I radost i stid– Kad mi je ponuđeno da pozdravim ovaj sveti čin i skup, upitao sam se da li sam dostojan i prisustvovati, a kamoli besjediti. Ali, evo, došao sam da podijelimo zajedničku radost, što možemo da se javno poklonimo pred imenima onih koji su ubijeni samo zato što su voljeli svoj dom, svoju otadžbinu, svoga kralja i svoju vjeru. I da pridružim svoj stid opštoj sramoti što to činimo posle 55 godina – rekao je na skupu na Jabuci Novica Stanić, iz Pljevalja, potpredsednik Srpske narodne stranke.    
   
   
 

Ovde su imena i učesnika rata i onih koji nisu učestvovali, a stradali su od komunista. Imena dece, žena, staraca… Najmlađi na ovom spisku je Veljo Zindović, ubijen je na kućnom pragu kad je imao samo sedam godina, zna se i ko ga je ubio, nego se ne priča da ne bi bilo osvete. Najstariji čovek sa ovog spiska je Đorđe Steljić, stradao je od komunista u 80 godini života. Ovde na tabli su i imena petorice braće Brašanaca, Dragomira, Jovana, Luke, Milana i Petra, sve su ih pobili komunisti, njihov brat Vasilije danas je ovde, on će sa Veljom otkriti spomenik – pričao je prekjuče pridošlicama na Jabuci, Dragoljub Šljukić, predsednik Odbora za podizanje spomenika.

Pridošlice, mnogi od njih prvi put na Jabuci, strpljivo su slušali Šljukićevu priču o stradanju Prijepoljaca za vreme Drugog svetskog rata.

– U ratu je stradalo 1.700 Prijepoljaca. Nemci su ubili 354, Italijani 109, muslimanske milicije 163, regularna jugoslovenska vojska u otadžbini 187, a ostalo, oko 900 ljudi – komunisti, više oni no svi ostali zajedno – veli Šljukić.

Na Jabuci je u subotu dosta suza proliveno. Dolaze ljudi, nose sveće, ljube imena svojih očeva, braće, sestara, na hladnoj kamenoj ploči. Miloš Popadić koji je tri godine bio četnik u Korpusu Vuka Kalajita, našao je na ploči ime svog strica Milana, ubijenog 1943. godine “u Dakića kući, sa još jedanaestoricom četnika”. Miloš je u subotu svima pokazivao ime strica na ploči, ponosan, kao nikad do tad:
– Ovo je moj stric junak, Bog da mu dušu prosti…

Drago Petrić na ploči ima tri ujaka i tri strica. – Evo mojih ujaka, evo mene mojih Vojka, Đoka i Živka, evo mene mojih stričeva Sima, Novice i Dušana – kaže, a suze mu udarile na oči. Četnik Dušan Ninčić na Jabuku je u subotu stigao na svojim nogama, a za mrvu je falilo da i njegovo ime bude – na ploči. – Uvatiše me 1947. godine u jednome kotaru, kao odmetnika. I, pravo u Kragujevac, pred sud. Tamo sudija Vukajle Vukićević, samo za smrtnu kaznu zna. Osudi i mene na smrt streljanjem. Bio sa mnom i neki Velimir Mitrović, dođe jednog dana lično sekretarica Moše Pijade, traži Velimira da žive zajedno, on neće, veli preča mu ideja od života. Posle pomilovaše Velimira, malo kasnije dođe neki ćata i kod mene, ja okovan, i veli mi – na žalost i ti si pomilovan… Ja posle ost’o na robiji još 13 godina…

Sestre Gordana Klačar i Branislava Miletić izašle u subotu da na spomeniku vide oca Sretka i strica Radomira Nestorovića…
– Pofatani oba u Šćepan polju i ubijeni… – kažu. Đorđe Rakonjac iz Grobnica, 22. novembra 1945. godine imao je 14 godina. Tog dana, uveče, pobijena su petorica njegove braće.

– Bilo je 12 ljudi u grupi. Rešili da se predaju i pošalju pismo u Prijepolje o tome šta nameravaju. Tada je bilo – koga OZNA u’vati u šumi – ubijaju, ko se preda – ide na suđenje. Kad su u OZNI saznali za ovo, oni te noći na brzinu dignu dva voda vojske, opkole tu kuću i sve ih pofataju. Ubiše te noći moju braću – Radoja, Miloja, Milutina, Dragomira i Dragutina koji je bio u 16. godini, i još sedmoricu njihovih drugova – priča Đorđe dugo neispričanu sudbinu Rakonjaca iz Grobnica.

U Prvoj mileševskoj brigadi Korpusa Vuka Kalajita bio je i Novica Dakić sa Jabuke. Prekjuče, stao Novica pa gleda novi spomenik.

– Danas mi sitija duša – kaže Novica, ponavljajući okupljenim potomcima da je sve verovao, ali da će ovo doživeti – nikad. Od njegovih bližnjih, na spomeniku su petorica – dvojica rođaka Dakića, Milija i Ivan, i trojica kumova… Spomenik žrtvama komunista na Jabuci u subotu je otkrio Velja Ilić, gradonačelnik Čačka, predsednik Nove Srbije, čiji je odbor u Prijepolju i inicijator podizanja spomenika. Milan Gačević, predsednik “Nove Srbije” u Prijepolju prekjuče je predložio da svi odbori ove stranke “počnu akciju prikupljanja podataka o zločinima komunista”. Pre otkrivanja spomenika govorio je Ravnogorac Diko Lazarević:

– Svi ovi ljudi čija su imena na spomeniku žrtve su komunističkog režima, 80 posto njih pobijeni su po završetku Drugog svetskog rata. Kazne im je i izricala i izvršavala OZNA, u jarugama, potocima, bez svedoka. Mi potomci, zločine praštati moramo, kao pravi hrišćani, ali zaboraviti ne smemo… Novica Stanić, potpredsednik Srpske narodne stranke iz Pljevalja, podsetio je stare ravnogorce na reči pesnika Sime Pandurovića, kad su ga po završetku rata posetili i priupitali od kada je u zatvoru, a pesnik je odgovorio – od oslobođenja. Mnogi su se u subotu na Jabuci prepoznali u tim rečima…

 Prijepolje 21.april. 2001.

 
     

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *