Tanjug | 09. 03. 2012. – 08:51h | Foto: Blic |

BEOGRAD – Danas se navršava 21 godina od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991.

Demonstracije kojima je pružen otpor Miloševiću

Taj datum je istovremeno i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.
Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Prva žrtva bio je policajac Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod “Beogradjanke”. Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Maturant Milinović smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica admirala Geprata i kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea “London”, a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
U sukobima demonstranata i policije je povredjeno 114 osoba – 58 policajaca i 86 gradjana a uhapšeno je 158 ljudi.
Glavni zahtev protesta bila je smena tadasnnjeg generalnog direktora RTS-a Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome u centru Beograda okupilo se oko 100.000 gradjana, a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz Francuske ulice i sa platoa ispred Filozofskog fakulteta.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.
Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na “juriš” posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila uključena i konjica.
Fotografija na kojoj članica SPO Dragana Srdić – Milojević sa tri podignuta prsta “prkosi” vodenom topu obišla je istog dana ceo svet i postala simbol otpora demonstranata.
Drašković je kasno popodne pokušao da uđe na sednicu vlade, a pošto je u tome sprečen, krenuo je s demonstrantima prema železničkoj stanici i tada je uhapšen. Hapšenje lidera SPO izazvalo je revolt studenata koji su ubrzo iz Studentskog grada na Novom Beogradu krenuli ka Terazijama.
Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta.
Protesti nekoliko hiljada studenata i gradjana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Mitevića i ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića.
Te večeri, oko 20 časova, na ulice Beograda prvi put posle Drugog svetskog rata izašli su tenkovi, a odluku o tome donelo je kolektivno rukovodstvo, Predsedništvo bivše SFRJ.
Sledeći veliki politički protestni skup održan je 28. juna 1992, kao Vidovdanski sabor. Ostavku Slobodana Miloševića sa funkcije predsednika Srbije zatražila je opozicija organizovana u DEPOS.
Od novembra 1996. do februara 1997. održani su gradjanski i studentski protesti zbog kradje na lokalnim izborima, a organizovala ih je koalicija “Zajedno” u više gradova Srbije.
Bivši španski premijer Felipe Gonzales saopštio je krajem decembra 1996. da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija “Zajedno” pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, što su vlasti morale da priznanju, pa je 11. februara 1997, Skupština Srbije donela “leks specijalis”.
Najveći protestni skup opozicije održan je 5. oktobra 2000. godine. Sutradan, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz na izborima za predsednika SRJ.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *