Ono što se 6. decembra 1943. godine desilo u Rudom, predstavlja najmonstruzniji vid likvidacije ljudi, čiju krivicu niko nije utvrdio, a koja je  izvršena  na način koji je ostao zabeležen u antologiji najmonstruoznijih zločina II svetskog rata.

Naime povlačeći se pod pritiskom JVuO sa desne obale Lima na levu, u rejonu Priboj – Rudo, posle neuspešnog pokušaja prodora u Srbiju u jesen 1943. godine 2. proleterska i 5. krajiška  partizanska divizija  ostavile su pustoš i blizu 200 ubijenih civila.

Zločin, koji smo pomenuli desio se 6. decembra u Rudom, na bregu iznad mosta na Limu sa njegove desne obale (Jakovljevića gaj), kod napuštenih  italijanskih bunkera i tranšea i opisan je u knjizi V.Perovića, “Komentar Genosida” knj.1,Sv.1; str 55-56., a po priči jednog od članova lekarske komisije koja je vršila uviđaj 12. decembra 1943. 

“12 decembra prisustvovao sam sahrani leševa koje su komunisti odveli iz Priboja u Rudo, 6. decembra poubijali i divljački iskasapili. Lekarska komisija utvrdila je sledeće:

1) Ilić Vojislava, činovnik pošte iz Priboja, stara 20 godina, ćerka sreskog načelnika Milovana Ilića, ubijena u Rudom od strane partizana. Njen leš unakažen. Ruke izbodene i isečene, butina desne noge rasečena do kosti, od kolena do bedara, desno oko izvađeno, obe dojke probodene, lobanja razmrskana.

2) Jovanović Desa, učenica 6. razreda gimnazije, stara 18 godina, ćerka upravnika pošte iz Priboja, odvedena kad i Vojislava Ilić. Njen leš, pored ogromnih modrica po telu, ima prosek ispod leve dojke i prelomljenu desnu ruku.

3) Ignjat Kačar, hotelijer, star 50 godina; njegov leš nađen u sedećem stavu, ruke vezane naleđima. Desno uho odsečeno, koža oparena vrućom vodom, kosa počupana, svi zubi povađeni; dotučen nekim tupim oruđem.

4) Vladimir Otašević, seljak iz Pribojske Banje, star 50 godina. Njegov leš nađen u ležećem stavu, licem okrenut zemlji, sa svezanim rukama na leđima, razmrskane lobanje tupim oruđem.

5) Rajko Nestorović, sudski pisar iz Priboja, star 25 godina. Njegov leš nađen u sedećem stavu, sa svezanim nogama i rukama., po celom telu isprobadan kamom, zubi povađeni…”

U nastavku teksta se navodi spisak daljih žrtava i konstatuje da je za nešto više od mesec dana (28.oktobar do 7. decembar 1943.), samo na tom području pobijeno 190 ljudi.

“Svi ovi su pobijeni kao pristalice Draže Mihailovića”, piše Perović na 57 strani pomenute knjige, naglašavajući da su prema komunističkim publikacijama sva ta lica “osuđena” kao saradnici sa okupatorom.  

O ovom zločinu u Rudom, ne samo da postoje zapisi, već se još uvek  mogu naći živi svedoci, koji  tog hladnog decembarskog dana, silom dovedeni da gledaju kako se komunisti obračunavaju sa  “narodnim neprijateljima”

U mom istorijskom romanu “Čičina priča ili stradanje srpsko”, po priči jednog od svedoka opisao sam ovaj monstruzni zločin pitajući se:

1. Šta li su mogle skriviti te devojke i  ti ljudi da na ovakav način budu usmrćeni?

2. Da li se obaveštajni oficir Pete krajiške divizije (Narodni heroj iz Nudola), kao naredbodavac i izvršilac ovog zločina ikada pokajao? 

Epilog:

1.Porodice ubijenih su te zime uspele da prenesu zemne ostatke ovih mučenika u Priboj, sahranivši ih tajnovito i tiho.

2.Mitar poznatiji kao Mujo, koji se pominje i kao zloglasni crveni dželat, umro je 1979. godine u Beogradu i sahranjen uz najviše vojne počasti u rodnom Nudolu,

 

                                                                                                 prof. Predrag Ostojić

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *