– Prema dosadašnjim podacima, koji nisu konačni, tek oko 2.500 lica je osuđeno na smrt, dok su ostali likvidirani bez suda ili su stradali u logoru. Najviše je stradalo Srba, zatim Nemaca, Mađara, Albanaca, Bošnjaka… Po političkoj strukturi najviše je kolaboranata i narodnih neprijatelja, zatim pripadnika, simpatizera i saradnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO), saradnika i pripadnika albanskih i bošnjačkih milicija, dok su u Vojvodini najbrojniji Nemci i Mađari optuženi za kolaboraciju i učešće u okupacionim formacijama, ali i znatan broj Srba, narodnih neprijatelja. Među stradalima je mnogo dece, više od osam odsto, kao i žena i starih preko 66 godina života – otkriva sekretar Državne komisije.
Cvetković iznosi i zastupljenost žrtava u društvenoj strukturi.
– Prednjače zanatlije (2.086), trgovci-kafedžije (776), domaćice (2.198), žandarmi (1.568), advokati i sudije (112), činovnici (940), učenici i studenti (397), učitelji i profesori, inženjeri (326), seoski kmetovi/predsednici opština i načelnici (255), oficiri (810), sveštenici (126), industrijalci i preduzetnici (147), glumci/umetnici (70), radnici (714), lekari i apotekari (93), novinari (70). Ipak, najviše je zemljoradnika, više od 8.000, mahom imućnijih domaćina – navodi naš sagovornik.
Cvetković naglašava da nisu svi protivpravno lišeni života, niti da su nevini.
– Bilo je tu mnogo ljudi koje bi svaka vlast sudila za kolaboraciju i ratne zločine. Ipak, jasno se vidi politička i klasna motivisanost mnogih zločina. Na meti se dobrim delom našao srednji preduzetnički sloj, obrazovaniji ljudi antikomunistički orijentisani, pripadnici slobodnih profesija, a u selima kmetovi, delovođe i takozvani kulački elementi. To je bila samo prva faza ka daljem pritisku na ove slojeve društva, kroz proces nacionalizacije i konfiskacije imovine građanstva, kao i kolektivizacije na selu u vreme prve petoletke – objašnjava Cvetković.
Rad Komisije nije završen, ona nastavlja sa prikupljanjem podataka, što bi trebalo da bude okončano do kraja sledeće godine.
– Završen popis žrtava je veliki korak u suočavanju sa bolnom temom o kojoj se dugo ćutalo i svojevrsna satisfakcija porodicama stradalih. Mada je u ovom slučaju on u drugom planu, postoji u svemu i naučni doprinos, kroz kvalitetnu i objektivnu analizu, sa stanovišta istorije, sociologije, antropologije – dodaje sekretar Komisije.
Konačan spisak žrtava ubijenih u Srbiji posle septembra 1944, kao i rad Međuakademijske srpsko-mađarske komisije za popis svih žrtava rata u Vojvodini od 1941. do 1948, trebalo bi da bude, prema Cvetkovićevoj zamisli, prvi stepenik u stvaranju jedinstvene baze svih žrtava u stradalih u Drugom svetskom ratu i posle.
– Postoji ideja da se svi registri usavrše i objave maja 2015, na 70. godišnjicu okončanja Drugog svetskog rata. Znalo bi se tačno koliko je ljudi, na koji način i od koga stradalo. Verujem da bi to na neki način pomoglo i pomirenju među živima, što bi bio vrhunski doprinos naše generacije istraživača – kaže Srđan Cvetković.
Bojan Bilbija
objavljeno: 10.12.2012.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Posleratna-vlast-ubila-70-novinara.lt.html
