– U zgradi u kojoj je Istorijski muzej Srbije nakon Drugog svetskog rata bio je Centralni komitet, jedno vreme Ozna, a onda i Muzej revolucije, tako da je po samoj karmi ova zgrada bila predodređena za ovu postavku – dodaje dr Cvetković.
Petokraku sa gradske skupštine je upravo pred tim vratima 21. februara 1997. ostavio Zoran Đinđić. I ona će sada dočekati posetioce uz fotografije seljaka Čedomira Jerinkića levo, i pisca Borislava Pekića, desno.
Uz kartu će svaki posetilac dobiti kuglicu za glasanje, uniformisani oznaš kontrolisaće da svako i iskoristi svoju građansku dužnost, a onda će preostati izbor koji putokaz pratiti i u koju od četiri scene prvo ušetat
– Prva scena posvećena je kultu ličnosti, a iz nje pravo se ulazi u drugu tematsku celinu posvećenu likvidiranim ljudima bez suđenja. Na grobovima će se nalaziti lične stvari onih koji su likvidirani, sa dirljivim posvetama, a pronašli smo i knjigu “Ana Karenjina” sa šifrovanim porukama. Na sredini ove scene je mapa tajnih grobnica u Srbiji – navodi sagovornik.
Treća scena bavi se političkim zatvorenicima i uslovima u zatvorima.
– Biće izložena baza dokumenata, kao i poimenična baza lica 56.000 stradalih u vreme likvidacija 1944-1945. – dodaje dr Cvetković.
Na izložbi će se naći i ćelija Dragoljuba – Draže Mihailovića, sa njegovim ličnim stvarima. Pored Dražinih naočara, mape, torbe, dvogleda i muštikle, biće prikazan i snimak sa suđenja.
Sala kao sudnica
Posebna sala uređena je kao sudnica iz onog vremena, i tu će i gosti iz republika bivše Jugoslavije i zemalja istočne Evrope predstavljati svoja iskustva i istraživanja. Jedna celina izložbe prikazuje stradanja i uslove u vojvođanskim kulucima, a druga ono što se dešavalo na Golom otoku. Prvi put biće prikazano oko 70 fotografija, ali i ekskluzivni snimci i svedočenja, slike koje su uradili golootočani, kao i maketa sa svim spravama za mučenje.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/453693/Kad-Ozna-vodi-kroz-izlozbu
