Gestapove likvidacije

– Ovo tvrdi devedesetpetogodišnji Dragutin Ivić, koji je bio direktor Marksističkog centra Jugoslavije i za sve postoji video-snimak. Inače, Ivić, koji je poreklom s Kozare, danas svakodnevno ide u crkvu i moli boga da mu oprosti za sve loše što je činio prema svome srpskom narodu. Takođe, on za moju knjigu otkriva istinu o “Šošinom jarku” na Kozari, gde leže kosti ljudi koji su prvi ustali s Mladenom protiv fašista i ustaša – prenosi Malić.

On dodaje da je iza likvidacije dr Mladena zapravo stajao Gestapo, jer su Tito i komunisti u to vreme aktivno sarađivali sa Nemcima.

– Posle su i Mladen i njegove ubice proglašeni narodnim herojima, a ubistvo je namontirano Radi Radiću, oficiru Jugoslovenske vojske u otadžbini i trgovcu iz Prijedora, iako je on u to vreme bio u okolini Hercegovine. Ivić mi je potvrdio i da je 1941. na 1942. godinu na Kozaru stigao oficir koga je Mladenu poslao Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVUO i prvi gerilac tadašnje Evrope. Međutim, Stojanović tada nije bio prisutan, a oficir se nikada nije vratio u Srbiju, jer su ga u tome osujetili Šošini ljudi za likvidacije. Takođe, petokraka zvezda na Kozari se snažno javlja tek nakon Mladenovog ubistva – tvrdi Milovan.

Kaže da je narod pre toga samo gledao da se spase od napada jakih ustaških snaga, a posle su formirane seoske straže.

– Nije bilo nacionalnih obeležja osim jugoslovenske kraljevske trobojke, a tada u Prijedoru nije bilo školovanijih, pametnijih i voljenijih ljudi od Stojanovića. Posebno se isticao Mladen i njegova porodica koja je dala tri sveštenika. I dok “crveni” i dalje propovedaju da je Kozara bila prvi komunistički ustanak, ja smatram da je to bio prvi srpski ustanak u Drugom svetskom ratu u kome se zajedno sa Srbima borio i deo muslimana – otkriva ovaj srednjoškolac.

Ko je Boško Dodoš?

On će u drugoj knjizi po prvi put predstaviti Boška Dodoša, zaboravljenog oficira kraljevske vojske u otadžbini iz Prijedora, koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu.

– Jedne noći javio mi se čovek putem Fejsbuka i naveo da ima podatke o oficiru za kojeg nisam čuo. Rekao je i da ima njegovu sliku gde je u Zavidovićima sa potpukovnikom JVUO Božidarom Hamovićem i braćom Simom i Bogdanom Božićem… Dodoš je sa završenim ekonomskim fakultetom i tri naučena svetska jezika bio jedan od najobrazovanijih ljudi na ovom prostoru i ja sam, srećom, uspeo da u gradu pronađem njegovog sina Draška, koji je teško bolestan. Rasplakao se kada je video sliku. On nikada nije saznao gde su očeve kosti i kako je ubijen. Samo je u arhivu u Banjaluci našao da je Boško ubijen u pokušaju bekstva. Ništa više – kaže Malić i ne zaboravlja da pomene tekst o porodici Stojanović koji je napisao za jedan internet medij u Srbiji.

– Posebno sam se osvrnuo na Sretena Stojanovića, mlađeg Mladenovog brata, koji je bio akademik SANU i član Mlade Bosne (ranije Narodne odbrane). Zbog toga je kao Mladen hapšen i osuđivan u Sarajevu nakon atentata na Ferdinanda. Naime, 98 odsto Prijedorčana ne zna ko je bio Sreten. On je javno rekao da nikada neće ući u komunističku partiju. Voleo je pravoslavlje i Rusiju i bio je uključen u stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Komandovao je komitskim i četničkim odredima pred oslobođenje u Prvom svetskom ratu. U umetnosti i vajarstvu se školovao u Parizu. Umro je u Beogradu 1960. i ostavio nam bogat skulptorski opus – zaključuje naš sagovornik.

 U planu uklanjanje biste ubice!

Malić će u saradnji s jednim od odbornika prijedorske skupštine pokrenuti pitanje uklanjanja biste Šoši Mažaru.

– Spomenik ubice je samo 200 metara udaljen od spomenika Mladenu koji je dao život za ovaj narod. To će biti uobičajena javna procedura. Odbornicima ćemo ponuditi neoborive dokaze, pa ćemo videti kako će da glasaju – ističe Milovan.

Srbima treba jedinstvo

Knjigu “Ko će kome nego svoj svome” Milovan radi uz pomoć Dušana Jojića, nastavnika istorije i srpskog jezika u penziji.

– Srpske podele su i danas aktuelne, a biće ih i dalje, jer ne učimo na tuđim, već na svojim greškama, pa nam se istorija ponavlja. Kao da imamo neki pragreh koji je nasledan i neraščišćen. Ja još nisam otkrio rešenje, ali biću srećan ako bar malo ispravimo te greške. Ljudima treba reći da nikada od svog postojanja nismo toliko stradali kao za vreme lažnog komunizma iza koga je stajao fašizam. Srbima treba jedinstvo, a partizane, gde je bilo najviše Srba, ne treba izjednačavati s komunistima i njihovim ideolozima da ne bude novih podela – kaže Milovan.

Bojan Rečević

http://pressrs.ba/sr/vesti/reportaza/story/

Comments are closed.