Da se ne vraćamo u vreme „osvajanja slobode“ idola ovih par desetina „demonstranata“, kada su „oslobodioci“ pod istim ili sličnim znamenjem bez suda lišavali života profesore univerziteta, umetnike, književnike i druge javne ličnosti od ugleda… Kada su lišavali života i imovine vredne domaćine, industrijalce, seljake i gradjane stvarajući svoju istoriju, koju danas ispred RTS pokušava da odbrani jedna mala grupica ljudi, koja je kako je rečeno izrazila protest protiv emitovanja sramne falsifikatorske serije ”Ravne gora”, koju niko od njih  nije gledao.

foto za tekst Da li ce Srbija

Otkopavanje jedne od više stotina tajnih grobnica u Srbiji

Ne čudi: „Jer i ovo je Srbija!“

A istina je daleko, možda i od ove serije, jer je naša tragedija neopisiva,  jer su „oslobodioci“ po nalazu Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, samo na teritoriji Srbije u tom posleratnom periodu lišili života, bez suda i presude više od 54.000 ljudi. A ovde ne pominjemo ratni period (1941-1945) ili period Golog otoka (1948-1953), kada su se obračunali i sa svojim partijskim drugovima, uglavnom pripadnicima srpskog naroda.

Pitamo se:

Kako to da je najava  jedne TV serije toliko uzbunila i uzbudila one koji su do sada svoj društveni status  objašnjavali zaslugama  „u slavnoj epopeji NOB“, koja je opisana na više desetina hiljada stranica memoarske i publicističke literature  i prikazana u više od 900 filmova, serija i dokumentaraca?

Kako jedna serija, poput „Ravne Gore“ može uzdrmati njihovu  priču o  slavnoj partizanskoj epopeji u kojoj je na teritoriji celokupne bivše Jugoslavije do ulaska Crvene armije na njeno tlo stradalo jedva 4000 nemačkih vojnika?

(Kako kada je po njima samo Valter u filmu ubio njih 2500, a tek Otpisani)…

U zemljama regiona – Sloveniji i Hrvatskoj u Bugarskoj i Rumuniji usvojena je Deklaracija o osudi komunističkih zločina. U Srbiji na žalost to nije učinjeno, jer Srbija nema snage da pogleda istini u oči ni kroz jednu seriju, a kamoli kroz anlizu svog sunovrata počevši od te, ne tako daleke, 1945.

Žalosno je što neki još uvek žive u toj godini i što “svoje vidjenje istine” u nedostatku argumenata pokušavaju „odbraniti“ na ovakav način.

 

prof.  Predrag Ostojić

 

 

 

Comments are closed.