Savremena Istorija

Pismo Predsedniku Srbije Vratite spomenik Titu u Užicu! Srbija mora da počne da brani svoje časno mesto u istoriji i doprinos ličnosti. Ovo je u pismu Predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću naglasio, u ime Republičkog odbora, predsednik SUBNOR-a prof.dr Miodrag Zečević. Juče smo objavili saopštenje Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta u vezi inicijative za vraćanje spomenika Josipa Broza - Tita na Trg u Užicu. Ova reakcija usledila je na osnovu inicijative Republičkog SUBNOR-a odnosno pisma koje je ova organizacija uputila predsedniku Republike gospodinu Tomislavu Nikoliću. Redakcija www.savremenaistorija.com nije komentarisala ovu inicijativu, već je to prepustila javnosti. Možemo samo da kažemo da je i ovo deo Srbije u kojoj živimo, ne želeći da pišemo o stotinama uništenih i bačenih spomenika od strane "oslobodilaca" iz vremena Kraljevine Jugoslavije i Srbije i o onom poimeničnom spisku od 42000 žrtava komunističkog terora iz vremena kada je Broz uspostavljao svoj režim u Srbiji. Pismo u celosti glasi:

Posle inicijative koju je pokrenuo Institut za savremenu istoriju i Večernje novosti u akciji Otkopavanje istine Vlada Republike Srbije donela je na svojoj sednici 9. jula 2009. odluku o osnivanju Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. (skraćeno „Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944“) koja je konstitutivnu sednicu održala 12. novembra 2009. godine. Članovi Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. su predstavnici državnih institucija, naučnih ustanova i stručnjaci iz različitih oblasti. Predsednik Komisije je dr Slobodan Marković, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a sekretar je mr Srđan Cvetković, istraživač u Institutu za savremenu istoriju. Posle godinu dana istraživanja na terenu Timočkog okruga, mr Srđan Cvetković i Nemanja Dević, u okviru rada Komisije, priredili su sintezu Žrtve u Zaječarskom okrugu posle 12. septembra 1944. Do sada su saradnici Komisije vršili istraživanja, ali i konkretne popise lokacija i ubijenih i nestalih lica u više okruga u Srbiji. Timočki okrug se zbog svojih specifičnosti (geografski položaj, broj stradalih, svedočenja i istražene lokacije) našao prvi u ediciji građe koji su saradnici Komisije priredili. Istraživanje je sprovedeno 2009-10. u opštinama Knjaževac, Zaječar, Boljevac i Soko Banja.

— Reč je o jednom istorijskom ritmu koji je preovlađujući u našoj ukupnoj – i društvenoj, i državnoj, i kulturnoj – politici čitav dvadeseti vek. Pokušavam da ga opišem kao fenomen dugog trajanja. Takvi fenomeni – kako uče istoričari koje nazivaju analistima – odvijaju se u dubinskim slojevima društva i traju bez obzira na ideološke racionalizacije: oni se, dakle, mogu prostirati kroz različita društvena uređenja i mogu upotrebljvati čak i suprotstavljena ideološka obrazloženja u različitim vremenima. Zar nismo posmatrali – u proteklih dvadeset godina – kako isti ljudi koji su podržavali jednopartijski poredak, klicali samoupravnom socijalizmu i politici nesvrstanosti, odjednom počinju da zagovaraju liberalni poredak, višepartijski sistem i evropsku bezalternativnost? Njihov komunizam postao je njihovo evropejstvo. Intelektualci često igraju ulogu kontrolora istorijskog procesa: oni propuštaju neke ljude u javni prostor, dok neke ljude neprestano isključuju iz njega. Samo zato što su smatrali da postoji moralno uporište koje im omogućava da javno apeluju da – osuđen na devet meseci zatvora zato što je rekao da ustavni amandmani iz 1971. godine pretvaraju Jugoslaviju u geografski pojam – Mihailo Đurić bude pomilovan, samo zbog toga, nekoliko profesora i asistenata je – dobivši ocenu o moralno-političkoj nepodobnosti – isterano sa Pravnog fakulteta u Beogradu: u periodu između 1973. i 1975. godine. Jedan od nastavnika koji su glasali da se izbace sa Pravnog fakulteta ljudi za koje je pisalo da su stručni, ali da nisu moralno-politički podobni da budu profesori, jedan od onih koji je prionuo uz ideološku diskriminaciju, bio je – časni Vojin Dimitrijević.

Pre 78 godina u Marseju, u Francuskoj, ubijen je srpski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ubijen je prilikom državne posjete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Njemačke. Zajedno sa njim 9. oktobra 1934. godine ubijen je i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu, dok je atentator, Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen sa više metaka u tijelo, isječen udarcima sablje i linčovan od gnijevne mase. Prava verzija tragične sudbine kralja Aleksandra, koji je bio stub jedinstvene države južnih Slovena i novog evropskog poretka na jugoistoku Evrope, ostala je nerazjašnjena.