BORBE JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945.

13. јул 2016.

VOJNO-POLITIČKA SITUACIJA U SRBIJI I OKRUGU KRUŠEVAČKOM

OKTOBAR 1944 – DECEMBAR 1945.

Jugoslovenska vojska Kraljevine Jugoslavije, septembra 1944, zadržava isti strategijski raspored sva svoja tri dela, kao od početka rata. (Karta 1) Jugoslovenska vojska van Otadžbine, sa Odeljkom Štaba VK JV u Kairu, dejstvuje pešadijom (motorizovana brigada), kraljevskom mornaricom (podmornica, 18 borbenih brodova) i kraljevskim vazduhoplovstvom (jedna eskadrila teških bombardera, tri lovačke, dve lovačko-bombarderske, tri hidroplanske lovačko-bombarderske) u sadejstvu sa anglo-američkom Komandom za Sredozemlje. Jugoslovenska vojska u Otadžbini (pešadija i artiljerija) dejstvuje širom Kraljevine Jugoslavije, protiv 14 oružanih formacija, a strategijsku inicijativu ima u Srbiji, Crnoj Gori, Starom Rasu, Hercegovini, Bosni i Sloveniji. Oko prestojnice Beograda prikuplja oko 20 jurišnih i teritorijalnih korpusa sa ciljem napada na nemačku posadu i kolone Grupe armija E koja se iz Grčke preko Niša i Beograda povlači za Nemačku. Ali, stalno su pod bočnim napadom snaga NOVJ preko r. Drina. Nemačka Grupa armija F se povlači preko Kosmeta, Crne Gore i Hercegovine za Zagreb i Beč. Vojska u Otadžbini broji 88 000 aktivnih vojnika i oficira i rezervnu vojsku od oko 450 000. Jugoslovenska vojska u zarobljeništvu, sa Komandom ‘Sever’ logor Ninberg (svi logori u Nemačkoj), organizovan u šest korpusa brigadnog sastava, a Komanda ‘Zapad’ logor Aversi (svi logori u Italiji) organizovan u dve divizije brigadnog sastava. Ovo je jedinstveni slučaj u istoriji ratovanja da su vojni zarobljenici postrojeni u borbene jedinice. U Aversiju im Amerikanci daju oružje i odmah stupaju u borbu na sektoru fronta u Italiji.

Vojno-politička situacija u Srbiji naglo se pogoršala na štetu lojalističke JVuO, počev od 24. septembra 1944. Toga dana u rejonu s. Miroč, Donji Milanovac, delovi 109. puka, 113. motostreljačke divizije, Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije SSSR-a, forsiraju r. Dunav. (Karta 2) Time otpočinje druga okupacija dela Kraljevine Jugoslavije. Naime, sovjetske snage su upale bez saglasnosti Jugoslovenske kraljevske vlade i Kralja Petra Drugog. Crvenoarmejcima je rečeno da će ih dočekati partizani. Međutim, oni nisu znali da je cela Srbija pod kontrolom snaga Kraljevine Jugoslavije. Tako su nailazili, stotinama kilometara, na snage Timočkog, Knjaževačkog, Smederevskog, Mlavskog, Deligradskog, Velikomoravskog, Nišavskog, Čegarskog, Rasinskog, Jastrebačkog, Topličkog, Drugog ravnogorskog i drugih korpusa JVuO. Štab Vrhovne komande JV je odmah cirkularnom depešom naredio da ne sme doći do oružanih sukoba sa „braćom Rusima“. Pružiti im pomoć u borbi protiv snaga nemačkog Vermahta. Sovjeti nadiru i iz Bugarske. Bugarska vojska, kojoj je Broz oprostio sve zločine počinjene u Srbiji, sada se bore na njegovoj strani, a protiv kraljevske vojske.

Sudbina Srbije je odlučena na liniji Čerčil-Staljin-Broz. Britanski premijer Vinston Čerčil jasno poručuje Brozu, da dok ne ovlada Srbijom, ne može računati da zavlada Jugoslavijom. Misleći na Srbiju, Čerčil, 5. februara 1944, piše Brozu: „…To su srpski seljaci, koji su nastrojeni antigermanski, ali i jako srpski i koji, prirodno, imaju zemljoposednička shvatanja suprotno teoriji Karla Marksa...“[5] Pošto Broz nije uspeo da ovlada Srbijom iz pet pokušaja upada svojih najelitnijih snaga iz Bosne, Čerčil pritiska Staljina da pomogne Brozu. Dolazi do sastanka sovjetskih komandanata i Broza u Krajovi. Dogovoreno je da sovjetski Treći ukrajinski front i delovi Drugog ukrajinskog (samo kroz sever Vojvodine) fronta, skrajnu malo na jug sa pravca Bukurešt – Budimpešta – Beč – Berlin. Tek toliko da okupiraju centralnu Srbiju i prestojnicu Kraljevine Jugoslavije – Beograd. Potom da ustoliče Josipa Broza za predsednika Jugoslavije[6]. Zatim da se odmah vrate na svoj vojnički zadatak – prodor ka Budimpešti. Dakle, upad Crvene armije na teritoriju suverene Kraljevine Jugoslavije, nije imao vojnički, već samo – politički cilj. Da su nastavili prodor preko Slavonije i Slovenije na Beč, onda bi se moglo govoriti da je cilj skretanja bio – vojnički. Ovako, apsolutno – ne. Prema svim odredbama međunarodnog ratnog prava, a posebno Ženevskoj konvenciji i njenim aneksima, pravno, ovo je bila čista okupacija dela Kraljevine Jugoslavije. Snage JVuO idu ispred crvenoarmejaca i oslobađaju gradove i varoši od nemačkih snaga Grupe armija E (Kruševac, Ražanj, Paraćin, Požega…). Međutim, sovjetski komandanti vrebaju svaku priliku, da na prevaru, razoružavaju jedinice Vojske. Posle drastičnog slučaja u Kruševcu, Štab VK naređuje da se sve snage povuku južno od r. Zapadna Morava. Rasinsko-toplička grupa korpusa se kreće pravcem pl. Goč – pl. Željin – r. Ibar i pridružuje Glavnoj grupaciji ŠVK. Vojska diže opsadu oko Kraljeva. Kapetan Predrag Raković sa Drugim ravnogorskim korpusom ipak ne odustaje od oslobađanja v. Požega. Iako mu je sovjetski komandant dao reč da neće biti kao kod Kruševca, Raković postavlja celu mitraljesku četu prema ‘braći Rusima’. Čim je Rakovićeva brigada prodrla u centar varoši i pozarobljavala Nemce, sovjetski komandant naređuje svojoj jedinici da opkoli bok rasporeda Korpusa. Mitraljesci otvaraju paklenu vatru iz svih mitraljeza – iznad glava ‘braće’. To je bio znak svim brigadama Drugog korpusa da se izvlače preko r. Zapadna Morava prema pl. Jelica. Sovjetima se plan izjalovio. Umesto da prati kretanje sovjetskih snaga i samo se izmakne van borbenog dodira i vrati se odmah čim oni prođu, Štab VKJ i njegov načelnik armiski đeneral Mihailović, čine – strategijsku grešku. (Karta 2) Zapućuju se u opustošenu Bosnu. Time se lišava najsnažnijeg uporišta – monarhističke Srbije. ‘Operaciju Bosna’ Glavna grupacija Štaba VK JV je uspešno izvela probivši se do Banja Luke. ‘Operaciju Povratak u Srbiju’, nije uspela izvesti. Potpuni krah i uništenje pretrpela je 13. maja 1945, na pl. Zelengora, pod udarima snaga NOVJ, britanskih bombardera, sovjetskih lovaca – bombardera.

Posle povlačenja snaga Rasinsko-topličke grupe korpusa za Bosnu i prolaska crvenoarmejskih snaga, Okrug kruševački su zaposele jake snage NOVJ. Posle zavođenja vojne uprave, odmah su otpočele sa instaliranjem nove komunističke vlasti u selima, opštinama i srezovima Okruga kruševačkog.

Na delu Srbije koji su zaposele crvenoarmejsko-partizanske snage, potom samo NOVJ (JA), Štab VK JV naređuje, svojim depešama br. 643-644, od 29. oktobra 1944, vođenje ‘Gerilske operacije Srbija’. Komanda Srbije, svojim naređenjem pov. br. 544, od 31. oktobra 1944, svim jedinicama, sprovela ovu naredbu načelnika ŠVK. Gerilske i komandoske snage izvršavaju borbene zadatke prema Uredbi br.101 Štaba VK. Osnovni cilj gerilsko – komandoskih dejstava je „zaštita Srpskog naroda od komunističkog terora koji besni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. Načelnik Štaba VK JV, naredio svim Pokretnim i Gerilskim snagama JVuO, na celom prostoru Kraljevine Jugoslavije, opštu borbenu i gerilsku akciju. Plan te operacije, naredio je i aktom O. Br. 400 od 15. juna 1945, pod nazivom „Opšta direktiva“. U Okrugu kruševačkom to sprovodi Rasinsko-toplička grupa korpusa pod komandom kapetana Mirka Tomaševića, a posle njegove pogibije 11. novembra 1945, komandu preuzima kapetan Mija Vukadinović – Sajdžija. Pokretne rasinsko-topličke snage su osnovane po atarima svih opština Okruga, pod komandom oficira ili podoficira. Svaka od ovih snaga razvija jaku obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu prema komunističkim snagama. Tako, veoma uspešno, prate svaki pokret makar i najmanjih snaga ‘Titove okupacije’[7], prema selima Okruga.

Jugoslovenska vojska u Otadžbini[8], na dan 21. februara 1945, broji 72780 aktivnih oficira i vojnika i 150000 opšte rezerve, ukupno 222780. (Karta 3) Raspored aktivnih snaga je sledeći: Glavna grupacija ŠVK – 19960; Komanda Crna Gora-Stari Ras – 7500; Komanda Bosne – 5320; Grupa severnobosanskih korpusa – 25000; Dinarska divizija – 5000; Komanda Jugoslovensko vojsko v Domovino (Slovenija) – 10000. Postojali su planovi opšte mobilizacije za celu Kraljevinu, sa spiskom drugog poziva, za sve vojno sposobne muškarce, a koji su bili dostupni teritorijalnim komandama Jugoslovenske vojske u Otadžbini. Lojalistička Vojska, sada drži strategijsku inicijativu samo u Bosni i Sloveniji. U Srbiji (bez Kosmeta i Vojvodine) ostale su Gerilske i Pokretne snage sa okvirnim brojnim stanjem oko 3 200 starešina i vojnika na vezi sa Štabom VK JV. Međutim, mnoge grupe u Staroj Srbiji (Makedonija), Kosmetu, Banatu o drugde, su dejstvovale, ali bez radio veze sa ŠVK JV, pa se njihovo brojno stanje nije moglo tačno utvrditi. Ali, ono se stalno i menjalo zbog gubitaka u sudarima sa višeslojno organizovanim vojnim snagama nove komunističke vlasti u Srbiji.

Okrug kruševački – Ko je zaista oslobodio grad Kruševac?

Snage Crvene armije su u Okrug kruševački ušle iz dva pravca: Paraćin i Ražanj. Iz ražanjskog pravca, snage Ražanjske i Aleksinačke brigade Deligradskog korpusa (komandant potpukovnik Vlastimir Vesić) su 12/13.oktobar 1944, oslobodile od Nemaca sresko mesto varoš Ražanj[9] i tu su dočekali ‘braću Ruse’. Posle narodnog zbora Vesić je svoje vojnike i oficire 14.oktobra, utovario na kamione i sa crvenoarmejcima krenuo za Kruševac. Tu se javio pukovniku Dragutinu Keseroviću, komandantu Rasinsko-topličke grupe korpusa. Iz paraćinskog pravca ‘braću Ruse’ je dočekala grupa oficira iz Komande Rasinsko-topličke grupe korpusa i dovela u već slobodan grad Kruševac.

Prema crvenoarmejskim arhivama Komande Trećeg ukrajinskog fronta CA, ni jedna njena jedinica 13/14.oktobar 1944, nije vodila borbe oko grada Kruševca protiv Nemaca. Prve borbe koje beleže je s. Vrba na putu za Kraljevo. Izveštavaju da su od „kolaboracionističkih“ [10] snaga D. Mihailovića u Kruševcu preuzeli nemačke zarobljenike, kao i u varoši Ražanj. Da su pri napredovanju prema Kraljevu u s. Novo Selo naišli na 10 uništenih i oštećenih nemačkih tenkova i pet tanketa na r. Muša na izlazu iz Sela. Da su prvu vatru sa nemačkim snagama izmenjali sa mitraljeskim gnezdom na vrhu crkve u s. Vrba. Prema svim dostupnim izvorima (nemačkim[11], američkim[12], sovjetskim, monarhističkim[13]) nejasno je zašto u gradu Kruševcu stoji spomenik crvenoarmejskoj motostreljačkoj diviziji kao oslobodiocu. Čudno je, naučno ne utemeljeno, da su sovjetske snage oslobodile kraljevski grad Kruševac od jedinice kraljevske Vojske Jugoslavije koju čine meštani tog grada i drugih mesta Okruga kruševačkog. Isto se odnosi i na Vrnjačku Banju gde je spomenik NOVJ u kojoj se nalazile snage Druge trsteničko-gočke brigade, pošto se nemačka Krajskomandantura povukla za Kraljevo, a manje osiguravajuće nemačke snage poterale snage Vojske sa pl. Goč.

Više istoriografa samo oslobađanje grada Kruševca od Nemaca, prema iznađenim nemačkim dokumentima i novootvorenim arhivskim dokumentima komandi i jedinica Jugoslovenske vojske, nalazi da je, posle više uvodnih borbi, izvršeno po sledećem:

13/14.oktobar 1944. Prva trsteničko-gočka, Druga trstenička brigada, Trsteničke grupe brigada, Rasinskog korpusa. Prva trsteničko-gočka, Druga trstenička brigada, Trsteničke grupe, Rasinskog korpusa, vode borbe protiv nemačkih snaga u povlačenju pravcem Kruševac – Kraljevo, 13/14.oktobar, u rejonu s. Počekovina, na putu Trstenik-Kruševac. (v. Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4 MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Avakumović, Ivan, Mihailović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, London, 1969; P. Miladinović – A. Dinčić, Rasinski korpus.., s.34-35)

13/14.oktobar 1944. Prva trsteničko-gočka brigada, Druga trstenička, Rasinskog korpusa. Prva trstenička, Druga trsteničko-gočka brigada, Rasinskog korpusa, vode borbu protiv nemačkih snaga, 13/14.oktobar, u rejonu s. Stopanja, na putu Trstenik – Kruševac. (v. Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4 MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Avakumović, Ivan, Mihailović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, London, 1969; P.Miladinović-A.Dinčić,Rasinski korpus..,s.34-35) (Snage u povlačenju Grupe armija ‘E’, tj. delovi 7. SS divizije ‘Princ Eugen’. kom. ŽRP)

13-14.oktobar 1944. (Kruševačka operacija) Rasinsko-toplička grupa korpusa; Deligradski korpus. Grupa izvršila sve pripreme, još 6. septembra, za prihvat Crvene armije u rejonu g. Kruševac. Na dan 13. oktobra, komandant Grupe pukovnik Keserović, dobija izveštaj obaveštajne službe, da su crvenoarmejci prešli r. Velika Morava. Američki vojni posmatrač poručnik Elvort Kramer, napisao pismo za komandanta motostreljačke divizije CA. Traži obezbeđenje od napada NOVJ pri dolasku u štab te divizije, jer mu komunisti odavno prete ubistvom. Keserović naredi potporučniku Aleksandru Zlatkoviću, u 6 č 13. oktobra, da u svojstvu kurira, hitno ode u štab divizije Crvene armije rejonu Varvarin. Zlatković sovjetskom komandantu (general) preda pismo u 10 č 14. oktobra, u v.Ćićevac (kod Stalaća). Staljinov oficir Zlatkoviću saopštio da nisu saveznici sa „četnicima“, da ne postoji nikakva američka misija kod Grupe i u Štabu VK kod generala Mihailovića, da položaje oko Kruševca drže „partizani“. Zlatković mu pokazao na karti koje položaje drži Grupa, a na koje napada NOVJ. Ipak komandant divizije napisao pismo za poručnika Kramera, a potporučniku Zlatkoviću saopštio: da Grupa do 16 č 14. oktobra razoruža Nemce, da potom sve trupe Vojske sačekaju ih postrojeni sa svim svojim starešinama u Kruševcu gde da im se preda i ljudstvo i naoružanje. U protivnom će crvenoarmejci napasti snage Vojske. U Štab Grupe iz pravca Niša, stiže komandant Deligradskog korpusa, major Vlastimir Vesić, sa sovjetskim poručnikom. Deligradski korpus se kreće kao njihova prethodnica, a oni ih nisu dirali, veća sa njima, kao saveznicima, sadejstvovali. Sovjetski oficir saopštio Keseroviću da oni neće dozvoliti partizanima ulazak u Kruševac, ako pokušaju, njegova divizija će ih napasti. Keserović šalje misiju da nemačkom krajskomandantu (major Kni) preda ultimatum da do 9 č 14.oktobra, delovi 7. SS divizije i trupe Krajskomandanture, predaju oružje. Major Kni sa komandantom 7. SS divizije „Princ Eugen“, sa belom zastavom na kolima, došli u Štab Grupe. Keserović im saopštio isto. „Videći da su blokirani i otsečeni sa svih strana, a pošto su im tenkovi u toku noći 13/14, bili upućeni protiv naših snaga prema Stopanji – Počekovini – Trsteniku, gde su naše snage u toku noći uništile im nekoliko transporata, to su bili prinuđeni da postavljeni ultimatum prime.“ – piše Keserović u izveštaju Štabu VK JV. Načelnik Štaba Grupe, potpukovnik Piletić, sa ruskim poručnikom, otišao u rejon s. Jasika u komandu ruske kolone, kao oficir za vezu. Keserović, posle 9 č, naređuje trupama Grupe, da otpočnu razoružavanje Nemaca koji su otpočeli predaju. Zarobljeno oko 500 nemačkih vojnika i vojnih službenika. Oficiri su javili svojim tenkovima (16 tenkova) na putu Kruševac – Kraljevo da se okrenu i probiju u pravcu Kruševac. Od snaga Grupe kruševački aerodrom je već zaposednut, na koji sleće nemački avion. Vojnici ga zarobljavaju sa jednim pukovnikom iz Komande Grupe armija E u njemu. Deo nemačke posade pruža otpor. U slamanju tog otpora gine naših 17 vojnika, a ranjeno 23 (među njima kapetan 1. klase Boža Božović). Nemački gubici veliki. U tom nemački tenkovi se probiju do nemačke grupe koja pruža otpor. Počinju proboj za Kraljevo. U narednim danima, uz put – desetkovani, posebno u s. Novo Selo od strane „protivkolaca“ Druge trsteničko-gočke brigade. (v. MORS – VA, ČA 1067, 3, 9; Dokumenta Trećeg Rajha, NAV, SAD: T-501, R-253, S-917; Avakumović, Ivan, Mihailović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, London, 1969 Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.4; MORS-VA, Vishaupt Frajburg 8; Ratni dnevnik nemačke Vrhovne komande OS VERMAHT, priredio Andreas Kilgruber, Berlin)

Nužno je postaviti prosto etičko pitanje gradu Kruševac: da li duše palih vojnika i oficira Vojske u oslobođenju grada zaslužuju bar jednu spomen ploču, pored spomenika crvenoarmejcima čije podizanje je, inače, naredio Okružni komitet KPJ za Okrug kruševački? Ili su nam izginuli sugrađani manje važni od nečije direktive.

BORBE GERILSKIH JEDINICA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADŽBINI U OKRUGU KRUŠEVAČKOM 1945. [14]

Dokumentacioni izvori o borbama gerilskih jedinica Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički) i Deligradskog korpusa (Srez ražanjski), su veoma oskudni. Prema naređenju Slobodana Penezića, zv. ‘Krcun’, šefa OZN-e i unutrašnjih poslova u komunističkoj vladi Srbije, mnoge borbe komunističke snage nisu smele ni upisivati niti o njima izveštavati pisano. Čak i kada su imali poginulih. Penezić je svim načelnicima OZN u Srbiji saopštio, da je politička odluka CK KPJ i Josipa Broza, da je vojna kontrarevolucija u Srbiji uništena – ona ne postoji. Tako seljaštvu i građanstvu saopštavati. Ako bilo ko pomene da je u šumama Okruga video ‘naoružanu bandu’ – ućutkati ga. Komanda RTGK, pre odlaska za Bosnu sa Glavnom grupacijom Štaba Vrhovne komande JV, je svojim posebnim naređenjem odredila snage, organizaciju i komandante, koji će voditi gerilske snage, sa tačno propisanim zadacima. Glavni zadatak je – zaštita naroda. Naravno, „od komunističkog terora“. Takođe, imali su zadatak i okupljanja novih pristalica, koji će se nužno pojaviti kao rezultat zastrašujuće represije komunističkih političkih i vojnih vlasti. U zoni Deligradskog korpusa, Srez ražanjski, to su grupe iz sastava Korpusa, koje su se organizovale posle odlaska većine snaga ovog Korpusa za Bosnu, potom povratka 80 vojnika sa ppuk. Vesićem.

Zbog navedenih razloga, dugotrajnim istraživanjem za knjigu istorije JV KrJ 1941-1958, iznašli smo samo neke podatke o borbama u Okrugu kruševačkom u 1945:

2.februar 1945. Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske. Depešom br. 422 od 2. februara, Štab Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, daje pravnu kvalifikaciju statusa NOVJ, po Ustavu Kraljevine Jugoslavije, paravojnih snaga Komunističke partije Jugoslavije i Josipa Broza, na tlu međunarodno priznate Kraljevine Jugoslavije: „U svima našim emisijama za inostranstvo i unutrašnjost, režim partizanski nazivati ‘Titova okupacija’.“ (v. MORS – VA, 276, 6, 1) (U pripremi za početak pisanja ove Hronologije, autor je izučio sve odredbe međunarodnog ratnog prava sa Ženevskim konvencijama, Povelju Lige naroda između dva rata i anekse na Ženevsku konvenciju, kao i druga međunarodno pravna akta koja tretiraju odnose među državama i status oružanih formacija u ratnim sukobima. Odmah, na osnovu toga, za snage NOVJ, jedini mogući međunarodno – pravni status je – paravojne. Za držanje pojedinih oblasti suverene Kraljevine Jugoslavije, od strane istih kao i upad snaga SSSR-a, status stanja je – okupacija. I sve to, pre nego smo saznali za postojanje depeše 422/45. Ovo samo potvrđuje da je ŠVK JV KrJ, odrednicu za režim Broza, izveo iz odrednica međunarodnog opšteg i ratnog prava. Jugoslovenska vojska Kraljevine Jugoslavije u Drugom velikom ratu, nije vojska Ravnogorskog pokreta, ‘četničkog pokreta’, đenerala Dragoljuba Mihailovića, kako se – nenaučno piše [15]. Ona je Vojska DRŽAVE: Kraljevine Jugoslavije. Sa punim ustavno-pravnim i međunarodno-pravnim kapacitetom. Vrhovni komandant tokom celog rata je Kralj Petar Drugi, vrhovno komandovanje vrši Vrhovna komanda, operativno rukovođenje vrši Štab čiji je načelnik (samo prvi operativac) pukovnik (armiski đeneral) Dragoljub Mihailović. kom.ŽRP)

februar 1945. Ravnogorski pokret – JVuO Srbije. Odmah po zaposedanju Srbije od strane Crvene armije SSSR-a, a za njom i dolaskom NOVJ KPJ, komunisti i NOVJ pošli su u hajku na 95% Srba koji su tokom celog rata podržavali Kraljevinu Jugoslaviju, Vojsku, Ravnogorski pokret, i bili simpatizeri Kraljevine i njene Vojske. Preostalih 5% Srba (koji su kazivali: „Mi nismo Srbi mi smo – ‘internacionalisti’!), do fanatizma se bacilo u zločin protiv sopstvenog naroda, ne štedeći nikoga. Sve kao nastavak prvog u istoriji srbsko – srbskog bratoubilačkog rata, koji su napadom na snage JVuO kod Užica i Požege, 2.novembra 1941 u 4 časa, predvođeni Josipom Brozom, započeli – komunisti. Politička policija OZN-a sa svojim vojnim odredima i novom Narodnom milicijom, prečešljavalo je u celoj Srbiji, selo po selo, kuću po kuću, a u kući i svakog člana srpskog domaćinstva. Po cenu smrtne kazne na licu mesta, zahtevaju potkazivanje ‘kontrarevolucionara’, ‘izdajnika’, ‘zločinaca’, ‘buržuja’, ‘kulaka’…, što znači svih koji su protiv KPJ na čelu sa Brozom. Mora se u ime KPJ ostvariti da monarhistička Srbija savije glavu. Doslovce po Čerčilovoj direktivi. (Za razliku od Hrvatske i Slovenije, koje su oberučke prihvatile Broza, kao prvu stepenicu ka sticanju potpune nezavisnosti, korak – po korak, kroz novu „bratsku“ Jugoslaviju, a onda otcepljenje i nezavisnost. U Hrvatskoj na ovome počinju odmah 1945, raditi Ivan Krajačić zvani Stevo šef OZN-e, potom UDB-e za Hrvatsku sa Miroslavom Krležom, onim „piscem“ koji je Srpsku vojsku 1919, nazvao „dronjavim ciganima opančarskog kralja, koji smrde po luku i piju rakiju, a puni su vašaka i spavaju po apsanama bivše velike KundK monarhije“. Zločin prema Srbima, poginulim u Prvom svetskom ratu, je da i dan-danas srpski đaci i studenti moraju izučavati škrabanja ovog šovinističkog srbomrsca. A kod Broza su samo njih dvojica, mogli doći u Beli dvor bez ikakve najave. Podpredsednik Aleksandar Ranković, morao je da se najavi. Dakle, moralo se prići čišćenju Srbije – CRVENIM TEROROM. kom. ŽRP) Tako, Pokrajinski komitet za Srbiju, šalje Okružnom komitetu KPJ za Okrug kruševački, Okrug Niški, Okrug zaječarski…, pismo u kome zahteva da okružni komiteti KPJ preduzmu energične mere (što je značilo smrt na licu mesta) da se što pre prikupe podaci o ratnim zločincima. Potom da se likvidiraju, a njihove porodice upute na prinudni rad u Bor i drugde. To je značilo sve što je vezano za Kraljevinu, njenu Vojsku, načelnika ŠVK JV i Ravnogorski pokret. O tome svedoči logor ‘Bagdala’ u Kruševcu, podatak od 16. januara o suđenju u Zaječaru i mnogi drugi. To suđenje potvrđuje gornji komentar i dokumentovano govori o tome, na koga je Broz mislio kada je govorio ko je izdajnik i zločinac u Srbiji. (v. N. Račić, s. 575; kom. ŽRP)
februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Štab i Odred Drugog ravnogorskog korpusa – u Srbiji. Odred iz sastava Drugog ravnogorskog korpusa, nalazi se, 9.februara, u rejonu Ravna poljana, u kućama zaseoka Erići (na pl. Rudnik. nap. a). Veliki sneg i ispresecani teren omogućavaju Odredu odmor od stalnih borbi. Komunistički poterni bataljoni nisu se usuđivali da izađu na taj planinski teren. U cilju snabdevanja hranom, ekonomi Odreda silaze kod seljaka u selima Ljubičevac, Kamenica, Crnuće, Majdan. (v. MORS – VA, 276, 16, 1) (Prema vojnoj karti 1:50.000, navedena mesta se nalaze oko planinskog vrha, pl. Rudnik, severozapadno od g. Kragujevac. Sudeći po tome ovo je drugi Odred, od dva koja su nastala deljenjem Korpusa na dve brigade, koju je major Predrag Raković poveo na sever i zapad. Ovaj Odred će silaziti i na Gledićke planine. Pa preko r. Zapadna Morava i na pl. Goč /ušli na teritoriju Okruga kruševačkog u Srezu trsteničkom, Opštini novoselskoj. nap. a/ i dalje, vodeći usputne borbe protiv jedinica NOVJ. Drugi ravnogorski korpus /Okrug žički/, ceo je ostao u Srbiji zaposednitoj sovjetskim snagama Crvene armije i komunističkim snagama NOVJ. Korpus je sačinjen od dva veoma jaka Odreda. Izveštaj o ovom Odredu na pl. Rudnik, podneo major Ćosić, koji komanduje Drugim odredom. Korpus u ovom vremenu ima više odreda koji dejstvuju u više oblasti Zapadne Srbije, severno i južno od r. Zapadna Morava,pl. Golija, zapadno od v. Novi Pazar /Srez studenički/.kom.ŽRP)
februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Rasinsko-toplička grupa gerilskih odreda Vojske u Okrugu kruševačkom. Na osnovu naređenja načelnika Štaba Vrhovne komande i komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički), kapetan Mirko Tomašević komanduje snagama Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda Vojske za borbu protiv komunističkih snaga u oblasti Rasina i Toplica. Za komandanta Kopaoničkog gerilskog odreda, postavlja vazduhoplovnog potporučnika Radivoja Radivojevića iz s. Kaševar., koji vodi borbe u Srezu kopaoničkom. Prva grupa iz Rasinskog i Topličkog korpusa broji oko 200 vojnika i starešina. Osnovani su: Rasinski gerilski odred (56) za dejstvo u rejonu Veliki Jastrebac; Kruševački gerilski odred (17) za Srez kruševački; Župski gerilski odred (5) u rejonu Župa; Kopaonički gerilski odred (35) sa četiri gerilske grupe: Prva grupa, za dejstvo u rejonu Velika Vrbnica – Kobilje – Milantija – Graševac; Druga grupa, Vlajkovci – Šošići – Batote, Treća grupa, Lesenovci – Vratari – Vitkovo; Četvrta grupa, Lesenovac – Botunja; Trsteničko – gočki grilski odred (narednik Drago Gočanin) sa sedam grupa, za dejstvo u oblasti pl. Goč, sa težištem na Opštinu novoselsku i ostalim mestima Sreza Trsteničkog: Prva grupa (lično D. Gočanin sa 50 vojnika) pl. Goč; Druga grupa, Novo Selo – Ruđinci; Treća grupa za Opštinu medveđsku; Četvrta grupa Vrnjačka Banja – r. Zapadna Morava; Peta grupa, Vrnjačka Banja – pl. Goč; Šesta grupa, rejon Novo Selo – r. Zapadna Morava; Sedma grupa, rejon r. Zapadna Morava – s. Gračac. (Ž. R. Podovac, Monografija.., Gl. 7; P. Miladinović – A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 – 58;) (Gerilske grupe rupe vrše zadatke prema Uredbi br.101 Štaba VK JV. Gerilske grupe iznenada napadale komunističke jedinice milicije, OZN-e, KNOJ-a, teritorijalnih bataljona NOVJ, sedišta tzv. narodno-oslobodilačkih odbora /mesni, sreski, okružni/, atentati na glavešine navedenih organa za opštine i srezove u oblastima Rasina i Toplica, a kasnije i Kosanica, i dr. Komunističke vlasti za borbu protiv gerilskih odreda JVuO, u Okrugu kruševačkom, osnuju poterne odrede i bataljone na motornim vozilima, radi brzog napada na dobijenu dojavu, otkriveni gerilski odred, izviđanjem. ŽRP)

februar 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Trojke Gerilske grupe biv. Deligradskog korpusa. Trojke Gerilske grupe starešina i vojnika, bivšeg Deligradskog korpusa, februara 1945, vode borbe u zoni biv. Korpusa, protiv OZN-e i poterne jedinice KNOJ-a. U jednoj borbi u rejonu s. Kamenica gine redov Radojica Nikolić, rodom iz s. Radevac. Komunistička četa imala više poginulih i ranjenih. (v. Arhiv Srbije, Fond OZN – UDB – SDB – BIA, fasc. br. 173; Z. Stevanović – N. Prokić – A. Dinčić, Deligradski.., s. 205 – 208)

mart 1945. (Komandoska operacija – Srbija) Jurišno – diverzantska grupa Nedeljković. Grupa starešina i vojnika Vojske pod komandom poručnika Milovana Nedeljkovića, prebacila se u zaposednutu Srbiju od snaga NOV. Sa ovom grupom od 30 vojnika i starešina i šest vojnika iz Grupe korpusa gorske garde. Grupa vrši zadatke prema Uredbi br.101 Štaba VK JV. Osnovni je, „zaštita Srpskog naroda od komunističkog terora koji besni po celoj Srbiji“ od oktobra 1944. (v. MORS – VA, ČA, 6, 6, 3; 18, 3, 8; 61, 11, 3; 276, 16, 1) (Više desetina hiljada ljudi pobijeno je na političkoj osnovi, pod optužbom – reakcija. Nasilno mobilisano preko 300 000 ljudi. To su: seoski kulaci, gradski i varoški buržuji, svako ko ima veliki stan ili kuću, saradnici okupatora (vlasnici pekara, obućarskih radnji, lekarskih ordinacija, piljara…, prodavci na pijacama, berberi, seljaci koji su često nosili proizvode na pijace…a svi primali pare od okupatorskih vojnika, dakle služili okupatoru.kom.ŽRP)
mart 1945. (Komandoska operacija – Srbija) Komandoska grupa Deligradskog korpusa. Komandoska grupa od 80 ljudi iz sastava Deligradskog korpusa, pod komandom komandanta Korpusa potpukovnika Vlastimira Vesića, po odobrenju đenerala Dragoljuba Mihailovića, načelnika ŠVK JV KrJ, vraća se iz Bosne, 15. marta, preko r. Drina za Srbiju. Cilj je Srbija zaposednuta od strane komunističke NOVJ i sovjetske Crvene armije SSSR-a u zonama Srez ražanjski i Srez sokobanjski. U stvari, ovo je preostalo ljudstvo, od delova Korpusa koji su prešli u Bosnu. (v. P. Milošević, s. 199; List ‘Politika’, 5. 5. 1945; G. A, Deligradski.., s. 15, 27, 31, 75) (Jedan deo Korpusa nije hteo za Bosnu i ostao u zoni Korpusa i borio se protiv komunističke ‘okupacije‘. Šef propagandnog odeljenja Korpusa, dr Vojin Andrić je izjavu o ovome dao autoru P. Miloševiću, 23.jula 1952, te da je Vesić krenuo sa 80 ljudi. Prema brozovskim izvorima do r. Drina stigao 8. aprila, sa 60 ljudi, 14 automatskih oružja, a da je do Sreza ražanjskog stiglo svega 17 vojnika i oficira. Da je za sedam dana borbi ubijeno 15 ljudi. Da su uoči 1. maja 1945, ubijeni i potpukovnik Vesić i njegov pomoćnik kapetan Života Stefanović. Prema drugim, tačnijim izvorima, iz zone Doboj (Bosna) u Srez ražanjski Vesić je sa kapetanima Miodragom Tasićem komandantom biv. Ražanjske brigade i Stefanovićem komandantom biv. Štaba Deligradskog korpusa, stigao sa 30 vojnika. Vesić je doveo 17, Tasić 12, sa njima trojicom, to je ukupno – 32 (33) čoveka. Na putu su se vešto kretali i nisu imali borbi protiv brozovaca. Načelnici OZN-e ovih srezova su istakli plakate da su pobijeni – svi. A nisu svi stradali, preživeo je – jedan. Dragutin M. Simonović, pratilac Vesićev, krio se do kraja 1948, predao se, osuđen na osam godina robije, koju izdržao do kraja. kom.ŽRP)
mart 1945. (Gerilska operacija Srbija – Bosna) Snage Komande Srbije, Komande Zapadne Bosne, Istočnobosanske jedinice, Grupacije JVuO. Opštom direktivom načelnika ŠVK JV, armiskog đenerala D. Mihailovića, naređuje se svim komandama da poseju „što jaču gerilu u celoj Bosni, a ona je u punom razvoju u Srbiji“. Takođe, „budno posmatrajte rad okupatora [16], ustaša i komunista.. Srbijanci i Bosanci ima da dele sudbinu u zajedničkoj borbi za narod, za Kralja, za slobodu protivu svih neprijatelja“. (v. MORS – VA, ČA, 164, 14, 5) (Prema direktivi đen. Mihailovića, snage JVuO na zaposednutom području Kraljevine moraju da čine Pokretne trupe /snage/ i Gerilske snage. Prema duhu Direktive, Gerilske snage izvode borbena dejstva u zoni, teritorijalno, dok Pokretne trupe, svuda na jugoslovenskom ratištu. Ovom Direktivom, načelnik ŠVK naredio otpočinjanje Gerilske operacije Bosna. Svojim depešama br. 643-644, od 29. oktobra 1944, ozvaničio vođenje Gerilske operacije Srbija. Komanda Srbije, svojim naređenjem pov. br. 544, od 31. oktobra 1944, svim jedinicama, sprovela ovu naredbu načelnika ŠVK. kom. ŽRP)
22. april 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa Ražanjske brigade, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u zonu Sreza ražanjskog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupu vodi komandant biv. Deligradskog korpusa, potpukovnik Vlastimir Vesić. Grupa vodi aprila, borbu protiv jedinica OZN-e. Poginuo Lazar Skrobić, žandarmerijski narednik. (v. IAN, Varia, OZN Srez ražanjski, 1944 – 1945; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 8, Sajt)
2 april 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Ražanjska brigada. Taktička grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u zonu Sreza ražanjskog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupom komanduje komandant biv. Deligradskog korpusa, potpukovnik Vlastimir Vesić. Grupa vodi, 26. aprila, borbu protiv jedinica OZN-e. Poginuli Čedomir Đukić, Steva Bozmer, đak bogoslov. Zarobljen Svetomir Tešić, đak bogoslov. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 9, 5, Sajt)

27.april 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Ražanjska brigada. Taktička grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u zonu Sreza ražanjskog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupu vodi komandant biv. Deligradskog korpusa, potpukovnik Vlastimir Vesić. Grupa vodi 27. aprila, borbu protiv jedinica OZN. Poginuo Svetozar Sovuljević, đak bogoslov. Zarobljeni, pa streljani bez suda, Dušan Marjanović, otac mu Stojan Marjanović, Milivoje Živanović. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 2, 5, 10, Sajt)

28. april 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa, Ražanjske brigade. Gerilska taktička grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, vratila se iz Bosne u Srez ražanjski (Ražanj, Ćićevac), Okrug kruševački. Borbama Grupe komanduje komandant Deligradskog korpusa, potpukovnik Vlastimir Vesić. Grupa vodi aprila, borbu protiv OZN-e. U borbi gine Vlastimir Kojić, đak bogoslov. Zarobljeni Jovan Zorić, Ozren Sovuljević. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 8, 11, Sajt) (Zarobljenici predati vojnom sudu Kruševac, potom prebačeni u Niš u zloglasni nemački logor Crveni Krst koji sada koristi komunistička policija OZN-a i vojni sud 21. divizije NOVJ u Nišu. kom.ŽRP)
april 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa, Ražanjske brigade, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska (komandoska) taktička grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, po zadatku dobijenom od ŠVK, vratila se iz Bosne u zonu Sreza ražanjskog (Ražanj, Ćićevac), Okruga kruševačkog. Grupom komanduje komandant biv. Deligradskog korpusa potpukovnik Vlastimir Vesić. Sa njim su došli Miodrag Tasić i Života Stefanović sa 30 vojnika. Grupa vodi mnoge uspešne borbe protiv jedinica OZN-e. Zato, komanda NOV Srbije upotrebljava i operativne jedinice da bi ovu Grupu uništila. Do 30. aprila 1945, mnogi pripadnici Brigade su izginuli, a nekolicina zarobljena. Konačni okršaj zbio se 30. aprila u rejonu s. Grabovo (Opština ražanjska). U toj borbi, poginuo komandant Vesić i njegov zamenik, aktivni poručnik Života Stevanović. Izdao ih OZN-i, Radivoje Milić u čijoj kući su zanoćili. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović, N. Prokić, A. Dinčić, Deligradski.., s. 75; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 1, 8, Sajt; kom. ŽRP) [Grupa krenula 15. marta sa 80 ljudi, na r. Drina izbila sa 60 ljudi i prelazi je 8. aprila, a u rejon Sreza stiže sa 30 vojnika i trojicom starešina. Prema iznađenim podacima, okršaji su vođeni: 22, 26, 27, 28, 30. aprila 1945…Zarobljenici su zverski mučeni u zatvoru OZN-e, da odaju simpatizere Ravnogorskog pokreta Ražanjskog sreza. Operativci OZN-e nisu imali velikog uspeha. Na sve načine uspeli su napraviti spisak od samo 59 lica. Ipak je deo nastavio otpor…Sve do 1. januara 1946. Neki su otišli u inostranstvo i nisu se nikada vratili u „državu komunističke diktature“. Najveća grupa zarobljenih streljana u Kruševcu u zatvoru OZN-e i u logoru Bagdala. kom. ŽRP]

5.maj 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske brigade. U borbi trojke protiv potere OZN-e, zarobljen Aleksandar Ćurdić, žandarmerijski narednik iz Ražnja. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 1, 8, Sajt) [Preživeli pripadnici Brigade, posle najžešćeg okršaja 30. aprila 1945, u rejonu s. Grabovo (Ražanj), protiv OZN i operativnih jedinica NOVJ, organizuju se u trojke. Zagorčavaju rad Rankovićeve i Penezićeve OZN-e, milicije.. do 1. januara 1946. kom. ŽRP]

16 – 17. maj 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Grupa iz sastava Bataljona, Župske brigade, Jastrebačkog korpusa, Rasinsko – topličke grupe korpusa. Pošto su (na pl. Zelengora, 13. maja 1945. nap. a) potpuno razbijeni, ostaci JVuO u grupama i pojedinačno probijaju se prema r. Drina i Srbiji. Komandant Bataljona iz sastava Župske brigade, Slavko Zdravković – Crni, ostao sa tridesetak boraca. Pokušavaju proboj prema r. Drina, ali ih brojne komunističke snage otkriju i kreću u poteru za njima. Povlačeći se ispred potere, oko 16 – 17. maja, naleću na zasedu muslimanskih snaga. One su takođe pod komandom Broza. Zadržali su svoje stare uniforme sa fesovima. Zdravković sa grupom svojih boraca opkoljen je sa svih strana. Spušta se mrak. U kratkoj i žestokoj borbi, protiv brojno mnogo jačeg neprijatelja, svi vojnici Bataljona – izginuli. Zdravković, uz pomoć mraka i guste šume, uspeo da se pritaji i ostane neprimećen. U gustoj šumi ostaje dok Brozova muslimanska milicija nije tokom noći otišla dalje. (v. D. Stanković, Jugoslovenska vojska u.., Svedočenja i kazivanja o Ratu: kazivanje – Slavko Zdravković, komandant Četvrtog bataljona, Župske brigade; kom.ŽRP)

15.jun 1945. (Opšta borbena i gerilska operacija u Jugoslaviji) Sve Pokretne i Gerilske snage JVuO. Načelnik Štaba VK JV, naredio svim Pokretnim i Gerilskim snagama JVuO, na celom prostoru Kraljevine Jugoslavije, opštu borbenu i gerilsku akciju. Plan te operacije, naredio je aktom O.Br.400 od 15.juna 1945, pod nazivom „Opšta direktiva“. Zbog značaja iste za Vojsku, ali i za istoriju JVuO JV KrJ, dajemo je u celini: „Opšta direktiva: Opšta akcija protiv komunista u Srbiji je već otpočela. Prema sadašnjoj situaciji u Jugoslaviji i u svetu, mi moramo nastaviti borbu za oslobođenje naroda od komunističke tiranije. Dobar deo savezničke – amerikanske i engleske – štampe žestoko napada Tita, što je dokaz da će one preduzeti sve da ga sruše, te zbog toga mi moramo biti što aktivniji. Za ovaj rad, – NAREĐUJEM 1) Odmah otpočeti, tj. nastaviti rad na buđenju nacionalne svesti u narodu. Ovaj rad vršiti uglavnom noću, održavajući po selima ili u njihovim neposrednim blizinama sastanke i konferencije sa istaknutijim i viđenijim domaćinima. U svakom selu, gde eventualno ne postoje naši poverenici, iste odmah organizovati i ubuduće njihov broj povećavati. Narodu objašnjavati na skupovima i preko poverenika, da naši saveznici Englezi i Amerikanci, neće dozvoliti da Jugoslavija ostane pod krvavim terorom Tita i da će saveznici sve upotrebiti da ojačaju naš pokret i da ga pomognu. Možemo očekivati, da će saveznici eventualno i svojim oružanim snagama intervenisati u Jugoslaviji, kako su to svojevremeno učinili u Grčkoj. Ali u svakom slučaju, Savezničke će komisije biti prisutne za vreme plebiscita u našoj zemlji. Za vreme plebiscita, glasanje će biti tajno, pa narodu objasniti, da nema ničega da se plaši, da svoj glas dade tamo gde treba. Mi moramo sve izdržati, pošto smo i posle sloma nacizma i fašizma u Evropi, ostali pod okupacijom crvenog terora. 2) Odmah sve preduzeti, da se komunistička milicija i odbori pridobiju i da rade za nas, ili u najgorem slučaju pridobiti pojedine članove ovih. U buduće ne dozvoliti formiranje novih komunističkih milicija. 3) Muslimanima ne dozvoljavati povratak u njihova napuštena sela, pošto su nesigurni i što se i sada ponašaju prema nama kao i pod ustašama 1941.god. 4) Gde se god može, organizovati za našu stvar i Hrvatske i samo potpuno iskrene muslimanske mase. 5) Na svojoj teritoriji odmah otpočnite sa napadima. Napade vršiti na sve saobraćajne veze (drumove, železničke pruge, telefonske linije i t.sl.), uništavati komunističke manje posade, patrole, kurire itd. Prema komunističkim simpatizerima biti nemilosrdan, pošto su nam oni naneli velikog zla. Ispred jačih komunističkih snaga se sklanjati a samo napadati slabije i gde je samo osiguran uspeh. Po celoj teritoriji vršiti krstarenje i ne dozvoliti koncentracije jačih komunističkih snaga, na koji će se način izbeći uništenje naših delova. Odmah uspostavite i u buduće stalno održavajte veze sa svima susedima, kojima prenesite ovu opštu direktivu za rad, naglašavajući da je u Srbiji opšta akcija počela. Gde su god Vaše susedne jedinice neaktivne, akcije protiv komunista vršite svojim jedinicama i na teritorijama ovakvih jedinica, kako bi se i one naterale na aktivan rad. S verom u Boga, za Kralja i Otadžbinu! Čika Đoka“(v. MORS – VA, ČA, 6, 25, 5) (Prema obimu, ciljevima, sadržajima, ovo je, u vojničkom smislu, strategijska borbeno – obaveštajno – psihološko – propagandna operacija. nap. ŽRP)

18. jun 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske brigade. U borbi trojke protiv potere OZN-e, juna, zarobljene pripadnice Ravnogorskog pokreta – Ženske ravnogorske organizacije saniteta (ŽROS) Olivera Nikolić, reonski ekonom i Radmila Protić, učiteljica iz Ražnja. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 6, Sajt; arhiv Hronologije) [Brigadna grupa, posle borbe 30. aprila 1945, u rejonu s. Grabovo (Ražanj), protiv snaga NOVJ, dele se u trojke. Izluđuju operativce Okružne OZN-e Kruševac, sve do 1. januara 1946. kom. ŽRP]
2 jun 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa Ražanjske brigade, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, onih koji se vratili iz Bosne i onih koji su ostali u zoni Ražanjskog sreza (Ražanj, Ćićevac) vodi 27. juna, borbu protiv OZN-e i komunističke milicije. U borbi zarobljen vojnik Milija Veličković iz s. Rujište. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović – N. Prokić – A. Dinčić, Deligradski.., s. 80; Rasinski anali br. 7/2009, s. 135 – 141; a/a autora) [Sastav Brigade, početkom maja 1945, reorganizuje se u borbene trojke. Izvodi gerilske akcije protiv komunističke vlasti, štite stanovništvo od komunističkog progona. Sa grupom je i vojnik Milan Milojević iz s. Lučina. kom. ŽRP]

avgust 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Grupa biv. Rasinskog korpusa. Preostala grupa biv. Rasinskog korpusa, na čelu sa komandantom pukovnikom Dragutinom Keserovićem, posle Zelengorskog boja 13. maja, prelazi r. Drina i probija prema pl. Kopaonik – Rasina. Grupa pada u zasedu snaga OZN-e i više bataljona tzv. KNO. Posle kratke borbe, pukovnik Keserović, inače kao komandant Rasinsko – topličke grupe korpusa oslobodilac Kruševca od Nemaca 13-14. oktobra 1944, zarobljen sa još nekolicinom vojnika. Komunisti organizovali brzo suđenje i osudili ga na smrt u nazovi „suđenju“. Streljan, avgusta meseca, sa svojim vojnicima i nekoliko oficira. (v. A. Bajt, Bornov.., s. 616) (Osuđen u gradu koji je sa vojnicima, podoficirima i oficirima Rasincima, Kruševljanima, Jastrebčanima… oslobodio od Nemaca i u oslobođenom gradu dočekao „braću Ruse“. Za njegovo hvatanje lično su bili veoma zainteresovani Josip Broz, Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić. Njemu, kao i kapetanu (majoru) Predragu Rakoviću komandantu Drugog ravnogorskog korpusa, nikada nisu oprostili, što su svojim jurišnim korpusima, u nemačkoj operaciji „Švarc“ 1943, protiv Glavne grupacije JVuO JV KrJ, odlučnim otporom uspeli da drže otvorenim koridor kroz koji je izašla iz nemačkog obruča Vrhovna komanda kraljevske vojske i Glavna grupacija Štaba VK JV KrJ. U obruču su ostale snage NOVJ pod komandom J. Broza koje su jurile uporno za kolonom JVuO, stalno je napadajući. Tako je lovac postao – nemačka lovina. kom. ŽRP)

septembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa, Prve trsteničko-gočke brigade, Srez trstenički, Okrug kruševački. Iz sastava Brigade, Gerilska grupa starešina i vojnika, koja ostavljena na pl. Goč, pod komandom narednika kraljeve garde Radojice B. Rafailovića (od januara 1944. komandant Drugog bataljona. nap. a), radi praćenja partizana, do povratka glavne grupe Vojske iz Bosne, vodi borbu na obroncima pl. Goč prema Vrnjačkoj Banji, lokalitet Ljutice, protiv četa komunističke policije OZN-e. Po jednima, u borbi u okruženju – gine Rafailović. Međutim, prema komunističkim izvorima, narednik Rafailović, sa još dva vojnika, predao se i zarobljen na štali Vuja Jankovića, da su potom odvedeni na mesto Duge, na planini Goč. Brozovi Oznaši su im naredili da sami sebi iskopaju rake (jame). Posle smejurije od suđenja koju je, iz čiste sprdnje, tu na licu mesta, izveo zloglasni Miloš Ćurčić, šef OZN-e Vrnjačka Banja, pobijeni su decembra 1945. Ima svedočenja očevidaca streljanja, da čak nisu bili do kraja mrtvi, kada su – zakopani. (v. Ž. R. Podovac, Monografija.. Prilog 7)

septembar sr. 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Grupa Rafailović iz biv. Prve trsteničko-gočke brigade, Opština novoselska, Srez trstenički, Okrug kruševački. Dva vojnika iz sastava Grupe Rafailović iz biv. Prve trsteničko-gočke brigade, u pojati kod kuće Živote Stašića, lokalitet Donja Dubrava, s. Vrnjci (kod današnjeg izvora «Vitojevac»), opkoljeni od strane poterne jedinice OZN-e iz Vrnjačke Banje, izvršili samoubistvo, da ne bi ukućane izložili teroru oznaša. Rafailo Karavesović – Fifa iz s. Gračac i vojnik zvani Braca iz okoline g. Čačak, sišli sa pl. Goč, da bi Fifa posetio ujaka Životu Stašića, koji se sredinom septembra 1945, upravo vrati iz nemačkog ropstva. Oznaši su, prema nekim kazivanjima, do podatka gde se nalazi Fifa, došli pri zarobljavanju narednika Radojice Rafailovića, vođe grupe na lokalitetu Ljutice u s. Lipova Južno od Vrnjačke Banje, 9. septembra 1945. (v. D. Stanković, JVuO i Ravnogorski pokret u.., monografija: Kazivanja savremenika Rata: Marinko Stašić, s.Vrnjci.) [Fifa po dogovoru, prvo pucao saborcu Braci u slepočnicu, potom sebi u srce. Fifa je celog rata bio puškomitraljezac, ludo hrabar, nikada nije bio u zaklonu za vreme borbe. Svi saborci i narod su govorili da Fifu «neće metak». Otac poginulog Fife, Radojica Karavesović iz s. Gračac, je tela obojice vojnika preuzeo u OZN Vrnjačka Banja i sahranio na groblju u s. Gračac. Pod optužbom da je «krio četnike», komunisti uhapsili logoraša Životu Stašića i njegovu ženu, oterali ih u zatvor. Njihovo troje male dece (najmlađi svega četiri godine) ostala su sama sa ostarelom bakom na seoskom domaćinstvu, o kome su nejaka dečica morala da brinu – sama. Ko pomogne ‘četničiće’, ide na – robiju!- pretili su iz vrnjačke OZN-e. kom.ŽRP]

10/11. novembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Sedma gerilska grupa, Trsteničko-gočki gerilski odred, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda Vojske, Okrug kruševački, okupirana Srbija. Trsteničko-gočki gerilski odred (narednik Drago Gočanin) sa sedam grupa, veoma učestalo dejstvuje na širokom prostoru Sreza trsteničkog Okruga kruševačkog, prelazeći preko Belih Voda na pl. Goč i u Srez žički (s. Gračac, Dragosinjci, Otroci, Vraneši, Vrba, Zaklopača, pa čak i s. Ratina predgrađe Kraljeva). Sedma gerilska grupa (komandir potporučnik Milan Kašiković), Trsteničko-gočkog gerilskog odreda vodi ogorčenu borbu protiv komunističkih snaga za intervenciju iz Trstenika, Vrnjačke Banje, 10/11. novembar, noću, prilikom nastupnog marša na forsiranju r. Zapadna Morava u cilju probijanja u rejon Gerilske grupe ‘Vasić’, majora Mila Vasića. Borba vođena na liniji obala r. Zapadna Morava – s. Gračac južno od reke, prema pl. Goč. (v. P. Miladinović – A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 – 58; Ž. R. Podovac, Monografija.., Gl. 7) (Selo Gračac, mesto sa desne obale r. Z.Morava, na putu Kraljevo Vrnjačka Banja. U rejonu s. Gračac, zaselak Donji Gračac koji se prostire do obale r. Zapadna Morava, poginuo komandir Grupe potporučnik Kašiković. Tela ubijenih vojnika i oficira, partizani prevezli zaprežnim kolima u centar Vrnjačke Banje, pobacali ih po kaldrmi i tu ležali tri dana, kao mera zastrašivanja. Izgleda da vlasti vrlo brzo zaboravili da takva mera, nije uspela ni nemačkim SS-ovcima u ovoj istoj Banji: nastade Druga trsteničko-gočka brigada kraljevske Vojske na vrhu pl. Goč (kota Kovačka kosa), odmah iznad Banje.ŽRP)

novembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Štab, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda Vojske, Okrug kruševački, u okupiranoj Srbiji. Komandant Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda Vojske u okupiranoj Srbiji, kapetan Mirko Tomašević, 11. novembra, poginu u borbi protiv snaga NOVJ, u rejonu Tržac (mesto 5 km severoistočno od v. Aleksandrovac, oblast Župa. nap. a). Borbu u okupiranoj Srbiji vodi od 27. februara 1944, kada se, po naređenju pukovnika Dragutina Keserovića, komandanta Rasinsko-topličke grupe korpusa, vratio iz Prijepolja, dokle je Grupa korpusa stigla na putu za Bosnu. Postoje dve verzije o njegovoj pogibiji. Treća, čak, da je pobegao u Grčku. Postoji i verzija da nije ubijen, da je ostao u zemlji. Da su komunisti raširili vest da je ubijen, da bi slomili moral njegovih preostalih gerilaca u šumi. Obe verzije o pogibiji su neverovatne. Posebno ona da je, 11. novembra, od svoja dva pratioca – gerilaca ostavljen u sred noći, mrtav, da ga partizani nađu. Navodno, operativci OZN-e su leš prepoznali kao Tomaševićev (Drugi odsek štaba 21. srpske divizije, od 15. novembra 1945). (v. Arhiv Srbije: arhiv OZN za Srbiju; P.Miladinović – A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 – 58)

novembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Štab Gerilskih odreda Rasinskog korpusa, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda, Okrug kruševački, okupirana Srbija. Rasinskim gerilskim odredima iz sastava Rasinskog gerilskog korpusa, komanduje kapetan Mija Vukadinović – zv. Sajdžija. U novembru 1945, sa delom svog Štaba, krio se u kući Radoša Gajića u s. Laćisled. Posle ogorčene borbe u okruženju, taj deo Štaba izginu. Posle borbe, razjareni zbog gubitaka u borbi, oficiri OZN-e sa vojnicima bataljona, pobili i zatrli celu porodicu Gajić: sedam članova porodice – Radoš i žena mu Ilinka, ćerke Radunka i Ratka, sinovi Momčilo, Ljubodrag, Dragić, jatak vojnika – gerilaca Ljubodrag Spasić. (v. P. Miladinović – A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 – 58) (Pri izvršenju akcija oznaši i milicajci su se oslovljavali nadimcima ili lažnim imenima i prezimenima tokom akcije. Sve zato da im stanovnici ne otkriju prava imena i prezimena, kao da su znali da će doći vreme za pravdu. Danas, članovi porodica bi da podnesu tužbe za krivična dela, ali teško dolaze do osnovnog podatka: ko je izvršilac? Izveštaje koji su se slivali u OZN-u (UDB), sklonio je poznati višestruki počinilac zločina, jer ih je naređivao, ostrašćeni komunista i čovek od posebnog poverenja kod J. Broza, šef UDB-e u jednom vremenu Svetislav Stefanović zv. Ćeća. Pokupio je i iz Vojnog arhiva, ogroman broj dokumenata – za čitav lični arhiv. Od tih dokumenata, ostao samo – revers. Kod posebno tajnih dokumenata, nema naziva, već samo arhivski broj /vođica/. kom. ŽRP)

2 decembar 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilska grupa Ražanjske brigade, biv. Deligradskog korpusa. Gerilska grupa starešina i vojnika Ražanjske brigade, onih koji se vratili iz Bosne i onih koji su ostali u zoni Ražanjskog sreza (Ražanj, Ćićevac) vodi borbe protiv OZN-e i milicije. Iz te Grupe, ostao živ i prebegao u Bugarsku potporučnik JVuO Milisav S. Stanojević, iz Ražnja. Zarobljen od bugarske komunističke policije kod Sofije i zatvoren 29. decembra. Bugarske vlasti ga vrate u Jugoslaviju i potom predaju Brozovoj OZN-i. Vojni sud 21. divizije NOVJ u Nišu, ga osudi na kaznu zatvora od 12 godina. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; Z. Stevanović – N. Prokić – A. Dinčić, Deligradski.., s. 80; Rasinski anali br. 7/2009, s. 135 – 141) [Preživeli pripadnici Brigade, posle najžešćeg okršaja 30. aprila 1945, u rejonu s. Grabovo (Ražanj), protiv OZN-e i operativnih jedinica NOVJ, organizuju se u trojke. Zagorčavali su život Brozovoj komunističkoj OZN-i i miliciji sve do 1. januara 1946. Stanojević izdržao kaznu, umro 1997. kom. ŽRP]

decembar kr. 1945. (Gerilska operacija – Srbija) Trojke Gerilske grupe biv. Deligradskog korpusa. Trojke Gerilske grupe starešina i vojnika, bivšeg Deligradskog korpusa, krajem decembra 1945, vode borbu u zoni biv. Korpusa, protiv OZN-e i poterne jedinice tzv. KNOJ-a, u rejonu s. Mali Drenovac. U borbi gine vojnik – redov Vojislav Pavlović, rodom iz s. Mali Drenovac. (v. Arhiv Srbije, Fond OZN – UDB – SDB – BIA, fasc. br. 173; Z. Stevanović – N. Prokić – A. Dinčić, Deligradski.., s. 205 – 208)

kraj 1945. (Gerilska operacija-Srbija) Obaveštajna grupa Šumadijskog korpusa. Obaveštajna grupa Šumadijskog korpusa iz Bosne ubačena u prostor oko Kragujevca, gde izvodi više uspešnih akcija protiv brozovaca i nove okupatorske vlasti. Grupa izginula u borbama protiv jedinica političke policije OZN-e i KNOJ-a. Poginule starešine: narednik – đak Branimir N. Dimitrijević – Džim, Sreten – Pura M. Kojić – Džek, Ljubiša Škarić, Branislav Bakić – Maja, Velizar B. Veljković, Radisav Dimitrijević, Božidar Nedeljković, Miodrag Mirković – Mile. (v. P. Milošević, s. 68)

1.januar 1946. (Gerilska operacija – Srbija) Gerilske trojke bivše Ražanjske brigade. Pod vođstvom Miodraga Rajića, aktivnog vazduhoplovnog potporučnika, trojke operišu u rejonu Ćićevac – Varvarin. Otkriven u ovom rejonu sa svojim poluodeljenjem. Poginuo u borbi u rejonu Ludi vir. OZN-a u Ražnju za njega zapisala: „Ovde je u okolini u odmetništvu“. (v. IAN, Varia, OZN Sr. raž; A. Dinčić – Z. Stevanović, Iz Rasinskih.., s. 8, Sajt) [Koliko je uspešno parirao OZN vidi se iz reči u zapisu ražanjskih brozovaca: „Ovde..“. A on je u Srezu varvarinskom. Zagorčava život političkoj policiji OZN i miliciji Ražnja, Ćićevca i Varvarina.. Sve do 1. januara (početka) 1946. kom. ŽRP]

