Dražin govor skraćen, rečenicama menjan smisao
Završni govor generala Dragoljuba Draže Mihailovića na suđenju 1946. godine skraćen je u stenografskim beleškama za trećinu, dok je zabeleženim rečenicama mahom menjan smisao u celini ili delimično, rekao je danas istoričar Slobodan Marković.Svedočeći na ročištu, Marković je uporedio transkripte audio snimka dela Mihailovićeve završne reči od 10. jula 1946. godine i stenografskih beleški, nakon što je sudsko veće preslušalo snimak koji traje 13 minuta i 15 sekundi.
Upoređivanjem steno-beleški iz vojnih arhiva i transkripta audio govora vidi se da su steno-beleške skraćene za 27 odsto, a veoma često je menjan smisao rečenica, rekao je Marković, ocenivši da su steno-beleške “grubi ideološki falsifikat”.
“Nikad nisam ni s jednim neprijateljem zaključio bilo kakav sporazum. Nisam nikada sarađivao sa Italijanima, a kada bi neko došao da mi nešto slično predloži izbacio bih ga napolje…”, rekao je Mihailović u svojoj završnoj reči.
On je tada objasnio kako je rukovodio državnim novcem i dao novac za “dizanje celog Balkana i Rumunije i Mađarske, a ne samo naše zemlje…”.
“Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog događaja… molim sud da moje izlaganje uzme u pravim rečima”, završio je general, čuje se na snimku koji je danas preslušan.
Tužilac na preradu optužnice išao kod Đilasa, prećeno pilotima SAD
Istoričar Marković, koji je i član državne Komisije za utvrđivanje okolnosti Mihailovićeve smrti, predočio je sudu citate memoara Mihailovićevog tužioca Josipa Hrnečevića, u kojima je ispričao kako je na preradu optužnice protiv generala išao kod člana Politbiroa Milovana Đilasa.
Marković je sudu dostavio prepisku između SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailoviću na suđenju svedoče američki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji.
Iz maršalata EFNRJ pilotima je priprećeno da bi i oni mogli da budu optuženi za saučešće u borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva spoljnih poslova poručeno da su “Mihailovićevi zločini prema narodima Jugoslavije toliko strašni, da bi se moglo ili smelo voditi diskusija da li je kriv ili nije”.
Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailović osuđen pre suđenja, jer u njegovom slučaju “nema sudskog iznalaženja krivice”.
Marković je dostavio sudskom veću i kopije 81 nemačkog ratnog plakata iz 1941. pa do 1944. godine, koji, kako je istakao, pokazuju da su 1942. i 1943. godine streljana 1.653 pripadnika pokreta Draže Mihailovića.
Marković je kazao i da je u istorijskim arhivima u zemlji našao nekoliko blanko papira sa Mihailovićevim potpisom i pečatom JVO, koji je OZNA posedovala, a koji, kako je rekao, ukazuju da “nije bilo poteškoće da se na njima eventualno napiše šta god se smatralo za korisno u optuživanju Mihailovića”.
Na nastavku suđenja Nikolić, Dimitrijević i Đuretić
Na nastavak suđenja, 22. juna, biće pozvani da svedoče istoričari Kosta Nikolić, Bojan Dimitrijević i Veselin Đuretić.
Pred početak suđenja pred sudom se okupilo nekoliko desetina pristalica rehabilitacije Mihailovića, koji su nosili četnička obeležja i pevali četničke pesme.
Među njima bio je i vođa organizacije “Obraz” Mladen Obradović sa nekolicinom svojih pristalica.
Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.
Njemu su se pridružili Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, prof. međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Mihailović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan, kao državni neprijatelj “broj jedan”.
