Savremena Istorija

Предавање др Срђана Цветковића, научног сарадника Института за савремену историју и промоција његове најновије књиге „Између српа и чекића 3 – Облици отпора комунистичком режиму у Србиjи 1944-1991. Најава изложбе и премијерно представљање промотивног филма изложбе У ИМЕ НАРОДА! - Репресија у Србији 1944-1953. која ће бити постављена у марту 2014. године у Историјском музеју Србије. То је прва мултимедијална изложба о дугогодишњим табу темама у Србији: ликвидацији, суђењима народним непријатељима, Голом отоку и другим логорима, принудном откупу и колективизацији. Трејлер о изложби можете погледати https://mail.google.com/mail/u/0/images/cleardot.gif Улаз слободан. Изложба – У ИМЕ НАРОДА - Репресија у Србији 1944-1953. https://www.facebook.com/pages/U-im

Pero Simić | 26. jun 2012 UCENJENI GENERAL DOK je Tito pukovnika Mihailovića sve više optuživao za kolaboraciju sa Nemcima, nemačke vlasti su decembra 1941. raspisale prvu poternicu u okupiranoj Jugoslaviji. Glava četničkog vođe ucenjena je na 200.000 dinara. Nemci su tada streljali Mihailovićeve majore Aleksandra Mišića i Ivana Fregla, kralj Petar Drugi Karađorđević unapredio je pukovnika Mihailovića u čin brigadnog generala, a Tito je u depešama poslatim u Moskvu Mihailovića ocrnio dva puta, Hitlera i Pavelića – nijednom.

Dahau je bio nacistički koncentracioni logor, i prvi logor otvoren u Nemačkoj (1933.) na mestu napuštene fabrike municije, kod srednjeovekovnog grada Dahaua, oko 16 km severoistočno od Minhena. Dahau je služio kao prototip i model za ostale nacističke koncentracione logore. Preko 200.000 zatvorenika bilo smešteno u Dahau (25.613 zatvorenika je umrlo u glavnom logoru, a još oko 10.000 u okolnim logorima uglavnom od posledica torture, bolesti, neuhranjenosti i samoubistava) Početkom 1945.godine od posledica epidemije tifusa stradao je veliki broj zatvorenika. U ovom logoru, između ostalih, bili su zatočeni Patrijarh Srpski Gavrilo Dožić i Vladika Nikolaj Velimirović, koji je svoje misli u logorskom zatočeništvu beležio pretočaću ih u kasnije objavljenu knjigu pod naslovom «Kroz tamnički prozor». Dramski umetnik Stevo Žigon proveo je dve godine u ovom logoru, pre nego što je oslobođen od strane saveznika 29. aprila 1945. Prenosimo deo dnevničkih beleški zatočenika ovog logora ( R 64923), koji je imao sreću da preživi i svedoči.

U drugoj polovini januara 1946. godine otpočela je pažljivo pripremana akcija pripadnika OZN u režiji ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića, a uz asistenciju načelnika OZN za Srbiju Slobodana Penezića – Krcuna, koja je imala za cilj otkrivanje i „hvatanje“ generala Mihailovića, odnosno njegovu eliminaciju. Indicije o Mihailovićevom skrovištu, odnosno terenu gdje se bio duboko zakonspirisao, dala je jedna na brzinu izvedena akcija pripadnika 21. brigade vojske (JA) u mjestu Provalije, na planini Panosu nedaleko od Veletova (opština Višegrad). Naime, u toj akciji izvedenoj 6. januara 1946. godine pripadnici vojske izvršili su „na svoju ruku“ prepad na jedno sklonište, ne znajući da se u njemu nalazi general Mihailović. U žestokoj razmjeni vatre , veća grupa četnika uspjela se izvući, osim poručnika Jova Vučkovića i kapetana Uroša Majstorovića, ličnog pratioca generala Mihailovića, koji su poginuli štiteći odstupnicu, kako je naknadno utvrđeno, generalu Mihailoviću. Bio je to signal za pojačane operativne radnje na širem terenu Višegrada, posebno rejona Dobrunske Rijeke, gdje je po saznanjima OZN djelovala dobro organizovana četnička grupa, koja je imala i dobro povezanu mrežu jataka. U toj grupi bili su major Vasiljević, komandant Višegradske četničke brigade, Budimir Gajić, komandant bataljona ove brigade, tokom rata i „leteće višegradske brigade“, kapetan Petar Josić, komandant „leteće brigade Bosna“, Srpko Medenica, obavještajni oficir Višegradske brigade i dvadesetak, uglavnom, lokalnih četnika. Bio je to razlog da se u potjeru za generalom Mihailovićem, u rejon Dobrunske Rijeke uputi u Beogradu tokom decembra pripremana „grupa za hvatanje Mihailovića“, sastavljena od operativaca OZN. Prisustvo majora Kalabića, ovoj grupi sa kojom je krenuo i prvi čovjek OZN za Srbiju Slobodan Penezić Krcun dalo je posebnu dimenziju... Analizirajući dva dokumenta (izvještaja) u kojem se opisuje situacija koja je nastala pojavom ove „grupe“ na terenu kao i dio njihove aktivnosti pokušali smo učiniti jasnijim neke, detalje operacije zarobljavanja generala Mihailovića, koja je otpočela njihovom pojavom u selu Granje, u kući Milana Gajića na Sv. Jovana 1946.godine. _________________________________________________________________________________ *1) Istoričari Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević su ove dokumente pronašli u arhivu BIA 2009. o čemu su i pisali u članku Zarobljavanje i streljanje generala Mihailovića 1946. a kasnije i u do sad najobimnijoj biografiji „Dragoljub Mihailović 1893-1946." I Predrag Ostojić, koji se nepune dvije decenije bavio ovom problematikom, koristio je ove dokumente u svojoj studiji „Zarobljavanje generala Mihailovića“.