ZNAČAJ STALJINGRADSKE BITKE I NJEN UTICAJ NA TOK DRUGOG SVETSKOG RATA
Po završetku rata u zapadnoj literaturi su se pojavile tvrdnje da najznačajnija prekretnica u Drugom svetskom ratu nije bila Staljingradska bitka, nego pobeda savezničkih trupa kod El Alamejna.
Naravno, istine radi treba reći da su saveznici kod El Alamejna odneli veliku pobedu koja je bitno doprinela konačnom slomu zajedničkog neprijatelja.
Međutim, u vojnostrateškom smislu treba imati u vidu da je Staljingradska bitka vođena na ogromnoj teritoriji od skoro 100 hiljada kvadratnih kilometara, a operacija kod El Alamejna u relativno uskom pojasu afričkog primorja.
Kod Staljingrada je u pojedinim fazama bitke sa obe strane učestvovalo preko 2,1 milion ljudi sa preko 26 hiljada topova i minobacača, 2,1 hiljada tenkova i preko 2,5 hiljada borbenih aviona. Nemačka komanda je na Staljingrad poslala 1 milion i 11 hiljada vojnika, 11290 topova, 675 tenkova i 1216 aviona. Kod El Alamejna je Romelov afrički korpus imao svega 80 hiljada vojnika, 540 tenkova, 1200 topova i 350 aviona.
Bitka kod Staljingrada trajala je 200 dana (od 17. jula 1942. do 2. februara 1943), a borba kod El Alamejna 11 dana (od 23. oktobra do 4. novembra 1942). Intenzitet i žestina ovih dveju bitaka uopšte se ne mogu porediti. Kod El Alamejna je nacistički blok izgubio 55 hiljada ljudi, 320 tenkova i oko hiljadu topova, dok su kod Staljingrada gubici Nemačke i njenih saveznika (Italije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske) bili 10-15 puta veći, a zarobljeno je oko 144 hiljada ljudi. I gubici sovjetske armije su bili veliki i nenadoknadivi: poginuo je 478.741 vojnik. Pa ipak, žrtve nisu bile uzaludne.
Neuporediv je i vojnopolitički značaj pomenutih događaja. Staljingradska bitka je vođena na glavnom ratnom poprištu Evrope, gde se odlučivao ishod rata. Operacija kod El Alamejna odvijala se u Severnoj Africi, tj. na sporednom ratištu, tako da je ona mogla imati samo posredan uticaj na tok rata. U to vreme je ceo svet pomno pratio upravo događaje u Staljingradu, a ne u El Alamejnu.
Veliki porazi i ogromni gubici Vermahta kod Staljingrada naglo su pogoršali vojnopolitički i ekonomski položaj Nemačke i izazvali su u njoj veliku krizu. Primera radi, kod Staljingrada su gubici Nemačke u tenkovima i automobilima bili ravni njihovoj šestomesečnoj proizvodnji u nemačkim fabrikama, gubici u topovima su bili ravni četvoromesečnoj, a u minobacačima i vatrenom oružju – dvomesečnoj proizvodnji. Da bi nadoknadila tako velike gubitke, nemačka vojna industrija je morala da radi na granici mogućnosti. Naglo se osetio i veliki nedostatak ljudstva.
Katastrofa na Volgi primetno je uticala i na moralno stanje Vermahta. U nemačkoj armiji se povećao broj dezertera i vojnika koji su otkazivali poslušnost komandirima, a učestali su i ratni zločini. Posle Staljingrada je nemački vojni sud svojim vojnicima izricao znatno više smrtnih kazni. Hitlerovi vojnici nisu više bili tako istrajni u borbenim dejstvima, počeli su da se boje napada sa krila i opkoljavanja. U jednom delu političkog i vojnog vrha ispoljilo se opoziciono raspoloženje prema Hitleru.
Pobeda Crvene armije kod Staljingrada potresla je vojni vrh Nemačke, izazvala potištenost njenih saveznika, posejala paniku i prouzrokovala nerešive protivrečnosti u njihovom taboru. U želji da se spasu od predstojeće katastrofe, vlasti Italije, Rumunije, Mađarske i Finske počele su da traže povod za istupanje iz rata i ignorisali su Hitlerova naređenja o upućivanju trupa na sovjetsko-nemački front. Od 1943. se Crvenoj armiji ne predaju samo pojedini vojnici i oficiri, nego čitavi odredi i jedinice rumunske, mađarske i italijanske vojske. Zaoštravaju se odnosi između Vermahta i savezničkih trupa.
Potpuni slom nacističke armade kod Staljingrada doprineo je otrežnjenju vladajućih krugova Japana i Turske, i njihovom odustajanju od ulaska u rat protiv SSSR-a.
Uspesi Crvene armije kod Staljingrada i kasnije u zimskim operacijama 1942-1943. uticali su na sve veću međunarodnu izolaciju Nemačke. Sovjetske vlasti su 1942-1943. uspostavile diplomatske odnose sa Austrijom, Kanadom, Holandijom, Kubom, Egiptom, Kolumbijom i Etiopijom, a ponovo su uspostavile i ranije prekinute diplomatske veze sa Luksemburgom, Meksikom i Urugvajem.
Sve to govori da je upravo bitka kod Staljingrada slomila kičmu Vermahtu i označila početak potpunog preokreta u Drugom svetskom ratu u korist antihitlerovske koalicije. Bolje rečeno, Staljingrad je omogućio da dođe do tog preokreta.
U BROJKAMA
800.000 vojnika izgubila je Nemačka samo u Staljingradskoj bici, 7 puta više nego na celom Afričkom frontu tokom celog rata
74% gubitaka nemačka vojska pretrpela je u borbi sa SSSR-om, tri puta više nego u borbi protiv svih drugih 25 zemalja zajedno
General Mahmut Ahmetovič Garejev je predsednik Vojne akademije, doktor vojnih i istorijskih nauka i učesnik Drugog svetskog rata.
http://ruskarec.ru/politics/2013/02/02/staljingrad_i_zaokret_u_svetskoj_istoriji_19817.html
