Nedavno objavljena knjiga Jovane Ostojić – Razlistavanja neočekivano brzo zainteresovala je čitalačku javnost.
Knjiga koja predstavlja spoj poezije i proze, istorijskog i mitološkog, stvarnog i nestvarnog svijeta i događaja u njemu svojom pojavom privukla je i medijsku pažnju. Prema riječima jednog od recenzenata ove knjige prof. Dragana Paponjka u potrazi za istinom, Jovana nije zaboravila da istakne da su joj u pisanju „Razlistavanja“ pomogle četiri osobe iz nekog tamo i vremena i prostora, koje ona predstavlja kao autore knjige, kojom prolaze i jezde Kelti i Iliri, rimske legije i staroslovenske vile i vilenjaci i bogumili i turske haračlije i onaj silni Karamustafa-paša i uboga sirotinja raja i patrijarh Čarnojević kao predvodnik izgnanih i austrougarski šuckori i srpske komite i ubice kraljeve i komunisti i rat i smrt i sloboda i želja za životom.
I sve to zaogrnuto mitološkim plaštom, kojim autorka ponekad objašnjava neobične, ali stvarne događaje i dešavanja.
Ono što posebno skreće pažnju je neobičan način tumačenja događaja iz neposredne prošlosti, prožete tragičnim događajima ratova na ovim prostorima koje ni prirodne katastrofe ni mnoge pošasti nisu zaobišle.
Prema rečima autorke prof. Jovane Ostojić već je zakazano nekoliko promocija ove knjige kao i gostovanja u TV i radio emisijama.
Vesti
JOVANA OSTOJIĆ – RAZLISTAVANJA PROŠLOSTI
ИСТОРИЈСКИ ЧАС И ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗАРОБЉАВАЊЕА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА
Вишеград – Дражевина 12-13. март 2018.
Овогодишње обиљежавање седамдесет двије године од заробљавања генерала Драгољуба Драже Михаиловића и погибије његових пратиоца Благоја Ковача, Николе Мајсторовића и мајора Драгише Васиљевића, ратног команданта Вишеградске бригаде ЈВуО отпочело је историјским часом у препуној сали у Дому културе у Вишеграду.
Историјски час на тему судбине српског народа у XX вијеку са освртом на генерала Михаиловића одржао је историчар Предраг Остојић, кога је представио предсједник Равногорског покрета Вишеград, господин Миро Јеремић. Прије почетка свог излагања Остојић је замолио присутне да молитвеном минутом одају помен недавно преминулом почасном предсједнику Покрета српских четника Равне Горе и дугогодишњем уреднику листа Србија господину Давиду Дамјановићу, као и свим равногорцима, члановима и припадницима организација које баштине равногорску идеју, преминулим у периоду од марта прошле године до данас 12. март 2018.
Парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу одржан у цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог
Под слоганом “Још нас има” у понедељак 17. јула, на дан када је од стране комуниста погубљен генерал краљеве војске Драгољуб Дража Михајловић, у организацији НВО „Српски Соко“ у Цркви светог Николе на Жлијебима код Херцег Новог одслужен је парастос. Присутним вјерницима, поштоваоцима лика и дјела ђенерала Драже, обратио се надлежни парох, свештеник Александар Папић који је у бесједи истакао да смо ми Срби добили и духовно и материјално богатство од Немањића и за то су се сви честити Срби борили па и Дража.
“ Кроз нашу историју су златним словима исписана њихова имена, она и данас живе и ми немамо права да та имена заборавимо. Њихова жртва не смије бити узалудна у односу на оне који су ту жртву нељудски хтјели да потру. Ми немамо право да се одрекнемо наслеђа које нисмо сами стицали већ смо га наслиједили од часних и светих предака. За то се проливала крв, за крст часни и веру православну. Ми, православни Срби, имамо њихов пример и пример образа Христовог који морамо да следимо да би се и наша имена исписала како у историји тако и у вјечности“ истакао је отац Александар.
Небојша Рашо, историчар и публициста
Одржан парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у Београду
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
УДРУЖЕЊЕ ПРИПАДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ
1941-1945. БЕОГРАД
Београд, 17. јул 2017. – Поводом 71. годишњице стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару.
Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, окупили су се данас у београдској цркви Светог Саве на Врачару, да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи.
Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд.
Парастос је служио отац Радивоје Панић, из Цркве Светог Саве.
Редакција порталаwww.savremenaistorija.com овом приликом се захваљује господину Милошу Павковићу на прослеђеном тексту саопштења и фото прилозима
Čičina priča (ili) Stradanje srpsko – Knjiga za svaki srpski dom
Izdavačka kuća Srpska reč iz Beograda objavila je sedmo izdanje istorijskog romana Čičina priča (ili) Stradanje srpsko, istoričara Predraga Ostojića. Za ovaj roman autor je 2008. godine dobio prestižnu nagradu “Dragiša Kašiković”, koja se dodeljuje za izuzetne domete u umetničkoj i naučnoj oblasti, kao i širenju granica slobode stvaralaštva. Nagrada je ustanovljena 1994. godine, a dodeljuje je Izdavačka kuća “Srpska reč” i Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u znak sećanja na tragično nastradalog novinara i publicistu, urednika čikaške “Slobode” Dragišu Kašikovića, koji je brutalno ubijen u redakciji pomenutog lista 19. juna 1977.
Iako je od prvog izdanja ove knjige 2006. godine do danas prošlo 11 godina njen sadržaj i poruke i sada, možda čak i više nego pre, opominju generacije koje dolaze… Ne bez razloga priređivač ovog sedmog izdanja, književnik Aleksandar Čotrić
u svom osvrtu na knjigu preporučuje “Čičinu priču” – “Za svaki srpski dom… i obaveznu lektiru u školama”
“Ovu priču sam počeo pisati početkom aprila 2004. godine na osnovu kazivanja mog sagovornika, koji je insistirao da ga nigdje po imenu ne pomenem. Bio je to jedini uslov da bi mi ispričao svoju i našu „Čičinu priču“, koja kroz njegovo živo kazivanje , govori o stradanju jedne srpske porodice u minulom vijeku.
Rođen 1923. godine u predjelu između Čajniča i Pljevalja na tromeđi tri Titove Republike, danas države: Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, moj sagovornik, ratnik, robijaš i stradalnik onako iz duše ispričao je svima nama, jednu, za ove prostore, običnu životnu priču.
Ona je obična, jer je srpski rod kroz svoju istoriju bio pun ovakvih ili sličnih priča.
Moram priznati da njegovo kazivanje nisam ni želio ni htio da dorađujem ili ispravljam. Ja sam ga zabilježio onako kako ga je on ispričao, s tim što sam izvjesne događaje povezao i stavio u vremenski okvir, kako bi čitaoci pred sobom imali cjelokupnu sliku vremna i događaja u njemu.”
Eventualne greške u njegovom kazivanju nisam ispravljao! Priča je ostala za one koji dolaze,” reči su Predraga Ostojića, autora ove izuzetne knjige, koji se posebno zahvalio portalu “Internet novine serbske” (http://www.srpskadijaspora.info/), koji je od prvog do evo i sedmog izdanja, “Čičinu priču” predstavio srpskoj dijaspori širom sveta.
www,savremenaistorija.com
VišI sud u Valjevu rehabilitovao potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića
Kako je rehabilitovan komandant Gorske garde, koji od strane komunističkih sudova nikada nije presudjen kao ratni zločinac i izdajnik
Imaju li sudovi pravo da paušalno ispisuju stranice naše tragične prošlosti?
Apsurdnom odlukom VišI sud u Valjevu rehabilitovao je potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića, iako je prethodno utvrdjeno da ne postoji pisana presuda kojom je on od strane posleratnih suda proglašen za ratnog zločinca i državnog neprijatelja.
O tome da ne postoji nijedan pisani trag o presudi kojom je posle Drugog svetskog rata osuđen i za narodnog neprijatelja proglašen komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, potvrdio je u svom iskazu tokom postupka rehabilitacije istoričar Bojan Dimitrijević, što ipak nije bilo dovoljno Višem sudu u Valjevu da prekine postupak i rehabilituje osobu kojoj zvanično sud nikada nije ni presudio.
