Ove godine će u Višegradu i Starom Brodu na Drini biti obeleženo 75 godina od zločina ustaške soldateske nad srpskim civilima sa prostoru Sarajevsko-romanijske regije i Podrinja, koji su tražeći spas u prelasku Drine, uglavnom postradali u rejonu sela Miloševići i Stari Brod.
Pripreme za pokloničko putovanje u Stari Brod, selo u kome je 20. jula 2008. otkriveno Spomen-obeležje u znak sećanja na stradanje srpskih civila u proleće ratne 1942. godine su završene.
U utorak 21. marta u Višegradu će sa početkom u 19 časova u Gradskoj galeriji Doma kulture biti otvorena izložba „Stradanje srpskog naroda od Sarajeva do Starog Broda“ , a potom će biti predstavljeno treće, dopunjeno, izdanja knjige „Stari Brod – zaboravljeni zločin”.
U sredu, 22. marta u Starom Brodu, sa početkom u 9 časova biće održana liturgija, a u 12 časova pomen – parastos žrtvama ustaških zločinaca, koji za ovo zlodelo nikada u Titovoj Jugoslaviji nisu odgovarali.
Vesti
SEĆANjE NA NEDUŽNE ŽRTVE USTAŠKOG TERORA KOD STAROG BRODA NA DRINI U PROLEĆE 1942.
Na današnji dan 13.marta 1946. pre 71. godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović
Na danasnji dan 13. marta 1946. godine, pre sedamdest i jednu godinu zarobljen je armijski general Dragoljub Draža Mihailović, načelnik štaba Vrhovne komande i ministar vojni Vlade Kraljevine Jugoslavije od januara 1942 do druge polovine maja 1944. Operacijom zarobljavanja sa najvišeg vrha, tadašnjeg komunističkog režima, rukovodio je lično, u odsustvu Josipa Broza, Aleksandar Ranković savezni ministar unutrasnjih poslova FNRJ.
Operacija zarobljavanja izvedena u periodu od 6-13. marta 1946. godine. Prilikom zarobljavanja Ili bolje rečeno kidnapovanja generala Mihailovića u praskozorje 13. marta ubijeni su njegovi lični pratioci Nikola Majstorović i Blagoje Kovač, kao i komandant Višegradske brigade JVuO major Dragiša Vasiljević. Sa mesta događaja to jutro uspeo je pobeći pripadnik JVuO, Lazar Gajić, brat od strica Budimira Gajića, čoveka koji je lično generalu Mihailoviću izrazio sumnju u “grupu četnika” koja se nesmetano tih dana kretala terenom i koja je nepuna dva meseca, “uz pomoć Nikole Kalabića” pokušavala uspostaviti vezu sa komandantom JVuO”.
“Grupu za hvatanje Mihailovića” predvodili su visoki oficiri Ozne potpukovnik Svetolik Lazarević i major Dragoljub Vasović, uz logističku podršku pukovnika Jova Kapičića, koji je pod šifrom “Marjan” iz rejona Višegrada, zajedno sa majorom Vladanom Bojanićem I odabranom grupom, vršio koordinaciju akcije sa saveznim ministrom Aleksandrom Rankovićem u Beogradu.
Po okončanju akcije, to jutro, vršeći pretres na licu mjesta, pripadnici milicije su odneli kasu Vrhovne komande u kojoj je bilo 45 zlatnika I zobnicu sa dve kožne torbe sa dokumentima I ličnim stvarima generala Mihailovića, koje su ležale pored tela Nikole Majstorovića.
_________________________________________________________________
Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević, Zarobljavanje i strijeljanje generala Dragoljuba Draže Mihailovića 1946., časopis Istorija XX veka, broj 2/2009, str. 11.
“Prema istraživanju u dokumentaciji BIA, obavljenom 26. maja 2009, ustanovili smo da je verodostojna verzija prema kojoj je general Mihailović zarobljen od strane grupe OZN-e za Srbiju uz „pomoć“ Nikole Kalabića.”
Ravnogorski kalendar za 2017. godinu
U petak 27. januara 2017. godine u Beogradu u prostorijama SPO (Knez Mihailova broj 48) predstavljen je novi „Ravnogorski kalendar“ za 2017. godinu, kojeg tradicionalno priređuju Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945.
Promociji kalendara prisustvovao je veliki broj potomaka i poštovaoca Ravnogorskog pokreta“, a s obzirom da je tog dana proslavljan i Sv. Sav, u sali se osećala prava praznična atmosfera.
Prisutne su pozdravili: u ime Asocijacije predsednik Aleksandar Ćotrić , u ime Udruženja predsednik prim. dr Dušan Đukić i u ime priređivača kalendara Ljuba Radojlović, sekretar Udruženja, Miloš Pavković, član predsedništva Udrženja „Kraljevina Srbija“. i istoričar Predrag Ostojić. U muzičkom delu programa nastupio je poznati beogradski muzičar Aleksandar Filipović Alfi, koji je ravnogorskim pesmama razgalio posetioce, ove izuzetne večeri.
„Retki su primeri da se u ovakom broju okupimo i da se preko Mihailovićevih bliskih saradnika predstavljenih na fotgrafijama ovog kalendara podsetimo na sudbinu generala Mihailovića, za koju je, u to smo uvereni, vezana i sudbina srpskog naroda tokom XX veka, pa evo i početkom ovog milenijuma.“ reči su narodnog poslanika Aleksandra Čotrića, koji se u svom pozdravnom govoru osvrnuo na lik i delo generala Mihailovića, navodeći da se i danas bez obzira na njegovu rehabilitaciju i dalje forsiraju i na TV programima prikazuju već više puta prikazani „partizanski filmovi bajkovitog sadržaja“ koji veličaju lik i delo Josipa Broza, jednog od glavnih krivaca za srpsku golgotu, koja traje evo već više od 70 godina.
Predsednik „Udruženja pripadnika JVuO 1941 – 1945“ dr Dušan Đukić je pozdravljajući prisutne dodao da će Udruženje, nastaviti da dostojanstveno obeležava značajne datume iz Ravnogorske istorije i da će dati značajan doprinos u borbi za istinu o pokretu generala Mihailovića, sa kojeg , na žalost, još uvek nije skinuta komunistčka anatema.
Promocija knjige Predraga Ostojića, “Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu 1914-1915 u Beranama
U organizaciji JU Centar za kulturu Berane i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca Berane, 23. jula 2016. u galeriji Polimskog muzeja.održana je promocija knjige: Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915), autora Predraga V. Ostojića.
O knjizi su pored autora govorili: protojerej stavrofor Dragan Ristić, Miličko Trifunović, predsjednik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918. njihovih potomaka i poštovalaca, Goran Kiković, istoričar i Branislav Otašević, književnik.
Knjiga govori o periodu 1914-1915. godine kada su pripadnici Crnogorske Sandžačke vojske serdara Janka Vukotića pokazavši veliku hrabrost i samopožrtvovanje braneći strateški važan pravac, kojim je nastupala višestruko brojnija i tehnički apsolutno nadmoćnija austrougarska vojska
Na početku svog izlaganja autor je i naveo da je knjigu posvetio „Herojima onog vremena: Hrabrim pripadnicima crnogorske Sandžačke vojske, serdara Janka Vukotića, koji su tokom 1914-1915. branili strateški važan pravac dolinom Lima, kojim je nastupala austrougarska vojska u namjeri da presječe odstupnicu i uništi srpsku vojsku. Svima njima koji su se životom odužili Srpstvu, Vo vijeki vijekov amin”
Parastos generalu Draži Mihailoviću u Beogradu
Beograd, 17. jul 2016. – Povodom 70 godina od streljanja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, služen je parastos u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru.
