Archive for June, 2013

Epska tragedija Makrene Spasojević

Epska tragedija Makrene Spasojević
27/06/2013
Članci i rasprave

Isplela je čarape i otišla čak do albanskih gudura da ih da sinu jedincu. Naišla je na kralja Petra, njemu ih dala da se ugreje, uz molbu da ih preda njenom vojniku. Ostaće zabeleženo da je kralj Petar jedini vladar koji je podigao spomenik podanicima – toj običnoj ženi iz sela Slovac i njenom sinu Marinku.

Da neko zasluži da mu se posle šest i po decenija očisti grob i obnovi spomenik, da mu se čitav vek nakon smrti održi parastos i pomene ime, a da pritom nema baš nikog od živih potomaka, znači da je dobrano zadužio narod iz koga je potekao.

A upravo se to dogodilo Makreni Spasojević, samohranoj majci iz sela Slovac kod Lajkovca, kojoj su članovi Društva srpskih domaćina nedavno obnovili humku i postavili spomen-obeležje, premda je od njene smrti prošlo, bezmalo, punih devedeset godina.

Verovatno bi se, da može, čudila i sama Makrena, baš kao što su se nedavno čudili i meštani Slovca kada su neki strani, njima nepoznati ljudi, krenuli strmim putem uz brdo ka malom seoskom groblju, kako bi odali počast njihovoj davno zaboravljenoj komšinici. Čudila bi se Makrena i ranije, još u vreme kada je jedan kralj odlučio da njenom sinu i njoj podigne spomenik, ali i kasnije, kada su ga pristalice nekog drugog vladara rušile i skrnavile. Pitala bi se i čime je to zaslužila da je jedan pisac „metne” u knjige, a još više, možda, zašto bi neko početkom 21. veka prevalio pola sveta, da bi samo njoj ukazao počast.

Šta se krije iza najavljenih filmova “rasvetlhavanju ubistva” austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda: Namera da se krivica za rat svali na Srbiju i Rusiju?

Šta se krije iza najavljenih filmova “rasvetlhavanju ubistva” austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda: Namera da se krivica za rat svali na Srbiju i Rusiju?
25/06/2013
Članci i rasprave

Velika revizija istorije na velikom ekranu. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, po svemu sudeći, poslužiće pojedinim istoričarima, ali I filmskim umetnicima, da istorijske događaje izrežiraju na način koji odgovara današnjim centrima moći. Jer, posle izjava nekoliko uglednih evropskih istoričara da su za Veliki rat krive Srbija i Rusija, sada je najavljeno i snimanje igranih filmova o Sarajevskom atentatu, koji će, po rečima producenata, “baciti novo svetlo na ubistvo Franca Ferdinanda”.

Tako je austrijski reditelj Andreas Prohaska dobio sredstva iz Fonda za podsticaj filma grada Beča za snimanje trilera “Sarajevo”. U pitanju je priča iz ugla istražnog sudije Lea Pfefera, koji pokušava da “rasvetli pozadinu atentata”. Takođe u Austriji, povodom stogodišnjice atentata, počinje i snimanje dokumentarnog filma, dok se sličan projekat sprema i u Sarajevu, gde režiser Jasmin Duraković priprema igrano-dokumentarni film o Ferdinandu i Sofiji.

Preminula Stela Džatras

Preminula Stela Džatras
21/06/2013
Vesti

U 81. godini života u Americi je preminula Stela Džatras, poznati srpski lobista, diplomata, pisac i američki analitičar. Srpska dijaspora u crkvama odaju počast ovoj Grkinji, koja je u SAD branila interese našeg naroda. Njene tekstove o srpskom pitanju, poslednjih godina objavljivali su svi ugledni američki listovi među kjima i “Vašinton post” i “Njujork tajms”, koji je povodom njene smrti objavio poseban članak.

– Više od dve decenije, ćerka grčkih emigranata i diplomata Stela Džatras borila se da kaže istinu o Srbima. Išla je u Kongres i Belu kuću, razgovarala sa američkim političarima i stručnjacima, objavljivala tekstove o Srbiji i negirala neistine svetskih medija. Dolazila je na srpske skupove i svečanosti, aktivno je učestvovala u radu Srpske narodne obrane i Kongresa srpskog ujedinjenja – kaže Miodrag Nikolić, član SNO iz Kalifornije.

Stela Džatras je rođena 1932. godine u gradu Pukipsiju kao četvrto dete grčkih emigranata. Pedesetih se udala za Džordža Džatrasa, oficira ratnog vazduhoplovstva SAD i proputovala Ameriku i svet.

U UKS uručena nagrada “Dragiša Kašiković”

U UKS uručena nagrada “Dragiša Kašiković”
20/06/2013
Vesti

BEOGRAD, 19. juna (Tanjug) – U Udruženju književnika Srbije danas je svečano uručena nagrada “Dragiša Kašiković” koja se sedamnaesti put dodeljuje novinarima, publicistima i satiričarima iz zemlje i inostranstva.

