Naslovna Članci i rasprave MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI

MERE ZAPRETILE DRAŽINOJ ČASTI

Author

Date

Category

 Mere zapretile Dražinoj časti

Šta dalje posle odluke Vlade da se pripreme mere koje će sprečiti da sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji

Odluka Vlade kojom se zadužuju ministarstva pravde i kulture da pripreme predlog mera koje će sprečiti da “sporni događaji iz prošlosti ugroze dobre međunacionalne odnose u Srbiji”, još nije stigla ni u jedno od ova dva ministarstva.

Nadležnima još nije sasvim jasno u kom pravcu bi mere mogle da idu, a, kako saznajemo u Vladi, nije dat ni rok za njihovo pripremanje. Ovaj zadatak ministarstvima dodeljen je pod tačkom razno, na sednici Dačićevog kabineta u utorak.

Ideja je, objašnjavaju u Nemanjinoj 11, da se ubuduće ne dozvole proslave godišnjica pravno i istorijski spornih događaja i ličnosti. U pitanju su pojedinačni ili masovni zločini tokom burne srpske istorije, kao i istorijske figure čija uloga je, pre svega u Drugom svetskom ratu, bila sporna. Tačnije, reč je o onima koji do sada nisu ili nikada neće ni biti rehabilitovani. Među njima je i Aćif Hadžiahmetović, čija spomen-ploča je i izazvala lavinu, a koji je zbog saradnje sa okupatorom streljan 21. januara 1945. Ali, u “istom košu” mogli bi da se nađu, kako tvrde naši izvori, i Dimitrije Ljotić i ljotićevci, a možda čak i Milan Nedić, pa i Draža Mihailović. Toga se plaši i Aleksandar Jugović, šef poslaničke grupe SPO, ali sumnja da je to moguće ukoliko je sudstvo nezavisno:

– Zakonsko izjednačavanje ravnogorskog i partizanskog pokreta, 2005. godine, nedvosmisleno je odredilo antifašističku ulogu ravnogoraca.

Sa ovim se ne slaže Meho Omerović, predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava. On veruje da će predstavnici tih ministarstava otići i do Ade Ciganlije.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:392028-Mere-zapretile-Drazinoj-casti

Komentar:

 Aleksandar Dinčić,istoričar

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=20879&sid=79650aad9d40abf6ce971b0b018c9391

Vrlo zanimljivo. Naime, kada su komunisti ukidali zakone omrznute im Kraljevine Jugoslavije, ili „kapitalističke kobile“, kako su svoju državu pogrdno zvali, oni su upravo ovako nešto rekli: „Moramo da ukinemo zakone koji su krajnje sporni“. (Pijade). Sada, sedamdeset godina kasnije, imamo mišljenje određenih ličnosti na političkoj pozornici „da se trebaju zabraniti sporni događaji i isticanje figura iz Drugog svetskog rata koji su takođe sporni“. Ima li paralele?
Naravno. To je proces koji traje.
Međutim, paradoksalno zvuči da će zapravo evropski zakoni i vrednosti protiv kojih je danas svaki razuman čovek, uticati da se nepravda NE pretvori u nepravednu pravdu.
Proces osporavanja uloga pojedinih ličnosti naći će se u direktnoj koaliziji sa evropskim vrednostima i to je jedna, da kažemo, olakšavajuća okolnost u jednom ustalasanom moru u kojem pojedinci pokušavaju da navuku brod koji je u fazi raspadanja.
U svakom slučaju, spoznaja istorije mnogo nam govori i u ovom slučaju. Istorija je proces koji teče, koji nas uči da ne pravimo iste greške i koji nam pomaže da postavimo stvari drukčije.
Problem kod nas leži u tome što mi nismo u procesu evropeizacije raščistili sa deboljševizacijom i zato nam se ovo dešava. Niti tamo- niti ovamo. Dabome, da nemamo balans Evropske Unije, stvar bi se rešila po pravu koje je napisano u Titovom jajcu. Ko zna za koga je sve to dobro?
Naša se nauka nalazi u najvećoj krizi od svog postanka. Poziv na vrednovanje jednog i jedinog (izvornog) antifašizma kod nas pretvorilo se zapravo u podmuklo nametanje jednog od najtežih tereta srpskom narodu – genocida. Ne treba podsećati da je iskrivljenu sliku o srpskom narodu i Srbima širila bečka dvorska kancelarija još iz doba kralja Milana, kada je, primera radi, zabranila štampanje istorije Srba od Milojevića i da je plan o usitnjavanju Srbije na granice beogradskog pašaluka zapravo kontinuirana borba da se srpskom narodu nametne hipoteka kolektivne krivice a posle čega će neizostavno slediti njeno cepanje kao proces pravdenog kažnjavanja.

Akademija nauka ovo ne vidi. To je jasno. Pretvorena je u gomilu pozera koji čak više nemaju ni izgrađeni stav o svom nacionalnom identitetu, a sve u želji da i oni idu u korak s evropskim (zapadnjačkim) principima od kojih smo, kao što se jasno vidi, udaljeni kao nebo od zemlje.
U svakom slučaju, nije bez osnova mudra izreka da se svi tragovi kad-tad pokažu u snegu.

 

Ostali tekstovi

Komentari