У Андрићевом институту у Андрићграду у петак 06. септембра 2019, одржан је округли сто на тему  усташког злочина над српским цивилима у источној Босни у пролеће 1942, који је кулминирао покољем  Срба на Дрини у селима Милошевићи и Стари Брод.

Скуп је у име домаћина поздравио господин Спасоје Албијанић, привредник из Бијељине, који је уз  Миодрага Давидовића донатор Меморијалног музеја посвећеног Старобродским жртвама, који се налази на обалама Дрине у Старом Броду.

Меморијални музеј и капела у Старом Броду

О ономе што се десило током априла и почетком маја 1942. у време трајања хрватско-немачке  и италијанске офанзивне операције ТРИО говорили су историчари са Института за савремену историју из Београда, Музеја жртава рата из Београд , Филозофског факултета из Бања Луке и региона: Милан Гулић, Драган Цветковић, Никола Ожеговић, Лука Мркобрада и Предраг Остојић. Скупу су се обратили и историчар Драган Давидовић, директор Секретаеијата за вјере Владе Републике Српске, Душан Басташић, председник удружења Јадовно и Раде Лаловић из Републичког педагошкпг завода Републике Српске.

Потресне слике из Босне

Била је то прилика да се на научној основи по први пут проговори  о поменутом злочину и критички осврнемо на писања о овом догађају у протеклом периоду, отклонимо укорјењене стереотипе о њему, прикажемо га у свјетлу докумената и тако отргнемо из сфере митоманије и легенди, биле су речи историчара Предрага Остојића, који је недавно о збивањима у источној Босни у пролеће 1942 објавио и историјску студију под називом: Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942, у издању Издавачке куће Свет књиге из Београда.

Потресни призори из Босне

„Важно је да овај злочин уоквиримо и временски и просторно, да се потрудимо да све жртве попишемо и да означимо кривце, саучеснике, страдалнике и објаснимо околности под којима се десио овај монструозни злочин,“ рекао је Остојић, додајући „да се он није могао догодити пре него је усташка „Црна легија“ добила зелено светло од немачког генерала Јохана Фортнера, команданта немачке 718, дивизије, чија су два пука 738. и 750. учествовали у операцији ТРИО, да 1. априла крене ка Власеници и тако, направи продор преко Милића, Дрињаче, Братунца до Сребренице чинећи незапамћене злочине над српским цивилима.

Српске избјеглице из Босне

Исто тако и у другом дијелу операције ТРИО тзв. „рогатичкој фази“, која је отпочела 22. априла  можемо говорити о масовним злочинима усташке „Црне легије“ на гласиначком дијелу и у предјелу Дрине, у Старом Броду и Милошевићима, над великим бројем избеглица које су се кретале ка Дрини.

Оно што се могло чути из излагања учесника је недвосмислена улога партизана, односно Ударне нпролетерске групе (2. пролетерска и три батаљона 1. пролетерске бригаде), која је по наредби Врховног партизанског штаба 4. марта кренула у свеопшти напад на националне снаге, под командом мајора Дангића, који су углавном браниле српска села од усташких упада и која је потпуно разбила снаге ЈВуО, што су констатовали многобројни извори, а што су искористиле усташе и по повлачењу партизана упале у небрањена села.

Милорад Ћебић – преживели сведок

Излагања са овог скупа биће представљена у Зборнику који ће бити објављен као научни допринос откривању свих детаља злочина и његове позадине, јер је чињеница да су у тренуцима када је српска нејач убијана на Дрини Броз у Фочи прослављао 1. мај вршећи дефиле и смотру партизанских јединица које су претходно повучене са операцијског простора.

Ову констатацију историчара Предрага Остојића, коју је он објавио у поменутој студији, приликом отварања спомен музеја у свом обраћању присутним пренио је и српски члан предсједништва БиХ Милорад Додик

Скуп је завршен заједничким саопштењем учесника.

Comments are closed.