Nagrada se dodeljuje za vrhunski umetnički domet i širenje slobode stvaralaštva u oblastima kojima se bavio Dragiša Kašiković (1932-1977) satiričar, pisac, publicista, novinar, slikar, politički emigrant koji je zbog svog rada ubijen na današnji dan pre 36 godina u Čikagu, rekao je aforističar i predsednik žirija Aleksandar Čotrić.

O ovogodišnjim dobitnicima nagrade, pored Čotrića odlučivali su Miodrag Jakšić i Predrag Ostojić. Oni su jednoglasno odlučili da je urednik i kolumnista dnevnog lista “Danas” Dragoljub Draža Petrović dobitnik nagrade za novinarstvo, za hrabre, istraživačke i analitičke tekstove objavljene u dnevnom listu “Danas”.

Određeni dobitnici nagrade „Dragiša Kašiković“ za 2013

Određeni dobitnici nagrade „Dragiša Kašiković“ za 2013
18/06/2013
Vesti

Dragoljub Draža Petrović, urednik i kolumnista dnevnog lista „Danas“, dobitnik je nagrade „Dragiša Kašiković“, za novinarstvo, koju dodeljuju Izdavačka kuća „Srpska reč“ i Republička asocijacija za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta.
Ovo priznanje u oblasti aforistike pripalo je satiričaru i glumcu Zoranu Rankiću, za knjigu „Kod Cara u podne“, dok je laureat za publicistiku Momčilo Dimitrijević iz Arilja, autor knjige „Heroji ili izdajnici“, koja govori o građanskom ratu 1941-1945. godine u užičkom kraju.

Priznanje se dodeljuje od 1994. godine, za oblasti kojima se bavio Dragiša Kašiković (1932 – 1977).

O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu: Aleksandar Čotrić (predsednik), Miodrag Jakšić i Predrag Ostojić.

Dr Miloš Ković – Vrli novi svet zahteva novu istoriografiju – Pred stogodišnjicu Prvog svetskog rata

Dr Miloš Ković – Vrli novi svet zahteva novu istoriografiju – Pred stogodišnjicu Prvog svetskog rata
17/06/2013
Članci i rasprave

U Srbiji skoro da nema porodice koja u Prvom svetskom ratu nije izgubila neku mušku glavu. Danas, međutim, uoči stogodišnjice početka Velikog rata, kako je u svom vremenu nazivan,umesto da se spremamo da, bar sa onolikom posvećenošću s kojom po grobljima obeležavamo zadušnice, odamo poštu svojim junačkim i stradalničkim precima,mi seuporno preispitujemo i pitamo šta o njima, o Gavrilu Principu i Nikoli Pašiću, danas misli„Evropa”. Te mitske predstave iz srpskih kolektivnih fantazija – „Evropska unija”, „Zapad”, „Evropa”– baš kao nekada vile i karakondžule,ne obitavaju u sferi racionalnih promišljanja i debata unutar nacije kao zajednice građana, nego u zbunjenoj mašti sistematski kažnjavane i ponižavane podaničke gomile. S nekakvom čudnom, malograđanskom nelagodnošću naša javnost znatiželjnoiščekuje da čuje kakve to nove, sablažnjive „istine” o Prvom svetskom ratu i ulozi Srba u njemu imaju danam saopšte uvaženi istoričari iz belog sveta.

Dr Milo Lompar „Dok se srpski narod ne izleči od jugoslovenstva, ne može imati ni svoj nacionalni program.“

Dr Milo Lompar „Dok se srpski narod ne izleči od jugoslovenstva, ne može imati ni svoj nacionalni program.“
06/06/2013
Članci i rasprave

Dok se srpski narod ne izleči od jugoslovenstva, ne može imati ni svoj nacionalni program. Ali ja znam da sve ovo što govorim ne vredi ništa. Biće mnogo Srba koji će ove moje ideje smatrati izdajničkim. U svakom Srbinu čuči Jugosloven i jedva čeka da ponovo pojuri u svoju staru propast.
Ovu misao Borislava Mihajlovića Mihiza je Milo Lompar, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, iskoristio kao uvod u svoju najnoviju knjigu „Duh samoporicanja“. Ona predstavlja prilog kritici srpske kulturne politike i društva. Autor se, pored kulturoloških i socioloških manifesta, bavi nekadašnjom i aktuelnom političkom mišlju. I kao što prema Mihizu jugonostalgija „čuči“ u svakom od nas, tako i, prema autoru, u programu srpskih vlasti duh titoizma i titonostalgije ne jenjava.
U to naizgled neuzburkano i prividno srećno vreme titoističke Jugoslavije, koje sve više biva idealizovano u sećanjima nostalgičara“, Lompar ističe kako je svima, pa i našem sada već bivšem predsedniku Republike, bio san da bude svetioničar na Jadranu. „Ponekad žalimo što se bar nekim ljudima snovi ne ostvaruju.
Jednopartijski sistem misli i delanja, tako autentičan u vreme „stare Juge“, postao je javna tajna u današnjoj Srbiji. On se, između ostalog, promovisao parolom i filozofijom predsednika Republike iz 2008. godine kako „Evropa nema alternativu“. Jedina stvar koja „nema alternativu“, prema Lomparu je smrt, koju su Srbi, posredstvom politike i medija, izjednačili sa Evropom. Život i smrt, dakle, kao jedine „ideje“ koje nemaju alternativu, postavili smo u isti rang sa novim božanstvom – Evropom. Ovaj novonastali evropski mit, kako ističe pisac, razlikuje se od svih naših prethodnih mitova u jednoj ključnoj stvari – on je pozitivan!

