Vesti

Požar u konaku manastira Sv. Nikolaja u Draževini

Požar u konaku manastira Sv. Nikolaja u Draževini
24/08/2018
Vesti

Višegrad – Dobrunska Rijeka
U požaru, koji je izbio u nedelju veče, 19. avgusta, u potpunosti je izgorio treći sprat konaka manastira Svetog oca Nikolaja u Dobrunskoj Rijeci kod Višegrada.
Po riječima monaha i brojnih vjernika požar se pojavio na dijelu krovne kontrukcije i ubrzo proširio na cijelo potkrovlje. Oni su vatru pokušali lokalizova, a potom su pristigle vatrogasne ekipe iz Višegrada i Rudog koje su efikasnom akcijom spriječile širenje požara na donje spratove.
Zahvaljujući usapješnoj intervenciji vatrogasaca spašena je vrijedna arhiva Izdavačke kuće “Dabar“, Mitropolije dabrobosanske, te časopisa „Dabar“ i Soko“.
Po riječima arhimandrita Jovana Gardovića, igumana manastira, nakon požara u nedelju veče obišao ih je načelnik opštine Višegrad Mladen Đurević, koji je obećao širu i koordiniranu pomoć kako bi se interventno sanirala šteta od požara.
Gardović je dodao da je već u ponedeljak prtistigla mehanizacija i radnici višegradskih firmi koji su započeli uklanjanje preostale krovne konstrukcije, kako bi se što prije organizovalo pokrivanje konaka.
Monah Gavrilo Đurić podsjeća da su, ipak, na trećem spratu izgorjele vrijedne knjige manastirske biblioteke.
Nakon obavljernog uviđaja biće poznati uzroci požara i visina pričinjene štete, koja je nesumnjivo velika.
Pored pomoći višegradskih firmi pomoć u saniranju požara najavili su i brojni vjernici iz Višegrada, Rudog, Priboja, Mokre Gore i drugih mjesta Republike Srpske i Srbije.

Pomozite u obnovi konaka Manastira Svetog Nikolaja u Draževini.
ŽIRO RAČUN – 562-00680-841467-50
NLB Banka a.d. Banja Luka

http://www.visegrad24.info/stradala-manastirska-arhiva/

Парастос и промоција књиге у цркви Св. Николе на Жлијебима у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог

Парастос и промоција књиге у цркви Св. Николе на Жлијебима у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог
19/07/2018
Vesti

У цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог у уторак 17. јула у организацији друштва Српски Соко из Херцег Новог служен је помен -парастос руској царској породици Романов, која је у Царском Селу пре 100 година брутално убијена од стране припадника Лењинове бољшевичке партије и армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је пре 72. године убијен од стране титоистичке комунистичке власти.
После парастоса који су служили свештеници Српске православне цркве представљена је нова књига историчара Небојше Раша, херцегновског хроничара, под насловом “Русија и Бока 1697 – 1918”.

Уручена награда “Драгиша Кашиковић”

Уручена награда “Драгиша Кашиковић”
28/06/2018
Vesti

Награда “Драгиша Кашиковић” Издавачке куће “Српска реч” уручена је 19. јуна у просторијама Удружења књижевника Србије, по 24. пут добитницима у областима (наука, новинарство и афористика), којима се бавио стваралац чије име признање носи. Једна од добитница је и уредница интернет портала Александра Ребић из САД.
Овогодишњи лауреати су:
– проф. др Зоран Драгишић, редовни професор Факултета за безбедност у Београду – за научну делатност, унапређење система безбедности у Србији и допринос европским интеграцијама наше земље;
– уредница интернет портала Александра Ребић из САД – за информисање америчке јавности и српске дијаспоре о догађајима у Србији и региону и едукацију о улози српског народа у историјским догађајима;
– Аркадиј Давидович из Русије – за више од двадесет објављених књига афоризама и преко седамдесет хиљада написаних мисли, од којих су многе преведене на тридесетак страних језика, укључујући и српски у књизи изабраних афоризама „Аркаде духа”
– Раде Ђерговић – за педесет година рада на пољу хумора и сатире, током којих је објавио десетак књига и постао један од најредовнијих и најпродуктивнијих сарадника великог броја радио станица, новина и часописа у Србији региону, укључујући и медије намењене најмлађима.

“Први пут од 1945! Српска војска у званичној посети Равној Гори одаје пошту и салутира испред споменика армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.” 2018

“Први пут од 1945! Српска војска у званичној посети Равној Гори одаје пошту и салутира испред споменика армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.” 2018
10/05/2018
Vesti

“Први пут од 1945!

Српска војска у званичној посети Равној Гори одаје пошту и салутира испред споменика армијског ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.”

http://www.generalmihailovich.com/2018/05/1945.html

JOVANA OSTOJIĆ – RAZLISTAVANJA PROŠLOSTI

JOVANA OSTOJIĆ – RAZLISTAVANJA PROŠLOSTI
09/04/2018
Vesti

Nedavno objavljena knjiga Jovane Ostojić – Razlistavanja neočekivano brzo zainteresovala je čitalačku javnost.
Knjiga koja predstavlja spoj poezije i proze, istorijskog i mitološkog, stvarnog i nestvarnog svijeta i događaja u njemu svojom pojavom privukla je i medijsku pažnju. Prema riječima jednog od recenzenata ove knjige prof. Dragana Paponjka u potrazi za istinom, Jovana nije zaboravila da istakne da su joj u pisanju „Razlistavanja“ pomogle četiri osobe iz nekog tamo i vremena i prostora, koje ona predstavlja kao autore knjige, kojom prolaze i jezde Kelti i Iliri, rimske legije i staroslovenske vile i vilenjaci i bogumili i turske haračlije i onaj silni Karamustafa-paša i uboga sirotinja raja i patrijarh Čarnojević kao predvodnik izgnanih i austrougarski šuckori i srpske komite i ubice kraljeve i komunisti i rat i smrt i sloboda i želja za životom.
I sve to zaogrnuto mitološkim plaštom, kojim autorka ponekad objašnjava neobične, ali stvarne događaje i dešavanja.
Ono što posebno skreće pažnju je neobičan način tumačenja događaja iz neposredne prošlosti, prožete tragičnim događajima ratova na ovim prostorima koje ni prirodne katastrofe ni mnoge pošasti nisu zaobišle.
Prema rečima autorke prof. Jovane Ostojić već je zakazano nekoliko promocija ove knjige kao i gostovanja u TV i radio emisijama.

ИСТОРИЈСКИ ЧАС И ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗАРОБЉАВАЊЕА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА

ИСТОРИЈСКИ  ЧАС  И  ПОМЕН ПОВОДОМ СЕДАМДЕСЕТ ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОД ЗАРОБЉАВАЊЕА ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА
25/03/2018
Vesti

Вишеград – Дражевина 12-13. март 2018.

Овогодишње обиљежавање седамдесет двије године од заробљавања генерала Драгољуба Драже Михаиловића и погибије његових пратиоца Благоја Ковача, Николе Мајсторовића и мајора Драгише Васиљевића, ратног команданта Вишеградске бригаде ЈВуО отпочело је историјским часом у препуној сали у Дому културе у Вишеграду.
Историјски час на тему судбине српског народа у XX вијеку са освртом на генерала Михаиловића одржао је историчар Предраг Остојић, кога је представио предсједник Равногорског покрета Вишеград, господин Миро Јеремић. Прије почетка свог излагања Остојић је замолио присутне да молитвеном минутом одају помен недавно преминулом почасном предсједнику Покрета српских четника Равне Горе и дугогодишњем уреднику листа Србија господину Давиду Дамјановићу, као и свим равногорцима, члановима и припадницима организација које баштине равногорску идеју, преминулим у периоду од марта прошле године до данас 12. март 2018.

Парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу одржан у цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог

Парастос армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу одржан у цркви Св. Николе на Жлијебима код Херцег Новог
20/07/2017
Vesti

Под слоганом “Још нас има” у понедељак 17. јула, на дан када је од стране комуниста погубљен генерал краљеве војске Драгољуб Дража Михајловић, у организацији НВО „Српски Соко“ у Цркви светог Николе на Жлијебима код Херцег Новог одслужен је парастос. Присутним вјерницима, поштоваоцима лика и дјела ђенерала Драже, обратио се надлежни парох, свештеник Александар Папић који је у бесједи истакао да смо ми Срби добили и духовно и материјално богатство од Немањића и за то су се сви честити Срби борили па и Дража.
“ Кроз нашу историју су златним словима исписана њихова имена, она и данас живе и ми немамо права да та имена заборавимо. Њихова жртва не смије бити узалудна у односу на оне који су ту жртву нељудски хтјели да потру. Ми немамо право да се одрекнемо наслеђа које нисмо сами стицали већ смо га наслиједили од часних и светих предака. За то се проливала крв, за крст часни и веру православну. Ми, православни Срби, имамо њихов пример и пример образа Христовог који морамо да следимо да би се и наша имена исписала како у историји тако и у вјечности“ истакао је отац Александар.

Небојша Рашо, историчар и публициста

Одржан парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у Београду

Одржан парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу у Београду
19/07/2017
Vesti

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
УДРУЖЕЊЕ ПРИПАДНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ
1941-1945. БЕОГРАД

Београд, 17. јул 2017. – Поводом 71. годишњице стрељања генерала Драгољуба Драже Михаиловића, служен је парастос у београдској цркви Светог Саве на Врачару.
Поштоваоци армијског генерала Драже Михаиловића, начелника штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини и министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, окупили су се данас у београдској цркви Светог Саве на Врачару, да одају пошту вођи првог герилског антифашистичког покрета у Европи.
Организатори парастоса били су Удружење припадника Југословенске војске у Отаџбини 1941-1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета и Удружење Краљевина Србија – Градски одбор Београд.
Парастос је служио отац Радивоје Панић, из Цркве Светог Саве.

Редакција порталаwww.savremenaistorija.com овом приликом се захваљује господину Милошу Павковићу на прослеђеном тексту саопштења и фото прилозима

Čičina priča (ili) Stradanje srpsko – Knjiga za svaki srpski dom

Čičina priča (ili) Stradanje srpsko – Knjiga za svaki srpski dom
14/06/2017
Knjige

Izdavačka kuća Srpska reč iz Beograda objavila je sedmo izdanje istorijskog romana Čičina priča (ili) Stradanje srpsko, istoričara Predraga Ostojića. Za ovaj roman autor je 2008. godine dobio prestižnu nagradu “Dragiša Kašiković”, koja se dodeljuje za izuzetne domete u umetničkoj i naučnoj oblasti, kao i širenju granica slobode stvaralaštva. Nagrada je ustanovljena 1994. godine, a dodeljuje je Izdavačka kuća “Srpska reč” i Asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u znak sećanja na tragično nastradalog novinara i publicistu, urednika čikaške “Slobode” Dragišu Kašikovića, koji je brutalno ubijen u redakciji pomenutog lista 19. juna 1977.
Iako je od prvog izdanja ove knjige 2006. godine do danas prošlo 11 godina njen sadržaj i poruke i sada, možda čak i više nego pre, opominju generacije koje dolaze… Ne bez razloga priređivač ovog sedmog izdanja, književnik Aleksandar Čotrić
u svom osvrtu na knjigu preporučuje “Čičinu priču” – “Za svaki srpski dom… i obaveznu lektiru u školama”
“Ovu priču sam počeo pisati početkom aprila 2004. godine na osnovu kazivanja mog sagovornika, koji je insistirao da ga nigdje po imenu ne pomenem. Bio je to jedini uslov da bi mi ispričao svoju i našu „Čičinu priču“, koja kroz njegovo živo kazivanje , govori o stradanju jedne srpske porodice u minulom vijeku.
Rođen 1923. godine u predjelu između Čajniča i Pljevalja na tromeđi tri Titove Republike, danas države: Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, moj sagovornik, ratnik, robijaš i stradalnik onako iz duše ispričao je svima nama, jednu, za ove prostore, običnu životnu priču.
Ona je obična, jer je srpski rod kroz svoju istoriju bio pun ovakvih ili sličnih priča.
Moram priznati da njegovo kazivanje nisam ni želio ni htio da dorađujem ili ispravljam. Ja sam ga zabilježio onako kako ga je on ispričao, s tim što sam izvjesne događaje povezao i stavio u vremenski okvir, kako bi čitaoci pred sobom imali cjelokupnu sliku vremna i događaja u njemu.”
Eventualne greške u njegovom kazivanju nisam ispravljao! Priča je ostala za one koji dolaze,” reči su Predraga Ostojića, autora ove izuzetne knjige, koji se posebno zahvalio portalu “Internet novine serbske” (http://www.srpskadijaspora.info/), koji je od prvog do evo i sedmog izdanja, “Čičinu priču” predstavio srpskoj dijaspori širom sveta.

