Savremena Istorija

У четвртак 13. марта у месту Ундруља, сада Дражевина обележен дан када је пре 68. година заробљен генерал Михаиловић. Приликом акције специјалне групе ОЗНЕ изведене у раним јутарњим сатима 13. марта 1946. убијени су његови пратиоци Благоје Ковач, Никола Мајсторовић и командант Вишеградске бригаде ЈВУО мајор Драгиша Васиљевић. Више стотина присутних прво је посетило место на стази изнад ундруљског потока, где се налазе споменици којим је обележено место догађаја и надгробни споменик посвећен тројици погинулих припадника ЈВУО, а затим је код цркве Св. Николе, код споменика генералу Михаиловићу у комлексу Дражевина служен помен парастос и одржан историјски час. Организатор овог скупа била је Општинска организација Равногорског покрета Републике српске из Вишеграда уз помоћ монаштва метоха добрунског манастира из Дражевине. Велики број гостију из свих крајева Републике Српске, Србије и Црне Горе топлом добродошлицом поздравио је у име домаћина синђел Јован Гардовић, захваливши се свим присутним што су на достојанствен начин обележили овај догађај. После завшетка званичног програма организовано је скромно послужење трпеза љубави за све присутне госте. Р.М.

Pero Simić | 26. jun 2012 UCENJENI GENERAL DOK je Tito pukovnika Mihailovića sve više optuživao za kolaboraciju sa Nemcima, nemačke vlasti su decembra 1941. raspisale prvu poternicu u okupiranoj Jugoslaviji. Glava četničkog vođe ucenjena je na 200.000 dinara. Nemci su tada streljali Mihailovićeve majore Aleksandra Mišića i Ivana Fregla, kralj Petar Drugi Karađorđević unapredio je pukovnika Mihailovića u čin brigadnog generala, a Tito je u depešama poslatim u Moskvu Mihailovića ocrnio dva puta, Hitlera i Pavelića – nijednom.

Jedan dokument iz maja 1942. godine baca novo svetlo na međunacionalne i međuverske odnose tokom Drugog svetskog rata na području Raške oblasti. Ovaj dokument nije usamljen kao primer i daje povod za preispitivanje i utvrđivanje istine o događajima, koji su doveli do tragičnog stradanja civilnog stanovništva, ne samo na ovom području, već i šire u Podrinju, Istočnoj Bosni i Hercegovini. Iznošenjem ovakvih dokumenata na svetlost dana biće lakše objasniti i delovanje pojedinih muslimanskih prvaka poput Huseina Rovčanina, koji je štiteći Srpski živalj na području Komarana, uživao i zaštitu majora Pavla Đurišića, komandanta Limsko-sandžačkih četničkih odreda (kasnije i komandanta Crne Gore, Boke i Sandžaka). Na isti način falsifikatovanjem dokumenata (za potrebe suđenja generalu Mihailoviću) poput onog, kojim major Pavle Đurišić izveštava Vrhovnu komandu JVuO o navodnom «uspešnom čišćenju terena» i ubistvu 8 hiljada civila u akciji u Podrinju, dovoljno govori o nameri komunističke propagande da JVuO i generala Mihailovića optuže kao jedine krivce za zločine nad civilnim stanovništvom na tom području, koristeći kao polaznu osnovu svih dešavanja zamenu teze o uzroku i posledicama, što je Ravnogorskom pokretu nanelo nesagledivu štetu. Na ovom mestu redakcija www.savremenaistorija.com daje na uvid jedan od takvih dokumenata, koji svedoče o direktnoj umešanosti komunista u tragične događaje u pomenutim područijima i baca novo svetlo na ratne događaje 1941. – 1945.

Vojni puč 27. marta 1941. je izvela grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske na čelu sa brigadnim generalom Vojnog Vazduhoplovstva Borivojem Mirkovićem zbacivši s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo, kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića, dr Ivu Perovića, Vladu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka, koja je dva dana ranije, 25. marta 1941. potpisala protokol u Beču o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Vojni zaverenici su predali vlast maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali Vladu na čijem čelu se našao komandant Vojnog Vazduhoplovstva general Dušan Simović, a kao potpredsednik Vlade akademik Slobodan Jovanović. Vojni zaverenici su bili podstaknuti na puč od pojedinih domaćih antinacističkih političkih opozicionih krugova, kao i na vojna i politička obećanja Velike Britanije, koja se tada nalazila u ratu sa Nemačkom. Pošto su Britanci došli do zaključka da se od kneza Pavla „ništa više ne može očekivati“, britanska Vlada izdala je nalog da se „preduzmu mere za promenu Vlade u Beogradu, čak i putem državnog udara“. Glavni posao oko podsticanja „državnog udara“ imala je da obavi Služba za specijalne operacije — SOE, koja je od leta 1940. stvarala svoje uporište uglavnom u moravskoj Srbiji. Igrajući na savezništvo sa Srbima iz Prvog svetskog rata i na novac, agenti SOE vezali su za sebe jedan veći broj viđenijih ljudi u nacionalnim udruženjima i u Zemljoradničkoj i Samostalnoj demokratskoj stranci.