Izgleda, da je u ovom postupku od svega bilo najvažnije poništenje rešenja Sreskog suda u Mionici , od 11. septembra 1946. godine, kojim je Kalabiću konfiskovana imovina , jer će na taj način, po rečima njegove unuke, porodica vratiti 1,3 ha zemljišta na Divčibaram, koje je pre Drugog svetskog rata bilo u njenom vlasništvu.
Interesantno je da je Nikola Kalabić, prema priči svedoka iz “druge ruke”, Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, proglašen mrtvim (19. januara 1946) od strane Osnovong suda u Valjevu, januara 2011. iako mnoštvo svedoka, memoarske I publicističke literature, pa I dokumentacija koju su u svojim monografijama I studijama, još 2009. godine izneli istoričari Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić i Predrag Ostojić govore da je komandant Gorske garde dao značajan doprinos u operaciji pripadnika OZNA prilikom zarobljavanja generala Mihailovića.
U jednoj izjavi datoj “Večernjim Novostima” u vezi Nikole Kalabića, direktor muzeja na Ravnoj Gori, Vladan Radosavljević izjavio je da je Nikola Kalabić, bio prvi zaštićen svedok Titove službe državne bezbednosti. Iz ove izjave proističe da se odlukama valjevskih sudova “služba” I te kako odužila ovoj kontraverznoj istorijskoj ličnosti.
Ovom presudom, iako još uvek nepravosnažnom, ozbiljno je obesmišljena institucija rehabilitacije, koju je poništenejm sudske presude od 15. jula 1946. godine s pravom zaslužio general Mihailović, ministar vojni I načelnik štaba JVuO za vreme Drugog svetskog rata.
Po rečima istoričara Predraga Markovića, ostaje da sačekamo I vidimo da li će ova nepravosnažna presuda Višeg suda u Valjevu samo olakšati “pretvaranje” Alojzija Stepinca u sveca, ali i slavljenje mrtvih ustaša u Blajburgu.
www.savremenaistorija.com
Obilježeno 75 godina od ustaškog pokolja više od 6.000 Srba u Starom Brodu
U Starom Brodu kod Višegrada danas je obilježeno 75 godina od ustaškog pokolja više od 6.000 Srba iz istočnog dijela BiH koji su pokušali da pređu rijeku Drinu i potraže spas u Srbiji.
Tim povodom izaslanik vladike zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija arhimandrit Lazar služio je parastos ispred Spomen-obilježja, uz sasluženje sveštenstva Mitropolije dabrobosanske.
Parastosu su prisustvovali potomci stradalih Srba, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, šef Kluba Srba u Vijeću naroda Srpske Pero Petrović, predsjednik Boračke organizacije Srpske Milomir Savčić, pomoćnik i savjetnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Duško Milunović i general Milan Torbica, načelnici opština Rogatica i Višegrad, te predstavnici brojnih opštinskih boračkih organizacija, te veliki broj građana.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je u Starom Brodu kod Višegrada, gdje je danas obilježeno 75 godina od ustaškog pokolja više od 6.000 Srba iz istočnog dijela BiH, da je važno obilaziti ovakva mjesta kako bi istina o tome doprla i do mladih generacija.
Prisutnima se prigodnom besjedom obratio istoričar Predrag Ostojić, koji je rekao da je teško riječima i slikom dočarati plač djece, jauke majki, bol djevojački, ponos i prkos ljudski pred užasom smrti.
SEĆANjE NA NEDUŽNE ŽRTVE USTAŠKOG TERORA KOD STAROG BRODA NA DRINI U PROLEĆE 1942.
Ove godine će u Višegradu i Starom Brodu na Drini biti obeleženo 75 godina od zločina ustaške soldateske nad srpskim civilima sa prostoru Sarajevsko-romanijske regije i Podrinja, koji su tražeći spas u prelasku Drine, uglavnom postradali u rejonu sela Miloševići i Stari Brod.
Pripreme za pokloničko putovanje u Stari Brod, selo u kome je 20. jula 2008. otkriveno Spomen-obeležje u znak sećanja na stradanje srpskih civila u proleće ratne 1942. godine su završene.
U utorak 21. marta u Višegradu će sa početkom u 19 časova u Gradskoj galeriji Doma kulture biti otvorena izložba „Stradanje srpskog naroda od Sarajeva do Starog Broda“ , a potom će biti predstavljeno treće, dopunjeno, izdanja knjige „Stari Brod – zaboravljeni zločin”.