www,savremenaistorija.com

VišI sud u Valjevu rehabilitovao potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića

VišI sud u Valjevu rehabilitovao potpukovnika  JVuO Nikolu Kalabića
27/05/2017
Članci i rasprave

Kako je rehabilitovan komandant Gorske garde, koji od strane komunističkih sudova nikada nije presudjen kao ratni zločinac i izdajnik
Imaju li sudovi pravo da paušalno ispisuju stranice naše tragične prošlosti?

Apsurdnom odlukom VišI sud u Valjevu rehabilitovao je potpukovnika JVuO Nikolu Kalabića, iako je prethodno utvrdjeno da ne postoji pisana presuda kojom je on od strane posleratnih suda proglašen za ratnog zločinca i državnog neprijatelja.
O tome da ne postoji nijedan pisani trag o presudi kojom je posle Drugog svetskog rata osuđen i za narodnog neprijatelja proglašen komandant Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, potvrdio je u svom iskazu tokom postupka rehabilitacije istoričar Bojan Dimitrijević, što ipak nije bilo dovoljno Višem sudu u Valjevu da prekine postupak i rehabilituje osobu kojoj zvanično sud nikada nije ni presudio.
Izgleda, da je u ovom postupku od svega bilo najvažnije poništenje rešenja Sreskog suda u Mionici , od 11. septembra 1946. godine, kojim je Kalabiću konfiskovana imovina , jer će na taj način, po rečima njegove unuke, porodica vratiti 1,3 ha zemljišta na Divčibaram, koje je pre Drugog svetskog rata bilo u njenom vlasništvu.
Interesantno je da je Nikola Kalabić, prema priči svedoka iz “druge ruke”, Mijaila Danilovića iz Gornjeg Milanovca, proglašen mrtvim (19. januara 1946) od strane Osnovong suda u Valjevu, januara 2011. iako mnoštvo svedoka, memoarske I publicističke literature, pa I dokumentacija koju su u svojim monografijama I studijama, još 2009. godine izneli istoričari Bojan Dimitrijević, Kosta Nikolić i Predrag Ostojić govore da je komandant Gorske garde dao značajan doprinos u operaciji pripadnika OZNA prilikom zarobljavanja generala Mihailovića.
U jednoj izjavi datoj “Večernjim Novostima” u vezi Nikole Kalabića, direktor muzeja na Ravnoj Gori, Vladan Radosavljević izjavio je da je Nikola Kalabić, bio prvi zaštićen svedok Titove službe državne bezbednosti. Iz ove izjave proističe da se odlukama valjevskih sudova “služba” I te kako odužila ovoj kontraverznoj istorijskoj ličnosti.
Ovom presudom, iako još uvek nepravosnažnom, ozbiljno je obesmišljena institucija rehabilitacije, koju je poništenejm sudske presude od 15. jula 1946. godine s pravom zaslužio general Mihailović, ministar vojni I načelnik štaba JVuO za vreme Drugog svetskog rata.
Po rečima istoričara Predraga Markovića, ostaje da sačekamo I vidimo da li će ova nepravosnažna presuda Višeg suda u Valjevu samo olakšati “pretvaranje” Alojzija Stepinca u sveca, ali i slavljenje mrtvih ustaša u Blajburgu.

www.savremenaistorija.com