17.april 1946. (Gerilska operacija – Srbija) Trsteničko-gočki gerilski odred, Rasinsko-topličke grupe gerilskih odreda. Odred starešina i vojnika iz sastava Prve trsteničko-gočke brigade, posle njenog odlaska za Bosnu i Hercegovinu sa načelnikom ŠVK, ostavljen na pl. Goč, radi akcija protiv brozovaca do povratka Glavne grupe Vojske iz Bosne. Gerilski odred (grupa) je pod komandom načelnika Opštih poslova u Komandi bataljona, narednika Gočanin S. Dragoljuba – Draga, iz Novog Sela (bivšeg komandanta Drugog bataljona Trsteničko-gočke brigade Rasinskog korpusa). Brozovci ulaze u trag Odredu. U ogorčenoj borbi u okruženju 17. aprila, protiv jedinica komunističke policije OZN-e iz Vrnjačke Banje i Trstenika, na vrhovima pl. Goč, narednik Gočanin gine, kao i više vojnika pri proboju iz obruča. Oficiri OZN-e su proturili glasinu da se predao pa je ubijen bez suđenja. Dovezli su telo narednika Gočanina u centar Novog Sela, pa su ga pred, na silu dovedenim meštanima, žene komunističkog AFŽ-a – zamokravale. Potom su komunisti iz Vrnjačke Banje njegove posmrtne ostatke – spalili. (v. Ž. R. Podovac, Monografija.., Gl. 7, Prilog – 4) „Komunisti su najveći problem imali oko uništavanja grupe Draga Gočanina na Goču, kome su skoro svi seljaci jatakovali. Gočaninova grupa je imala 50 vojnika: Slavko Gočanin iz Novog Sela, Đorđe Petrušić iz Vrnjačke Banje, Miloje Srećković – Mikula i Miloje Strugarević iz Vrnjaca, Borivoje Radulović iz Stanišinaca, Miodrag Dunjić iz Goča, Svetovid Barać iz Brezovice, Dragić Dunjić iz Ruđinaca, Milan Bončić (treba Bondžić. nap. a) iz Novog Sela (dezertirao iz JA), Dušan Miković, Ljubodrag i Dušan Jeftić iz Goča, Momir Vićentijević iz Novog Sela, Branko Cerović, Momčilo Postenjac iz Novog Sela, Ljubinko Burmaz iz s.Goč, zaselak Garešnica, Slobodan Boćanin, Milan Novičić, i drugi. Odred narednika Gočanina je likvidiran prevarom. Oficiri OZN-e su preko svojih doušnika saznali da Gočanin održava vezu sa svojima u Vrnjačkoj Banji preko seljaka iz okoline Banje koji dolaze po drva na Goč. Jednog jutra (treba da stoji 17. aprila 1946. nap. a) OZN-a je zadržala sve seljake, koji su došli po drva, u jednoj kući u Novom Selu (treba da stoji Gornjem Novom Selu. nap. a), a njihova kola i volove su preuzeli dobro naoružani oficiri i vojnici iz poterne grupe. Oni su se kamuflirali u seljačka odela i rasporedili po terenu gde su seljaci sekli drva i sastajali se sa Gočaninom. Kad je Gočanin sa svojom grupom pristigao, odmah mu je bilo jasno da to nisu seljaci, jer ni jednoga nije prepoznao. Nastala je ogorčena borba na bliskom odstojanju u kojoj svi vojnici JVuO izginu. Poginulo i mnogo oznaša. Mrtvom Gočaninu su zatim odsekli glavu kao svoj trofej. Po Goču se dugo pričalo da su gerilce JVuO ubili neki seljaci zbog ne izmirenih računa iz rata, što su oznaši vešto podmetali.“ (v. P. Miladinović – A. Dinčić, Rasinski.., s. 55 – 58; L. Stepanović, Ravna Gora.., s. 66; kom. ŽRP; arhiv Hronologije)

Prema podacima do kojih smo došli, gerilske borbe u Okrugu kruševačkom su vođene sve do 6. novembra 1954, kada je poginuo poslednji vojnik JVuO u Okrugu kruševačkom. Naime, u akciji UDB-e (bivša OZN), 5/6. novembar 1954, u vodenici na r. Zagrža, s. Stanišinci na pl. Goč, u borbi sa poterom gine vojnik Nikola Jovanović – Cufliger, poslednji iz gerilske trojke iz sastava bivše Trsteničko-gočke brigade JVuO.

U komunističkim dokumentacionim izvorima stoji da su borbu protiv raznih grupa, trojki i pojedinca Jugoslovenske vojske u Otadžbini (Grupe kraljevskih komandosa, Gerilske grupe, Grupe i odredi…), pod zajedničkim komunističkim nazivom „odmetnici“, vodili neprekidno od 1945. do kraja 1955. Prema komunističkim podacima, u tom periodu „protiv odmetničkih grupa poginulo 1100 pripadnika KNOJ-a i 2000 pripadnika OZN-e (UDB-e) i drugih službi bezbednosti. (Časopis ‘Odbrana’, Specijalni prilog br. 41,1. 3. 2009) (Ovaj broj je minoran i sastavljen od strane ministara unutrašnjih poslova Jugoslavije i Srbije, A. Rankovića i S. Penezića, da bi zadovoljili Politbiro CK KPJ i Josipa Broza. Broj poginulih je daleko veći, što se vidi iz podataka nađenih po arhivama organa ovih Brozovih službi na lokalnim nivoima. Na najnižim precizno je upisivano jer nisu smeli da lažu, da ih narod ne otkrije. Od najnižih do najviših, svaki niži „štimuje“ prema pretpostavljenom „podesne“ podatke. kom. ŽRP)

Inače, na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, poslednja grupa kraljevske JVuO je likvdirana sredinom 1958. To je Gerilska grupa pod vođstvom oficira Gojka Vujatovića, iz sastava bivšeg Bosansko-krajiškog korpusa, Grupe severno-bosanskih korpusa, koja vodi borbe protiv komunističkih vlasti i njihovog terora u zoni pl. Manjača. Po veštini izbegavanja brozovskih potera, Vujatović, mada u poodmaklim godinama, postao legendaran u narodu srednje Bosne. (v.arhiv Hronologije-Ilija Klišanin, sajt: pogledi.rs, 11.jun 2006)

R e z i m e

Snage gerilskih jedinica Rasinsko-topličke grupe korpusa (Rasinski, Jastrebački, Toplički korpus) Jugoslovenske vojske u Otadžbini, Vojske Kraljevine Jugoslavije, svojim dejstvima uspele su, bar u izvesnoj meri, suzbiti beskrupulozni represivni komunistički vojni aparat, posle zaposedanja Okruga kruševačkog, posle prolaska sovjetskih snaga, iza kojih su došli u Srbiju. Bataljonima OZN-e i komunističke milicije, u racijama na sela Okruga kruševačkog, morali su da obezbeđuju oružanu pratnju i operativne jedinice NOVJ. Sve je to iziskivalo obimne pripreme kada bi krenuli na grupu sela u rekviziciju i hvatanju svojih protivnika, posebno monarhista. Obaveštajna služba gerilskih snaga JVuO zato ih lako otkriva i dojavljuje gerilskim jedinicama na terenu, koje podižu narod u zbegove. Isto kao za vreme nemačko-bugarskih kaznenih ekspedicija, narod beži i tera stada stoke u zbegove, znajući da sledi „rekvizicija“, u stvari „papirnata“ pljačka. Borbe su vođene tokom cele 1945, a nastavljene sve do 6. novembra 1954. Prema naređenju Aleksandra Rankovića i Slobodana Penezića, za svoje političke i, svakakvo nazivane, druge neprijatelje, vojna uprava komunističkih vlasti je otvorila logor u kasarni bivšeg 12. pešadijskog puka ‘Car Lazar’ u Kruševcu. Pošto je on bio premali, otvorili su, jedini u istoriji drugog velikog rata, koncentratcioni logor – na otvorenom. U stvari to je velika udolina na brdu Bagdala, desno na izlazu puta Kruševac – Brus. Tokom 1945, radio je „punim kapacitetom“. Kroz ova dva logora prošlo je oko 10 000 lica, ali tačan broj se nikada neće moći utvrditi. Egzekutori su smatrali da ne treba popisivati „kontrarevoluciju“, već je – brisati bez traga. Svi vojnici i starešine Gerilskih i Pokretnih snaga u Okrugu kruševačkom, izginuli su u neravnoj borbi protiv brojnih komunističkih snaga. Javljajući se dobrovoljno u sastav ovih snaga, svesno su žrtvovali sebe zarad zaštite naroda. Znali su da su – otpisani. Tako su ostali do kraja verni vojničkoj Zakletvi koju su dali Narodu i Otadžbini – Kraljevini Jugoslaviji.

Fus note:

[1] Исић, др Момчило, Од Србије до Србије, Институт за новију историју Србије, Министарство науке Владе Србије, Београд 2006 – 2010. НАПОМЕНА: Војска и власт Краљевине Југославије у рату поштује територијалну поделу Србије која је била званична на дан 6. април 1941. Нису поштоване административне поделе немачке Војне управе Србије нап. ЖРП.

[2] Група историографа и војних стручњака, родом из Округа крушевачког, са сарадницима и изван њега, отпочињање прикупљање доказа за „Досије Багдала“, са циљем прикупљања доказа за подношење тужбе Тужилаштву Р Србије за ратне злочине над притвореницима и заробљеницима у Крушевцу. нап.ЖРП

[3] То су војници и официри ЈВуО које црвеноармејци, на превару разоружавају, после уласка у вароши које војници ослободе од Немаца. Најгори пример је град Крушевац. У граду, који су 13/14. октобар 1944, ослободиле снаге Расинско-топличке групе корпуса и дочекали „браћу Русе“. После говора са балкона хотела „Париз“, пуковника Д. Кесеровића, поручника Крамера америчког официра за везу, совјетског команданата – народно весеље. У току ноћи совјетски командант наређује својима да, изненада, на превару, разоружају целе две бригаде Расинског корпуса. Онда их предају НОВЈ (које у град улазе тек после совјета) које их – масакрирају (Багдала, Параћин…).ком.ЖРП

[4] Књига отпремљених депеша Штаба Врховне команде ЈВКрЈ: депеше О. Бр. 643-644/29.10.1944.

[5] Петрановић, Бранко, Србија у Другом светском рату, 1939-1945, Војноиздавачки новински центар, Београд, 1992; Британски државни архив (БДА), Кју Гарденс, Лондон, архивски досијеи: PREM, PRO WO, PRO HS.

