Savremena Istorija

U Njujorku je preminuo heroj Drugog svetskog rata. Srbin, vrhunski obaveštajac OSS koji je organizovao operaciju "Vazduđšni most" (operation Halyard) u kojoj je od avgusta 1944. spašeno 512 američkih pilota. Poslednji heroj misije spasavanja 512 američkih pilota oborenih iznad Srbije 1944. Đorđe - Džordž Vujnović preminuo je 24. aprila u svom domu u Njujorku. Sve donedavno njegova uloga u operaciji "Halijard", najvećoj spasilačkoj misiji sa okupiranih teritorija, čuvana je kao najstroža tajna vojske SAD. Tek 2010. godine nekadašnji agent tajne vojne službe OSS (preteča CIA) dobio je od Kongresa zvanično priznanje za svoje podvige - Orden bronzane zvezde. Posle 66 godina obelodanjeno je da je skromni trgovac Džordž iz Kvinsa tokom Drugog svetskog rata bio major Vujnović koji je iz Barija rukovodio spasilačkom misijom "Halijard".

Pero Simić | 24. jun 2012. ANDRIĆEVE OSTAVKE LjUT što nije prisustvovao razgovorima jugoslovenskih zvaničnika sa nemačkim vođama, jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andrić je od 1938. do 1941. tri puta tražio da ga povuku u zemlju. Sva tri puta zahtev je odbijen, pa je Andrić nemački napad na Jugoslaviju aprila 1941. dočekao u Berlinu.

Iz prepiske mr Živana L. Kneževića s “Nidžom” (Nikola Kosić) i gospodinom Manojlovićem (Hajdelberg, 31.10.1977) i “Izvoda iz Sećanja 1910-1941”, saznaje se da je nekadašnji komandant 2. bataljona 10. kadrovskog puka Vojske Kraljevine Srbije, major Dragutin Gavrilović, unapređen u čin brigadnog đenerala 30. marta 1941. godine, kada je Kralj Petar II potpisao ukaz o njegovom unapređenju. Evo šta je Živan Knežević o tome zapisao: “Posle rata (1918. godine) saznasmo i za čuvenu zapovest komandanta 2. bataljona 10. kadrovskog puka majora Dragutina Gavrilovića: ‘Vojnici, junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš Puk iz svoga brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine... Vi nemate više da brinete za svoje živote, oni više ne postoje; zato, napred u slavu!’

Na današnji dan 1935. godine umro je Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa i prvi predsednik Srpske narodne odbrane osnovane u Njujorku 1914.godine Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator pomoću kojeg je preko istog provodnika mogućan istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka.