– Suština ovog postupka je da se utvrdi da li je presuda kojom je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt doneta iz ideoloških i političkih razloga u postupku u kom nisu poštovana ljudska prava, pravo na odbranu, a što tadašnja vlast nije uradila iako je prihvatila povelju UN – rekao je Antić.
On je predložio da se na sledećem ročištu održi završna reč, jer je pretres “zreo” da se zaključi rasprava. Osim Antića punomoćnik predlagača u ovom postupku je i advokat Zoran Živanović.
Antić: Latas nije svedok
Na današnjem ročištu sud je nastavio saslušanje istoričara Branka Latasa koji zastupa tezu da je Draža Mihailović ratni zločinac, a da su njegovi četnici iz Ravnogorskog pokreta klali ljude, ubijali nevine…
Na početku ročišta Antić se usprotivio saslušanju Latasa, tvrdeći da on nema, prema pravnim standardima, svojstvo svedoka.
– Svedok u postupku je ono lice koje je neposredno čulo ili videlo događaj u nekoj pravnoj stvari. Ovo predlaganje dokumentacije i izjave u smislu rekla-kazala nije svedočenje – rekao je Antić, s obzirom da se Latas u svom svedočenju poziva isključivo na istporijsku građu i dokumentaciju.
Tokom svog izlaganja, Latas je potvrdio da “nikada nije video ni Nemce, ni partizane , ni četnike”, ali je o njima, s obzirom na to da je istoričar, čitao iz dokumentacije.
Iako je Antić insistirao da Latas ne treba da bude saslušan kao svedok, njegov kolega Živanović postavljao mu je pitanja u vezi sa delovanjem Ravnogorskog pokreta i uloge Draže Mihailovića u tom pokretu.
Oštra polemika sudije i svedoka
Osim disharmonije među punomoćnicima predlagača za rehabilitaciju, današnje ročište obeležila je i oštra polemika predsednika sudskog veća i svedoka Latasa koji je negodovao zbog postavljenih mu pitanja i koji je više puta upozoren da će biti novčano kažnjen.
Nastavak ročišta u Višem sudu u Beogradu pratio je veliki broj novinara i samo akreditovani predstavnici stručne javnosti, jer su i onako malu sudnicu napunili sudski pripravnici.
Ispred suda okupilo se i dvadesetak pripadnika pokreta “Zavetnici” koji nose zastavu sa svojim obeležjima, kao i zastavu sa likom Mihailovića.
Nema zvaničnih dokaza o smrti
Postupak rehabilitacije prekinut je 22. februara, jer je sud morao da sačeka pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti Mihailovića, jer zvaničnih dokaza o njegovoj smrti nije bilo.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum smrti Mihailovića utvrđen je 17. jul 1946. godine, pošto je sud utvrdio da je tog datuma streljan.
Viši sud bez tog rešenja nije mogao da nastavi postupak i donese odluku da li će usvojiti zahtev za rehabilitaciju generala, pa se očekuje da ovaj postupak za rehabilitaciju bude okončan vrlo brzo, a sud da donese odluku o rehabilitaciji i da li Mihailoviću vraća građanska prava.
Zahtevom za rehabilitaciju Mihailovića traži se od suda da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava.
Dražinu rehabilitaciju traži njegov unuk
Rehabilitaciju je zatražio njegov unuk Vojislav Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, na čelu sa Kostom Čavoškim, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/429833/Ponovo-zastoj-u-postupku-za-rehabilitaciju-Draze-Mihailovica
