DEKLARACIJA O OSUDI KOMUNISTIČKIH ZLOČINA – Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić predao predlog Deklaracije Skupštini Srbije

DEKLARACIJA O OSUDI KOMUNISTIČKIH ZLOČINA – Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić predao predlog Deklaracije  Skupštini Srbije
08/03/2015
Vesti

Narodni poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić predao je 2. marta Parlamentu PREDLOG DEKLARACIJE NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE O OSUDI ZLOČINA TOTALITARNOG KOMUNISTIČKOG REŽIMA POČINJENIH POSLE 12. SEPTEMBRA 1944. GODINE. Čotrić je izrazio uverenje da će dokument uskoro biti na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije i da će biti podržan glasovima ubedljive većine narodnih poslanika.
Deklaracija se temelji na Ustavu Republike Srbije, Rezoluciji 1481 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Potrebi za međunarodnom osudom zločina totalitarnih komunističkih režima od 26. januara 2006. godine i Praškoj deklaraciji iz 2008. godine.

POČINjE OBNOVA SPOMEN – KAPELE U VARDIŠTU

POČINjE OBNOVA SPOMEN – KAPELE U VARDIŠTU
04/03/2015
Vesti

Visegrad, 21. FEBRUARA /SRNA/ – Obnova spomen-kapele u Vardištu kod Višegrada počeće ove godine, kada se navršava jedan vijek od pogibije 440 boraca na tom mjestu u Prvom svjetskom ratu.
Spomen-kapela u Vardištu, u čijem suterenu se nalazi i kosturnica, podignuta je 1932. godine kao znak sjećanja na stradanje srpskih vojnika 1915. godine.
Incijativa o njenoj obnovi potekla je od Srpskog sokolskog društva “Soko” iz Dobruna i Crkvene opštine Vardište.
Projekat obnove narednih dana napraviće građevinska sekcija koja djeluje pri sokolskom društvu, a nakon toga počeće i prve aktivnosti u koje će se uključiti članovi svih sekcija “Sokola”.
Predsjednik Odbora za obnovu i sanaciju arhimandrit Jovan Gardović najavio je da će uskoro uputiti poziv resornim ministarstvima vlada Republike Srpske i Srbije, opštini Višegrad, Mitropoliji dabrobosanskoj, boračkoj i drugim patriotskim organizacijama da se uključe u obnovu.
Arhimandrit Jovan kaže da će radovi na obnovi potrajati do naredne godine.

Престолонаследник Александар честита Дан државности грађанима Србије 15.фебруар 2015

Престолонаследник Александар честита Дан државности грађанима Србије 15.фебруар 2015
15/02/2015
Vesti

Мало је дана који нам дају толико поуздане наде, као што је наш празник Сретење. Дан који нас подсећа да и природа и људи сваком студеном времену стану на крај. То је давало снагу мом претку Карађорђу и устаницима, то даје истрајност нама Карађорђевићима и нашем народу.

Србија има срећу да се два догађаја, који је споља и изнутра формирају као државу, историјски поклапају по датуму. Устанак из 1804. којим је почело територијално утемељење модерне Србије, дакле у односу на друге; и доношење Сретењског устава 1835. од стране својих, народних представника.

Ми, поштовани грађани, данас славимо слободу и независност на простору у коме живимо и славимо што је тај простор држава коју настојимо да уређујемо по највишим грађанским законима и у којој све време унапређујемо демократска начела, људска права и поштовање свих верских опредељења и националности. Зато и ја и моја породица, заједно са вама, Сретење доживљавамо као дан када обележавамо прошлост а припремамо и славимо будућност Србије“ – истакао је Престолонаследник Александар у својој честитци.