[6] Град Београд су ослободиле искључиво снаге Црвене армије. Изнутра им помаже Команда Београда-Горски штаб 1001 мајора Александра Михајловића. Најближе снаге НОВЈ су у рејону Сремска Митровица-пл.Космај. Командант 3.УФ ЦА маршал Толбухин одбија молбу Броза и Коче Поповића да на руским тенковима симболично буде и партизана. Тек четврти дан пушта у град мање јединице НОВЈ. А тек осми дан, наређује да се војним теренским возилом из кућног егзила у с. Бела Црква код Вршца, доведе Јосип Броз у Београд. Ово је званична верзија војних историографа Руске фдерације, који оштро, годинама, протествује против емитовања „документарног“ филма који сваког октобра емитује РТС Београд. Њихови историографи су чак наступали у том смислу на невладиним РТВ у Србији.нап.ЖРП

[7] Ово је била званична квалификација за све команде у Краљевини Југославији, као и за Одељак ШВК у Каиру и јединице Југословенске војске ван Отаџбине у северној Африци и Медитерану, МОРС – ВА, 276, 6, 1

[8] Књига отпремљених депеша ШВК ЈВ: депеша Строго пов. Оперативни бр. 248 од 21. 2. 1945.

[9] Историјски архив Ниш, микрофилм 4, снимак. 41-43.

[10] Елсон, Р. В, ‘Истина о Михаиловићу’, Часопис ‘Светска ревија’ /World Review/, Лондон, јануар 1945, и-сајт: pogledi.rs, 12.6.2013;

[11] Зборник докумената јединица, команди и установа немачког Рајха, ВИЗ, Београд, 1976: том 12, књ.3, књ.4.

[12] Елсон, Р. В, ‘Истина о Михаиловићу’, Часопис ‘Светска ревија’ /World Review/, Лондон, јануар 1945, и-сајт: pogledi.rs, 12.6.2013.

[13] Зборник докумената јединица, команди и установа четничког покрета, Војноизадавачки завод, Београд, 1981-1983: том.14, књ. 4.

[14] Подаци према: Подовац, гш. пук. Живомир Р, Верни Народу, Отаџбини, Заклетви – Ослободилачки рат Југословенске војске Краљевине Југославије – Историја борби, бојева и операција 1941-1958 (необјављена књига), Удружење припадника ЈВуО 1941-1945, Београд – Ниш, 2014;

[15] Подовац, гш пук Живомир Р, Научно о ненаучном – Статус Војске Краљевине Југославије у Другом светском рату, И-сајт: savremenaistorija.com, Институт за савремену историју, Београд, 6.6.2014.

[16] О антифашизму ЈВ у Отаџбини: Bellows, John, General Mihailovich-The Worlds Verdict (A Selection of Artlices of The First Ressistance Leader in Europe)-Published in The World Press, Limited, Gloucester, 1947.

Dokumentacija i literatura

Avakumović, Ivan, Mihailović u nemačkim dokumentima, ‘Naše delo’, London, 1969;
Arhiv Srbije, Fond OZN – UDB – SDB – BIA, Beograd, br.173;
Bajt, Aleksander, Bornov dosije, IKP Srpska reč, Beograd, 2006;
Bellows, John,General Mihailovich-The Worlds Verdict (A Selection of Artlices of The First Ressistance Leader in Europe)-Published in The World Press, Limited, Gloucester, 1947;
Britanski državni arhiv (BDA), Kju Gardens, London, Engleska, arhivski dosijei: PREM, PRO WO, PRO HS;
Dinčić, prof ist Aleksandar – Stevanović, prof Zoran, Iz ‘Rasinskih anala’, Naučni časopis ‘Rasinski anali’ 7/2009, Istorijski arhiv Kruševac, 2009; I-sajt: ravna-gora.org, 16.2.2010;
Dokumenta Trećeg Rajha, Nacionalni arhiv Vašington (NAV): T-501, R-253, S-917 (VA Beograd);
Elson, R. V, ‘Istina o Mihailoviću’, Časopis ‘Svetska revija’ /World Review/, London, januar 1945, i-sajt: pogledi.rs, 12.6.2013;
Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova nemačkog Rajha, VIZ, Beograd, 1976: tom 12, knj.1, knj.2, knj.3, knj.4 – u celini;
Zbornik dokumenata jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta, Vojnoizadavački zavod, Beograd, 1981-1983: tom.14, knj.1, knj.2, knj.3, knj.4 – u celini;
Isić, dr Momčilo, Od Srbije do Srbije, naučni rad, Zbornik radova: Srbi i Jugoslavija, Institut za noviju istoriju Srbije, Ministarstvo nauke Vlade R Srbije, Beograd 2006 – 2010;
Istorijski arhiv Kruševac, neregistrovana građa: ČDM, k.123, f.6, d.33; Komanda mesta, pov. 150/27.9.1944-Komandantu Rasinsko-topličke grupe korpusa JVuO; List „Sloboda ili smrt“, br.9/1944, Komanda Rasinskog korpusa; AF ‘DM – Trstenik’, fasc.1; Četnička organizacija u kruševačkom okrugu 1941-1945;
Istorijski arhiv Niš (IAN), ‘Varia’, OZN za Srez ražanjski, Spisak, 1944-1945;
Istorijski arhiv Toplice – Prokuplje: G – četnička dokumenta u prepisima iz VII – VA; ‘Kozara’, Okružno tužilaštvo d. 1015 / 2. 4. 1945;
Knjige otpremljenih depeša, Komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini – Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije – Štab Vrhovne komande, 1941- 1946;
Knjige primljenih depeša, Komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini – Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije – Štab Vrhovne komande, 1941 – 1946;
List ‘Politika’, Beograd, 5. 1945;
List ‘Srpske novine’, Čikago, SAD, jun – jul 2013;
List ‘Srbija – Glas srpskih boraca’, br. 536, Ontario, Kanada, decem. 2008;
Miladinović, Petar – Dinčić, prof ist Aleksandar, Rasinski korpus srpskih četnika Ravne Gore, samizdat autora, DM ‘Print’, Kruševac, 2011;
Milošević, prim.dr.Pavle, Jugoslovenska vojska u Otadžbini 1941-1945, Srpska liberalna stranka, Beograd, 2005;
Ministarstvo odbrane R Srbije (MORS) – Vojni arhiv (VA), Beograd: Četnička arhiva (ČA); Mikrofilmovi – fond ‘Minhen’; Nemačka arhiva (NA); Srpska vlada narodnog spasa – nedićevska arhiva (NdA); Arhiv emigrantske vlade (AEV); Arhiv ND Hrvatske (aNdH); Arhivi: London 2, London 6, London 21, Bon 2, Minhen 3, Minhen 6, Minhen 12, Vishaupt Frajburg 8; ČA, 164, f.14, d.5; k.6, f.6, d.3; k.18, f.3, d.8; k.61, f.11, d.3; k.276, f.16, d.1; k.6 , f.25, d.5;k.276, f.6, d.1;
Petranović, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu, 1939-1945, Vojnoizdavački novinski centar, Beograd, 1992;
Podovac, gš.puk.Živomir R, Verni Narodu, Otadžbini, Zakletvi – Oslobodilački rat Jugoslovenske vojske Kraljevine Jugoslavije – Istorija borbi, bojeva i operacija 1941-1958, neobjavljena knjiga, Udruženje pripadnika JVuO 1941-1945, Beograd – Niš, 2014;
Podovac, gš puk Živomir R, Naučno o nenaučnom – Status Vojske Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, I-sajt: savremenaistorija.com, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 6.6.2014;
Podovac, gš.puk.Živomir R, Novo Selo kroz bune, ustanke i ratove (Gl.7), (u: Milovanović, Radiša: Novo Selo zapadnomoravsko-monografija), Udruženje građana „Novoselac“ i IP „Cicero – Marinković“, Novo Selo zapadnomoravsko, 2013;
Podovac, gš.puk. Živomir R, Kazivanje savremenika Rata: -Novo Selo zapadnomoravsko: Sergije T. Podovac, kovač; Radmilo S. Podovac, zidar; Mile Milanović, šumar; Slavko Ž. Mijatović, ratni vojni penz; Radoje G. Radulović, kuvar; Milutin Stevanović, kelner; Miloš M. Pantelić, tehničar; -s.Zaklopača (Kraljevo): Savatije Milićević, žel.radnik; prikuplj.1968-2012; Kazivanje potomaka učesnika rata: Radiša Milovanović, dipl.inž.maš;
Ratni dnevnik nemačke Vrhovne komande OSVERMAHT, priredio Andreas Kilgruber, Berlin;
Račić, Nikola, Istočna Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945 (hronologija), Zaječar, 1984;
Stanković, Danilo S, Jugoslovenska vojska u Otadžbini i Ravnogorski pokret u ratnom Srezu trsteničkom – monografija, rukopis, Svedočenja i kazivanja o Ratu: (1) svedočenja pripadnika JVuO: Miroslav Minašević – Mašan, s.Lopoš, Štabna četa i Treći bataljon Druge trsteničko – gočke brigade; Dragić Andrić – Gića, s.Ribnik, Leteća četa Druge trsteničko-gočke brigade Rasinskog korpusa; redov Rajko Janković i oficir Milorad Jelenić – Miko, s.Ravanica gledićka, Prva žička brigada Drugi ravnogorski korpus; redov i gerilac Radmila Jovanović, rođ. Komatović, Vrnjačka Banja, Prva žička brigada; Slavko Zdravković, komandant Četvrtog bataljona, Župske brigade; (2) Kazivanja savremenika rata i pokolenja: Filip Dunjić, s.Ruđinci; Ljubiša Vučić, s.Štulac; Miroslav Radovanović – Miro, Vrnjačka Banja; Milica Radičević, s.Vrnjci; Miodrag Stranjanac, Vrnjačka Banja; Marinko Stašić, s.Vrnjci; Ljubinka Maksić rođena Burmaz; Vrnjci, 2011/ 2013;
Nedeljni časopis ‘Tablica’, London, 28. 1945;
Stevanović, Zoran – Prokić, Nebojša – Dinčić, Aleksandar, Deligradski korpus Jugoslovenske vojske u Otadžbini-na fotografijama i dokumentima, Centar za kulturu i umetnost, Aleksinac, 2011;
Stepanović, Luka, Ravna Gora pobediti mora-uspomena jednog Ravnogorca, IP ‘Biro Radunić’, Beograd, 1994;
Časopis ‘Odbrana’, Specijalni prilog 41, NIC ‘Vojska’, Beograd, 1. 3. 2009.