generalštabni pukovnik Živomir R. Podovac JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADžBINI U NIŠU I SREZU NIŠKOM 1941-1945

generalštabni pukovnik Živomir R. Podovac  JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADžBINI U NIŠU I SREZU NIŠKOM 1941-1945
04/06/2013
Članci i rasprave

„Strast za istinom prošlosti je najbolji izraz životne snage u čoveku i naročit oblik njegovog poštovanja samog sebe“.
(Ivo Andrić)

Apstrakt: U Srezu niškom mnogi vojnici Vojske Kraljevine Jugoslavije nisu prihvatili sporazum o primirju između Vermahta i Štaba Vrhovne komande – ostali su u šumama i selima Sreza. Osnovane su, brojne i snažne, jedinice Jugoslovenske vojske, razgranat Ravnogorski pokret (organizacija), sreski i seoski odbori Nacionalnog komiteta u Nišu i Niškom srezu. Uspostavljena je potpuna civilna i vojna vlast Kraljevine Jugoslavije na prostorima celog Sreza. Javna, na slobodnoj teritoriji Sreza. Tajna, na delu teritorije okupiranom od nemačkih i bugarskih snaga ili pod kontrolom snaga NOV i POJ Josipa Broza. Najveće žrtve Vojska, Organizacija, Komiteti, podneli su u snažnoj operaciji podrške anglo-američkim snagama u Severnoj Africi. Vršene su nemilosrdne okupatorske odmazde nad zarobljenicima i pristalicama Vojske i Organizacije (Pokreta). Nemačko vrhovno vojno komandovanje proglašava ih za neprijatelja broj 1, Trećeg Rajha, na prostoru Kraljevine. Narodna Skupština Republike Srbije, zakonski je 2004/2005. i nacrtom iz 2008. zakona o uduruženjima građana za negovanje tradicija, verifikovala njihov antifašistički status.
Ključne reči: Niški srez, Jugoslovenska vojska, Jugoslovenska vojska u Otadžbini, Gorski štab, Štab Vrhovne komande, korpus, brigada, odred, borba, operacija, sabotaža, diverzija, odmazda, okupator, Ravnogorska organizacija (Pokret), komandanti, vojnici.

Promocija knjiga Mile Mihajlović održana 23. Maj 2013 u Sremskim Karlovcima

Promocija knjiga Mile Mihajlović održana 23. Maj 2013 u Sremskim Karlovcima
04/06/2013
Knjige

Knjige: “Jugoslavija, april 1941 – septembar 1943” (Dokumenti genocida); “Komandir” i “1943 -Dalmacijo mladosti”

Promocija knjiga Mile Mihajlović održana [23. Maj 2013. godine] u Sremskim Karlovcima, u Spomen biblioteci Karlovačke slavne srpske gimnazije. Na promociji su govorili istoričari dr Drago Njegovan i dr Žarko Dimić, a gost je bio publicista Dane Lastavica. Program je vodio Srđan Ilić, a dramski umetnik Aleksandar Matić je čitao odlomke iz knjiga.

Istoričar dr Drago Njegovan se zapitao kako je moguća apsolutna zamena teza fašizma i nacizma koja još uvek traje? Sve negativno iz Drugog svetskog rata protiv koga se bori jeste fašizam. Iz toga potiču “antifašističke” organizacije, “antifašistička” borba, “antifašistička” omladina. Međutim, sve te organizacije su na prostoru bivše Jugoslavije stvorene posle pada fašizma i kapitulacije Italije. U međuvremenu, ne postoji niti jedna organizacija koja u svom nazivu ima neko “antinacistički” obeležje. Ne postoji antinacističko veće, antinacistički savez, antinacistički pokret omladine, ništa što bi osudilo nacizam, onaj isti koji je – za razliku od fašizma – imao konclogore, logore za masovna uništenja, vršio etnička čišćenja, genocid i sobom doneo sve strahote Drugog svetskog rata.