Na današnji dan 1935. godine umro je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihailo Pupin (rođen 1854. godine) naučnik svetskog glasa i prvi predsednik Srpske narodne odbrane osnovane u Njujorku 1914.godine.
Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem – samoindukcionim kalemovima (“Pupinovi kalemovi”) omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe je otkrio sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu “Immigrant to Inventor”, na srpski prevedenu pod naslovom “Od pašnjaka do naučenjaka”, 1924. dobio je Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta.
Pupin je bio čovek izrazitog srpskog patriotskog naboja, što je ispoljio kao predsednik Srpske narodne odbrane, organizacije koja je za vreme Prvog svetskog rata pružila nesebičnu pomoć ugroženoj Otadžbini. Kao čovek izuzetnog društvenog ugleda a lični prijatelj Vilsona veoma je pomogao srpskoj vladi prilikom određivanja konačnih granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