Poštovaoci armijskog generala Draže Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, okupili su se danas u beogradskoj crkvi Svetog Save na Vračaru, da odaju poštu vođi prvog gerilskog antifašističkog pokreta u Evropi.
Organizatori parastosa bili su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945, Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd.
Parastos je služio episkop Arsenije, po blagoslovu patrijarha srpskog Irineja.
– Neka je slava generalu Mihailoviću, svim njegovim oficirima i vojnicima, kao i svim rodoljubima koji su položili živote za slobodu i otadžbinu – rekao je tom prilikom episkop Arsenije.
Prisutnima se obratio i dr Dušan Đukić, predsednik Udruženja pripadnika JVuO.
Okupljene je pismom pozdravio Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kao i dr Oliver Antić, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se trenutno nalazi na mestu ambasadora Srbije u Portugalu.
Parastosu je prisustvovalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, među kojima Biljana Plavšić, bivši predsednik Republike Srpske, narodni poslanik Aleksandar Čotrić (potpredsednik Srpskog pokreta obnove), kao i nekoliko profesora Univerziteta u Beogradu.
Podsećamo, general Mihailović je bio vođa pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, koji je odbio da prizna kapitulaciju i poveo borbu protiv okupatora. Višestruko je odlikovan od saveznika: francuski general Šarl de Gol mu je dodelio Ratni krst (1943), a američki predsednik Hari Truman ga je posthumno odlikovao Legijom za zagluge (1948).
Na posleratnom procesu koji je bio politički motivisan, organizovanom od strane komunističkih vlasti, gde su sistematski kršena procesna i ljudska prava optuženih, general Mihailović je osuđen na smrt. Streljan je 17. jula 1946. godine, na nepoznatoj lokaciji.
Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015. godine, doneo odluku o rehabilitaciji generala Draže Mihailovića.
Informativna služba
Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945
OBELEŽENO SEDAMDESET GODINA OD UBISTVA GENERALA DRAŽE MIHAILOVIĆA
Beograd, 17. jul – Predstavnici Srpskog pokreta obnove i Asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta položili su danas vence na Adi, kod drvenog krsta, postavljenog na mestu na kojem je pre 70 godina ubijen general Dragoljub Draža Mihailović.
U ime SPO venac je položio direktor Stranke Aleksandar Cvetković, a u ime Asocijacije to je učinio predsednik Aleksandar Čotrić, narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Obraćajući se okupljenima Aleksandar Čotrić je, pored ostalog, istakao da je “general Mihailović posle poraza Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu 1941. godine rekao da ‘ne priznaje kapitulaciju, jer takva reč ne postoji u srpskom jeziku'”. “Mihailović je poveo prvi organizovani gerilski otpor protiv nacizma na tlu porobljene Evrope i borio se do kraja za slobodu, nacionalnu čast, demokratske vrednosti i Srbiju i Jugoslaviju koje će pripadati zapadnoj civilizaciji”.
“Mihailović se kao vođa Trećeg srpskog ustanka upisao među srpske velikane – Karađorđa i Miloša Obrenovića, a svojom žrtvom za narod stao je uz kneza Lazara”, naglasio je Čotrić.
On je poručio da SPO i Asocijacija traže od Skupštine Srbije da se, po preporuci Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, usvoji Deklaracija o osudi zločina komunističkog totalitarnog režima.
“Najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata počinili su jugoslovenski komunisti koji su na tlu Srbije, prema podacima Državne komisije za masovne grobnice posle 1944. godine, ubili više od šezdeset hiljada ljudi. Učinili su to kada su prestala ratna dejstva, a među ubijenima ima mnogo maloletnika, đaka i studenata, žena, starih ljudi i civila”, naglasio je Čotrić.
„Srpski soko iz Herceg Novog u nedelju 17. jula 2016. organizuje: Parastos generalu Mihailoviću, promociju knjige Nebojše Raša i prikupljanje priloga za izradu statua herojima albanske golgote na ostrvu Vidu.
Povodom sedamdeset godina mučeničke smrti generala Dragoljuba Draže Mihailovića i devedeset i osam godina ubistva carske porodice Romanov, u nedelju 17. jula 2016. u 18 časova u crkvi Sv. Nikole na Žlijebima služiće se parastos.
Takođe, biće predstavljena knjiga Nebojše Raša „Argumenti, Krađa srpskog identiteta u Herceg Novom“ i organizovano skupljanje priloga za izradu statua herojima albanske golgote po originalnom projektu Nikole Krasnova.
Udruženje novinara Srbije i list Kurir pokrenuli su akciju „Izradimo statue herojima albanske golgote“ za izradu dve bronzane statue srspkih vojnika na grčkom ostrvu Vido, a Srpski Soko na ovaj način podržava akciju.
Sedamdeset godina od smrti armijskog generala Dragoljuba Draže Mihailovića
Poštovani,
Navršava se punih 70. godina od streljanja armijskog đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini i ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.
Tim povodom, održaće se parastos đeneralu Draži Mihailoviću, u crkvi Svetog Save na Vračaru, u nedelju 17. jula 2016. sa početkom u 11.00 časova.
Parastos će služiti Njegovo preosveštenstvo episkop Arsenije, po blagoslovu Njegove Svetosti patrijarha srpskog Irineja.
Očekuje se prisustvo izaslanika Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kao i članova Krunskog saveta.
Organizatori parastosa su Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini, Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženje Kraljevina Srbija – Gradski odbor Beograd.
S poštovanjem,
Informativna služba
Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945
Nova knjiga Predraga V. Ostojića – „Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)“ – svedočanstvo o vojnicima iz bajke •
Nova knjiga Predraga V. Ostojića – svedočanstvo o vojnicima iz bajke
27. априла 2016., 21:25
O.Milovanović
Posle prvog predstavljanja u Priboju, knjiga istoričara Predraga V. Ostojića „Crnogorska Sandžačka vojska na Gornjodrinskom frontu (1914-1915)“ , u izdanju izdavačke kuće ARMON, imala je nedavno i svoju beogradsku promociju u svečanoj sali Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Reč je o dirljivoj priči, potkrepljenoj novim istoriografskim detaljima, koja rasvetljava događaje u vezi sa zajedničkim ratovanjem crnogorsko Sandžačke i srpske Užičke vojske, zaokruženim Mojkovačkom bitkom.
Ovu priču, kako ističe Predrag V. Ostojić, napisao je vođen „jednom dozom osećaja prema hrabrim vojnicima, koji su od neprijatelja nazvani junacima iz bajke“. A najvažniji osećaj izrodio se iz želje da se nijedan od njih ne zaboravi, makar se i njihovi grobovi nedge izgubili, posebno oni sa nižim oficirskim činovima, koji su ostali nepoznati istoriografiji, dodao je Predrag V. Ostojić.
Промоцијa књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије учествовао је у промоцији књиге “Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915)“, аутора Предрага В.Остојића, која је у петак 22. априла 2016, представљена у Дому културе “Пиво Караматијевић“ у Прибоју.
Владика је запазио да је вриједност промовисане књиге у томе што је у њој аутор, са великом пажњом и прецизношћу,истакао све заслуге дијела црногорске војске која је заједно са српском војском ратовала у Првом свјетском рату на овом подручју од Пљеваља до надомак Сарајева, а послије у повлачењу у до Карађорђевих шанчева на Јавору. Њихов отпор, истакао је Преосвећени Епископ, завршио се на Мојковцу и Беранама, гдје је црногорска војска у оним данимакада се српска војска била повукла према Грчкој, пружила свој последњи и одсудни, јуначки отпор, који је ушао у легендуи гдје се нарочито прославио славни командант Санџачке војске сердар Јанко Вукотић.