U sredu, 22. marta u Starom Brodu, sa početkom u 9 časova biće održana liturgija, a u 12 časova pomen – parastos žrtvama ustaških zločinaca, koji za ovo zlodelo nikada u Titovoj Jugoslaviji nisu odgovarali.
Na današnji dan 13.marta 1946. pre 71. godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović
Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i jednu godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od januara 1942 do druge polovine maja 1944. Operacijom zarobljavanja sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično, u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković savezni ministar unutrasnjih poslova FNRJ.
Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom zarobljavanja Ili bolje rečeno kidnapovanja generala Mihailovića u praskozorje 13. marta ubijeni su njegovi lični pratioci Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja to jutro uspeo je pobeći pripadnik JVuO, Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u “grupu četnika” koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca, “uz pomoć Nikole Kalabića” pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO”.
“Grupu za hvatanje Mihailovića” predvodili su visoki oficiri Ozne potpukovnik Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović, uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom “Marjan” iz rejona Višegrada, zajedno sa majorom Vladanom Bojanićem I odabranom grupom, vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu.
Po okončanju akcije, to jutro, vršeći pretres na licu mjesta, pripadnici milicije su odneli kasu Vrhovne komande u kojoj je bilo 45 zlatnika I zobnicu sa dve kožne torbe sa dokumentima I ličnim stvarima generala Mihailovića, koje su ležale pored tela Nikole Majstorovića.
_________________________________________________________________
Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavanje i strijeljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946., časopis Istorija XX veka, broj 2/2009, str. 11.
“Prema istraživanju u dokumentaciji BIA, obavljenom 26. maja 2009, ustanovili smo da je verodostojna verzija prema kojoj je general Mihailović zarobljen od strane grupe OZN-e za Srbiju uz „pomoć“ Nikole Kalabića.”
Ravnogorski kalendar za 2017. godinu
U petak 27. januara 2017. godine u Beogradu u prostorijama SPO (Knez Mihailova broj 48) predstavljen je novi „Ravnogorski kalendar“ za 2017. godinu, kojeg tradicionalno priređuju Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945.
Promociji kalendara prisustvovao je veliki broj potomaka i poštovaoca Ravnogorskog pokreta“, a s obzirom da je tog dana proslavljan i Sv. Sav, u sali se osećala prava praznična atmosfera.
Prisutne su pozdravili: u ime Asocijacije predsednik Aleksandar Ćotrić , u ime Udruženja predsednik prim. dr Dušan Đukić i u ime priređivača kalendara Ljuba Radojlović, sekretar Udruženja, Miloš Pavković, član predsedništva Udrženja „Kraljevina Srbija“. i istoričar Predrag Ostojić. U muzičkom delu programa nastupio je poznati beogradski muzičar Aleksandar Filipović Alfi, koji je ravnogorskim pesmama razgalio posetioce, ove izuzetne večeri.
„Retki su primeri da se u ovakom broju okupimo i da se preko Mihailovićevih bliskih saradnika predstavljenih na fotgrafijama ovog kalendara podsetimo na sudbinu generala Mihailovića, za koju je, u to smo uvereni, vezana i sudbina srpskog naroda tokom XX veka, pa evo i početkom ovog milenijuma.“ reči su narodnog poslanika Aleksandra Čotrića, koji se u svom pozdravnom govoru osvrnuo na lik i delo generala Mihailovića, navodeći da se i danas bez obzira na njegovu rehabilitaciju i dalje forsiraju i na TV programima prikazuju već više puta prikazani „partizanski filmovi bajkovitog sadržaja“ koji veličaju lik i delo Josipa Broza, jednog od glavnih krivaca za srpsku golgotu, koja traje evo već više od 70 godina.
Predsednik „Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945“ dr Dušan Đukić je pozdravljajući prisutne dodao da će Udruženje, nastaviti da dostojanstveno obeležava značajne datume iz Ravnogorske istorije i da će dati značajan doprinos u borbi za istinu o pokretu generala Mihailovića, sa kojeg , na žalost, još uvek nije skinuta komunistčka anatema.